Nastavljamo rad prema dnevnom redu posle jednočasovne pauze.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, saglasno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka – Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minut, 24 sekunde; Poslanička grupa za evropsku Srbiju – 6 minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tiri poslanika SPO i tri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde želi reč? Izvolite, gospodine Stojkoviću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi jedna mala, ali značajna izmena Zakona o krivičnom postupku. Ona je vezana za pitanje dužine trajanja pritvora koja je određena zakonom.
U članu 1. stav 1, gde je bilo predviđeno da se pritvor koji je bio određen do dve godine za teška krivična dela vezana za organizovani kriminal, a nije bila zaprećena kazna od 40 godina, predlaže se izmena da i za ta krivična dela zakonski limit bude četiri godine.
Daću obrazloženje, u toku je izrada nacrta zakona o krivičnom postupku, gde će to biti definitivno regulisano. Međutim, ovde se pojavio jedan problem što se pokazuje da naši sudovi nisu dovoljno solidni i valjani da mogu u predviđenim rokovima da završe i složene predmete kod organizovanog kriminala, iz tih razloga je predloženo da za ta dela, znači, gde je predviđena kazna zatvora od deset godina naviše, a radi se o organizovanom kriminalu, bude izjednačen rok na četiri godine.
Mnogo značajnija izmena, a predlažem da nju usvojimo sa tehničkom korekturom, kako bi ova izmena bila daleko jasnija tako da u stavu 2. umesto broja "tri" stoji broj "sedam", a umesto broja "četiri" broj "osam" tj. da se doda novi stav koji bi glasio: Za one optužene koji su pušteni na slobodu po isteku zakonskog pritvora u slučaju skrivanja, bežanja ili neodazivanja pozivu suda, koja bi značila opstrukciju suđenja, može se odrediti pritvor kao kaznena mera do donošenja prvostepene presude. Normalno, sa ovakvom tehničkom korekturom koja čini ovu izmenu potpuno jasnu, ne bi bili potrebni stavovi 5. i 6, onda je potpuno jasno da se dodaje osmi stav u ovom članu i ova novina.
Objasniću ovde od kog je on značaja. Novim zakonom će to biti definitivno regulisano na jedan valjan način. Očekujem da će marta biti u Skupštini, pošto je završen, ići će na javnu raspravu. Znači, u Skupštinu će ući na prvoj sednici.
Druga izmena ima sledeći značaj: sa ovim odredbama o dužini trajanja pritvora, koje su uvedene po zahtevu Evrope, jer se pokazalo da naši sudovi nisu dovoljno solidni da mogu u razumnom roku da završavaju predmete, pa kako se ne bi pritvor pretvarao, ne više od mere obezbeđenja prisustva, nego maltene u meru izdržavanja kazne, uvedena su ova ograničenja.
Tu se pokazala, evo, već sada, jedna falinka. Pre par meseci nekoliko lica iz organizovanog kriminala tzv. zemunske grupe izašli su na slobodu, jer im je istekao pritvor. Sada se javlja jedan problem sudu. Sud, koji nije solidno radio, dozvolio je da pritvor istekne, a da ne završi predmet. U pritvoru se još uvek nalazi najveći broj osumnjičenih lica. U slučaju da se ovi, koji su izašli na slobodu, ne javljaju uredno ili beže ili se kriju, sud ne bi imao više mogućnost da odredi pritvor i da obezbedi njihovo prisustvo. To bi značilo da ovim ostalim koji leže u pritvoru ne može da se sudi, ali bi oni sedeli u pritvoru zato što sada sud nema tehničku mogućnost da obavi suđenje.
S druge strane, onda bi postojala opasnost da tim razvlačenjem i sva ostala lica, po isteku ovog roka od četiri godine za organizovani kriminal, izađu na slobodu. To je ono što mi ne možemo da dozvolimo. Zato je uvedena ova izmena, kao vrlo bitna i ako se prihvati sa ovom tehničkom redakcijom, stav 8. navedenog člana.
Još jednom ponavljam da se radi o principijelnoj izmeni vezanoj za organizovani kriminal i za najteža krivična dela organizovanog kriminala. Znači, ne za klasičan kriminal, ne za ostala dela koja mogu da imaju i težu zaprećenu kaznu, ali se ne radi o slučajevima organizovanog kriminala. Izmena je principijelna, a ova dopuna treba u stvari da poboljša postojeće stanje.
Ponavljam, ako bi izašla lica po isteku zakonskog pritvora više ne bi bilo mogućnosti njima da se odredi pritvor, a on ako beži i krije se, ne bi mogao predmet da se završi. S druge strane, ostala lica koja su u pritvoru ležala bi, čekajući da se nekako reši problem sa ovima koji su na slobodi.
Zato je ova druga izmena mnogo značajnija i mislim da će naći svoje mesto i u novom Predlogu zakona koji će se uskoro naći pred ovom Skupštinom, kao kompletan novi krivični zakonik, u skupštinskoj proceduri.
Ako bude nekih pitanja, spreman sam da odgovorim i da dam objašnjenja. Za sada, mislim da je ovo dovoljno da bi se shvatilo zašto se vrše ove izmene. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Stojkoviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS. Izvolite, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predsedniče, danas smo izgubili dosta vremena na neke nebitne i sporedne likove i teme.
Dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči vezano za zakon koji je na dnevnom redu – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku. SPS je glasala protiv stavljanja ovog zakona na dnevni red i protiv dnevnog reda u celini.
Prvo, SPS nije bila upoznata sa Predlogom izmena i dopuna ovog zakona. Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da kad god neki kriminalac treba da izađe iz zatvora, jer mu se bliži kraj pritvora, zbog toga što naši sudovi i tužilaštva ne rade kako treba, da mi ovde moramo da menjamo Krivični zakon, pa se ponekad pitam zašto uopšte ograničavati pritvor. Što odmah niste napisali da neko može biti u pritvoru sve dok mu se ne izrekne kazna?
Šta ćemo sa onima koji, kada istekne dve godine i četiri godine, ne budu osuđeni i optuženi ni za šta? Ne govorim da bih branio kriminalce. Sve ovo što danas govorite, gospodine ministre, motivisano je ne principijelnim razlozima, nego onim što piše u novinama, a to je da će šestorica pripadnika zemunskog klana izaći iz pritvora zato što Specijalni sud nije mogao da ih osudi za ove dve godine. Vi umesto da menjate Specijalni sud menjate zakon.
