Gospodin Albijanić je iz G17 plus. Budimo malo parlamentarni.

Dakle, nesporno je da su svi zakoni o kojima smo govorili juče i danas dobri za građane Srbije, i građani to mogu da prepoznaju.
Retorika da je ovaj zakon lošiji od prethodnog, a prethodni lošiji od prethodnog, dovodi nas do zaključka da su jedino bili dobri zakoni u vreme kada ste vi bili na vlasti i zakoni koje ste vi donosili.
Građani Srbije mogu vrlo lako da uporede, a i penzioneri, kako su živeli u to vreme, a kako žive danas, koliko su penzija dobijali tada, šta su mogli da kupe za te penzije i šta mogu da kupe danas.
Dakle, to je vrlo jednostavna računica i ne treba da se bude profesor matematike, kao što je gospodin Albijanić, pa da se sve to izračuna.
Ako je prethodni zakon bio bolji, zašto niste glasali za taj zakon? Glasali ste protiv njega i sada ćete glasati protiv ovog, koristeći retoriku koja zaista ne dokazuje ništa, koja samo pokušava da vrti građane u krug.
Građani će dobiti u gotovini, u gotovom novcu, ukoliko budemo izglasali zakon 24. decembra. U svakom slučaju, do kraja godine dobiće prvu isplatu u gotovini.
Šta to znači – u gotovini, građanima Srbije potpuno je jasno. Dakle, uz svoju penziju za decembar dobiće i dodatak koji predstavlja isplatu starog duga. U decembru mesecu 2005. godine dobiće prvu ratu, a zatim će u julu 2006. dobiti drugu. To je ono što se tiče onih koji su osigurani preko Fonda zaposlenih.
Što se tiče fonda penzionera, 2007. godine dobiće prvu ratu i isplata će se završiti do 2010. godine, kako je bilo i planirano. Dakle, nema nikakvog značajnog zaostajanja, nema ničega u onome što pokušavate da građanima Srbije kažete.
Zaista nema potrebe da širite nepotrebne i neistinite vesti. To nisu vesti, nego su prosto neistine, da biste građanima Srbije pokazali da ova vlada ne radi dobro, jer ona radi dobro, ona isplaćuje svoje dugove, svoje obaveze i pokušava da građanima Srbije život učini boljim i kvalitetnijim. To je ono što su građani Srbije prepoznali.
Zašto je došlo do promene zakona? Došlo je zato što se stvorila mogućnost da se dug penzionerima isplati u gotovini. Možete ih ubeđivati da to nije dobro, ali i sami znate da bi oni radije primili gotovinu nego obveznice. Obveznice su nešto u šta naši građani, nažalost, ne veruju mnogo. Zašto?
Zato što su im davane obveznice za zajam za preporod Srbije, pa narednih 15 godina nisu mogli da ih naplaćuju. Mogli su da ih naplate tek kada je ova vlada počela da ih isplaćuje. Dakle, obveznice su nešto što može obavezivati ozbiljnu državu, ali što ne obavezuje neozbiljnu vlast.
Prema tome, pošto građani Srbije nemaju mnogo poverenja ni u jednu vlast, onda je bolje da im se isplati u gotovini i to je ono što se postiglo u pregovorima sa MMF. Da li se pregovori vode dobro ili loše, govori to da je aranžman sa MMF završen. Kada ćemo dobiti otpis dugova? Čim bord direktora MMF bude zasedao, a zasedaće u decembru, kada budemo završili sve svoje obaveze.
Dakle, pregovori su dovedeni do kraja i ma koliko to vama zvučalo nemoguće, to je istina, pregovori su vođeni dobro, kvalitetno, šest revizija je već prošlo i pregovori će biti završeni, svaki građanin će dobiti otpis duga. To je ono što je važno za građane Srbije, svi se dugovi vraćaju, i unutrašnji i spoljašnji.

Mogu li da zamolim da privedete kraju?

Možete, evo završiću.
