Hvala vam, gospodine Krasiću. Dakle, samo je malo promenjen redosled, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom Nataša Jovanović, pa Aleksandar Vučić. Izvolite.

Molim vas, gospodin Šarović je poslednji prijavljeni, evo možete proveriti. Onaj ko je prijavljivao, dakle, ćirilicom je upisao prvo imena, pa potom latinicom, pa sam ja onda dodao ćirilicom. Znači, tri različita rukopisa i idem tačno redom. Molim vas, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko meseci rekla sam ministru Bubalu da on u ovom parlamentu u ime Vlade Srbije podnosi predloge izmena i dopuna zakona po uzoru na Haški tribunal. Dakle, kad god mu se desi neka situacija koja nije u zakonu regulisana onako kako njemu odgovara, on se pojavi ovde sa izmenama i dopunama zakona da prevaziđe taj problem, onako kako on misli da bi bilo najbolje. I, tada je ministar Bubalo rekao da do kraja mandata nikad više neće ovom parlamentu podneti predlog izmena i dopuna zakona, to se poslanici sećaju, poslanici SRS sigurno, a verovatno i ovi drugi, ako su slučajno bili u sali.
Ovo sam rekla da bih razjasnila zbog čega Bubalo nije danas ovde, nego je, kako reče ministar Dimitrijević on zamoljen. Kako ta Vlada lepo komunicira. Vlada moli ministra da dođe umesto Bubala u Parlament da obrazlaže predlog.
Doduše, ovde stoji da će pored Predraga Bubala biti i Bojan Dimitrijević, ali, evo, nije nama to mnogo ni bitno, jednostavno, želela sam da obavestim javnost kako ministar obmanjuje narodne poslanike i građane Srbije, a nije mu prvi put, naravno. Mislim da mu jeste negde pri kraju, pošto neće još dugo biti ministar.
Što se tiče ovog predloga zakona o dopunama Zakona o zadrugama, gospodin Dimitrijević je u svom nazoviobrazloženju pročitao ono što je Bubalo napisao u obrazloženju zakona. Između ostalog, kaže da razlozi za donošenje ovog zakona, s obzirom na izneto, a gore je nešto izneto, radi sprečavanja nekontrolisanog odliva društvene svojine, odnosno društvenog kapitala iz zadruga koje bi u krajnjem slučaju vodilo nestanku zadruga, imajući u vidu značajno učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu zadruga, potrebno je dopuniti važeći Zakon o zadrugama ovakvim izmenama i dopunama.
Zamislite onda razloge za donošenje po hitnom postupku ovakvog zakona. Kaže, predlaže se hitan postupak kako bi se sprečile štetne posledice po zadruge i društvo u celini, imajući u vidu da je u poslednje vreme prisutan odliv društvene svojine iz zadruga, naročito kroz ulaganje te imovine u druga pravna lica. To je onda, takođe, razlog zašto zakon, suprotno članu 120. Ustava, stupa na snagu narednog dana od dana donošenja. Jer, u članu 120. Ustava jasno kaže: ''Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu''.
E, sada ću ja vama, drage kolege, da objasnim koji su to naročiti razlozi koji su se ministru Bubalu učinili alarmantnim. Radi se o tome da su u postojećem Zakonu o zadrugama neke stvari vrlo precizno definisane, između ostalog, zadružna pravila koja predviđaju zaključivanje ugovora zadrugara u kojima zadrugari garantuju svojom imovinom, a u tom ugovoru se precizno raspodeljuju dobici i pokrivaju eventualni gubici u poslovanju zadruge. Zadruga isključivo, odnosno striktno je u zakonu napisano, nikada ne može postati preduzeće.
Zato je vrlo interesantno odakle su se sada pojavile ove brojke što je ovde ministar Dimitrijević rekao, ne znam od 2.466 zadruga u 1.978, ako sam dobro zapisala, možda ne potpuno precizno, ali otprilike, preko 51 procenat je društvene svojine.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da, verovatno, postoji negde neka zadruga koja je još uvek ovako dobrostojeća i da zaista postoji neki društveni kapital i, onda lepo, država preko svoje agencije i svog Đorđevića treba da se umeša u tu zadrugu, da povede računa o tih 51 procenat, a negde verovatno znatno manje, jer je logično po Zakonu o zadrugama da ne može biti 51 procenat, ali evo da to prihvatimo tako kako ste nam rekli.
