Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a neka se pripremi za reč narodni poslanik Zoran Krasić.

Kada god su ovakvi zakoni na dnevnom redu, uvek nam se čini da je malo vremena za racionalnu i pravu raspravu.
Zaista ima razloga zbog čega su ova četiri zakona danas u ovoj raspravi objedinjena.
Pre svega, rekla bih da je ovo dobronamerni pokušaj naše Vlade i države da pomogne, i da kažem, na neki način, ispravi nepravdu prema penzionerima, bilo onima koji su bili zaposleni, bilo poljoprivrednicima, prema invalidnim licima i naravno, još jedna ugrožena kategorija, a to su deca.
Mi socijalisti ćemo se maksimalno, koliko je to moguće, naravno, uvek zalagati da do socijalne pravde dođe, iako bih više volela da imamo što manje korisnika socijalne zaštite i potrebe za njom, da nam što veći broj ljudi radi, da privređuje i onda verovatno ne bi bilo toliko polemike oko nedovoljno para, odnosno, za tim što će biti ovim zakonom prikriveno.
Šta je to što načelno smatramo da jeste primedba? To su upravo ova dva prva zakona, gde se govori o vraćanju javnog duga penzionerima iz prošlih vremena.
Jer, imamo podatak da poljoprivrednicima treba isplatiti 20 milijardi zaostalog duga, a to je 20,5 penzija, a radnicima sa PIO – 23,5 milijarde, a imaju zaostalu samo jednu i po penziju, kamo sreće da nema nijedne. Ali, ako pogledamo ovih 20,5 koje imaju poljoprivredni penzioneri, onda zaista smatram da su ponovo poljoprivrednici stavljeni u nezavidan položaj.
Samim tim, dakle, jasno nam je da ovo treba što pre doneti, jer svi penzioneri željno očekuju. Verujte mi, par njih me je pitalo kada ćemo glasati, jer su čuli da bi ove pare trebalo da legnu na njihove račune do Nove godine i sa tim u vezi je sigurno nama odgovornost da to odradimo.
Ali, čini mi se, i jedna molba nas socijalista prema ministru, da se pokuša i da se vidi da li postoji mogućnost da ipak zaostale poljoprivredne penzije ne budu izostavljene u 2006. godini. Planirano je da se četiri dela isplati od 2007. godine pa nadalje, a mi predlažemo – neka to bude 2006. godine, pa makar i na pet delova, prosto da se pokaže dobra volja, jer su poljoprivrednici, u koje se svi kunemo kada god je teško, ti koji nose državu, a nekako mi se čini da najmanje obraćamo pažnju na njih.
Što se tiče predloga zakona iz oblasti socijalne zaštite, to je nešto što apsolutno treba pozdraviti, tu se radi o uvećanju primanja za tuđu negu i pomoć kod invalidnih lica koja imaju sto posto oštećenje.
Danas u zemlji imamo oko 70.000 korisnika socijalne zaštite i na svu sreću, 12,5 hiljada ljudi, koji zapravo imaju stopostotnu invalidnost, a znamo koji ljudi pripadaju toj kategoriji.
Naravno da bismo voleli da nemamo ni toliko, ali ako imamo, to su zaista lica koja ne mogu da funkcionišu bez čoveka koji bi im pomogao i za to dobijao nadoknadu, u smislu tuđe nege i pomoći. Ta tuđa nega i pomoć je do sada bila zaista nedovoljna, ali imajući u vidu da će sada biti isplaćivana po jednom osnovu, dakle, 70% od prosečne zarade u našoj zemlji, to bi trebalo već sada da bude oko 13.000 dinara, da ne kažem da je to možda više od 70% prosečne zarade u Srbiji.
Naravno, za šta ćemo se zalagati, to je upravo izmena i dopuna Predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sećate se sigurno da smo, i javnost i svi poslanici koji su govorili kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu, zbilja dali dosta argumenata u prilog činjenici da treba pomoći i dati finansijsku podršku porodici, možda i pre rođenja prvog deteta, nego drugog, trećeg i četvrtog, iako, naravno, sve ima svoje mesto.