Sećate se da je SPS bila i protiv prethodnih promena. Pritvor je do sada bio dve godine. Promenama zakona, koje ste vi predložili, na zahtev nekih stranaka, SPO pre svega, da ne bi tada iz zatvora izašao Rade Marković, traženo je da pritvor odmah bude četiri godine. Mi smo prihvatili kompromisnu varijantu da to važi za najteža krivična dela.
Sada predlažete da to važi i za ona krivična dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna. Onda, u drugom stavu predlažete da, kada neko izađe iz pritvora, pa ga ponovo vratite u pritvor, taj pritvor može da traje neograničeno dugo. To nigde ne postoji!
Molim vas da povučete ovaj zakonski predlog. Glasaćemo protiv. Hapsite vi kriminalce, gonite ih, ali nećemo valjda zbog svakog kriminalca u zatvoru, a ne možete da mu nađete dokaze, ili sud neće da radi kako treba, ili tužioci ne mogu da pohvataju ceo predmet, da menjamo zakon.
Pa specijalni tužilac umesto da razdvoji postupak ovde, traži da vi promenite zakon, da tih šest pripadnika zemunskog klana ne izađe iz zatvora.
Kakav je to način? Vi znate, gospodine ministre, ko se može naći na udaru vaše promene Zakona. Vi govorite o organizovanom kriminalu. Hoćete da vam pročitam šta je po definiciji DOS vlasti, pošto su oni doneli Zakon o organizovanom kriminalu, organizovani kriminal: "Organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna". Nemate nabrojano i pobrojano koja su to dela organizovanog kriminala.
''Organizovana kriminalna grupa'', po tom zakonu, ''jeste grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi''.
Pod drugom organizovanom grupom, znači, ne kriminalnom, ne organizovanom kriminalnom grupom ''podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala''.
Gospodine ministre, u vašem Predlogu zakona, koji ste nam dali, stoji da četiri godine može biti u pritvoru onaj ko je osumnjičen, optužen za dela organizovanog kriminala, za koje je zaprećena kazna od 10 godina zatvora ili teža kazna.
Da vas podsetim na Krivični zakon koji smo doneli pre određenog perioda – za izdavanje čekova i korišćenje platnih kartica bez pokrića, gde neko sebi ili drugome pribavi korist od 100.000 dinara, zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. Ako izdavanje čekova slučajno organizuje troje ljudi, petoro i to se može nazvati organizovanom kriminalnom grupom. Hoćete li vi njih držati četiri godine u pritvoru? Možete ih držati koliko hoćete, vi ovim što radite dajete pravo svakoj vlasti da bude diktatorska vlast!
Vi ovde dajete pravo da se ponovi akcija "Sablja". Nećete biti sto godina ministar. Doći će neko na vaše mesto pa će vas oceniti kao organizovanu kriminalnu grupu. Nemojte mnogo da razmišljate, znamo mi kako to izgleda i kako je bilo u akciji "Sablja", gde je u Srbiji uhapšeno 12.000 ljudi na osnovu sumnje da su, eto, oni počinili neka dela iz tzv. organizovanog kriminala!!
Zatim, pod ovu vašu odredbu može da se stavi krivično delo prouzrokovanja lažnog stečaja. Pod ovu vašu odredbu može da se stavi i odavanje poslovne tajne, nesavesno pružanje lekarske pomoći.
Evo, gospodin je lekar, hoće li vas sutra pacijenti optužiti da ste mu dali nesavesnu lekarsku pomoć, pa će reći da ste to uradili zajedno sa vašom medicinskom sestrom i sa još jednim lekarom, pa ćete provesti četiri godine u pritvoru. Razliku između zatvora i pritvora objasniće oni koji su bili u pritvoru, a nikada nisu bili u zatvoru.
Znači, pod ovo što predlažete, gospodine ministre, može da se stavi krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Sve to može da bude predmet organizovanog kriminala.
Gospodine ministre, ugrožavanje teritorijalne celovitosti, celine naše države, napad na ustavno uređenje, oružana pobuna je izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. To su sve dela koja su dar božiji za diktatorsku vlast, dar božiji za tužioca, jer sve nas gde nas ima više od troje u ovoj sali ili u ovoj državi možete optužiti da deluje protiv ustavnog poretka ove države. Šta treba – da nas držite četiri godine u pritvoru i da nas po isteku tri godine i 11 meseci pustite iz pritvora?!
Ono što vi pripremate je apsolutno suprotno onome za šta se vi zalažete. Vi se plašite od javnosti da kažete da specijalni sud i specijalno tužilaštvo ne rade svoj posao. Nećemo mi valjda sada kada nekom kriminalcu ističe pritvor ponovo da donosimo krivični zakon. Ovo je apsolutno neprihvatljivo šta radite! Zato što dajete mogućnost ljudima da arbitrarno odlučuju koga će držati u pritvoru, a koga ne.
Vraćate nas u vreme Nataše Mićić i vreme vanrednog stanja, da mi treba da razmišljamo da li će neki tužilac da u delovanju troje, četvoro ili petoro politički organizovanih ljudi ili običnih građana pronađe neku vrstu organizovanog kriminala. Zloupotreba službenog položaja takođe je delo, krivično delo koje može da se okarakteriše da spada pod vašu izmenu i dopunu Zakona.
Gospodine ministre, postoji na hiljade socijalista u Srbiji i drugih koji su nekada bili u onoj vlasti, koji su optuženi, osumnjičeni. Ovo je bilo omiljeno delo DOS-ovskih tužilaca – zloupotreba službenog položaja i nenamensko trošenje sredstava. Sada vi to definišete, zloupotreba službenog položaja, prevara u službi, to je delo za koje takođe neko može da bude četiri godine u pritvoru samo da postoje još dvojica koji su bili zajedno sa njim i koji su, eto, navodno kriminalno organizovani.

Da li ćete koristiti i drugih 10 minuta?

Koristiću. Naročito je interesantno, gospodine ministre, da u isto vreme dok predlažete amnestiju onih koji su pobegli iz vojske ili se nisu odazvali vojnom pozivu, vi ovde uvodite opasnu mogućnost.
Da za izbegavanje vojne obaveze i samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske, i ako to neko uradi u grupi više od tri, da za to može da bude četiri godine u pritvoru.
Dogovorite se u Vladi Srbije – da li ste za bežanje iz vojske ili ste za to da se vojska služi? Oni po vašem Krivičnom zakonu, koji ste usvojili, koji pomažu slabljenju borbenog morala, sprečavanju borbe protiv neprijatelja, pomaganje neprijatelju, takođe mogu da budu četiri godine u pritvoru.