Dakle, iz tog razloga je ovde predloženo da zadruga, to je novododati član 49a, koji kaže: „Zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao društvena svojina, odnosno kao društveni kapital, ne može bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naročito odluke o: prodaji, poklonu, razmeni, korišćenju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoročni zakup i ulaganju u druga pravna lica“.
Ovde je vrlo interesantno da ste se setili i ''poravnanja sa poveriocima''. Ovo je u najmanju ruku nekorektno – da vi unapred neke eventualne poverioce, neke zadruge ograničavate i već sada im kažete da oni ne mogu da ostvare svoja potraživanja prema nekoj zadruzi, pa ćete vi lepo da se umešate, a ako vam to neko slučajno ne dozvoli, onda će biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara, ako donese odluku o raspolaganju imovinom bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije.
Ove izmene i dopune Zakona su potpuno sa istim ciljem kao što su i izmene Zakona o privatizaciji, izmene Zakona o Akcijskom fondu, izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Dakle, vi tu nešto čačnete, vaši mediji prenesu kako se donosi zakon o zadrugama, u ovom konkretnom slučaju. Da nije nas, srpskih radikala, građani bi stvarno mislili kako ste vi vredna Vlada i vodite računa o svojim građanima i o svakom segmentu ovog društva, a vi, u stvari, izmenama i dopunama zakona samo uokvirite ono što je vama interesantno, da vi uzmete kajmak, da gospodin Đorđević i njegova Agencija svuda gde može, do sada nije mogla u zadruge, a od danas ćete da se upetljate i u zadruge i da završite svoj deo posla.
Ništa nije smešno, gospođo, ovo je tužna istina države Srbije i to građani dobro znaju. Ministre Dimitrijeviću, vi ste danas obećali da ćemo za mesec, dva ili tri imati novi zakon o zadrugama. Sada vas pitam da li ste vi svesni šta ste rekli? Šta će nam posle ovoga zakon o zadrugama?
Vi ćete lepo da raspolažete sa 51%, vi ćete da uredite da u svakoj zadruzi bude 51% i onda tu država pokazuje svoju brigu. Kada mi kažemo, kada je reč o NIS-u i o EPS-u, o strateškim delovima privrede Srbije, da moramo da vodimo računa o najmanje 51% državnog kapitala, to vam nije palo na pamet da prihvatite. Onda može da se EPS privatizuje i do 70%. Tu niste videli nikakav državni interes.
Naravno, ne vidite vi ni ovde državni interes, vidite pojedinačne, lične interese i vidite interes popune budžeta, da biste zadovoljili neke želje Mlađana Dinkića, tih hiljadu i kusur strana, gospodine Vučiću.
Radi se o tome da, izgleda, Mlađanu Dinkiću fali malo para u budžetu, zato što je od svih budžetskih korisnika povećao plate u Vladi Republike Srbije, povećao plate u Skupštini grada Beograda, a za 20% naredio smanjenje plata svim lokalnim samoupravama u Srbiji.
To je način funkcionisanja ove vlade, kao što je način funkcionisanja ove vlade obećanje svega i svačega, između ostalog i obećanje izručenja Ratka Mladića, sada, do Velikog petka. Pošto ste navikli da to radite na Vidovdan, ne bi bilo čudo da takvu gadost pokušate da uradite i na Veliki petak ili na Vaskrs, ali se uzdam u Boga da vam ovaj put to neće proći.
Džabe vam je i što hapsite Mladićeve rođake i što hapsite momke koji su se družili ili se druže sa Mladićevim sinom. Ne možete više zaplašiti nikoga u Srbiji. Mladić je daleko od vašeg domašaja, hvala Bogu. Obećavajte vi Karli del Ponte šta god hoćete, ali uzalud vam obećanje.