Možemo da govorimo o tome da li je 20.000 malo, nedovoljno, ali želim da verujem da je ovo samo početak razmišljanja Vlade Republike Srbije da učini nešto u poboljšanju nataliteta naše zemlje, u smislu razmišljanja o populacionoj politici koja je definitivno, par godina unazad, bila zanemarena. Rekla bih da ovde zaista postoji pozitivan pomak.
Još jednom bih napomenula da smo prvi put, posle dosta dugo godina, u Zakonu o zdravstvenom osiguranju izdvojili deo sredstava koji će se odnositi na zdravstvenu zaštitu majke i deteta, uključujući i planiranje porodice.
Ovo je segment koji upravo može potpomoći da, na neki način, startuje porodica kad novorođenče dođe kući. Rekla bih, ovo doživljavam kao čestitku dobrodošlice novom članu naše zemlje. Mislim da bi tako trebalo da bude i ubuduće.
Naravno, ovo nije jedino na čemu bi trebalo da se zaustavimo. Trebalo bi zaista učiniti sve što možemo da se definitivno napravi nacionalna strategija zemlje Srbije, koja bi mnogo više razmotrila sve segmente koji su potrebni kako bi popravili natalitet, odnosno populacionu politiku naše zemlje.
Htela bih nešto da kažem, a čini mi se da do sada niko to nije rekao, to je jedna izmena koja je nastala kao posledica nekih slučajeva iz prakse. Jako je dobro i smatram da ćemo ubuduće, makar i ovaj zakon, menjati onako kako nas realan život bude naterao. Zašto ovo govorim?
Član 11. kaže da sada prvi put pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i otac deteta. To je jako važno. Do sada smo imali samo majku, uz dužno uvažavanje i poštovanje, ali imali smo slučajeva kada je ta majka napustila svoju decu i ostavila ih ocu. Otac nije imao pravo da realizuje taj roditeljski dodatak, jer u dosadašnjem zakonu to tako nije pisalo.
Naravno, mi smo ljudi koji treba da se držimo slova zakona. Ovde je zaista ispravljena nepravda. Ne može se samo smatrati da, ukoliko je došlo do smrti majke, otac preuzima staranje o detetu, nego baš postoje slučajevi kada majka jeste živa, napustila je dete, dvoje, troje, četvoro dece.
Postavljam pitanje ministru, kao neki problem, ili je to možda definisano na drugi način, u budućnosti, kakav je tretman, jer smo na Odboru upravo imali slučaj i zahvaljujući razumevanju svih vas, odnosno našeg ministarstva, ta nepravda je ispravljena.
Majka je napustila decu, troje dece je ostalo iz prvog braka, braka koji je ostavljen i deca ostavljena od strane majke ocu. Otac ima novi brak i novo dete. Da li to dete ima tretman četvrtog deteta po ocu, ili će ona majka koja je definitivno ostavila svoje troje dece, znači, apsolutno nema nikakve veze sa njima, tamo roditi jedno dete, pa će ono dete imati pravo, kao četvrto živorođeno dete, od majke koja je ostavila prethodno troje dece?
Na svu sreću, ovo su slučajevi koji nisu uobičajeni. Želim samo da ga postavim ovako, jer smo takav slučaj imali u Odboru u Skupštini Republike Srbije i prosto zbog toga što se kasnije bude dešavalo. Kako će se onda to računati, ko će imati pravo na taj dodatak za drugo, treće ili četvrto dete, bez obzira o kojoj je kombinaciji reč?
Apsolutno pozitivno ocenjujemo ove zakone. Naravno, glasaćemo za ove zakone. Poslanička grupa SPS podnela je amandmane na neke članove, u želji da maksimalno, koliko je moguće, postignemo socijalnu pravdu u ovom trenutku.
U svakom slučaju, ne želimo da gubimo nadu, jesmo optimisti i želimo da verujemo da će iz dana u dan svi građani Srbije živeti bolje i da će samim tim biti manje ljudi koji će imati potrebu za socijalnom zaštitom i za ovakvom vrstom pomoći.
Isto tako, da će društvo i država imati više para, pa da može takvim ljudima adekvatnije da pomogne, kako bi normalno živeli i funkcionisali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođici Živodarki Dacin.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Nadica Momirov.