Dakle, sve ono što ova vlada radi na polju pomoći penzionerima i ostalim građanima koji teško žive je za njih pozitivno. Možete ih ubeđivati koliko god hoćete da to nije tako, kada prime ček – znaju kako žive.

Po Poslovniku, gospodin Momir Marković. Koji član?

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno mogu da se pohvalim da rezultati mog rada u parlamentu počinju da bivaju vidljivi. Pojedini su ukapirali šta sam rekao. Ne zato što nemušto govorim, nego zato što oni sporo kapiraju.
Samo mi nije jasno ovo da su zakoni, ovaj lošiji od onog koji je bio prethodni, a taj lošiji od onog prethodnog i da su najbolji zakoni bili pre ''buldožer'' revolucije. Tačno.
Samo mi nije jasno kako ćete ubediti građane Srbije da je bolje da prime jednu šestinu 20. februara, a drugu šestinu tamo u junu, umesto da prime jednu trećinu na početku godine.
Kako ćete ubediti penzionere da je ono što ste im obračunavali kroz obveznice manje nego kada im obračunate 8,5 posto kamate, pri inflaciji od 20 posto. Kako ćete ubediti penzionere da im niste zavukli ruku do lakta u džep, na ovaj način. Objasnite to tim istim penzionerima i građanima Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. stav 1, povodom govora gospođe iz G17 plus.
Malopre ste izneli neke stvari koje apsolutno ne odgovaraju istini. Rekli ste da smo pre mesec i po dana, kada su bila ova dva zakona glasali protiv. Nismo glasali protiv. Uzmite listing pa pogledajte ko je glasao protiv. Mi nismo, bili smo uzdržani, odnosno nismo se uopšte izjašnjavali povodom toga.
Malopre sam rekao, možete stenogram da pogledate, gledao sam stenogram pre ove sednice, jer znam da svašta može sa govornice da se kaže, pa pošto volim da razoružam protivnika onda se malo naoružam tim stvarima.
Tada smo bili vrlo blagi prema tom zakonu, prema oba zakona. Podneli smo samo jedan amandman, principijelno, da izjednačimo penzionere poljoprivrednike i penzionere, koji su nekada bili zaposleni.
Znači, nešto najkorektnije što ste mogli da očekujete. Uvažili smo sve vaše razloge da je teško, ali vi pokazujete apsolutnu neozbiljnost da za mesec dana menjate zakon i još se hvalite kako je ovo epohalno i još bolje.
Verovatno Albijanić sada pravi neku matematičku formulu da dokaže da je jedna šestina veća od jedne trećine. Ne sporim, može i to da radi, može da pozove onog Milana Božića i onog Kovačevića što je u Savetu NBS, može još neke od tih njegovih matematičara da skupi, ali je to nedokazivo.
Rekli ste: ukoliko vam je ovaj od pre mesec dana bolji. Nije nam bolji. Kažete da će uz decembarsku penziju da dobiju i deo duga. To ne zavisi od ovog zakona. Kada je neko nešto dužan, on ispunjava svoje obaveze prema postojećim zakonima.
Nikada nije postojala smetnja da se penzija da u uvećanom iznosu kako bi se sukcesivno izmirivao neki raniji dug. Zašto varate građane Republike Srbije da od ovog zakona zavisi da li će u decembru da im bude vraćen jedan deo?
Ne zavise građani Srbije od ovoga, zavise od volje Mlađana Dinkića, Vojislava Koštunice i ove vlade. Ne treba vam nikakav novi zakon, imate zakonski osnov. Zakonski osnov, ako ne znate, nalazi se u članu 108. postojećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, nalazi se i u Zakonu o obligacionim odnosima. Nemojte neke stvari da brkate.
Dalje kažete – da razgovarate sa MMF, pa će građanima da se otpiše dug. Pred MMF-om građani nisu dužnici. Koji je građanin dužan pred MMF-om?
Molim vas, eksperti, objasnite nam to. Ko je od vas ušao u neku ugovornu obavezu sa nekom svetskom bankom i zašto pričate da građani treba da se razduže?
