Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoreći o zakonu o hipoteci, za koji je ministar u uvodnom izlaganju rekao da postoji velika potreba, mi možemo da se složimo i činjenica je da je to tako.
Međutim, onda ne stoji ono što su neke kolege narodni poslanici govorili u toku prepodnevnog rada da je u Srbiji med i mleko, ako kroz ovaj zakon, i njegov značaj, kako je ministar rekao, tako se i u obrazloženju zakona vidi, naprosto postoji potreba za ovakvim zakonom, kako bi pravna i fizička lica, odnosno privredni subjekti u Srbiji ubrzanije mogli da pokrenu svoje privredne aktivnosti, a fizička lica da rešavaju neke probleme, kao što su, između ostalog, stambeni problemi.
Gospodin Zoran Krasić je detaljno govorio o onome u čemu se SRS sa ovakvim predlogom ne može složiti, pre svega, istakao je da su to principijelni razlozi, a drugi razlozi su čisto tehničke prirode i oni bi trebalo da budu uvaženi. To je oko 20 amandmana koji, kada bi se prihvatili, sigurno bi dali dobru kvalifikaciju ovom zakonu da bude primenljiv i u praksi postigne one efekte koje očekuju građani Srbije i naravno ministar, kao čovek koji je ovlašćen da ovaj zakon brani u ovom visokom domu i da nam ukaže na ono sa čime se u startu ne slažemo.
Naša ideja je da se prvo uradi, što je sasvim sigurno i potrebno, evidencija nepokretnosti, kako ne bi imali zabunu oko toga, i onda bi ovaj zakon mogao da da svoje pune efekte i mogao bi da bude u praksi mnogo primenljiviji, nego što je danas situacija.
Kaže se da će doći do ubrzanijeg kreditiranja, da će oni koji daju kredite biti obezbeđeniji i sigurniji, da će ih naplatiti, naravno, zajedno sa kamatom, ukoliko postoji obezbeđena hipoteka nad tim i da će država svojom monetarnom i fiskalnom politikom uticati na taj način da te kamate budu što je moguće manje.
Verovatno hoće, pokušaće, ali logično, ako znamo da će vladati zakon tržišta, za očekivati je da će kamatna stopa u tom slučaju biti veća, jer će se pojaviti veći broj zainteresovanih korisnika tih kredita i onda će automatski stvoriti prostor za banke, koje budu davale te kredite, da povećaju kamate.
U najvećem broju će to biti strane banke, pa se onda opravdano plašimo da će strane banke u velikom broju slučajeva postati i vlasnici, jer mnogi hipotekarni dužnici neće biti u situaciji da blagovremeno plate svoje kredite i vrate ih, pa će onda te strane banke postati vlasnici velikog dela nepokretnosti u Srbiji.
Sigurno da će to otvoriti veliki prostor za zaduživanje, a videli ste da je Narodna banka dala preporuku i sugestiju građanima Srbije da i sada pokušaju da kontrolišu potrebu za zaduživanjem.
Naime, potreba da se zaduži da bi se preživljavalo postoji i ona je velika, a to sa druge strane – naravno nema ovo mnogo veze sa ministrom koji sedi ovde – ukazuje da Vlada Republike Srbije nije odradila u ovom dosadašnjem periodu ono što je trebalo da napravi, ambijent, da stvori uslove za rad, zapošljavanje i da najveći broj građana Srbije može da živi od svog kvalitetnog i korektnog rada, a ne da to što nije Vlada uspela u protekloj godini i po, dve godine, da pokušamo da građanima Srbije omogućimo bolji život kroz zaduživanje.
To zaduživanje jednog dana mora da se vrati, a onda ćemo doći u situaciju da nam nacija bude prezadužena i da nećemo u tome uspeti. Videli ste da je principijelne prirode neslaganje sa ovim predlogom zakona, a i ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je imao tu dilemu, pa se onda konsultovao i imao svoje bogato iskustvo iz tog dela.
Konsultovao se sa nekim stručnjacima i ekspertima i onda je odlučio da u ovaj predlog zakona uvrsti mogućnost stavljanja hipoteke na neizgrađene objekte, odnosno nepokretne stvari.
Mi se ne slažemo u tom delu, jer praktično dajemo nešto što možda neće biti nikada ni izgrađeno, neće biti mogućnosti da se to završi i ne možemo uzimati i zaduživati nešto što praktično možda neće postojati. Koliko će takvih slučajeva biti u praksi, naravno, vreme će pokazati, ali treba imati na umu da i to može da se desi.
Konkretne primedbe na pojedine članove ovog zakona iznosićemo kada budemo govorili o amandmanima, a sada ću ukratko da se osvrnem na član 17. stav 4. Predloga zakona, gde se kaže da poverilac ima pravo da pristupi nepokretnosti, uključujući ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi i tako dalje, da ne čitam sada do kraja ovaj stav.