U načelnoj raspravi obuhvatiću samo ova prva dva zakona, pošto imamo dosta amandmana na ona druga dva predloga iz socijalne oblasti.
Ova dva tzv. Dinkićeva zakona o javnom dugu doneta su 29. septembra 2005. godine u ovoj Narodnoj skupštini. Moram da vas podsetim da je na ta dva predloga zakona SRS podnela samo jedan amandman koji se ticao vremena.
Amandmanom smo hteli da izjednačimo penzionere koji su bili nekada zaposleni i penzionere poljoprivrednike, u pogledu rokova dospeća obaveza, po osnovu ova dva zakona. Tada je taj amandman odbijen od strane većine.
Želim samo da vas podsetim da ta dva zakona nismo napadali na način kako to obično činimo. Zašto? Zato što smo tada dobili uveravanje da je to jedini način da država izmiri svoje dospele obaveze, da ne postoji neki prostor, da se ne očekuje, već da putem izdavanja obveznica može da se prolongira rok konačnog izmirenja duga.
Uvažili smo tu situaciju i tada smo rekli – dobro, samo izjednačite penzionere poljoprivrednike i penzionere koji su bili nekada zaposleni. Nije prošlo ni mesec dana od tog epohalnog rešenja koje je pravdano, između ostalog, i rečima: zahvaljujući ovim zakonima, penzionerima ima da svane. Nismo hteli da vam pokvarimo tih 10 dana zadovoljstva i likovanja.
Onda se desio sastanak sa MMF i opet dolazi epohalno rešenje. Sada je epohalno rešenje – nećemo da izdajemo obveznice, nego ćemo zakonom da regulišemo da se gotovinski izvrši isplata u nekim rokovima.
Naravno, opet epohalno za penzionere, pošto rone suze ovi novi, prema njihovoj penzionerskoj sudbini, ali sa produženim rokovima, tako da ono što je bilo 24 meseca, postalo je 31, ono što je bilo punih četiri, postalo je punih pet.
E, sada moramo da obavestimo javnost, pošto je sasvim pouzdano, na bazi ovog ponašanja, sve epohalno, i kada su obveznice i kada se dug izmiruje gotovinski, u nekim rokovima dospeća. Sada moramo da otvorimo karte i da ispričamo do kraja ovu priču. O čemu se radi?
Ovoj Vladi je potreban ovakav zakon da bi zaustavila sporove, koji moraju da dođu na dnevni red, između penzionera i Fonda penzijsko invalidskog osiguranja.Zašto?
Kada su unakazili Zakon o PIO oni pre vas, a i vi pre nekoliko meseci, niste mogli da izbegnete odredbu Zakona o PIO, koja kaže da se penzija utvrđuje u mesečnom iznosu i isplaćuje unazad. Znači, definisan je rok dospeća. Penzija za određeni mesec dospeva poslednjeg dana u tom mesecu.
Već sutradan, Fond PIO kasni. Pošto kasni, svaki penzioner ima pravo da tuži, da traži, da sud obaveže Fond da mu isplati dospelu penziju, zato što je u docnji.
Kako se to ne bi nagomilavalo, a takvih je sporova bilo za proteklih 15 godina poprilično, moram da vam kažem da su ti sporovi formalno-pravno u istoj ravni kao sporovi koji su vođeni pred sudovima zbog stare devizne štednje, onda je državi potreban ovakav zakon da bi se zaustavili sudski sporovi.
Kada sudija dobije ovaj zakon, on kaže – molim vas, zakonom je propisano šta je docnja i kako se namiruje dug, kada je u pitanju potraživanje koje dospeva svakog meseca itd.
Moram da vas podsetim da smo još 2003. godine učestvovali i uticali i Gordanu Matković ubedili da se ne igra mnogo sa stečenim pravima, pa su stečena prava i ostala u ovom tekstu Zakona o PIO.
Znači, gospodo penzioneri, možete da zaboravite sve ono što vam je ovde rekao Mlađan Dinkić i Miloljub Albijanić. Mislio sam da on seje neke stvari samo sa ove govornice, međutim, pre neki dan sam čuo i u hodniku, tamo je još gori.
Ne misle oni o vama, nego misle kako da zaustave sudske sporove, da sudija ima opravdanje i da kaže: tužba se odbija. Zašto? Zato što je pitanje dospelosti penzije regulisano poslednjim zakonom. Koji je to zakon?
Do pre nekoliko dana to je bio Zakon o javnom dugu, a sada će biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, u kome više nema obveznica, nego u određenim rokovima se namiruje odgovarajući deo potraživanja penzionera prema Fondu PIO. Znači, nastavljaju sa otimanjem, ovaj zakon im je potreban radi pokrića.
Sada vidite kakvi su to ekonomski stručnjaci. Šta je funkcija zakonske zatezne kamate? Funkcija je da očuva vrednost potraživanja. Dinkić vas krade i na tome.
On kaže – vaše potraživanje se ne štiti zakonskom zateznom kamatom, ne štiti se rastom, procentom koji odgovara procentu rasta cena na malo ili troškova života. Ne, nego sa fiksnom stopom od 8,5%, a 8,5% je dva puta manje nego što je inflacija u toku ove godine.
Samo da znate kako vas štiti G17 plus, Labus, Dinkić i ovaj Miloljub Albijanić. Možda on ne zna šta je 8,5%, možda on ne zna šta je zakonska zatezna kamata, šta je dospelo potraživanje, šta je penzija, ali mora da zna, jer za koju godinu treba da idem u penziju, pa treba da doživljavam ovo što mi smesti G17 plus.