O čemu pričate? Gospodine predsedavajući, meni je izuzetno drago. Pozivam građane Republike Srbije – uključite se ovih dana u prenos, videćete šta smo amandmanima predložili. Gospođa nije čitala naše amandmane. Amandmanima nismo predlagali ono što je ona rekla.
Povodom svakog amandmana ćemo ovde da izađemo i računam da je ovo poziv da povodom svakog amandmana i vaši predstavnici izađu sa svojim stavovima, i da izvedemo, ako treba, matematičku i političku i svaku drugu računicu, povodom svakog člana ova dva predloga zakona.
Izvolite, imaćete pojačanje, tu će vam biti ovaj vaš Dinkić, pozovite vašu ekipu, pozovite sve matematičare.
Pozovite ove Tadićeve eksperte, pošto oni stoje iza ovoga, ne vi, sve pozovite i doći će i SRS, povodom svakog amandmana, vi 15 minuta, mi 15 minuta, da građani Srbije vide sve.
Ali, nećete, nećete ni da se javite povodom amandmana. Sada ste se ovde javili zato što ste malo uvređeni, zato što smo prozreli vašu nameru. Želite zakon kao pokriće, da sprečite sudske sporove i ništa više, i da otpevate neku Labusovu pesmicu, kako vodite računa o nečemu, kako ćete nešto da izmirite. Pa evo, dokažite da je šestina veća od trećine.

Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov. Nije tu. Nataša Jovanović.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ja sam umesto nje. Zamenjena je, gospodine Anđelkoviću.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo, oko ova četiri zakona o izmenama i dopunama određenih zakona, bila je podignuta takva medijska reklama da je valjda trebalo unapred ubediti građane Srbije, penzionere pre svega, a i porodice koje očekuju rođenje deteta, kako će ovim zakonima, ne znam koliko značajno da im se popravi materijalni status, materijalni položaj, pa je čak Mlađan Dinkić za ovom govornicom izazvao incident kako bi se skrenula pažnja sa ovih zakona i da bi se, eventualno, srpski radikali onemogućili da govore o predlozima ovih zakona.
Naravno, to mu je bio loš pokušaj i videlo se da je bio loš. Uvek ćemo govoriti o svakom predlogu zakona ove vlade i uvek ćemo se kritički osvrtati na ono na šta treba kritički da se osvrnemo, na ono što mislimo da je loše za građane Srbije.
To što neko ovde izađe, pa kaže da uzalud pričamo građanima Srbije da ništa neće dobiti od ovih zakona, što im pričamo da ova vlada loše radi, džabe pričamo, kada građani Srbije znaju kako dobro žive.
Mislim da, kada tako nešto čuju, građani Srbije sami sebi čupaju kose od muke što ne mogu da dođu ovde za govornicu da počupaju kosu onome ko se usudi takvu laž i takvu obmanu da iznese u javnost. Da li građanima Srbije treba objašnjavati koliko košta litar zejtina, koliko je poskupeo? Da li građanima Srbije treba objašnjavati koliko više moraju da izdvoje za plaćanje grejanja bilo koje vrste?
Bila sam pre neki dan u jednoj kući, u jednoj od sremskih opština. Bila sam šokirana kada sam videla da čovek loži kukuruz – suv, osušen, zreo kukuruz loži, kaže da mu se to više isplati nego da kupuje drva. To je posledica rada i funkcionisanja Vlade Vojislava Koštunice i njegovih ministara. To je ono o čemu mi ovde pričamo, pre svega građanima Srbije.
Vama, naravno, ne vredi da govorimo. Znamo mi to, baš vas briga za građane Srbije. Čuli ste od Zorana Krasića šta je suština donošenja i predlaganja ovih zakona – da sprečite donošenje odgovarajućih presuda, kojima bi se Vlada obavezala na razne isplate. Zato menjate zakone, zato se hvali predsednik Skupštine, potpisao, koji ono beše po redu, zakon – dvestoti zakon, a evo ovde danas imamo četiri zakona o izmenama i dopunama zakona.
