Najpre moram da dopunim gospođu Radeta, da kažem da će se na mitingu u Bačkoj Palanci, pored kandidata za opštinske odbornike, obratiti i deo rukovodstva SRS, pre svega Tomislav Nikolić.
Što se tiče ovog zakona o hipoteci, ovo je još jedan dobar primer i dobra šansa da građani Republike Srbije vide kako se prave zakoni kada treba nešto dobro da donesu građanima. Imali smo veoma dobar primer oko penzija, onda odlažete primenu nekih zakona praktično unedogled, odnosno do kraja 2010. godine.
Prvu isplatu odlažete za 2007. godinu, iako vam je jasno da ni 2006. godine nećete biti na vlasti, ali kada treba da pogodujete određenim interesnim grupama, kao što su to strane banke koje ste velikodušno pustili u Srbiju, nakon što ste uspešne srpske banke, koje smo imali do tada, uništili, pokazuje i ovaj zakon.
Ne znam o kom ste to dužničkom lobiju pričali, meni to zaista nije jasno, koji to dužnički lobi u Srbiji funkcioniše, da li ste mislili na penzionere kojima dugujete penzije. Oni vam duguju za struju i druge račune, ili ste mislili eventualno na sve one građane koje ste pred 5. oktobar nagovarali da ne plaćaju račune za struju, infostan i sve ostalo i onda ih nakon izbora, sa pozicija vlasti, kada ste okrenuli ćurak naopako, tužili za kamate i sve ostalo.
Jasno je da je ovaj zakon o hipoteci pisan po meri poverilaca i to prevashodno banaka. Znate da je narod u Srbiji nakon 5. oktobra, obmanut vašim obećanjima o lakom i dobrom životu u budućnosti, a željan raznih stvari, pohrlio da uzima kredite; da su ti krediti bili pod izuzetno lošim uslovima, pogotovo na početku, jer ste tek nedavno ustanovili obavezu da se, kada neko uzima kredit, na jasan i nedvosmislen način stavi do znanja koja je efektivna kamatna stopa.
Uglavnom ste kroz nominalne kamatne stope prikazivali da su krediti povoljniji nego što jesu, pa kažete da je sedam posto kamatna stopa, ali opteretite kredit raznim drugim troškovima, pa efektivna stopa bude duplo veća nego što je ona koju u brošurama banke prikazuju građanima.
Zbog svega toga, u mnogo slučajeva ljudi nisu u stanju da vraćaju te kredite koje su uzeli. Dakle, građani nisu u stanju da vraćaju kredite i banke već uveliko naplaćuju hipoteke, građani ostaju bez stanova, kuća, bez imovine koju su u prethodnim decenijama sticali.
Naravno da nisu ni mogli da pomisle, u trenutku uzimanja kredita kako će se to odvijati, ali ovaj zakon će poslužiti da se još malo olakša proces pljačkanja tih građana, prodaje i oduzimanja nepokretnosti koje zalažu prilikom dobijanja kredita.
SRS ima dosta primedbi na ovaj zakon, kao i na definicije koje su u zakonu date. Dosta je nepreciznosti, kao uostalom i u drugim vašim zakonima i ovde se može primetiti da neki pojmovi koje je pravna teorija učinila nespornim davnih dana, sada kroz ova vaša zakonska rešenja ponovo postaju sporna i iz nekih meni neobjašnjivih razloga postaju mnogo i nepotrebno komplikovana. Pokušaću, koliko mi vreme dozvoljava, da pomenem neke od najvećih primedbi.
Najpre, u članu 3, gde regulišete založni objekat, pa kažete da to može biti i objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta.
Pitam vas, šta to znači – pod uslovom da nije, bez obzira da li je već izgrađen? Može li biti objekat u izgradnji, ako je već izgrađen? Koliko znam – ne može.
Druga stvar, šta znači objekat u izgradnji, ukoliko nije izgrađen, a nije izdata ni dozvola za izgradnju? Šta se onda stavlja pod hipoteku? Praktično znači da uslova nema. Znači, možete staviti objekat koji nije izgrađen, nema uslove.
Zatim, ovaj član zakona, ukoliko bude usvojen u ovom obliku, a svakako se nadam da neće, jer SRS je predala i amandman na ovaj član, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Činjenica da postoji dozvola za izgradnju određenog objekta, odnosno za deo objekta koji može biti založni objekat ne znači ništa.