Ima još vremena da idete u penziju, još ste mladi, gospodine Krasiću.

Molim?

Još ste mladi za penziju.

Gospodine Anđelkoviću, to ne piše u Poslovniku, dužni ste ovde da budete spiker, a ne da komentarišete. Ako imate komentar, izađite za govornicu i komentarišite. Šta vas briga kada ću da idem u penziju. Gledajte taj sinopsis i prozivajte po redu.
Dakle, građani Srbije, ova vlada ne vodi računa o vama. Ova vlada vam šalje dve poruke. Prva poruka – imamo 40 i nešto milijardi dinara viška i ne znamo šta s tim parama da radimo.
Pošto ne znamo šta da radimo, verovatno ćemo 2006. da s tim parama izmirimo dug prema inostranstvu.
To je ta nova realnost za koju se oni zalažu. To je gazda u inostranstvu. Njemu moramo da damo pare, a vi penzioneri ima da trpite i da čekate. Vidite, bilo bi vama bolje, ali ovaj zakon kasni dva dana u Skupštini.
Ne kasni ovaj zakon nijedan dan. Niko vama ne zabranjuje da izmirujete dospele obaveze prema penzionerima. Kako biste izmirili svoju zakonsku dospelu obavezu, vama nije potreban nijedan zakon. Imamo dovoljno zakona. Imamo Zakon o PIO, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o budžetu. Vi nećete.
Potreban vam je zakon kao izgovor da zaustavite sudske sporove. Potreban vam je zakon da bi se sa njim hvalili kako ste navodno nešto uradili za penzionere, a i sami znate da problemi u PIO traju već 20 godina.
Želim da vas podsetim, pripadate onoj nomenklaturi i onom mentalitetu koji je osporavao kada smo završili kompenzacije za penzije, da naplatimo od tih javnih preduzeća, kao što je EPS, koja nije htela da izmiruje obaveze prema državi i da naplati obaveze tako što bi omogućila da se prebije sa dugovima koje ima prema penzionerima.
Tada ste to napadali. Niste shvatili u kakvoj se situaciji nalazi država, a bila je i pod bombama i pod sankcijama. Sada kod vas blagostanje, lideri ste u Evropi, u svemu ste lideri, lideri ste u uništavanju ove države.
Uništavate ovu državu. Zato ćemo o svakom članu ponaosob. Samo se smeškajte, meni je i cilj da izađete ovde i da se smeškate i da građani Srbije vide tu novu realnost koja nas je zadesila sa ovakvom vladom i ovakvim Mlađanom Dinkićem.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću. Gospodine Albijaniću, koliko vidim, uspeo je da vas isprovocira. Izvolite, tražili ste repliku. Repliku, ili po Poslovniku?

Nije on mene isprovocirao, nego je isprovocirao građane Srbije, a pre svega penzionere. Imam pravo na repliku zbog direktnog pomena mog imena.