Dogovorili smo se u međuvremenu o novom redosledu, narodni poslanici Nataša Jovanović, Nikola Todorović, Lazar Čavić, Aleksandar Vučić, Zoran Mašić. To je lista govornika. Gospođice Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ministar zadužen za ovaj predlog izmena zakona nije došao, a to je ministar Bubalo, jer očigledno beži od odgovornosti, moraću da iznesem neke sumnje koje su utemeljene i opravdane zbog činjenice da je gospodin Dimitrijević najavio zakon o zadrugama, koji, kao što ste čuli, apsolutno neće imati nikakvog smisla, odnosno imaće u onom delu koji će da se tiče razgraničavanja u okviru svojine u zadrugama, jer ova izmena tačke zakona, da bi građani Srbije znali, odnosi se na deo društvenog kapitala koji poseduju zadruge u Srbiji, one koje još uvek poseduju.
Tradicija zadrugarstva, a o tome je govorio i gospodin Krasić, još od vremena Narodne radikalne stranke, kao i tradicije preduzetništva i onoga na čemu bi danas trebalo da se zasniva ta mala, srednja privreda, potpuno je uništena i zbrisana.
Početkom devedesetih godina usledio je strmoglavi pad, kada smo imali prekid kod privatizacije u Srbiji, kada je Demokratska stranka insistirala da se onakav zakon o privatizaciji stavi van snage, odnosno da se prekine sa procesom privatizacije.
I mi u Šumadiji imamo više tih skandaloznih primera. U selima Šumadije, koja imaju preko 100 godina staru zadrugarsku tradiciju, u kragujevačkoj, u račanskoj opštini, u knićanskoj opštini, naročito, te zadruge su dovedene na ivicu propasti.
Međutim, vodi se i dan-danas, u smislu da su one imale mogućnost da kroz aranžmane sa bankama po veoma povoljnim kreditima, zadrugarima pomažu da obnavljaju stočni fond, mehanizaciju, kroz saradnju sa jednim od najvećih proizvođača hleba i peciva, a to je „Žitoprodukt“ Kragujevac, kroz saradnju sa kragujevačkom mlekarom, koja je u međuvremenu, naročito pod vašom vlašću, doživela strmoglavi pad.
Kao nasleđe društvenog kapitala, koje imamo zbog dolaska komunista na vlast posle 1945. godine i društvenog oblika svojine, koja je u stvari svačija, a ničija, neverovatno koliko je problema prouzrokovalo u procesu privatizacije, a da ni prethodna DOS-ovska vlast, koja je samo želela što više da zgrabi i da pojedinci strpaju u svoje džepove, a i ova sada ne ide na to da se te, u pravom smislu reči nepravde koje su poljoprivrednicima nanete tokom tih decenija komunističkog vladanja, isprave.
Kada su se ugledni srpski domaćini pre Drugog svetskog rata, između dva svetska rata, ljudi su se udruživali, da li je to u knićanskom Grivcu ili u Žunju ili je u Drači kod Kragujevca ili tamo u Topoli, u Vinči, sve je jedno, oni su imali najbolju nameru, a to je da pomognu jedni drugima i da pomognu onima koji nameravaju da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave.
Kad uđete u ovaj šumadijski atar, mislim administrativno, mada ova kapija kreće već ispod Avale, da krenete, recimo, od Topole, od topolskih sela, da krenete od kragujevačkih, sve do Knića i tamo do kragujevačke Rače, nema nijedne jedine zadruge koja je opstala, a uporno vam govorim, sa tog sam područja, tamo sam rođena i znam kako su se i u mom selu seljaci radovali kada su mogli kao zadrugari da ostvare sve te beneficije i kako je to mogao svako i od mojih rođaka i njihovih prijatelja, i po mnogim selima širom Srbije. Danas je prosto nemoguće, zato što se danas poljoprivrednicima pomaže na sledeći način.
Evo ja ću da vam ispričam, a zamolio me jedan ugledni domaćin iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca, da upitam pre svega ovu gospodu iz vlasti, kako se dolazi gospodo danas do poljoprivrednog kredita (jer taj ugledni srpski domaćin iz Velikih Krčmara koji je čuo da se priča negde o tome) jer on više nema zadrugu, nema više nijedne zadruge u račanskoj opštini i kome on da se obrati.