Znate da se stanovi kupuju i u Beogradu i širom Srbije i mogu se kupiti i pre nego što izgradnja započne. Dakle, na osnovu projekta, i tada su najjeftiniji, možete kupiti određeni stan koji tek treba da bude izgrađen, može biti data dozvola, ali tu jednostavno nema šta da se stavi pod hipoteku. U tom slučaju ne možete garantovati da će nešto za šta je dato odobrenje i što je možda uredno i plaćeno, ikada biti izgrađeno.
Znam da ima veliki broj prevarenih ljudi koji su platili stanove, a investitori pobegli sa parama, neko preko granice, neki su na druge načine te pare proneverili, ali jednostavno od tih stanova nema ništa.
Na ovaj način možete i neke savesne poverioce dovesti u zabludu. Lično imam jedan sličan slučaj, moja porodica je 1993. godine uplatila garažno mesto, a ono do dana današnjeg nije izgrađeno. Nije izgrađeno 13 godina, ne postoje nikakve garancije ni da će biti za narednih 13, a vi ovim zakonom praktično želite da omogućite da se na nešto što ne postoji stavi hipoteka.
Ozbiljna zamerka svakako je i osnivanje centralne evidencije hipoteka i suštinski to predstavlja osnivanje još jedne agencije, bez obzira kako ćete je nazvati, odnosno povećanje administracije umesto smanjenja.
Treba da znate da ne bi trebalo da zakonom o hipoteci pravite određeni paralelni sistem vlasti, jer je pravo upisa hipoteke na nepokretnosti već regulisano zakonom o zemljišnim knjigama i o katastru nepokretnosti i formiranje ovog novog organa ne samo što je direktno suprotno nekim zakonima, već bi podrazumevalo i novu reorganizaciju sudova i bilo bi veoma komplikovano, pogotovo za one nepokretnosti gde već postoje upisane hipoteke.
Mislim da je jasno i trebalo bi da bude jasno da se hipoteka može upisivati jedino na uknjižene nepokretnosti, te da poslove uknjižbe obavljaju ili zemljišno-knjižna odeljenja sudova ili katastri nepokretnosti u onim opštinama gde još uvek nisu ustanovljene zemljišne knjige.
Ne bi trebalo odgovori ministra na neke od ovih zamerki koje smo uputili da budu, znam, ali rešićemo to kroz amandmane. Gospodine ministre, vidim da ste mnogo raspoloženiji ovde za priču sa kolegama poslanicima okolo, i bili ste veoma raspoloženi za priču i sa gospodinom Perom Cvetkovićem iz DSS-a, bili ste raspoloženi i u raznim TV emisijama, ali niste očigledno zainteresovani da onima kojima bi trebalo objasnite efekte ovih zakona, kao i nama poslanicima, koje imate zadatak da kao ministar u Vladi nagovorite da glasamo za ovaj zakon. Mi očigledno vama kao sagovornici nismo zanimljivi.
Vaš je posao bio da pre nego što ste predali ovaj zakon u proceduru raščistite prvo sami sa sobom i sa vašim ekspertima i kvaziekspertima neka rešenja, a ne da, nakon toga što pustite zakon u proceduru, kroz amandmane rešavate bilo šta.
Moram reći, još minut-dva, na primer – u članu 25. stav 1. tačka 3), koja se odnosi na namirenje poverilaca, kažete da hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika, što je sasvim normalno i prihvatljivo; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine, pogotovo ukoliko hipotekovana imovina nije dovoljne vrednosti, što se takođe može prihvatiti, i onda treći stav, koji je po meni potpuno neprihvatljiv, 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Ovim biste dali ovlašćenje poveriocu da, ukoliko je na nekoj nepokretnosti uspostavljena hipoteka, a hipotekarni dužnik ima još neku drugu imovinu, zahteva od suda da mu se prvo rasprodaje druga imovina, nije bitno da li je pokretna, nepokretna, on će reći – hoće da mu se proda auto, akcije koje je upisao negde ili hoće da mu se proda kuća u kojoj živi.
To je potpuno besmisleno, onda nema hipoteka nikakav smisao. Zašto bi onda bilo ko uspostavljao hipoteku na određenoj nepokretnosti, ukoliko će sutra, da bi naplatio dug, prodavati nešto drugo.