Gospodine ministre, za ta dela: napad na ustavno uređenje, izbegavanje vojne obaveze, pomaganje neprijatelju i slabljenje borbenog morala, nemojte se ljutiti, ali mnogi od onih koji su nekada bili u DOS-u do sada nije trebalo ni da izađu iz pritvora po ovom vašem Predlogu zakona.
Prema tome, okanite se ovog zakona. Smenite one koji ne rade svoj posao u tužilaštvu i u pravosuđu. Koliko godina treba specijalnom sudu da donese presudu? Tužilaštvo pravi spektakularne procese, spaja na desetine slučajeva. Koje veze imaju ovih šest kriminalaca, koji su vršili otmice, sa ubistvom Zorana Đinđića? I sada, ako se oni puste, znam šta je vama, ministre. Nisam od juče, bavim se politikom 15 godina.
Nemojte mi pričati o principima ovde, nego mi recite iskreno, svima nama, vi se plašite da će, ako ti kriminalci izađu iz zatvora, cela ta, navodna, demokratska javnost da kaže da ste pustili da izađu ubice Zorana Đinđića. Po njihovim idejama, DOS-a i Demokratske stranke, za vreme vanrednog stanja svi smo mi bili potencijalni atentatori na Zorana Đinđića, 12.000 onih koji su pritvarani. Šta je trebalo da oni do današnjeg dana ne izlaze iz pritvora?
Mislim da je ovaj predlog veoma loš za imidž ove vlade. Vi treba da skraćujete pritvor. U Ustavu piše da pritvor mora biti ograničenog vremena. Ljudi su se borili vekovima, stotinama godina da skrate samovolju onih koji u svojim rukama imaju mogućnost da nekome sude, da ga sumnjiče, optužuju itd. Vi ovde govorite stalno, iz godine u godinu predlažete zakone gde nam produžavate pritvor.
Još, ne daj bože, da dođete na Batićev predlog da vratimo malo smrtnu kaznu, pa da je opet ukinemo posle određenog perioda. Kada neko četiri godine bude u pritvoru, pazite, gospodine ministre, četiri godine da budete u pritvoru i da o vama svaki dan pričaju da ste deo organizovanog kriminala, da ste deo organizovane grupe, da ste zločinac, da ste ovakav ili onakav, izađite vi posle te četiri godine i probajte da nastavite svoj život dalje normalno kao da se ništa nije desilo! Nemojte da se igrate ljudskim životima i ljudskim sudbinama.
Zar ćemo mi sada zbog šest kriminalaca, koje specijalni sud ne može da osudi, da menjamo zakon? Da li ste vi, gospodine ministre, pogledali dobro spisak svih kriminalaca kojima ističe pritvor?
Dajmo bar sada kada menjamo sve da promenimo. Mislim da ste dali visoku kaznu, visoku granicu za dela koja su teža da bude od deset godina. Probajte da smanjite malo.
Ovaj drugi stav vam je možda i najbolji – kada ga dovedete u zatvor, u pritvorsku jedinicu, da odmah taj pritvor bude neograničen i traje do izricanja presude. Možda je to najbolje, da ne moramo svake godine da menjamo Zakon shodno zahtevima određenih političkih stranaka iz vaše koalicije, koji su govorili o nezavisnosti sudstva, a ovde svaki dan bi da oni budu tužioci, da budu sudije, da budu ombudsmani i sve ostalo.
I zato mi ćemo glasati protiv ovog predloga zakona, zato što smatramo da je ovakav Predlog apsolutno protivan svim nastojanjima Vlade Republike Srbije da se u ovu oblast unese red. Ovo je apsolutno protivno nastojanjima Vlade Srbije da se približavamo evropskim standardima. U Evropi, kao što znate, postoji tendencija smanjivanja pritvora, postoji mogućnost izlaska iz pritvora uz određenu kauciju. Kod nas, mi samo produžavamo pritvor.
Ovo ne govorim, i molim vas ako mi odgovarate, gospodine ministre, nemojte uopšte da se osvrćete na to da li će zbog ovoga što pričam neko da oceni da mi branimo nekog kriminalca ili ne, ili da će ako ne glasamo za promenu ovog zakona neki kriminalac da izađe iz zatvora. Govorim principijelno. Nemojte nikada raditi nešto što vam se sutra može obiti o glavu. Nemojte sutra raditi ništa zbog čega će ovde na desetine ljudi morati da se plaši da će otići u zatvor zbog ovoga što ste vi promenili sada.
Zloupotreba službenog položaja, da li vi znate koliko je široko to delo da svakoga možete da optužite za to? Nađite još dvojicu, evo vam organizovane kriminalne grupe, evo vam organizovane grupe koja nije kriminalna, koja takođe spada pod udar vaše promene Zakona. Promenom vašeg Zakona, onaj ko izda ček bez pokrića na 100.000 dinara ili da karticu bez pokrića na 100.000 dinara, i ako ima mogućnost da se to zlonamerno okarakteriše, da je to uradio organizovano, da je imao neke namere, da je naneo velike štete, može da se podvede pod ta vaša najteža krivična dela.
Neću vama, gospodine ministre, da verujem da ćete vi da radite tako. Hoću da u zakonu piše da mora da se radi tako. Zakoni se ne donose da bi se dala mogućnost da neko arbitrarno odlučuje, nego se zakoni donose da bi se ograničila samovolja pojedinaca, tužilaca, sudija i svih ostalih.
U svakom slučaju, mi smo apsolutno protiv i zato smo glasali protiv ovog dnevnog reda. Smatramo da se ovim unosi bespotrebna restriktivnost u ono što se zove dužina pritvora. Unosi se neograničen pritvor, koji može da traje do kraja procesa, do izricanja presude.
A vi znate da su naši sudovi toliko ažurni u izricanju presude da to može da traje i traje, da se na kraju ni oni koji su tog čoveka poslali u pritvor ne sećaju više u kojoj se pritvorskoj jedinici nalazi.
Gospodine ministre, nije u redu i nije za vas dobro da budete zapamćeni po tome što ste povećavali pritvor. Znam da to nije vaše mišljenje. Znam da i vi smatrate možda lično da to nije u skladu sa nekim vašim opredeljenjima, ali nemojte zbog dnevno-političkih razloga da donosite zakone koji svima nama mogu da se obiju o glavu. Vama možda neće, ali onima koji su onim tzv. demokratama bili na tapetu svih ovih godina, kada pomenete prvo slovo od ove promene vaših zakona, diže se kosa na glavi.
