Sve sam vas video koji ste se po Poslovniku javili, vas gospodine Šormaz. Vi, gospodine Albijaniću, sačekajte, nemojte da se šetate jer ću vas vratiti.
Samo da razjasnimo, gospodine Omeroviću. Nije baš tako gospodin Aligrudić rekao. On je rekao – sve što je u skladu sa zakonom i Poslovnikom može biti normalno, samo nije moralno, ali to je drugo pitanje.
Po Poslovniku, gospodin Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 104. Ovde ne samo da se vređa dostojanstvo Narodne skupštine, nego ugled i čast narodnih poslanika. O čemu se radi? Dođe trenutak da Meho Omerović dođe za skupštinsku govornicu i reklamira povredu Poslovnika. Ako iko može da svedoči o beščašću takvog poslanika, to sam ja. Dakle, o čemu se radi?
Vi dobro znate, gospodine Omeroviću, na kojoj ste izbornoj listi bili kada ste ušli u parlament Srbije. Sreća naša te smo saznali da ste nas slagali o učešću u glasanju Bodrum, pa pojedini članovi SDP su tada učestvovali, pa smo srećom na vreme saznali te nisu mogli ući u parlament Srbije. Šta sledi posle toga? Vrlo brzo okrećete leđa i kod koga god dođete pokušavate na određeni način da ga ojadite, pa bih rekao poruku i ovom oligarhu, tajkunu ili kako ga već zovu u Srbiji, da se pričuva vas, pošto će svakako imati i on problema istih.
Nije to sporno, možete da radite šta god hoćete, možete vašu dušu da prodate kome god želite, za šta god hoćete, ali radi se o tome da svi poslanici u Skupštini Srbije znaju kada je u pitanju glasanje ili neki važan trenutak u Parlamentu. Ja sam bio taj čovek koji vas poziva da siđete, ali vi nemate obraza i časti da kažete – gospodine Albijaniću, neću sići da glasam. Nikada nećete da kažete šta hoćete. Stalno nešto vrdate, tražite, muvate, petljate itd, to je vaš lik i delo.
Nije moguće da ste vi danas različitiji nego juče. Samo ste vašim gestom, činom, sporazumom sa Bogoljubom Karićem, pokazivali svoje istinski pravo lice. To Srbija treba da zna. Srbija treba da zna da ovde časni poslanici žele da se od takve stvari jasno ograde, da takav čin osude i da kažu da na tako nešto, narodni poslanici koji su časni i pošteni, ne pristaju. To je suština.

Po Poslovniku narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ne želim da raspravljam sa kolegom Omerovićem, mada sam imao repliku na njegovo izlaganje, a on posle replicirao ponovo meni i povredio Poslovnik.
Zato što imam previše ozbiljnih poslova da bi se bavio ovim što će da radi Meho Omerović i njegova poslanička grupa u ovoj skupštini, a i SRS sa ovolike visine ne stiže da prati šta mravi rade.
Hoću samo da otklonim još jedan napad na SRS i da vas pozovem ako nas napadate da to otvoreno činite, a da ne uvijate u nekakve složene rečenice. Nikada niste mogli da čujete od mene da vam zameram to što ste se doselili iz Goražda. Ja sam vama zamerao što zabranjujete ljudima da se sele, pa sam rekao da Ustav ne garantuje slobodu nastanjivanja i vi biste morali da ostanete gde ste se rodili. Ovo što je zamereno iz neke poslaničke grupe koleginici Vjerici, to nikada jedan radikal ne bi bilo kom građaninu Srbije zamerio.
Vama nisam zamerio, samo sam vas podsetio da ne kritikujete poteze drugih ako ste ih sami činili da sebi i svojoj porodici donesete dobro. Tražili ste u Beogradu uslove za egzistenciju, da budete na vlasti, da budete u upravnom odboru Parking servisa, ovoga, onoga. Ko to vama može da zabrani? To nemojte zabranjivati ni drugima.
Ako je jedan poslanik izabran zato što je bio u Beogradu, pa se preseli u Užice, nemojte da mu zabranjujete da se seli u Užice, jer on tamo hoće da živi. Samo to. Zamolio bih i ostale kolege iz pravih poslaničkih grupa da ne poklanjamo previše pažnje, čini mi se da ste se vi upecali na sitan mamac.
Zar Narodna skupština da raspravlja o Bogoljubu Kariću ceo dan? O njemu se ne raspravlja u Narodnoj skupštini. O njemu treba u tužilaštvu da se raspravlja. Ako hoćete o Bogoljubu Kariću i vi iz vladajuće koalicije donesite onaj materijal koji sam ja video koji dokazuje da je on ukrao 600 miliona evra. Što ga krijete? Nemojte da krijete taj materijal, počinjem da sumnjam da ne smete da ga iznesete u javnost. Ako hoćete tako, hajde tako da raspravljamo.
Ovako, da li je on ukrao poslanike – jeste. Da li je potkupio poslanike – jeste, pa evo nije. Možda je lep gospođi Nestorović, možda hvata na lepotu. Vi ste bili u drugoj stranci dok je nosio brkove, a kad je obrijao vi pređoste kod njega. Možda je i to razlog, ali hajde da batalimo i da radimo ozbiljna posla.