Ali, u ovom stavu nije obrazloženo, odnosno nije precizno utvrđeno, pod kojim uslovima neko ko je poverilac ima pravo ulaska u te nepokretne prostorije, a zna se da je i stan nepokretnost i da može da se stavi hipoteka na stan. Onda može doći do zloupotrebe u praksi da bi se to izbeglo.
Trebalo je ovo ograničiti i pod određenim uslovima predvideti da vlasnik, odnosno poverilac, može izvršiti ulazak u određene prostorije, kao što su stanovi i druge nepokretnosti.

Narodni poslanik Petar Jojić, a vi ćete posle pauze.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona je u suprotnosti sa Zakonom o izvršnom postupku i sa Zakonom o obligacionim odnosima. Zašto?
Imate u Predlogu zakona odredbe koje daju ovlašćenja hipotekarnom poveriocu da preduzima određene mere za naplatu svog potraživanja, koje nisu regulisane osnovnim Zakonom o izvršnom postupku, pa i Zakonom o obligacionim odnosima.
Što se tiče načina zabeležbe, SRS ima velike primedbe, iz razloga što je poznato da nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje na nepokretnostima, pogotovo nemamo uređeno stanje u delovima Republike, osim gde postoje zemljišne knjige. U drugim delovima Republike imamo tzv. tapijski sistem. Evidencija nepokretnosti nije uređena.
Kada je u pitanju novoizgrađena stambena jedinica ili objekat koji je u izgradnji, u Predlogu zakona nije naznačeno u kom stepenu izgrađeni objekat treba da bude da bi se hipoteka uspostavila. Postupak po pitanju zabeležbe, po pitanju prodaje, nije dobro regulisao primenu zakona. U praksi ćemo imati velike probleme. Zašto?
Imaćemo problema zbog toga što je u pitanju Predlog zakona koji u prvi plan stavlja u povoljniji položaj poverilački lobi.
Poverilački lobi će iskoristiti nevolje našeg naroda i veoma tešku situaciju građana, pogotovo kada je u pitanju izgradnja stanova i kuća.
To je suština, što će se bankari ovde bogatiti, a sirotinja će biti prinuđena čak u bescenje da prodaje svoju nepokretnost. Krediti će prelaziti sa jednog dužnika na drugog, kao pravnog sledbenika, i tako ćemo imati situaciju, kao što smo imali do 2000. godine, dok nismo promenili Zakon o izvršnom postupku, u kom periodu je bio u izuzetno povoljnom položaju dužnički lobi.
Sada je obratno. Sada imamo drugu krajnost, gde se po svaku cenu poverioci štite. Tu će doći do zelenaške kamate, tu će olako ljudi shvatiti kako je Republika Srbija donošenjem ovog zakona odlučila da pomogne građanima da na lak način mogu da dođu do stanova i do svojih kuća.
Međutim, doći ćemo u situaciju da će građani, verujući državi i poveriocima – vidite dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izbrojte banke u Beogradu, videćete da niču ko pečurke na svakom ćošku, nemamo nijedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom i tu je problem, banke će ovde profitirati – biti suočeni sa velikim problemima.
Nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje, katastarsko stanje, nemamo uređenu evidenciju etažnog vlasništva, a etažno vlasništvo je ogromno u Republici Srbiji. Imate zemljišnu knjigu u Beogradu i u Vojvodini, ali nemate u Užicu, Kraljevu i tako dalje. Dakle, nema evidencije.
Predlog ovog zakona morao je predvideti mogućnost da se naplata putem hipoteke, odnosno hipotekarni poverioci, mogu naplaćivati, ali u kom postupku. Ovakav postupak, kakav je predviđen ovim predlogom zakona, veoma je rizičan. Što se udaljimo od Ustava i osnovnih zakona, sve je nesigurno za naše građane. Šta to znači?
Ako ne date mogućnost dužniku da pred sudom dokaže da li je hipoteka izvršena potpuno ili delimično, da li je predmet hipoteke prodat ili procenjen po tržišnoj vrednosti, ili odoka od strane nekog sudskog veštaka, bez suda i sudske odluke, sve je nesigurno.
Moćnici imaju svoje banke ili poverioci koji budu u prilici da uspostavljaju hipoteku na različite načine, da daju novac za izgradnju objekata, bilo stanova, kuća, određenih investicionih objekata preduzećima i tako dalje, biće komplikovano, složeno, nesigurno i veoma nepouzdano.
Srpski radikali nikako ne bi doneli ovakav predlog zakona, dobra je namera, ne kažem, ali treba doneti dobar zakon o hipoteci koji će obuhvatiti hipoteku i koji će podjednako garantovati prava dužnika, a istovremeno i poverilaca.