Dakle, poverilac ima privilegiju da u trenutku uspostavljanja hipoteke izabere na kom će to objektu hipoteka biti uspostavljena. Jednom kada to svoje pravo iskoristi, onda je potpuno suludo, i to bi bilo preveliko povlađivanje poveriocima, da im dozvolite i da se posle toga, nakon godinu, dve ili pet, u zavisnosti od toga kakva je priroda pravnog posla povodom kog se i ugovara hipoteka, u tom trenutku ovlastiti poverioca da kaže – neću ti prodati ovaj stan, prodaću ti nešto drugo.
Dakle, ima tu još dosta nepravilnosti o kojima ćemo više govoriti kada nam vreme bude dozvoljavalo, u raspravi o amandmanima. Ali, ukoliko ne budete prihvatili ove sugestije SRS, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon.

Replika, gospodin Petar Cvetković.

Hvala uvaženom kolegi Nemanji Šaroviću što mi je omogućio da ovih tri minuta polemišem oko njegovih stavova.
Osnovna stvar u vašem izlaganju je nerazumevanje pravnog instituta hipoteke. To zalaganje za zaštitu interesa dužnika je veoma problematično sa stanovišta stvarnog prava i zakonitosti. Hipoteka se uspostavlja upravo voljom dužnika, jer on hipotekom garantuje da će vratiti neki dug poveriocu. I sa jedne i sa druge strane hipotekom se omogućuje da se uspostavljaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno da se pospešuje privredna aktivnost ili rešavaju stambena pitanja.
Mi smo dugo godina i dugo vremena imali situaciju neregulisane hipoteke, tako da u ovom trenutku praktično nije moguće po kratkom postupku dati hipoteku na neku nepokretnost, jer to nije predviđeno pozitivnim zakonskim propisima. To ne znači nije predviđeno na dovoljno adekvatan i brz način. Hvala vam što ste me ispravili, odnosno omogućili da preciziram svoju tvrdnju.
Hipoteka nije namet nijednom dužniku. Svaki dužnik je svestan svojih postupaka i u mogućnosti je da da hipoteku na neku nepokretnost ili ne da hipoteku. Ukoliko neće da daje hipoteku, onda su otežani uslovi kreditiranja, onda će teže dobiti kredit bilo za stan, bilo za svoju privatnu firmu ili neku ekonomsku privrednu delatnost koju želi da obavi.
Njega niko nije prinudio, niti ima prava da ga prinudi, niti se ovim predlogom na bilo koji način dužnik prinuđuje. S druge strane, poverilac, u ovom slučaj onaj koji ima novac, a to je 99% slučajeva banka, ima i moć i interes da ulaže novac koji će biti siguran, koji će biti i vraćen.
Niko nije lud, osim u nekim davno prošlim vremenima, da daje kredite koji nikada neće biti vraćeni ili čija će rata kredita biti u vreme isplate, jedan smešan iznos, kao kutija cigareta ili ništa. To smo već videli čemu vodi i to nije moguće ni u modernim društvima i državama. To je već neko davno prevaziđeno vreme i, nažalost, ne mogu da razumem razmišljanje u tom smeru.
Što znači, i banka koja daje kredit ima interes da taj kredit bude vraćen, a kroz tržišnu utakmicu banaka, odnosno tih poverilaca koji imaju sredstva da daju kredit, odnosno da daju novac na zajam, smanjivaće se i ta kamatna stopa, koja takođe ima i drugu mogućnost ograničenja, a to je ona zakonska mogućnost, ali to nije predmet ove rasprave i predmet interesovanja.
Znači, da zaključim oko toga, i poverilac je zainteresovan da daje novac i da bude obezbeđen da će naplatiti taj novac.
Van pameti je da neko daje novac i da računa da neće biti vraćen, van pameti je da neko daje novac i problematično je da li će biti u dobrim odnosima sa vlašću ili sa nekim organom ili sa dužnikom da bi mu novac bio vraćen. Onda će biti uslovi potpuno praktično nemogućeg kreditiranja, bilo stambene izgradnje, bilo kreditiranja budućih privrednih aktivnosti.