Znamo kako to izgleda kada sude DOS-ovi sudovi, kada nas neko pošalje u pritvor, pa to traje nekoliko meseci ili nekoliko godina, pa kada uđete u pritvor, kada treba da izađete, a za to vreme vas niko ne ispituje i bilo šta drugo, donesete zakon da se taj pritvor produži za još jedno dve godine. Znajući ko se sve nalazi u tim sudovima, sagledajte šta sve treba da promenimo, koliki pritvor treba da bude za neka dela za koja možda nikada nećete dokazati da je neko uradio. Najbolje je da kažete da će taj čovek bez ikakve presude do kraja života biti u pritvoru.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe G17 plus i SRS.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, potom Zoran Krasić, pa Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona kojim se praktično produžava pritvor. Mi smo nešto tako slično imali već pre određenog vremena i tada sam diskutovao na isti način kao što ću i sada da diskutujem.
Mislim da ne možemo po slobodnoj volji pristupati određivanju pritvora, bez obzira što se u našim rukama nalazi zakonodavna vlast. Zakonodavna vlast je ograničena Ustavom na srpskom jeziku. Ustav znači ustaviti samovolju. Ustav ima svoj tekst. U tom tekstu piše i Ustav sadrži odredbe kojima se ograničava pritvor.
Čitajući Predlog zakona, pogotovo njegov ustavni osnov, on se poziva na član 15. stav 2, u kome se kaže da niko ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom. Predlog zakona se poziva i na član 72. stav 1. tačka 2. Ustava koji sadrži procesni osnov, jer Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina.
Međutim, Ustav posle člana 15. ima i član 16. Pošto je to najviši normativni akt ove države, ja ću ga citirati: "Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može, na osnovu odluke nadležnog suda, biti privedeno i zadržano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi". Već u prvom stavu nalazimo ograničenje kada se može odrediti pritvor. Samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi.
Time se apsolutno isključuje svaka druga mogućnost, svaka druga potreba, znači pritvor nije kažnjavanje, on je mera obezbeđenja da bi se mogao postupak voditi ili da bi se obezbedila bezbednost ljudi.
Stav 2. kaže: ''Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno vreme''. Mi vreme merimo, naravno, sekundama, minutima, satima, danima, mesecima, znači, nekim rokovima. U Predlogu zakona ne vidim rok. Nama je rok određen ni dve ni četiri godine, nego kako Zakon kaže, tako određen, pri tom može trajati do izricanja prvostepene presude. Ako uzmemo Krivični procesni zakon, tamo nema roka da se donese presuda, znači, za pritvor nema roka i pritvor nam izlazi izvan okvira onoga što propisuje Ustav.
Nadalje, Ustav propisuje da pritvor može trajati po odluci prvostepenog suda najduže tri meseca od dana pritvaranja. Ovaj rok se može odlukom Vrhovnog suda, to naglašavam, produžiti još za tri meseca. Dakle, ako se do isteka tih rokova ne podigne optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.
Ustav, naravno, služi za tumačenje svih zakona, za ponašanje svih i svakoga, pa ako ovo tako tretiramo, Ustav kaže, samo odlukom Vrhovnog suda se pritvor može produžiti i još za tri meseca, a posle isteka tih rokova pušta se na slobodu. Znači, tu Ustav operiše sa rokovima. On ne kaže do donošenja neke odluke, Ustav kaže, do isteka rokova. Mi ovde, nasuprot tome, u zakonu kažemo – tako određeni pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude.
Pošto nema roka za izricanje, mislim da bi predlagač morao da predvidi rok. Koji bi rok bio, to ne znam, to zavisi od potreba koje iziskuju donošenje ovog zakona, ali očigledno je da Ustav traži rok, pošto u procesnom Krivičnom zakonu nemamo rok za donošenje presude, mislim da je ovde pritvor praktično ograničen eventualno zastarelošću krivičnog gonjenja, što ne može biti rok za određivanje pritvora, niti je to tako određeno.
U samom obrazloženju zakona nalazimo analizu efekata zakona, pa kaže ovako – ''donošenje ovakvog zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima''. Ne vidim kakvu ulogu imaju mala i srednja preduzeća kod pritvaranja građana.
Mislim da je trebalo ovde da napišemo koliko građana ima u pritvoru, koliko će oni morati duže da ostanu u pritvoru zbog ovoga itd.
Zatim, kod razloga za stupanje na snagu pre osmog dana, predlaže se da zakon stupi na snagu narednog dana kako ne bi istekao pritvor optuženima za krivična dela organizovanog kriminala. Taj deo obrazloženja nije u skladu sa normom koja se predlaže, a koja glasi – protiv optuženog, koji je zbog isteka roka pušten na slobodu, može se odrediti pritvor. Znači, tek ako je pušten na slobodu, može mu se odrediti pritvor. Ovde u obrazloženju piše da im ne bi istekao pritvor. Tu ima nekih nesaglasnosti.
Kao i prvi put kada sam diskutovao kod donošenja ovakvog sličnog zakona, ne mogu da se otmem utisku da imamo određeni popust prema određenim pravosudnim organima koji ne bi smeli da imamo, jer se radi o pravima građana koja su opet garantovana Ustavom, i to članom 12. Ustava, gde se slobode i prava ostvaruju i dužnosti ispunjavaju na osnovu Ustava, osim kada je Ustavom predviđeno da se uslovi za ostvarivanje prava i slobode propisuju zakonom.
Mislim da se u ovom slučaju radi o tome da naša odeljenja, posebno odeljenja pri Okružnom sudu koja postoje u Beogradu, koja se bave najtežim oblicima kriminala, očigledno nisu u mogućnosti da u određenom, pristupačnom ili vremenski ograničenom, roku izvrše ovaj zakon. Treba da razmišljamo o tome kako da poboljšamo rad tih odeljenja, a ne da svakih šest meseci menjamo zakon. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a potom Petar Jojić, pa Vjerica Radeta.
U međuvremenu jedno obaveštenje, 20. sednica Odbora za prosvetu zakazana za petak, 23. decembar 2005. godine, odložena je za ponedeljak, 26. decembra u 12,00 časova, sala na trećem spratu. Izvolite.

Gospodine Markoviću, koliko sam  shvatio, SPS je protiv Predloga zakona, G17 plus je protiv Predloga zakona, SRS je protiv Predloga zakona. Ako baš želite da pokažete efikasnost, bilo bi najbolje da se dogovorite sa predstavnikom Vlade da se ovaj zakon povuče iz procedure, jer je iluzorno da trošimo reči, ukoliko ovakav Predlog zakona neće da prođe.