Poverioci će biti, rekao sam prethodno, prevashodno banke koje će dati kredite, to je u pretežnom delu ono što shvatam.
Međutim, po svaku cenu bankama davati veća prava i njima stvarati mogućnosti i pogodovati kroz zakon, a ići na štetu dužnika, nije pravično.
Pravično je da obe strane budu u ravnopravnom položaju, da država garantuje ostvarivanje prava poveriocu, a istovremeno i dužniku, da se može u postupku hipoteke zabeležiti njegova obaveza, da predmet hipoteke bude tržišno procenjen, a ne otprilike. Ovo nije dobro. Ako ostavite malu mogućnost u zakonu, oni dole na terenu će je primeniti i te kako, jedva će dočekati da im ostavite samo promil, i to je takozvana zakonska šupljina.
Smatramo da je dobro doneti zakon o hipoteci, jer ga je imala i stara Jugoslavija, Srbija, mislimo da je on nužan, ali istovremeno smatramo da ga treba doneti kao dobar zakon.
Vidite, imamo inflaciju zakona, inflaciju propisa, i sada se postavlja pitanje – da li je pre 5. oktobra Srbija, odnosno SRJ, imala usklađena prava i svoje zakone sa evropskim zemljama i zemljama Evropske unije?
Jeste. Mogu vam reći, od tridesete godine pa do 2000. godine, 12,5 hiljada propisa i zakona bilo je usklađeno sa evropskim standardima i sa evropskim uporednim pravom. Imamo inflaciju zakona, tu je i problem.
Niste bili, gospodine ministre, na izlaganjima prethodnih zakona, koji su se odnosili na socijalnu zaštitu. Možete misliti, verujem da se i vi nećete složiti sa tim, a mi radikali pogotovo ne možemo da shvatimo da je to moguće, da se u jednom mesecu donese zakon o zdravstvenoj zaštiti, o penzijama, penzijskom osiguranju, a da se sada u istom mesecu traži njegova izmena i dopuna. Zašto?
Nisu vremenske distance bile tolike da je bilo nužno donositi izmene i dopune zbog nepredvidivih okolnosti. Ne bih mogao reći da su nepredvidive okolnosti, da je ministar finansija zaboravio ili nije bio obavešten da će biti mogućnosti u budžetu, da se penzije penzionerima moraju isplaćivati, onaj dug koji im država duguje u ovom mesecu ili iduće godine. Za mesec dana tražiti izmenu i dopunu, ne valja.
Zato mi iz SRS smatramo, treba donositi zakone, ali takve zakone da budu primenjivi i dugotrajni.
Dame i gospodo, koristim priliku, neka mi ne zameri predsednik Skupštine, obaveštavam građane Bačke Palanke, Vojvodine i cele Srbije, da će danas u 16,00 časova biti održan veliki narodni miting u Bačkoj Palanci.
Obaveštavam građane, neka dođu, srpski radikali se pripremaju za izbore u nedelju, pa neka nam bude dozvoljeno i da nam date za pravo da pozovemo sve birače, jer očekujemo apsolutnu pobedu, zaslužuju to građani Bačke Palanke. Hvala.

Hvala, gospodine Jojiću, neću vam zameriti, naprotiv, svako koristi sredstva koja su mu na raspolaganju, ljudi se snalaze, sve je u redu.
Pauza je sat vremena, do 15,00 časova, a onda nastavljamo sa radom. Reč će imati narodni poslanik Zoran Antić, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Nataša Jovanović.
Još jedno obaveštenje za poslanike koji prate preko interne televizije i za prisutne, sednica Odbora za privatizaciju će biti održana danas u 14,00 časova, u plavom salonu. Hvala vam.
(Posle pauze – 15,05.)

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom posle pauze.
Kao što smo najavili, prvo reč ima narodni poslanik Zoran Antić, potom narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite, gospodine Antiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o hipoteci, zakon koji se nekim čudom našao na ovom skupštinskom zasedanju, jer na osnovu onoga što smo pre par nedelja imali priliku od ministra Mlađana Dinkića da čujemo, kada je u pitanju ekonomska politika Vlade, ovaj zakon nije trebalo da se nađe na današnjem zasedanju, jer on podstiče ličnu potrošnju.
U svakom slučaju, on onemogućava cilj Vlade da se smanji inflacija koja je predviđena za narednu godinu u iznosu od 9%, u šta niko ne veruje u ovoj zemlji. Ipak, u svakom slučaju, očekivali smo da Vlada ima doslednu ekonomsku politiku, da bar delimično ima viziju kuda vodi ovu zemlju i kako će građani Srbije živeti u narednoj godini.