Gospodine Aligrudiću, vi po Poslovniku? Vrlo pažljivo beležim kada se ko javio. Gospodine Todoroviću, pre vas je gospodin Šormaz.

Dakle, po Poslovniku, član 104, jer je uvredljivo reći za pripadnike jedne političke stranke da su pokušali da kradu mandat. Kako može DSS da ukrade sopstveni mandat? To je potpuno neverovatno.
Dakle, imamo 53 mandata kao rezultat izbora za Narodnu skupštinu i onda odjednom zahvaljujući zakulisnim radnjama, dogovorima i kršenju džentlmenskog sporazuma, koji smo imali na početku ovog saziva, da se neće prelaziti iz poslaničke grupe u poslaničku grupu, DS reši da drpi mandat poslaničkoj grupi DSS, tako što je, jednostavno, napravila dogovor sa Dragišom Đokovićem, koji je tu poslaničku grupu i tu stranku nazivao pežorativnim nazivom žuti, koju nikada ne upotrebljavam u javnim političkim istupima. Govorio je sve najgore o toj političkoj stranci u našoj poslaničkoj grupi do tri-četiri nedelje pre toga. Ničim nije nagoveštavao da je promenio političko mišljenje. Dakle, tu se radi o nečemu sasvim drugom.
Prema tome, naša obaveza je obaveza prema biračima. Pa nije narodni poslanik ono što je u centru pažnje ove države. Na bazi takvih ideja, na bazi svega toga i na bazi takvih razgovora se i prave novinski članci koji se prave. Na toj osnovi su postojali novinski članci kada je bilo reči o donošenju zakona o Narodnoj skupštini, pre godinu dana, obezvrediti ovaj dom i stvoriti sliku da narodni poslanici brinu samo o sebi i o svojoj brizi. To se uklapa u taj profil. Ko vas zna? Ko za vas zna u trenutku izbora? Niko.
Razlika između pozicije ovih narodnih poslanika i onih koje ste maločas spomenuli, kada je bilo reči o grupi koja se nalazi na listi DS, to je koalicija Sandžak, jeste ogromna. Nakon lokalnih izbora koji su održani nakon toga, lista Boris Tadić–DS nije dobila nijednog odbornika u Novom Pazaru. Dobili su onoliko glasova koliko je lista Boris Tadić–DS dobila na izborima republičkim decembra 2003. godine, zato što su ti ljudi, suština je bitna, znali za koga glasaju glasajući za tu listu.
Ni za koga od vas, dame i gospodo, ljudi nisu znali. Znali su za nosioce liste i politiku političke stranke za koju se izjašnjavaju. To je ono što je tačno i možete sada da govorite o svemu i svačemu, o zakonu, o Poslovniku, o tome šta je u skladu sa čim, šta nije u skladu sa čim, na šta ko ima pravo. Nikome to ne osporavam formalno. To uopšte nije predmet rasprave. Govorim o tome da ste prevarili građane Srbije i ko god je to uradio to je učinio, makar to palo i na teret nekoga ko se nalazi u vladajućoj koaliciji.
Najlepše vas molim, to da su nepobitne činjenice. Vi ne možete zamenjivati teze i govoriti da nemam prava kao šef poslaničke grupe DSS i bilo ko iz DSS da brani interes onih zbog kojih smo danas ovde. Kada budu građani Srbije odlučili na izborima da bude drugačije, kada budu odlučili da nas ima pet ili deset ili da nas bude stotinu, biće tako.

Gospodin Šormaz, po Poslovniku.