Ovo će da se ubeleži kao donošenje novih zakona. Menjamo nešto što smo doneli, odnosno što ste doneli pre mesec dana. Ako je onda to bilo toliko dobro, šta se promenilo za mesec dana da treba da ih menjate?
Ako je to bilo onoliko dobro, koliko ste tada pričali, nemojte molim vas da građanima činite ovoliko bolje, dosta im je ono dobro koje ste im predvideli pre mesec dana u ovim zakonima. Zaista ste jedna neozbiljna i neodgovorna Vlada, a nažalost i predstavnici građana, koji sede u ovom parlamentu i predstavljaju trenutno skupštinsku većinu su takođe neozbiljni i neodgovorni, jer reći sve ono što govorite o ovim predlozima zakona i bez stida izaći među narod, mislim da zaista za to treba poseban mentalni sklop.
Kao što je poseban mentalni sklop ministra, koji je sedeo ovde do malopre, i svaki put kada se govori o nekim njegovim zakonima, odnosno zakonima koje on predstavlja, mislim na ministra Lalovića, on se čovek tako izlupeta u medijima da je to prosto zastrašujuće.
Nikada mi nije bilo jasno, ne uklapa mi se, on je nekada bio sindikalac, a sada je na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ovo: socijalne politike, posebno mi je interesantno. Kako uopšte neko ko je takvog mentalnog sklopa, kakav je ministar Lalović, može da se bavi ovim poslom i kako je mogao da se bavi poslovima sindikata?
Priča on zbog čega neće ovu pomoć, odnosno finansijsku podršku porodici sa decom, kako se zove ovaj zakon, zbog čega to ne treba da se isplaćuje jednokratno. Zbog čega je bolje da se neka količina novca dobije podeljena na 24 rate.
Kaže – ako oni to daju jednokratno, onda će, dete se rodilo u porodici, neka neodgovorna porodica da slavi i da potroši te pare koje su dobili na ime rođenja deteta. Odjedanput će da potroše te pare, a on ih ovim zakonom ubeđuje da će u njihovo ime da štedi, pa će tu količinu novca da im podeli u 24 rate.
Valjda očekuje da će beba sa četiri ili pet meseci da kaže svom tati, kada dobije tu petu po redu ratu – ostavi, to su moje pare, to je meni čika Lalović poslao, ne smeš da ideš u kafanu da to potrošiš.
Zaista neverovatno. Neverovatno da ministar sa toliko cinizma, sa toliko lošim mišljenjem o građanima Srbije može da istupa.
On može da govori o nekim ekstremnim slučajevima, o nekim porodicama gde su nosioci, odnosno očevi tih porodica možda i alkoholičari, neodgovorni ljudi. Ne sporimo mi da ima takvih, ali i to je u nadležnosti ovog ministarstva.
Socijalna politika, savetovališta i centri za socijalni rad i pomoć, ne samo u materijalnom, nego u svakom drugom pogledu, to je ono o čemu ministar Lalović ne govori, nego on ima svoju priču da napada privatnike koji namerno povećavaju trudnicama plate da bi posle toga dobijali veći novac koji treba da dobijaju iz budžeta. To je strašno, ljudi moji.
Mi samo pričamo o problemu bele kuge u Srbiji. Šta činimo da se to spreči? Šta činimo sa ovim zakonima, koji su danas ovde na dnevnom redu? Dvadeset hiljada porodici za rođenje prvog deteta. Šta može da se kupi za 20.000. Problem Srbije jeste rođenje prvog deteta. Tamo gde se porodica, mladi bračni parovi, odluče na rođenje prvog deteta, vide da to u materijalnom pogledu i nije mnogo strašno, prežive, hvala Bogu, i onda se lakše odluče i na drugo dete.