Očigledno, kroz ovaj zakon koji je, na neki način, sličan Zakonu o lizingu, možemo da vidimo šta će on da donese za građane Srbije.
Zakon o lizingu, u iznosu duga koji uzimaju građani Srbije, samo nekih 10-15% ide u investicije, a sve ostalo ide na ličnu potrošnju, pre svega na automobile, pa će i ovaj zakon značiti da će građani Srbije svoje stanove zalagati, podizati kredite koji će isto tako kroz ličnu potrošnju podsticati inflaciju i stvoriti veliki problem kompletnoj privredi Srbije.
Što se tiče obrazloženja ovog zakona, čini mi se da se ono ponavlja iz zakona u zakon, kada su u pitanju zakoni iz oblasti bankarskog sektora, pre svega, obećava se ulaganje, strane i domaće investicije. U ovom slučaju se čak obećava i niža cena novca na našem tržištu.
Očigledno je, bez obzira na sve mere koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu, da do toga nije došlo, a neće doći ni ovaj put, jer je tražnja za kreditima ono osnovno što određuje kamate na bankarskom tržištu.
Činjenica je da je Vlada ukinula čekove pre nekih godinu dana, da su građani ostali bez mogućnosti da se, na neki način, beskamatno zadužuju i da su primorani da danas od banaka uzimaju kredite po jako nepovoljnim uslovima.
U svakom slučaju, s obzirom na jako lošu ekonomsku politiku, zavisno od tih kredita, i ubuduće će potražnja za kreditima biti izuzetno velika.
Dok god ne regulišemo tržište rada, dok god imamo ovako veliku disproporciju između ponude i potražnje, kada je u pitanju tržište rada, dok god imamo ovako nizak privredni rast, malu privrednu aktivnost, nema razloga da očekujemo bilo šta dobro. Kada su u pitanju krediti, kamate će biti velike, bez obzira na ovaj zakon. Ovaj zakon sasvim sigurno od toga neće ništa promeniti.
Potpuno bih se složio sa mojim kolegama da u ovom zakonu ima dosta nelogičnosti, nekih rešenja i instituta koji su neprimereni, koji bitno favorizuju prava poverilaca, a zanemaruju prava dužnika.
Što se tiče hipoteke na neizgrađene objekte, ona je unesena u zakon, pretpostavljam, da bi se prikrili svi nedostaci ovog zakona, da bi se marketinški eksploatisao taj institut, u nadi da građani Srbije neće prepoznati sve one nelogičnosti i sva ona loša rešenja koja ovaj zakon nudi.
Sasvim je sigurno da neizgrađeni objekat nije u potpunosti definisan i, kao takav, teško može biti predmet hipoteke. Sve ono što su o katastru i zemljišnim knjigama govorili moji prethodnici, mislim da je potpuno jasno.
Ovaj institut je očigledno neizvodljiv, a s obzirom na siromaštvo koje vlada u Srbiji, zahvaljujući politici ove vlade, nema ni razloga da banke ulaze u tako rizične poslove, kada na stotine hiljada građana danas ostaje bez posla i kada je u situaciji da ne zna kako će da preživi naredni mesec.
Banke će se, sasvim sigurno, odlučivati za one vidove kredita koji su znatno manje rizični, znači, tamo gde već postoje objekti – ići će se eventualno na te hipoteke.
Kada govorimo o ovom odnosu dužnika i poverilaca, mislim da nijedan do sada donesen zakon u ovoj skupštini nije ovoliko ponizio, odnosno stavio u situaciju dužnike da su u rukama poverilaca, da u potpunosti zavise od poverilaca, a od samog starta se nalaze u jako teškoj situaciji, jer je obično iznos kredita i hipoteke koja se stavlja, na osnovu tog kredita na nepokretnost, dva do tri puta, što je sasvim neprimereno.
To najbolje pokazuje kolika je potražnja za finansijskim sredstvima u našoj zemlji i kolika je ta disproporcija između ponude i potražnje novca.
Definitivno nije izgrađeno tržište nekretnina. Što se tiče tržišta hipoteka, verovatno će ovim zakonom ono zaživeti i biće prilike da se u nekom narednom periodu razvije. Ali, činjenica je da nemamo razvijeno tržište nekretnina. Imamo činjenicu da ni cene stanova, kuća, objekata, nisu realno definisane.
Naročito je veliki problem sa cenom zemlje. Izuzetno je niska cena zemlje. Mislim da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona baš u želji da se što pre po niskim cenama otkupi zemljište i stanovi građana, jer ova loša politika Vlade najviše pogoduje manipulativnom kapitalu i eventualnim špekulantima, zelenaštvu u Srbiji, koje se sve više širi kroz pojedina zakonska rešenja.