Naravno, predsedavajući, član 104. i povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Gospodin Meho Omerović, ne mogu se ni setiti imena, jer prvo što sam želeo da kažem jeste da se izvinjavam pre svega gospodinu Tomislavu Nikoliću, on je to navikao od mene u poslednjih nekoliko dana. Nije jedini Aligrudić koji se izvinio.
I kažem – izvinjavam se, bio je potpuno u pravu, ne treba obraćati pažnju, da ne bi spominjao Njegoša kao pre desetak dana što sam spominjao za svaku koju je rekao, samo što se ne bi složio sa mravima, jer mravi su vredne životinje koje nešto stvaraju. Meni ovo više liči na one parazite koje gledamo ovih dana u reklamama, sa staništem gde im je i mesto. Gospodine, prvo mora tečnost, pa puštanje vode, pa sve ostalo.
Pazite ko traži, poslednja istraživanja kažu ta stranka ima 0,2% biračkog tela, vanredne parlamentarne izbore, samo zato što ste na račun nekog drugog ušli u Skupštinu, pa možete to da izgovorite ovde. Drugo, sada vam kažem, svaki dinar koji ste uzeli, dobili, bez obzira što je po zakonu, u Parking servisu, po Zakonu o dostupnosti informacija, kao predsednik Upravnog odbora, sve ću doneti za ovu skupštinsku govornicu, pročitati i podeliti novinarima. Sve za nekoliko godina.
Poslednjih godinu dana ste to bili na račun DSS, jer naravno niste mogli da pređete cenzus. Mi kao stranka plaćamo zbog toga određenu cenu jer smo sa takvima, sa staništem gde im je i mesto, sarađivali, ali ubuduće sasvim sigurno nećemo, jer vi ste izabrali svoje društvo i kada bude bila puštena voda i vi ćete sa tim društvom zajedno otići.

Kasno se setio gospodin Šormaz.
Reč ima Jovan Todorović po Poslovniku, potom Ljiljana Nestorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika u onom delu koji se odnosi na povredu dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, što će reći svih nas narodnih predstavnika koliko nas u ovoj skupštini ima, dakle, svih 250.
Svedoci smo jedne orkestrirane kampanje koja se ovih dana vodi protiv najvišeg doma u ovoj zemlji. Svi se u tome služe nečasnim sredstvima i lažima, pri čemu ne izbegavaju ni takve izraze poput – lopovi, barabe, stoka bezrepa.
Nažalost, tome se priključila i naša državna televizija, a mi za državnu televiziju izdvajamo budžetom za 2006. godinu milijardu i 500 miliona dinara. Mi u ovoj skupštini ovde glasamo za zakon o taksi koja će omogućiti redovne prihode državnoj televiziji. Kako ja mogu kao čovek koji se smatram časnim i čestitim da nazovem one koji nas zovu – stoko bez repa, osim da ih nazovem imenom koje zaista zaslužuju, oni su stoka ali repata.
Jeste, zameriće se Jovan Todorović medijima. Ali više ne mogu da slušam licitacije o tome kako je i koliko ko od narodnih poslanika ukrao državnih para, jer je reč o čistoj laži i ne mogu više da je podnesem. Zato je moje dostojanstvo povređeno, a nadam se da i vi delite to moje uverenje.
Kada sednem u Loznici u svoj auto ujutru u 7,00 i dođem u Skupštinu u 10,00, a vratim se svojoj porodici uveče u 10,00 – imam li pravo na naknadu troškova tog prevoza? Ali nisam mogao da sednem na kantu benzina i da dođem u Beograd, nego sam morao da kupim auto, morao sam da budem vozač, pa ne znam da li sam vozač ili narodni poslanik, morao sam da ga osiguram, da kupim nove gume, da mu promenim ulje, da platim registraciju i da stavim glavu u torbu i da dođem na ovu sednicu.
One koje sam nazvao stokom repatom sada pitam – da li je bolje za Srbiju, za 250 poslanika obezbediti 250 automobila i 250 vozača u svim pravcima da nas dovoze na ovu skupštinu. Ako još niko iz ove vlasti ili iz Vlade neće da zaštiti narodne poslanike, ohrabrio sam se da vas sve zaštitim, a obećavam vam, ako se sa ovim nastavi, dolazićete po nas u Loznicu, u Niš, u Vranje da glasamo za zakone.
Nisam lopov i neću da me tako niko proziva. U životu to nikada nisam bio i znam da većina mojih kolega, narodnih poslanika, nisu lopovi, jer da jeste, već bi se davno otkrilo, već bi bile zaprećene novčane kazne ili zatvorske kazne od preko pet godina, pa bi, takođe, kao i drugima što smo radili, skinuli imunitet i sudili bi takvim ljudima.
Molim predsednika Skupštine da nas zaštiti, molim predsednika Vlade da nas zaštiti, molim vas iz vlasti, naročito vas iz DSS, zaboravite za lažnu demagogiju, zaboravite za lažni legalizam, donesite zakone koji regulišu status narodnog poslanika. Donesite zakon o Narodnoj skupštini, jer smo ga imali, a povukli smo ga zato što niste hteli da ga usvojite. Hvala lepo.