Vidim da ne obraćate pažnju na ono što poslanici sa ove govornice pričaju, onda ću da nastavim.
SRS, naravno, protivi se jednom ovakvom Predlogu zakona, ima mnogo razloga. Prvi razlog je što je ovakva inicijativa za promenu ovog člana Zakonika o krivičnom postupku u suprotnosti sa onim što vi zovete Ustavna povelja državne zajednice, kako nazivate ono – mala povelja, Povelja o građanskim i političkim slobodama, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Ali, moram da kažem da je to i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, naročito sa odredbom člana 7. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ništa novo ne otkrivam kada ponavljam ono što su moji prethodnici rekli. Kada dođe do velikog sukoba unutar DS, onda DSS koja je na vlasti menja propise, upravo onako kako bi to hteo Boris Tadić, ovaj Šutanovac, što vodi medijsku kampanju protiv Narodne skupštine, i svi ovi drugi. Prošli put sam vam objasnio da su svi ovi specijalni sudovi, sudovi DS.
Kada se dva politički rođena brata, Vuk Drašković i Boris Tadić, nešto zavade, onda se DSS trese i mora da menja zakone. Dakle, DSS se trese i menja zakone, i tako u stvari DSS priznaje da je na vlasti u
Srbiji DS, koja je prividno opoziciona i opravdano odsutna iz ove sale.
Jeste, oni su 2003. godine promenili pravni sistem Republike Srbije, formirali neke specijalne sudove, ali ja moram da vas podsetim, od tog datuma kada je nastao povod za formiranje tih specijalnih sudova i tužilaštava, da li su sudovi i odeljenja nije bitno u krajnjem slučaju, jer ovo je ipak jedna politička diskusija, prvo su medijski osudili sve i svašta, samo da vas podsetim, po logici DS je bilo normalno da napadaju SRS. Ali, po onoj njihovoj logici, zamalo je falilo da vaš Vojislav Koštunica u "Sablji" bude jedna od žrtava demokratije.
Kod nas je zavladala demokratija. Kako je zavladala demokratija, tako se povećava pritvor. Kod nas kada je započeta "Sablja", gle čuda, Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope, potpuno suprotni procesi. Znači, ovima koji vam komanduju iz inostranstva odgovara što gore stanje u Srbiji. Kada je gore stanje u Srbiji, vi dobijate pohvale, nagrade, priznanja itd.
Onda se javi jedan vrlo pametan tužilac, a imamo dva specijalna, nedodirljiva, koji otprilike ovako kaže: postoji opasnost da neki da odu na slobodu, a za njih, znate sami, važi prezumpcija nevinosti, a to ne bi bilo dobro, jer tužilac smatra da su oni kriminalci. Svi se plaše od reakcije DS, koja je u suštini bila nesposobna, dok je bila na vlasti. Jeste da je pohapsila 12.000 do 13.000 ljudi i da se cela priča o 12.000 do 13.000 ljudi svela na 45.
Gospodine Stojkoviću, pokažite dokumentaciju na osnovu koje je došlo do tih hapšenja. Ne znam, ovi ljudi koji su u Odboru za bezbednost, oni su imali prilike da gledaju malo tu dokumentaciju, čak i oni ateisti iz Odbora postali su hrišćani, jer su se krstili. Krstili su se kada su čitali stenogram sastanaka sednica Vlade Republike Srbije kako se dogovaraju neki, ako vi meni uhapsite ovoga, onda ćemo mi da tražimo da se uhapsi onaj vaš.
Zašto ne uhapsite Nenada Čanka, pošto je on u to vreme hteo da preuzme mafiju, hteo da preuzme grupu za trgovinu narkotika na teritoriji Vojvodine. Vi ćutite, ali se zato plašite, pa i Karić je tu, nego hajde, pustite sada.
(Šormaz Dragan, sa mesta, dobacuje.)
Pogledajte malo one policijske izveštaje.
Kada završim, dođi i to pametno kaži. Ne mogu to pametno da ponovim što ti kažeš. Znam da je nasrnula inteligencija, ali posle mene dođi, molim te, pusti me samo da završim ovo. Suzdrži se od te inteligencije, nikome ne smetam, možeš slobodno da pričaš.
(Predsednik: Molim vas...)
Ovako, onda specijalni tužilac da bi prikrio upotrebu alkohola u tom demokratskom sudu, gde sudije ne razgovaraju, gde su se sudije jednostavno, kao na aukciji, prijavili, ko hoće veliku platu ide u specijalni sud, hoćemo nekog tužioca, hoćemo. Koga ćemo? Prijića?! Pa, bio je JUL-ovac. Nema veze, sada završava posao. To je ta demokratija koja nas je zapljusnula sa Vladom Zorana Đinđića.
Te haški, te antihaški lobi. Nema ni haškog ni antihaškog, u specijalnim sudovima se sudi zato što nije napravljena pravilna parcelacija kriminalnih područja. Sukobljeni su kriminalni interesi ljudi koji su u to vreme bili na vlasti.
Kako bi se zabavljala publika u Srbiji, hajde, specijalni sud, suđenje stoleća, veka itd. Vidite i sami kako koji dan ide, svi ste zaboravili prvu početnu informaciju kada je krenulo suđenje. Ovo je sada otišlo u nešto drugo. Sada DS sudi sama sebi i teško joj ide posao, jer su svi umešani. Da li je Tadić uspeo da reši ono iz Bodruma, a obećao je i prevario verovatno 10% građana koji su glasali, rekao je to će sve DS da raščisti.
Koliko vidim, Novaković i dalje drma tamo nešto, Pajtić još napredovao, a da ne pričam o ovim drugim. Jedino se nešto Neda prićutala, snima neki film verovatno. To je demokratija. To je ta pokvarena demokratija DS, koja je produkt onog boljševičkog načina razmišljanja 1945. i 1948. godine koji je bio u Srbiji. To su njihovi ideološki naslednici, unučići. Eto, vidite kako oni to rade i kako oni to završavaju.
Sada da se vratimo na ono što bi možda ministar mogao prilikom izlaska da komentariše i da kaže da su to pravni razlozi zbog čega se predlaže promena ovog zakona. Odmah da vam kažem, gospodine Stojkoviću, ne postoji nijedan pravni razlog za promenu ovog zakona.