Da ode u banku? Ko će njega tek tako da primi. Da ode u Fond za razvoj, pa on je član SRS.
Uzgred budi rečeno, nije član G17, DSS ili ovih žutih gde je predsednik opštine u toj opštini iz Demokratske stranke.
Čuo je čovek da se daju neki krediti od 150 do 250.000 dinara i računa da ne mora da ide u banku, po onoj već poznatoj reklami, da ''izvede kravu'', uđeš odmah i izađeš i da na takav način sa kamatom od 18% kupi kravu i zanavlja stočni fond.
Nego je računao, rešila Vlada Republike Srbije da pomaže seljake u Srbiji pa će i on da dođe do tog kredita. Nema od toga ništa. On je to samo čuo i moguće je da je lista odabranih napravljena u Rači Kragujevačkoj, napravljena je, to mi vrlo dobro znamo jesenas kada su bili izbori u Opštini Kula, u mestu Ruski Krstur, pa je to urađeno u Bačkoj Palanci, u Pivnicama, sve dolaze vajni stručnjaci za poljoprivredu iz G17.
Sada to rade na području Grada Kragujevca, u svim kragujevačkim selima i samo kažu ljudima – učlanite se kod nas, evo krediti, samo što nisu stigli.
Pred izbore u Opštini Kula obećali su samo u tom selu preko 50 kredita, a čujem da se buni ova što je glavni agronom iz stranke čiji je predsednik u izbeglištvu, Bogoljubove stranke, kaže – idu ovi pa mi kupe glasače, kao da i jedni i drugi imaju mnogo pa se pobunili ko će pre da otme nekoga.
Nisu ludi šumadijski poljoprivrednici da veruju u prazna obećanja. Nema toga zato što nema sistemskog uređenja grana poljoprivrede, odnosno određivanje prioriteta. To sve sami ljudi moraju da rade.
Pošto se vama kraj vlasti svakako bliži, a verujem da mnogi mladi ljudi (ne samo ovi stari ugledni domaćini poput ovog iz Krčmara koga sam spomenula, uz situaciju, sigurna sam, apsolutno) kada dođe do razgraničavanja u procenat koliki je to deo društvenog kapitala, sada vam je to ovaj zakon omogućio i omogući će vam sledeći da dajete poznatim kupcima u zakup pre svega, po bagatelnim cenama, ogromne komplekse zemlje, ipak verujem (jer pratim kako se i na koji način dobijaju i kako pokušavaju nekim novim projektima mladi školovani ljudi koji hoće da ostanu u selu, nema mnogo takvih primera, ali daće Bog da ih bude sve više i naša radikalska vlast će to da im omogući, jer mene ohrabruje kada čujem da jedan mladi školovani čovek u jednom velikom selu pored Lazarevca odluči da ne ide dalje, iako je bio odličan đak u Elektrotehničkoj školi, već da krene sa obnavljanjem stočnog fonda u svojoj porodici i da tu ostane da živi, pa poštujem i ono, a verovatno niste čuli što je u kolubarskom kraju i te kako veliki hit da pored toga što država nema sluha za ratare, nema sluha za ljude koji se bave voćarstvom.
U čačanskom i naročito u požeškom kraju bacaju tone i tone voća koje proizvedu, jer nikako ne mogu da plasiraju i preko agrozajednice i preko voćarskog instituta iz Čačka.
Ima jedna porodica u selu Ježevica kod Čačka, koja svake godine zbog takve nebrige države, a vredni su ljudi i taj čovek ima dvojicu sinova koji ozbiljno rade taj posao, najbolje sorte srpske jabuke ostane im i propadne, imaju svoje hladnjače, obećaju da je izvoz osiguran, nema od toga ništa i oni su prepušteni sami sebi.
Dok su bile zadruge u Srbiji, u srpskim selima, vraćam se na početak priče, nisu morali da budu prepušteni sami sebi.
Ovako ljudi, kao što su ovi iz valjevskog okruga, koriste priliku, čuli su i dobar je to posao, ohrabrili se i krenuli sa nekim skromnim sredstvima, oni koji su ostali bez posla sa onom bednom nadoknadom koju su dobili od po 100 evra ili 200 maraka i krenuli da proizvode dobru i u svetu veoma cenjenu i skupu vrstu japanske pečurke koja se zove ''šitaka''.