Veliko je obećanje predlagača i Vlade, kada je u pitanju ovaj zakon, u odnosu na preduzetništvo, na mala i srednja preduzeća. To se u potpunosti ne uklapa u politiku SRS. Želja SRS je da se privredi pomogne kroz što jeftinije kredite. To je jedini način da dobijemo jeftiniji proizvod, proizvod sa kojim možemo na inostrano tržište, što je jedini spas za našu privredu, kao i forsiranje kredita kroz Fond za razvoj.
Nažalost, ova vlada ima drugačije mišljenje. Ovi hipotekarni krediti koji se nude u svakom slučaju su znatno skuplji. Plašim se da će za veliki broj malih i srednjih preduzeća to biti njihov kraj, jer pod ovakvim uslovima, kakve propisuje zakon, neće biti šanse da mala i srednja preduzeća na vreme i u nekom razumnom roku vrate svoje obaveze.
Bilo bi potrebno istaći još par instituta. Istina, nisam pravnik, ali mi je potpuno nelogično da se sa potraživanjem može nastaviti i posle zastarelosti roka potraživanja. Taj institut nisam potpuno razumeo.
To pokazuje na najbolji način da su se favorizovali poveriocu, ukoliko su ušli u međusobni ugovorni odnos, u svakom slučaju, institucija koja daje kredit morala je da zna na koji objekat i na koju imovinu je dat taj kredit.
Kažem, on je obično višestruko manji od vrednosti same imovine. Nema razloga da se dodatno obezbeđuje i ostalom imovinom dužnika. Mislim da su to ona dva instituta koja na najbolji način pokazuju da ovaj zakon nije urađen i izbalansiran s pravima dužnika i poverilaca.
Što se ove oblasti tiče, bitno je da Vlada preduzme ozbiljnije napore kada je dalja legalizacija objekata u pitanju, jer znate da smo s tim započeli. Ali, veliki broj objekata još uvek nije legalizovan.
Potrebno je uraditi mnogo ozbiljniju analizu i prepoznati razloge zbog čega nije došlo do te legalizacije i da bi ovaj zakon, u suštini, mogao da zaživi u nekom narednom periodu.
Žao mi je što na kraju moram da kažem, čini mi se da ovaj zakon u suštini reguliše otimačinu stanova i kuća građana Srbije. On može da bude jedino u korist banaka i manipulativnog kapitala, nikako u korist građana Srbije, jer su građani Srbije lošom ekonomskom politikom dovedeni u situaciju da žive od danas do sutra.
Sam zakon, u stvari, predstavlja možda vrhunac beščašća ove vlade. Umesto da je Vlada nastojala da popravi socijalni i ekonomski položaj građana i da im omogući da pristojno žive od svog rada i od svojih plata, ona ih gura u situaciju da prodaju svoje stanove i tako ostanu bez onog što im je jedino ostalo vredno od imovine koju nisu izgubili u prethodnom periodu, od kada se sprovodi ovakva politika.
U svakom slučaju, SRS neće glasati za ovaj predlog zakona. Zalažemo se da se donese zakon o hipoteci koji bi bio znatno realniji, primereniji našoj situaciji, interesima građana Srbije, srpskog preduzetništva, a to, u svakom slučaju, nije ovaj zakon. Hvala na strpljenju.

Hvala vama, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, Predlog zakona o hipoteci o kom danas ovde govorimo niti je nešto epohalno, niti je revolucionarno, kako pokušava u javnosti da se predstavi i kako je to ministar Parivodić, doduše ne za ovom govornicom, nego mnogo više ovih dana u medijima, pokušavao da predstavi građanima Srbije.
Ovde je ipak uvažio i ovaj parlament i očigledno zna da su poslanici, koji će govoriti o ovom, njegove kolege po struci i da mogu i da hoće argumentima da govore, pa je ministar i sam stavio do znanja da je svestan da ovo nije, kako je rekao, perfektan zakon. Naravno, mislim da nije ni blizu perfektnog. Zašto sam rekla da ovo nije ni epohalno ni revolucionarno?
Tačno je, neko od kolega je rekao da do sada nismo imali u našem pravnom sistemu zakon o hipoteci. To je tačno. To ne znači da nije bilo pravnog osnova za upis hipoteka na nepokretnosti. Toga je bilo, toga ima i to se i danas u Srbiji radi, i godinama unazad se radilo.
Postoje problemi zašto to nije efikasno, zašto na svaku nepokretnost ne može da se upiše hipoteka, a to jeste tema o kojoj govore srpski radikali, o kojoj ću i ja da govorim i koja je svakako opterećenje i Vladi Republike Srbije i vama, gospodine Parivodiću, u to verujem.
Ovo je moglo da se reši na potpuno drugačiji način. Založno pravo, odnosno založni objekat jeste uknjižena nepokretnost.