Uzmite Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, pogledajte član 6. i 7, a imamo i ove silne nevladine organizacije koje prate rad Evropskog suda za ljudska prava. Neka prelistaju malo odluke i stavove Evropskog suda za ljudska prava kada je u pitanju pritvor.
Sada, zbog moje profesije i zbog nečega što ovih dana intenzivno radim, a tiče se Haga, moram vas i javnost da obavestim kako to gleda teorija i kako to gleda sudska praksa.
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima svakom licu se garantuje da se smatra da je nevino dok se pravosnažnom sudskom presudom ne osudi. Oni moji prethodnici koji su ovde pričali o onim licima koja su u pritvoru da su kriminalci, bilo bi bolje da izađu i da daju neko izvinjenje, jer ako ne date izvinjenje, onda se ponašate isto kao Zoran Đinđić ili kao onaj Mićunović, koji kaže: šta, neka idu i neka nevinost dokazuju.
Druga stvar, kao minimum garancija svakom ljudskom stvoru garantuje se pravo na pravično, brzo i ekspeditivno suđenje. Svako ko je osumnjičen, pa još optužen, a naročito onaj koji je pritvoren, njegovo elementarno pravo, koje država mora da mu obezbedi u vidu suda i u vidu onoga koji ga proganja, bez obzira koji je optužni sistem u pitanju – da li ovaj istražni ili onaj drugi optužni tzv. akuzatorski, taj minimum prava mora država da garantuje pojedincu.
Njegovo je pravo da mu se brzo sudi. Njegovo je pravo da bude odmah obavešten o svim tačkama optužnice i o svemu onome što mu se stavlja na teret. Njegovo pravo je da mu se da dovoljno vremena da pripremi svoju odbranu. On ima pravo na efikasno i brzo suđenje. Država mora da poštuje još jednu obavezu, svoju obavezu, a to je da poštuje pravo optuženog da se suđenje obavi bez nepotrebnog odugovlačenja. Negde se kaže, u nekom razumnom roku.
Ne sporim da postoje i u kontinentalnom, a pogotovo u anglosaksonskom pravnom sistemu rešenja koja vremenski ne ograničavaju trajanje pritvora. Tamo je sudska praksa poprilično učinila i definisala vremensko trajanje pritvora. Za anglosaksonsko pravo karakterističan je predmet Barker protiv Vinga, a za naše kontinentalno interesantne su brojne odluke, naročito one koje su donete od 1982. godine naovamo, a tiču se i Austrije, i Holandije, i Engleske, i Turske i da ne pričam dalje.
Međutim, postoje pravni sistemi u kojima se zakonskom normom ograničava, odnosno određuje maksimalno trajanje pritvora. Mi smo jedna od retkih država koja je imala to dobro rešenje. Svako vremensko ograničenje trajanja pritvora bilo je u funkciji zaštite pritvorene osobe i optuženog, ali je istovremeno to bio nalog za sud koji sudi i za tužioca koji proganja da završe svoj posao.
Gospodine Stojkoviću, mi nećemo da glasamo za ovaj zakon. Pošto verovatno ovaj predlog zakona neće da prođe, to znači da obavestite Republičkog javnog tužioca da pokrene krivični postupak protiv sudija i tužilaca koji su bili neaktivni, jer su oni pripadnici jednog organizovanog udruženja koje ima za cilj da omogući tim ljudima, koji su osumnjičeni u pritvoru, da izađu na slobodu.
To je prava priča ovoga što se dešava. Vi nama ovde zamenjujete teze. Mi treba da pokrijemo neefikasnost suda. Neću da pokrivam neefikasnost suda. Treba da pokrijemo nesposobnost tužioca. Neću da pokrivam nesposobnost tužioca promenom zakona gde se produžava pritvor.
Čak i u onim državama gde vreme trajanja pritvora, odnosno dužina trajanja pritvora nije izričitom zakonskom normom određena, limitirana, postoje neki principi i neki kriterijumi i neki testovi koji se vrše da bi se utvrdilo da li je došlo do povrede prava pritvorenog lica. Da li mu je povređeno pravo na pravičnost suđenja kao najširi oblik jednog prava, a pogotovo pravo na brzo i efikasno suđenje i pravo na suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja. Tada su dati neki kriterijumi, samo ću da ih navedem, ima sedam-osam šire posmatrano, a uže posmatrano to su četiri.
Prvi: složenost predmeta; kakva je složenost ovih predmeta, konkretno, koji se koriste kao povod za Predlog zakona. Po policijskim izveštajima i po onome što tužilaštvo raspolaže, po onome što je javnost obaveštena, ti predmeti su laki. Zašto? Oni su iz oblasti gde se stvarno javlja u formi organizovanog kriminala vršenje onih dela koja se tiču iznude, promet opojnih droga, odnosno droga i drugih sredstava i eventualno još dva dela.
Demokratskoj stranci treba veza sa ubistvom, sa saučesništvom u ubistvu njihovog premijera, i računaju – produžite pritvor, u međuvremenu će Bogoljub da plati, Šutanovac da reklamira, Zapad da podrži, da padnu ovi, da se oni vrate i da završe onu drugu etapu koja im je naprasno prekinuta decembra 2003. godine. Kada podnosite ovakav predlog zakona, vi ste sa njima u koaliciji, upravo sa takvima koji su tako nešto i osmislili da se desi u našoj zemlji.
Dalje, drugi test ili uslov: nemar ili zatrpanost suda. Nemar postoji, ali neka pitanje nemara u tim specijalnim sudovima rešava onaj ko je u okviru sudske grane vlasti nadležan za to pitanje. Evo, pomenuću predsednika Vrhovnog suda i sve one asocijacije i institucije unutar Vrhovnog suda Republike Srbije, počev od Velikog personalnog veća, do Visokog saveta pravosuđa, pa i Nadzornog odbora, koji treba da ima uvid, pa i predsednika suda, koji rukovodi tim odeljenjem i tim sudom. Oni su odgovorni za nemarnost. Ako je iskazana nemarnost u ovako značajnom predmetu za DS, onda to nije obična nemarnost, onda je to nešto teže u čemu sigurno ima i elemenata nekog krivičnog dela.
Da li je sud zatrpan? Ko ga je zatrpao? Demokrate zatrpale svoj sud, hapsili 12 hiljada ljudi. Ima nekih koji su sedeli u nekoj samici po dva-tri meseca i niko nije došao da ih pita - kako se zovete, šta radite, da li ste nešto uradili, da li imate nekih dodirnih tačaka sa Mutavim i drugima itd. Ko je onda tu kriv? Neko iz vlasti. Pročešljajte to tamo.