Pomoć za rođenje i stimulisanje porodica za rođenje prvog deteta, to je ono na šta treba posebna pažnja da se obrati. To mora biti mnogo više od 20.000 dinara. To mora biti odmah, a ne da zakon stupa na snagu, 1. januara, kako piše ovde, samo malo da vidim, da – stupa na snagu 1. januara, primenjuje se od 1. januara 2006. godine.
Ovaj zakon, realno, stupiće na snagu za nekih možda osam ili devet dana. Pitam ministra, koji nije ovde, na koji način će regulisati ovu naknadu za decu i za porodice koji će decu dobiti u tih desetak dana, do tog 1. januara, kada će stupiti na snagu ovaj zakon.
Možda se to vama čini sitno, ali to je strahovita nepravda, kada već donosite ovaj zakon i kada dajete tih 20.000 koje ne znače ništa, ali znače mnogo tim porodicama.
Zašto se to ne čini za svu decu koja se rode, od momenta stupanja na snagu ovog zakona? Zaista, ne vodite računa o nekim stvarima koje su mnogo važne za srpsku porodicu, za sve građane Srbije.
Kada sam se pitala zbog čega uopšte raspravljamo u objedinjenoj raspravi o ova dva zakona, koja predstavljaju dva različita ministra, mislila sam da će se možda dogovoriti Dinkić i ovaj Lalović, da stvarno Dinkić upotrebi onaj suficit iz budžeta, kojim se toliko hvali, tim nekim parama, sa kojim, ne zna, kaže, šta da radi, pa da ih zaista primeni i za penzionere i za finansijsku podršku porodicama sa decom.
Naravno, nema ništa od toga. Zašto mi insistiramo i kažemo, neću sada da govorim o tome kako je bilo predviđeno, a kako sada predviđate, jer nemamo vremena. To ćemo amandmanima, na koji način želite da delite zaostale penzije.
Reći ću vam stav SRS. Mi smo, doduše, u amandmanima pokušali malo da ublažimo taj stav, ne bismo li ubedili ministra Dinkića da ih prihvati. Suštinski, stav SRS je da su ovo suviše mala dugovanja za Srbiju, za ovakav budžet kakav imamo, za suficit kakav imamo i kakav nam se predstavlja, ali Dinkić, dok zine, on slaže, i to je slagao. Ako nije slagao, neka dokaže na ovim zakonima. Ti zaostali dugovi moraju da se plate odmah i to u ovakvom stanju stvari nije mnogo za državu.
Zašto opet pravite razliku između penzionera poljoprivrednika i penzionera koji su nekada bili zaposleni? Dokle ćete to da činite? Dokle ćete da pravite razliku među građanima Srbije?
Gospodo, nema ovde ministara, ali vi koji ćete glasati i koji branite ovde samo deo zakona, samo onog ministra, koji ne zna da se ponaša u parlamentu, dokle ćete da branite ministre i Vladu po svaku cenu, vi ste valjda predstavnici naroda. Morate i treba da se vratite među onaj narod, koji vas je birao.
Kako ćete da se pojavite pred penzionerima, jer pričate o penzijama, o prosečnoj penziji od 12,5 hiljada dinara. Koga je briga za prosek, izađite ovde, neka izađe ministar sa brojkom – koliko hiljada penzionera ima penziju manju od 4.000 dinara, koliko hiljada penzionera ima penziju između četiri i 6.000. Koga je briga za prosek koji se pravi na osnovu jednog broja visokih penzija.
Dakle, ništa penzioneri ovim ne dobijaju. Ono što je Albijanić malopre rekao da ćemo imati živi dokaz da su ovo dobri zakoni, verovatno je mislio da će bar neki penzioner preživeti Dinkićeve zakone.
Naravno, mi se nadamo da će ipak preživeti, ali Dinkić računa na uštedu. Produžio je na nekoliko godina vraćanje dugova penzionerima, računajući da će penzioneri, što od starosti, što od bolesti, što od gladi, nažalost, da pomru i da će onda moći u nekom budućem budžetu da se hvali suficitom.
Naravno, narod je shvatio, teško da će Dinkić pisati sledeći budžet. Hvala.