Malopre ste gospodinu Krasiću rekli da ne mislite ovako, kada je on rekao da je to tako. Tvrdim vam da jeste. Tu leži problem upisa hipoteke.
Mi imamo zemljišno-knjižna odeljenja sudova i katastar nepokretnosti, i to su kuće i ustanove u kojima se vode javne knjige u kojima se upisuju i knjiže objekti na koje može da se upiše hipoteka.
Problem koji postoji u Srbiji, i mislim da to svi znaju, bar većina, a pogotovo građani koji se susreću sa tim, jeste da je danas u Srbiji otprilike 60% nepokretnosti neuknjiženo. Mislim da imate taj podatak, ministre, i to jeste tačno. Zašto je to tako?
Ne treba nam za uknjižbu svih izgrađenih objekata, uz građevinsku dozvolu, ni nov zakon, ni neka nova ustanova, treba da se postigne efikasnost rada opštinskih sudova, zemljišno-knjižnih odeljenja tih sudova.
Treba nam, verovatno, i više sudija koji će da rade taj posao i govorićemo posle ovoga i o sudovima, i biće prilika da i vašem kolegi, ministru Stojkoviću, to kažem, da se ne vodite idejom Mlađana Dinkića, vašeg kolege ministra, čija je kompletna ideja, kada je u pitanju Srbija – što više otkaza, što više smanjenja radnih mesta.
To u nekim ustanovama nije moguće, konkretno, nije moguće u zemljišno-knjižnim odeljenjima sudova, ukoliko hoćemo da sva imovina u neko dogledno vreme bude uknjižena. Svi mi koji smo nekad bili u tom poslu, koji smo zainteresovani i koji smo i sada u tom poslu, znamo da više nema tehničkih smetnji za uknjižbu objekata koji su izgrađeni uz građevinsku dozvolu, zato što su više puta izvršena avionska snimanja.
Potrebno je da se u katastarskim operatima to stanje ucrta, pa ako treba, da se tamo zaposli još ljudi i da se maksimalno angažuju oni koji već rade. Da se na određeno vreme, ako nema potrebe – na neodređeno, zaposli jedan broj geometara, koji će to da unesu u katastarske operate, da bi mogao da se uradi prijavni list i da bi se taj prijavni list dostavio zemljišno-knjižnom odeljenju suda. I vi, kao bivši advokat, znate da je takva procedura.
Znači, da se na osnovu tog prijavnog lista vrši uknjižba. Ničeg spornog nema kada su u pitanju objekti koji su građeni sa građevinskom dozvolom. Naravno, dovršeni, slažem se, jer ako je građeno uz građevinsku dozvolu, mora da dobije, to sam ispustila, upotrebnu dozvolu da bi mogao ove druge poslove da radi.
Sledeći problem su objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i koji se u narodu zovu nelegalni. Ne mislim da su nelegalni, ako je neko svojim parama izgradio objekat, a nije mogao od nadležnog opštinskog organa da dobije urbanističke uslove i građevinsku dozvolu na svojoj parceli, zato što je neko propustio 10, 20, 30 ili 50 godina unazad da radi regulacione planove.
To građani ne smeju da trpe. To za srpske radikale nisu nelegalni objekti, već objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Zakon o planiranju i izgradnji je to rešio na vrlo nesrećan način. Kada smo o tom zakonu govorili, mi, srpski radikali, upozoravali smo tada ministra Šumarca da predlaže i da će tadašnja skupštinska većina usvojiti neprimenjiv zakon.
To se desilo i imamo taj zakon. Imali smo onu najezdu – navali narode, plaćaj taksu, prijavi sve objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. To stoji u opštinskim pisarnicama, nema uslova da se po tom zakonu ti objekti legalizuju, iako bi trebalo, valjda je cilj bio da svi ti objekti dobiju građevinske dozvole.
Dakle, to je druga vrsta problema. U februaru će biti dve godine kako smo podneli zahtev za stavljanje van snage tog veoma lošeg i neprimenjivog Zakona o planiranju i izgradnji. Taj zakon do danas nije došao na dnevni red.
Nije ovo uvod, nego nešto što je vezano, bez čega ne može da se govori o ovom zakonu o hipoteci. Sve ovo sam ispričala da bih objasnila, pre svega građanima Srbije, da nije toliko neophodno da se navrat-nanos donosi zakon o hipoteci i da on uz to ne bude dobar, zato što treba na brzinu da se donese.
Ovaj zakon, zapamtite ministre Parivodiću, pitaću i vas jednog dana da se setite da sam vam tvrdila, i da smo mi srpski radikali tvrdili, da donosite neprimenjiv zakon o hipoteci. Ovako koncipiran i ovako neprecizan zakon neće postići svoj cilj.