Da li će da se proizvodi ''šitaka'' ili ćemo mi kao država, odnosno sigurna sam da će to da uradi budući radikalski ministar za poljoprivredu, da ozbiljno krenemo sa restrukturiranjem srpske privrede, to će tek građani moći da vide.
Dok se to ne desi moram našim poljoprivrednicima da poručim da njih zaista čeka ova, kao i svaka godina, sve teža i teža.
Veliki je angažman i borba srpskih radikala, pre svega predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu, prof. dr Zorana Mašića i svih ostalih.
Nisam član Odbora za poljoprivredu, ali sam zbog svih tih nedaća koje su zadesile šumadijski kraj, pre svega kragujevački, direktna šteta koju smo imali prošle godine od 154 miliona, mislim na Grad Kragujevac, na poljoprivrednim usevima zbog elementarne nepogode. Jedan jedini dinar Vlada Republike Srbije u Kragujevac nije uputila da bi se pomoglo da ponovo niknu ti plastenici, voćnjaci i da se ljudi oporave, iako je na tome insistirao profesor Mašić.
Sve to što smo čuli, naročito u intenzivnom radu Odbora za poljoprivredu za vreme ove bespotrebne skupštinske pauze, jer se Odbor sastajao četiri ili pet puta, mogli smo da vidimo skandalozne stvari, a to je da se niko sistemski ne brine o voćarima, o ratarima, da se niko nije zabrinuo na takav način na koji su to uradili članovi Odbora i Komisija.
Vlada Republike Srbije to nije uradila do kraja i na valjan način da se šteta nadoknadi. Da ne govorim o načelnicima okruga, naročito o načelniku šumadijskog okruga i onda o čemu da pričamo?
Tekuće stvari iz jedne nepogode, iz jedne nesreće koja je, nažalost, zadesila velika područja u Srbiji, nekoliko okruga, ne rešavaju se. Kako onda od vas da očekujemo da uradite nešto u pravom smislu reči da se izvrši preko potrebno restrukturiranje u srpskoj poljoprivredi?
Grupa ekonomista sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta je, još krajem 1999. godine, izašla sa jednom više nego dobrom studijom o tome kuda ide srpska poljoprivreda i kako da se izvrši proces restrukturiranja, jer ako voćari iz godine u godinu, počev od DOS-ovske vladavine, pa prošlogodišnjeg bacanja na tone malina, višanja, jabuka i ostalog voća, imaju probleme sa vama, ako više nema subvencija, ako su seljaci u Šumadiji i u Kragujevcu došli dotle da su iz revolta jednog jutra ustali i sjatili se ispred kragujevačke mlekare, koja je osnovana još 1954. godine, i prosuli sve svoje mleko jer ne veruju više ovoj vlasti, baš kao ni onoj lokalnoj, onda vama nema pomoći, a sa vama ni poljoprivrednicima u Srbiji.
Pošto danas razgovaramo o jednom drugom problemu, juče smo o rudarstvu, pa danas o svim ovim zaduženjima u koje srlja Vlada i uvlači građane, nema onda pomaka, niti bolje Srbije, niti bolje budućnosti do promene vlasti i do dolaska naše stranke na ključne pozicije u državi.

Replika na pominjanje poslaničke grupe, odnosno stranke, zamenik predsednika poslaničke grupe G17 plus, Snežana Stojanović - Plavšić, a potom će reč imati narodni poslanik Nikola Todorović.

Zahvaljujem se. Zaista sam se trudila da se uzdržim od svih komentara tokom čitavog današnjeg i jučerašnjeg dana, ali mislim da se zaista nekad prevrši mera i da, prosto, zarad građana Srbije treba reći istinu.
Divim se koleginici koja je sa jednakom strašću i jednakom stručnošću u stanju da raspravlja i o vojnim pitanjima i o pitanjima poljoprivrede i o pitanjima rudarstva, to je stvarno za divljenje. Nisam takav stručnjak u oblasti poljoprivrede, mnogo bih više volela da čujemo stručnjake da o ovoj temi raspravljaju, ali moram da kažem ono što mi je poznato kao narodnom poslaniku i što je poznato svima koji se ovom oblašću bave.