Jočić je u ministarstvu koje je nadležno za policiju. Jedan deo policije hapsi, privodi, vodi borbu protiv organizovanog kriminala. Razrešite.
Krivica što suđenja nisu počela je tamo, ne kod onih koji leže. Oni su samo jadnici pasivni posmatrači. Za njih važi prezumpcija nevinosti, a svako novinarsko piskaralo može u novinama da napiše o njima šta god hoće, naravno, neki put iz svojih usta, a neki put prenoseći izjavu nekog vidnog političara iz DS, naravno, da bi novinar izbegao svoju ličnu odgovornost za ono što piše.
Treće: doprinos optuženog da ne počne suđenje. Nijedan optuženi u pritvoru ne može da da doprinos da se odugovlači sa početkom suđenja. Kad kažem početkom suđenja, možete slobodno da proširite i na sam postupak trajanja suđenja, pa sve do donošenja pravosnažnih odluka.
Kako on može? Neko je ovde bio mnogo pametan, pa je u novinama kritikovao advokate koji su bili branioci i koji su, navodno, zloupotrebili pravo, pa su podnosili podneske, tražili izuzeće, tražili veštačenje itd. Šta su oni tu zloupotrebili? Da li oni imaju to pravo po Zakoniku o krivičnom postupku? Imaju. Ako imaju to pravo, kako oni mogu da zloupotrebe? Neka se sud organizuje. Čini mi se da smo prošle godine promenili taj deo Zakonika o krivičnom postupku, pa smo to suzbili da, parafraziram, jedanput mogu to da urade, ali ne mogu stalno da ponavljaju.
Šta je dalje? Optuženi ne može da da neki doprinos tome.
Dalje, ko trpi štetu? Trpi štetu optuženi koji je u pritvoru, naročito onih predmeta gde suđenje nije ni počelo ili kod onih slučajeva gde je suđenje počelo, ali ide traljavo.
Sada da vam objasnim kakva je to prirodna veza između ovih iz DS koji su ovo osmislili, a znam ko stoji iza ovoga: Nataša Kandić, Sonja Biserko i onaj Vojin Dimitrijević, onaj što je odavno radio za tuđe. Oni su preko medija uplašili vas koji ste na vlasti, ali to što oni predlažu, to radi Karla del Ponte u Hagu.
Evo, 24. februara 2006. godine navršavaju se pune tri godine otkako je Vojislav Šešelj u pritvoru, a faza postupka u Hagu se zove predpretresna faza. Da bi kupila vreme Karla del Ponte, da bi se ovde nešto završilo, ako mogu da se dignu na noge ovi njeni demokrate, pošto je on tamo samo zbog političkih interesa, na zahtev Nebojše Čovića, Zorana Đinđića i onog Sokrata-Svilanovića, jer im je Šešelj bio kost u grlu, nisu mogli ovde ništa da rade, plašili su se da ne pobedi na predsedničkim izborima, oni brže-bolje zamole prijateljicu Karlu, koja je sada postala velika prijateljica sa Vukom Draškovićem ( obećala mu je da on neće da ide u Hag zbog Srpske garde i ovih drugih), podignu lepo optužnicu.
Vojislav se javio 24. februara, 26. februara 2003. godine kaže – sam se branim, ne treba mi nijedan branilac, dajte da krenemo sa suđenjem odmah. Devetog maja 2003. godine, na zahtev Karle del Ponte, pretresno veće odluči da Vojislavu Šešelju, koji se brani sam, dodeli branioca u pripravnosti, pa prvo bude jedan nesrećni Lazarević. Kada je video da je to nešto pokvareno, pobegne i sada dođe jedan Holanđanin, odnosno već godinu i po dana, kućni prijatelj sa sekretarom Haškog tribunala. Ugradili se tamo kako da uzimaju pare UN, ali i da onemoguće Vojislavu Šešelju da se sam brani.
Usput, devet meseci zabrana komunikacije sa porodicom, sa rodbinom, sa prijateljima, sa stručnim timom koji mu pomaže u pripremi odbrane, usput zabrana telefonske komunikacije, slušanje svih telefonskih komunikacija. Naravno, oni se svuda hvale kako ničim nisu dezavuisali i sproveli bilo kakvu diskriminaciju prema optuženom Vojislavu Šešelju. A on je jedini čovek na kugli zemaljskoj, od svih pritvorenika koji ima te elementarne probleme, odnosno ne priznaje mu se ono što je osnovno pravo svakog ljudskog bića.
Šta se sada dešava? Na njegov zahtev da suđenje krene napokon do 24. marta sledeće godine, kada se navršava tri godine pritvora, ili da se pusti na slobodu, odnosno da se oslobodi, jer očigledno tužilaštvo nema ništa, u skladu sa Opštom deklaracijom i svim mogućim konvencijama, paktovima kojima se tretiraju ljudska prava – pošto ima pravo na ekspeditivno suđenje, pravite vezu sa ovom inicijativom DS za promenu ovog našeg Krivičnog zakonika, vidite da je to potpuno ista priča – Haški tribunal odbija takav zahtev. I onako, što bi rekli naši u žargonu, 'ladno saopštava – mi nismo ni planirali da ti krene suđenje do 24. marta sledeće godine. Toliko. Cela odluka jedna rečenica. Nešto ima kao uvod na pola strane i prva odluka Haškog tribunala u kojoj nema ni fusnote, nema ni poziv na pravni osnov, nema ništa. Mogu sve, kao da je odluku pisala DS.
Eto, vidite kako međunarodna zajednica, navodno, poštuje ono što je standard na kome oni kažu da se zasniva moderna civilizacija, a vi nas gurate glavom bez obzira da idemo toj mečki na rupu.
Gospodine Stojkoviću, to je drugi razlog zbog koga mi smatramo da je po pitanju ograničenja trajanja pritvora, a to je u funkciji optuženog, i to jeste zadatak - da se vodi računa o optuženom, naravno, kao što treba da se vodi računa da se materijalno i na drugi način pomogne tužilaštvu i sudovima. Koliko vidim, ovde nije inicijativa da se pomogne tužilaštvu i sudu materijalno, organizaciono, stručno. Ne, nego ćemo sve te probleme i nedostatke da rešavamo tako što ćemo čoveku da produžimo pritvor, pa umesto dve godine biće četiri godine.
Među nama rečeno, moram da vam kažem da je mnogo humanije ovo što sada tražite da se promeni nego ono što ste prvi put promenili.