Pretpostavljam da je vaša namera, namera Vlade, bila da se donese zakon koji će stvoriti šire mogućnosti, više uslova za upisivanje hipoteka na nepokretnosti zbog dobijanja stambenih kredita. Mislim da je to bio cilj Vlade. Nemamo ništa protiv toga da se otvori mogućnost za dobijanje stambenih kredita u što većem broju, zapravo, u neograničenom broju.
Mi ovde vidimo drugi problem. Prvo, mislimo da Vlada mora da se izbori za jeftinije stambene kredite. Drugo, Vlada u pregovorima sa bankama koje su danas na tržištu u Srbiji mora da napravi fleksibilniji odnos. Imamo i ovu agenciju, korporaciju, koja je garant građanima za sve kredite koje će da uzmu od neke banke.
Dakle, tu treba da bude suština i srž delovanja Vlade, jer smo valjda zbog toga donosili nekad neke zakone i ministri, koji su predstavljali te zakone, tvrdili su nam: samo ovaj zakon i evo kredita.
Možda ćete i vi posle mene da izađete i da kažete: samo ovaj zakon i evo kredita. Mi srpski radikali tvrdimo da to nije tako, zato što to nije tako jednostavno. Ne sumnjamo u vašu dobru nameru, ali je moralo na malo drugačiji način da se ovo reguliše.
Imamo 32 amandmana na ovaj zakon. Naravno da ćemo kao kolege pravnici da ukrstimo argumente kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima.
Sada ću, koliko mi vreme dozvoljava, samo da napomenem neke najkarakterističnije stvari o kojima možete da razmišljate kada budete na odboru učestvovali u radu po amandmanima. Možda vam nešto od ovoga bude prihvatljivo, a bilo bi dobro da bude, pa da neki od amandmana i prihvatite, da bar koliko-toliko popravite ovaj tekst zakona.
Gospodine Parivodiću, neprihvatljivo je da se ovim zakonom dozvoljava, recimo, upis hipoteke na idealnom delu nepokretnosti. Ako ste idealni suvlasnik na nekom objektu i ako hoćete da menjate prozore, morate da tražite saglasnost onog drugog idealnog suvlasnika, trećeg ili petog, zavisi koliko ih ima, a kod upisa hipoteke takva saglasnost vam ne treba. To ne može. Jednostavno, to nije moguće.
Predvideli ste za ugovore o kreditu, kažete "overu potpisa mogu da vrše sudovi ili drugi nadležni organi". Ministre Parivodiću, nema drugog nadležnog organa. Ne možete kao prorok da dajete predloge zakona.
Znamo na šta ste mislili, mislili ste na notare. To je nešto što će možda da bude. U ovom momentu imamo samo nadležne sudove za overu ovih potpisa i samo to može da stoji u zakonu. Nešto što će biti ubuduće, da li će biti, ne može biti predmet ovog zakona, niti bilo kojeg drugog zakona.
Hipoteka na građevinsku dozvolu – ministre, morate se složiti da to jednostavno nije moguće. Građevinska dozvola nije imovinsko, već lično pravo. Piše: "Na objekat u izgradnji". Šta to znači?
Da li to znači čak i na objekat u izgradnji bez građevinske dozvole? Nije sa građevinskom dozvolom, nije bez građevinske dozvole. U svakom slučaju, čini mi se da je to regulisano članom 38. Imamo i tu amandman. Govorićemo više o tome kada budemo na tom amandmanu. Sada vam samo govorim, nabacujem ono što je najkarakterističnije, što nikako ne može da bude Predlog ovog zakona.
Dalje, hipoteka mora da prati sudbinu nepokretne stvari. Ovim zakonom ste uključili i zakupce i trenutne držaoce. Jednostavno, nema nikakve pravne sigurnosti, nema pravne sigurnosti ni u onom delu gde nije predviđeno vođenje sudskog postupka. To je neprihvatljivo. Pravna zaštita za vlasnika nepokretnosti mora da postoji.
Vi, kao Vlada, mi, kao Narodna skupština, pre svega i više od svega moramo da vodimo računa o svojim građanima. Banka neka se zaštiti, nemamo ništa protiv, mora da se zaštiti, ali ne smete da donosite zakon koji, faktički, štiti samo poverioce, odnosno samo banke.
Dobro znamo, i svi građani Srbije znaju, koje su to banke danas aktuelne u Srbiji i koje su banke na tržištu Srbije.
Kada mi iz SRS kažemo da sumnjamo u pojedine ministre, konkretno – u ministra Dinkića, kada je u pitanju bankarski sistem, kad dobijemo ovakav zakon, to samo potvrđuje da su naše sumnje opravdane.