Ovo je prvo Ministarstvo poljoprivrede koje je donelo ozbiljnu strategiju o razvoju poljoprivrede oko koje su se, koliko sam obaveštena, svi jednoglasno u Odboru za poljoprivredu složili. Dakle, svi su saglasni da je ta strategija za razvoj poljoprivrede u Srbiji dokument koji je dobra osnova za razvoj poljoprivrede u Srbiji. Bazirano na tom dokumentu razvija se i politika u oblasti poljoprivrede, koju svi ocenjuju kao dobru, iz prostog razloga što se sada prvi put neko sistematski ovim pitanjima bavi.
Mi smo imali jako usitnjene posede, jako zastarelu mehanizaciju, imali smo niz problema koji svakako srpsku poljoprivredu nisu kvalifikovali za evropsku utakmicu i evropsko tržište, koje nas uskoro očekuje. To je ono što Ministarstvo poljoprivrede, po opštim ocenama, najozbiljnije radi, od stočnog fonda do svih drugih pitanja.
Posebno sam htela da obratim pažnju na pitanje kredita, jer to mi je pitanje posebno zanimljivo, iz prostog razloga što su izrečene neistine. Apsolutno je netačno da dobijanje poljoprivrednih kredita ima bilo kakve veze sa bilo kakvim članstvom u bilo kojim strankama. Dolazim iz kraja u kome je podeljeno jako malo poljoprivrednih kredita, a to je jug Srbije. Apsolutno je tačno jer je, nažalost, u mom gradu podeljen jako mali broj, mislim da je svega devet kredita, ima oko 2.000 članova G17 plus u Leskovcu. Dakle, potpuna je neistina da članstvo G17 plus ima bilo kakve veze sa ovim.
Sa ovim ima veze koliko kapaciteta ima lokalna samouprava da pomogne poljoprivrednicima u podnošenju prijava za kredite. U mom gradu gde je socijalističko - radikalska vlast, nažalost, takvih kapaciteta nema. Ljudi se žale da kada odu u jedinice lokalne samouprave koje su zadužene za ovo, za registraciju, koje je neophodno da biste došli do kredita do raznih potvrda u katastru i sve ono što je potrebno da biste imali dokumentaciju za kredit, oni vam tamo jednostavno kažu – ko vas to laže da možete da dobijete kredit. To su problemi zbog kojih ljudi ne dobijaju kredite u Srbiji. Inače onaj ko ima kompletnu dokumentaciju, ko uspe da napravi kvalitetan program on može da dobije kredit.
Da kažem još nešto. Dobijanje kredita ne zavisi od Ministarstva poljoprivrede. Puno sam se raspitivala, zato što me je interesovalo da dam odgovor građanima Leskovca, odnosno seljacima iz Leskovca koji su bili zainteresovani, pa ću vam reći.
Ministarstvo poljoprivrede odobrava program, a onda nakon toga dokumentacija odlazi u Garancijski fond. Slažem se da kolega mnogo bolje o tome zna. Garancijski fond, zatim, proverava da li postoje uslovi da dotično domaćinstvo dobije poljoprivredni kredit. Kada se sve to završi i informacije koje ja imam, barem iz mog kraja, jeste da ogroman broj ljudi sa uspehom prođe proceduru u Ministarstvu poljoprivrede i u Garancijskom fondu. Gde nastaje problem? Problem nastaje najčešće u bankama i mislim da je to nešto čega je i Ministarstvo poljoprivrede svesno.
Dakle, banke su one koje donose konačnu odluku o tome, u zavisnosti od sopstvenog interesa, da li će odobriti taj kredit ili neće. A koji je njihov interes? Interes je da kredit bude vraćen. Banke na osnovu svoje poslovne politike odlučuju da li će dati kredit nekome ili neće. Nažalost, ukoliko ne postoje potpune garancije, a u mom kraju najčešći problem su nerešeni imovinski odnosi, parcele koje nisu upisane, koje se vode na dedove i pradedove, tad jesu problem da banka da konačno odobrenje za kredit.