Stoga nema potrebe za kukanjem nad dužnicima. Po ovom zakonu o hipoteci, svaki dužnik je, podvlačim, voljan i svestan da li će neku nepokretnost dati u hipoteku ili ne, a zakonske mogućnosti otvaraju mogućnosti da i založni dužnici mogu dati nepokretnost pod hipoteku, što direktno znači da hipotekarna nepokretnost ne mora biti u svojini dužnika. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Šarović.

Gospodine Cvetkoviću, zaista se zahvaljujem na vašem objašnjenju, ali ću vama prethodno morati, pošto ste vi meni objašnjavali institut hipoteke kako funkcioniše, da vama objasnim kako Skupština funkcioniše.
Kada se otvori načelna rasprava o nekom predlogu zakona ili o setu zakona, svaka poslanička grupa ima privilegiju da u određenom broju minuta, srazmerno veličini poslaničke grupe, prijavi govornike, pa onda oni izlaze ovde redom za govornicu, jedan po jedan, i kažu šta imaju o tom predlogu zakona.
Poslanička grupa DSS-a to pravo nije iskoristila, gospodine Cvetkoviću. Onda vi zloupotrebljavate pravo na repliku i izlazite ovde da polemišete sa mnom iz poslaničke grupe SRS, a ja sam ujedno iskoristio pravo koje mi omogućava Poslovnik, i izašao ovde da govorim o zakonu.
Što se tiče instituta hipoteke, ne znam sa kim ste polemisali, jednostavno, ono što ste vi kritikovali, nijednog trenutka nisam rekao. Hipoteka kao založno pravo na nepokretnost se vezuje za određenu nepokretnost. Dakle, ona se uspostavlja radi obezbeđenja naplate određenog potraživanja na određenoj nepokretnosti.
Hipoteka kao institut ne postoji na celokupnoj imovini dužnika i ne radi se ovde o kukanju nad pravima dužnika ili poverioca, to je nebitno, nego se radi o pravnoj sigurnosti, o tome da se ne može dati ovlašćenje poveriocu da sutra bira da li će svoje potraživanje naplatiti iz založenog objekta ili će reći, ne, neću iz toga, nego mi se više sviđa nešto drugo. To je nemoguće.
Samim tim, čak pre zbog toga što, kako vi sami ovde kažete, hipotekovana nepokretnost ne mora biti u vlasništvu dužnika.
Moguće je da poverilac, ukoliko pristanem da se hipoteka stavi na neku moju nepokretnost, kaže, jeste, ali ne želim taj stan, naplatiću svoje potraživanje iz stana u kome ti živiš.
Ali, hipotekarni dužnik nije bio spreman u trenutku potpisivanja ugovora i uspostavljanja hipoteke da rizikuje tu drugu nepokretnost. Zbog toga sme da se odnosi pravo poverioca na naplatu hipoteke samo na onu nepokretnost koja je označena kao založni objekat u trenutku potpisivanja ugovora. Sve ostalo bi bila zloupotreba, da li od strane dužnika ili poverioca, ali svejedno je. To je nešto što se, zarad pravne sigurnosti u zemlji, ne sme dozvoliti. Hvala.

Gospodin Krasić se javio za repliku na izlaganje gospodina Cvetkovića. Član 101. Poslovnika stav 3. omogućava predsedavajućem da proceni da li je potrebna replika. Izvolite, gospodine Krasiću.

Upravo ste citirali taj pravi član Poslovnika. Gospodin Cvetković je bio u važnim razgovorima, pa ga je gospodin Nemanja Šarović samo pomenuo, a on je to iskoristio kao priliku da ovde iznese nešto što niti je rekao gospodin Šarović niti predstavlja stav SRS.
Znači, samo da objasnim u čemu se ogleda neshvatanje stava SRS od gospodina Cvetkovića. Gospodin Šarović je pokušao više puta da vam objasni da je hipoteka jedno sredstvo obezbeđenja potraživanja. Vi ste tokom replike ovde izneli više netačnih stvari.
Prva netačna stvar, da nije kod nas uređena hipoteka. Ona jeste uređena Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, nekada saveznim propisom, a sada je to republički propis, mislim da je od člana 60. i nekog do člana 67. i 68. to je uređeno.