Reći ću vam i konkretan primer zašto. Dinkić nije objasnio javnosti Srbije zašto skoro nije dozvolio velikoj ruskoj banci da uđe u Srbiju pod veoma povoljnim uslovima, kroz kupovinu Kulske banke. Naravno, to nije prihvatio zato što već ima ovde svoje banke i šta će mu ruska banka u Srbiji.
Dakle, ovo sam spomenula samo da bih potvrdila i da bih ubedila i narodne poslanike i javnost Srbije da smo u pravu kada tvrdimo da je ovaj zakon o hipoteci, ovakav kakav je, zakon za poverioce, odnosno zakon za strane banke koje postoje u Srbiji.
Pošto mi, srpski radikali, volimo da javnosti i građanima Srbije objasnimo nešto što može sutra da im bude problem, ovako na najprihvatljiviji način, razumljiv svakom, sada ću da objasnim šta ovaj zakon, u suštini, može da znači, odnosno šta može da se desi i kako će građani Srbije gubiti svoje nepokretnosti.
Upozoravamo građane Srbije da vode računa, da će sa ovakvim zakonom o hipoteci, koji će sigurno, kada bude donet, biti toliko hvaljen u medijima, da će građani da pohrle da uzimaju kredite, vrlo lako ostajati bez svoje imovine, kada na nju upišu hipoteku.
Evo najbanalnijeg primera koji može svako da razume. Ako recimo vi, ministre, imate trosoban stan i garsonjeru i uzmete kredit da biste taj trosoban stan adaptirali, proširili, vi upisujete hipoteku na garsonjeru.
Poverilac zna da imate trosoban stan i ako dođe do toga da mora da naplati svoj dug, neće mu pasti na pamet da prodaje vašu garsonjeru na koju ste upisali hipoteku, jer može da bira po vašem zakonu, pa će lepo da proda vaš trosoban stan, da namiri dugove. To jeste tako i opet kažem, kada budemo govorili o amandmanu, govorićemo konkretno i o tome.
Inače, ovaj zakon ima mnogo odredbi koje su u koliziji unutar samog zakona i kroz amandmane smo vam skrenuli pažnju. Sa članom 13. vam je u koliziji bar pet drugih članova ovog zakona.
Dalje, ceo zakon je u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, sa Zakonom o premeru i katastru nepokretnosti, o planiranju i izgradnji, zemljišnoj knjizi, izvršnom postupku i, na kraju, ovo što ste predvideli, centralnu evidenciju u Agenciji za privredne registre, centralnu evidenciju hipoteka, to je nešto što ne može da opstane u našem pravnom sistemu.
Mi imamo ustrojene zemljišne knjige, ustrojen katastar nepokretnosti i pitam vas, na koji način će se regulisati?
Šta ćete uraditi sa zbirkama isprava iz zemljišno-knjižnih sudova, šta ćete uraditi sa katastarskim operatima?
Da li ćete sve to da prebacite u ovu agenciju, šta će onda da rade katastri, zemljišni sudovi, šta će se desiti sa već upisanim hipotekama, koja dokumentacija će morati da se prenosi i da li je to moguće fizički i organizaciono. Tvrdim vam da nije.
Ovaj posao zaista dobro znam, desetinu godina sam radila u imovinsko-pravnom odeljenju u opštini Zemun i zaista mi je ovaj posao i ova materija veoma bliska. Tvrdim vam, ministre, da ovo jednostavno nije moguće.
Šta će se desiti? Vrlo brzo ćete ustanoviti da ni u Agenciji ova centralna evidencija ne funkcioniše, da nije uspostavljena. Onda ćete predložiti izmene i dopune zakona, pa ćete umesto Agencije organizovati upravu, pa neće ići ni u upravi, pa ćete onda komisiju i kako će već sve da se zove.
Dakle, nije suština u tome. Suština je u tome da treba da se pod hitno menja Zakon o planiranju i izgradnji, da se pojača sud i insistira na efikasnosti odeljenja za zemljišno-knjižne sudove, knjižna odeljenja sudova; da se pojača i traži efikasnost rada katastara za nepokretnosti; da se Vlada pobrine o malo boljim uslovima za kreditiranje stambene izgradnje i kupovine stanova. Naravno, ne očekujemo da to može ova vlada, moći će sledeća, zato što će to biti vlada SRS.
Koristim priliku, evo 15,40 je časova, da pozovem građane Bačke Palanke, koji još nisu otišli do trga u svom gradu, da SRS u 16,00 časova drži veliki predizborni miting. Pozivam građane da dođu i podrže kandidate, koji će u nedelju biti na izborima, da sebi obezbede vlast bez korupcije. Za početak u Bačkoj Palanci, a vrlo brzo i u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a potom narodni poslanik Nataša Jovanović.