To je istina koja je meni poznata, a ta istina apsolutno nema blage veze sa tim da li je neko iz neke stranke ili nije.
Naravno, sve stranke su pozvane da pomognu svojim članovima, da napišu kvalitetne programe, da ih upoznaju sa procedurom i da im pomognu da do kredita dođu. To je nešto što je potpuno legitimno.

Gospodine Vučiću, pomenut je predsednik Odbora za poljoprivredu i javio se za repliku. Nijedna stranka, ni poslanička grupa nije pomenuta u negativnom kontekstu. Pomenuta je, ja se ne prepirem, nego vam dajem obaveštenja.

Pomenuta je vlast u opštini Leskovac, kao socijalističko - radikalska. To sam dobro čuo. U odnosu na to kao predstavnik stranke dobićete reč, ali prvo reč ima lično pomenuti gospodin Mašić, a ja vas sve upozoravam, pošto mislim da delimo zabrinutost i pre nego što stigne gospodin Mašić hoću da kažem da je i Odbor za poljoprivredu i gospodin Mašić, lično, obaveštavao o načinu rada i rezultatima rada i predsednika Skupštine i poslanike.

Molim vas da prilikom ovakvih pitanja ne plašimo građane, zbilja je neophodno, građani mogu da se učlanjuju u stranke koje im se sviđaju i ne treba da se plaše da će to uticati da dobiju neke kredite, i nemojmo stvarati takvu atmosferu ni na jedan način. Ne daj bože da građani treba da napuštaju stranke da bi dobili kredite. Izvolite, gospodine Mašiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da repliciram gospođi Plavšić, uz sva uvažavanja, u odnosu na nešto što je izrečeno za ovom govornicom, a odnosi se na oblast poljoprivrede. S obzirom na to da je pomenut Odbor za poljoprivredu, našao sam se prozvan, s obzirom na to da sam u funkciji predsednika Odbora za poljoprivredu.
Istine radi, prvo da krenem od strategije razvoja, dugoročne strategije razvoja poljoprivrede. Odbor za poljoprivredu je u nekoliko sednica raspravljao o tom dokumentu i mi smo usvojili u načelu taj dokument, uz priličan broj primedbi na koncept te strategije, uz obećanje i ministra i njegovih saradnika, koji su aktivno u to vreme učestvovali sa nama u raspravi, da će se izvršiti te ispravke i korekcije koje su pre svega date od članova Odbora i od određenih stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede.
Nažalost, moram da kažem da Odbor apsolutno nije izvešten o tome da li su razmatrane te primedbe koje su date u okviru rasprave od stručne i naučne javnosti i od toga što je Odbor kao svoje zaključke dao Ministarstvu u smislu izmene tog dokumenta, nego je taj dokument usvojen na Vladi, a ja kao predsednik Odbora, niti ijedan član Odbora nismo taj dokument in extenso dobili. Rečeno je da se nalazi na sajtu Ministarstva, pa uzmite pa pogledajte.
Ako je to dugoročna strategija, ako je to strateški dokument, mislimo da je trebalo da bude štampan u nekoliko stotina ili hiljada primeraka, podeljen poljoprivrednim proizvođačima, jer Ministarstvo već izdaje neke stručne publikacije, pa je mogao i to, a pogotovo da se dostavi nama narodnim poslanicima. To je prava istina, tu ima i članova Odbora, mogu potvrditi.
Sledeća stvar, što se tiče kredita, fakat, ja sam to i za ovom govornicom rekao, da je ova vlada učinila u smislu stimulisanja poljoprivredne proizvodnje kroz budžetske projekcije i da su odvajana značajna sredstva za kreditiranje. Međutim, imam i ličnih saznanja, a to ima i Odbor, da je ipak bilo određenih stranačkih privilegija, u najmanju ruku, kod dodeljivanja ili čak neke asocijacije poljoprivrednih proizvođača kao što je 105 plus, sve na neki način ima predznak ''plus''.