Ručna zaloga i založno pravo, odnosno zaloga na pravima i potraživanjima uređena je odgovarajućim odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Upis hipoteke u zemljišne knjige je regulisan takođe zakonom. Zašto do sada ta mogućnost obezbeđenja potraživanja nije korišćena nalazi se pre svega u činjenici da je do pre nekoliko godina 85% svega što postoji na teritoriji Republike Srbije bila društvena svojina, pa državna svojina, pa loše knjige itd. To je jedna stvar.
Međutim, ako je gospodin Cvetković ili bilo ko iz DSS-a hteo da koristi vreme kojim raspolaže ta poslanička grupa, on bi morao da izađe ovde i da nam objasni, pošto demonstrirate veliko poznavanje hipoteke, kako može u članu 3. da bude napisano sledeće.
Znači, predmet hipoteke može da bude 1) nepokretna stvar, slažem se, uz onu ogradu oko založnog objekta, 2) deo nepokretne stvari u skladu sa odlukama o deobi, nakon deobe, slažem se, 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari - ne slažem se, u suprotnosti je sa osnovnim principima koji važe za zalogu.
Stvar na kojoj se konstituiše hipoteka mora biti individualno određena, prepoznatljiva, definisana, kao takva upisana, ona je čestica, ona je celina. Vi ovde kažete - susvojinski udeo.
Kada pričate o susvojinskom udelu, vi pričate o pravima koja postoje na nekoj nepokretnosti, a ovde se govori o nepokretnosti.
Dalje, da vam pročitam pod brojem 5), to je neprimenjivo. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, učestvovali u Skupštini kada se donosio Zakon o planiranju i izgradnji, kako može da se upiše hipoteka na nečemu što nije nepokretnost. Evo ga piše u tački 5) pravo na zemljištu, to nije svojinsko pravo na zemljištu, to nije dokaz da je u svojini tog pojedinca. Pa onda dalje, koje sadrži ovlašćenja slobodnog pravnog raspolaganja. Da ste slušali vašeg koalicionog partnera Pajtića juče kako je vrištao i ukazivao na propuste zakona o planiranju i izgradnji, jer oni u Vojvodini ne mogu da koriste to pravo nikako.
Pa dalje kaže, a naročito pravo građenja. Pravo građenja, kakvo je to pravo, gde je tu nepokretnost. To je pravo po utvrđenim uslovima, to je lično pravo, na ličnim pravima ne može da se konstituiše nikakva zaloga, je li tako ministre? Kako nije, onda vi ne znate obligacije.
Dalje, pravo preče gradnje. Pravo preče gradnje više ne postoji u našim propisima, da li znate vi to ministre, da li ste čitali Zakon o planiranju i izgradnji. Dalje, ili o raspolaganju u društvenoj i državnoj svojini, gde to može, šta radi Bubalo sa ovom privatizacijom, molim vas, vi ste pobrkali šta je nepokretnost, a šta je pravo na nepokretnosti.

Hvala, gospodine Krasiću.
Reč ima gospodin Petar Cvetković. Ima pravo na repliku, s obzirom da je u pitanju stručna diskusija i dobro je da ministar čuje ove stavove.
Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Gospodine Krasiću, iskoristio sam moja tri minuta replike u skladu sa Poslovnikom.
Sada ću vam kratko reći, ukazivanje iz člana 3. stav 1. tačka 5), gde tvrdite da ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja ne predstavlja svojinsko pravo; ono je deo svojine. To je notorna stvar u pravu svojine, odnosno u pravu koje sadrži pravo svojine. Sve ostalo što ste označavali, odnosno čitali, a naročito pravo gradnje, pravo preče gradnje ili raspolaganje u državnoj odnosno društvenoj svojini, upravo objašnjava šta ulazi u pravo slobodnog pravnog raspolaganja. Time je u potpunosti jasna tačka 5) člana 3. zakona o hipoteci.
Neću polemisati oko toga, imaćemo prilike oko vaših amandmana kada dođe vreme, takođe ste izrekli da sam rekao da hipoteka nije uređena pravnim propisima. Rekao sam da je nedovoljno uređena. To je, dozvolićete, velika razlika.
Na kraju, vaša pravna tumačenja, bukvalno rečeno "ne drže vodu". O tome neću više polemisati.
Nadam se da će predlagač, odnosno predstavnik predlagača dati na kraju sva objašnjenja.

Hvala. Po Poslovniku, gospodin Petar Jojić. Izvolite.