Ono prvi put – definisano je da može da traje četiri godine zbog pretpostavke kolika bi mogla da bude kazna zatvora, pa teoretski svako može da potpadne pod onu odredbu.
Ali, problem ovoga što danas predlažete, da se obuhvate dela iz oblasti organizovanog kriminala, ne rešava se produženjem pritvora, nego se rešava mnogim radnjama, merama i ovlašćenjima, za koja moram da kažem da postoje u Zakoniku o krivičnom postupku, a tiču se pretkrivičnog postupka, posebnih jedinica, posebnih odeljenja, koja će da snimaju, prate, kontrolišu, formiraju predmet pre hapšenja, pa onda da liše slobode, odrede pritvor i kroz tri-četiri meseca krene suđenje. To je put borbe protiv organizovanog kriminala, a ne – smestimo ga u zatvor, pa čekajmo.
Da vidite kako to demokrate oponašaju demokratiju SAD. U predmetu Barker protiv Vinga bila je takva situacija, bili su neki nemiri, gradska neposlušnost, desilo se posle toga, kao rezultat nemira, da je pored kuće jednog bračnog para, staraca, pronađena žrtva. Sumnjalo se na dve osobe. Obe su pritvorene bez ijednog dokaza. Postupak je trajao godinama, odnosno ništa nije rađeno u postupku.
Tužilac je svoju pasivnost pravdao time – nismo se mi koncentrisali na prvooptuženog, nego da u toku pritvora izvršimo pritisak na drugooptuženog da on prizna, a njegovo priznanje da iskoristimo protiv prvooptuženog. Zar vam nije poznato da se to radi i u specijalnom sudu? Eto, to se radi u specijalnom sudu.
Znam, gospodine Stojkoviću, da ćete da izađete posle toga i da mi kažete da postoje stavovi Evropskog suda za ljudska prava gde je pritvor trajao i 11 godina, gde je trajao 7 godina, gde je trajao 5 godina. Znam da ima takvih primera, gde je cenio Evropski sud za ljudska prava upravo ove aspekte o kojima sam pričao, čak je išao dalje – na sedam-osam kriterijuma, tzv. testova, i utvrdio da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Tako se to definiše u Evropskoj povelji. U Ujedinjenim nacijama kaže se – bez nepotrebnog odugovlačenja, a u Evropi se kaže – u razumnom roku, pa sada razumni rok tumači ko kako hoće. Ne želim da ga tumačimo ko kako hoće.
Zalažem se da se ova odredba, koju ste vi predložili, ne menja, da ostane. Sada imate sasvim dovoljno elemenata da ispitate ko je to iz struktura tih specijalnih sudova i tužilaštva omogućio da, oni koji su bili osumnjičeni, s puno prava za koji dan izađu i prozivaju sve one koji su ih prozivali dve i više godina i u novinama kvalifikovali kao neke kriminalce. Ne ulazim u materijalnu sadržinu. Moguće je da ima i takvih u toj grupi.
Međutim, mene demokratski sud nije ubedio u to, ništa demokratsko me nije ubedilo. Setite se, što god je napravila DS, to je loše.
Državna zajednica – katastrofa; još ona dva bezobraznika koja potpisuju Beogradski sporazum krste se, kažu – nešto smo potpisali, ne znamo ni šta je, a onda zastupaju u ovoj skupštini 2003. godine da se to usvoji. Pa se formira jedan sud. Evo, Radiodifuzni savet. Da li ga je napravila DS? Katastrofa, još ništa ne radi. Napraviše Savet za telekomunikacije, ne mogu da podele frekvencije, a sve je epohalno. Oni samo kukuriknu i ništa više drugo, posle toga nema ništa, posle toga nestaje država.
Imaju tu svoju lepu priču preko svojih medija, nevladinih organizacija, šarene laže, građanima upute lepe pričice, organizuju specijalne emisije, obrnu suštinu, marginalizuju glavno političko pitanje nekim pitanjem koje je, možda, čak i najbrutalnija perverzija. To je Demokratska stranka, koja uništava temelje ovog naroda, ove države, menja mentalnu sliku.
Vidite i sami koliko se vodi medijska kampanja preko novina, gde se sve okreće. Primat je – biće pušteni kriminalci. Gde su njihove sudije? Oni međusobno ne razgovaraju. Žalila se ona žena sama, što je tamo neki portparol, zovu je – narodni heroj. Kaže, treba da objavim nešto, ne mogu da dobijem informaciju od Kljajevića. Oni međusobno ne razgovaraju. Kako vas nije sramota da dođete da tražite da menjamo zakon što oni ne razgovaraju?
Sa ove govornice pre nekoliko dana sam vam pričao o onom Brunu Vekariću i Vučkoviću, čini mi se da tako beše, za ratne zločine. To je Tadićev tužilac. Sve će da vas osude samo da bi se pokazali u svetu ko su i šta su. Ako treba – ima da se montira. Što to ne menjate? Jeste li vlast? Vladajte ljudi! Uzmite zakone i vladajte!
Ne dozvolite da Demokratska stranka, koja je samo prividno izašla iz ove skupštine, ona je ovde prisutna, preko medija, svojih sudija, tužilaca, vrši pritisak, atak. Vi, da vas neko ne bi prozvao, ima jadnici da progutate i udicu da se dodvorite. Kome da se dodvorite? Tadiću ili njegovima? Čedi Jovanoviću i onim njegovim narkomanima da se dodvorite? Tu nećete imati podršku SRS.
Znači, da zaključim, građani Srbije, nijedan ustavno-pravni razlog ne postoji da se ova odredba Zakonika o krivičnom postupku promeni. Svaka promena bi značila narušavanje temeljnih prava garantovanih svakom pojedincu, ne samo u Srbiji, nego u svetu.
Zaključite ko ovo gura i zašto. Demokratska stranka, jer je dobila zadatak da uništi Srbiju. Na primeru iz Haga, na primeru iz San Franciska, Barker protiv Vinga, samo sam vam pokazao identičnost onoga što radi Karla del Ponte, Demokratska stranka i oni koji mrze ovaj narod.
Zato predlažem vama iz DSS, pošto vidim da ste vi samo ostali, da niste kritikovali ovakav predlog zakona, utičite na Vladu da se ovaj zakon povuče iz procedure.
I odmah pokrenite odgovarajuće postupke, videćete da li je to disciplinski, krivični, protiv ovih ljudi koji su omogućili neaktivnost suda i vas prevarili da je opravdano menjati ovaj zakon.
Drugo, napokon treba da kažete kada ćete Karića da uhapsite?