To je jedno udruženje poljoprivrednih proizvođača, osnovano u Bačkoj. Ne bih želeo, radi digniteta tih ljudi, da spominjem imena i kolike su iznose dobili, ali simptomatično je da su neki ljudi koji pripadaju članstvu G17 i koji su promoteri te asocijacije ili udruženja poljoprivrednih proizvođača dobili po 200.000 evra kredita. Problematično je u ovakvoj državi i sa ovakvim stepenom razvoja poljoprivrede da se iznos od 200.000 kredita da, ali ako treba reći ću ime i prezime jednoga, ne želim da stvarno govorim ime. Upravo, Odbor je zbog toga, izvinjavam se predsedniče, završavam, insistirao kod Ministarstva poljoprivrede da nam dostave spisak imena poljoprivrednih proizvođača, za koju namenu su dobili sredstva i iznose.
Ministarstvo poljoprivrede nije htelo da nam da tu informaciju i onda smo odredili grupu od tri člana Odbora za poljoprivredu da izvrši uvid, odabere desetak tih građana koji su dobili kredite i da izvršimo uvid u namensko trošenje tih sredstava i mogućnosti vraćanja, odnosno da li ti ljudi vraćaju kredite. To treba narednih dana da obavimo. Po nama, nije bilo razloga da nam se ne da precizna informacija o tome.
U odnosu na taj uvid u spisak, simptomatično je da su tu opet neki ljudi spominjani ovde, vlasnik ''Budućnosti'' iz Čuruga, gospodin, koji je inače savetnik za poljoprivredu gospodina Labusa, znači Vitošević, dobio je kredit od nekih 15 miliona dinara za unapređenje stočarstva. Taj gospodin je, to sam ovde već spominjao, uvozio junice i prodavao našim poljoprivrednim proizvođačima.
Prema tome, ako je neko dobijao pare i za te namene da uvozi i da preprodaje, onda to nije u pravom smislu stimulisanje poljoprivredne proizvodnje. Zato, da je uvažen naš predlog da se u pravom smislu napravi uvid i provera, inače Uredbom je predviđena obaveza da se izvrši provera namenskog trošenja tih para, ovako je dozvoljena sumnja koja će vući i davati povoda da kritikujemo to.
U svakom slučaju, budite sigurni i vi kao narodni poslanici, a i naša javnost, da ćemo obići tih desetak poljoprivrednih proizvođača, jedan predstavnik DSS, jedan G17 i jedan SRS, a nakon te provere izvestiti o svim nepravilnostima koje uočimo tamo. Toliko i hvala. Izvinjavam se za prekoračenje vremena.

Sve je u redu. Hvala vam, gospodine Mašiću. Ostajete pri zahtevu za repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo danas prvi put da poslanici vlasti napadaju Natašu Jovanović. Nisam izašao zato što je Nataši Jovanović potrebno da je neko brani, kako se danas odbranila, eno Albijanić se još nije oporavio, još dva neće.
Izašao sam zbog nečeg drugog da vam kažem nekoliko reči. Kažete, vi ste stručnjak za rudarstvo, vi ste stručnjak za poljoprivredu, vi ste stručnjak za to planiranje, izašla kao stručnjak. Ona je izašla kao predstavnik naroda, kao ono što narod vidi i oseća. Ima majku na selu kod koje ide, pa i danas ako treba i kopa i plevi i sve što treba od poljoprivrednih radova da obavlja, što ne sme da govori što obični ljudi osećaju, što ne treba da govori to.
To što Nataša Jovanović sedi ovde po ceo dan, za razliku od vas, pogledajte, ima šest poslanika većine i moram da priznam, sedam, od toga je šest iz G17, najrevnosniji ste iz vlasti, moram da vas pitam, šta vam smeta u tome, kamo lepe sreće da su svi narodni poslanici kao Nataša Jovanović i da se trude i da rade svoj posao. To je suština, a ne da o tome govorite na posprdan način ili pokušavajući nekoga da ismevate. Time o sebi govorite, a ne o njoj.
Ona će da govori kao predstavnik naroda, kao obična žena koja zastupa svoje komšije, prijatelje, sve ljude koje sreće onako kako su je ljudi izabrali i u skladu sa programom SRS. Taj trud zaslužuje poštovanje, zato je ljudi vole, i koji se slažu i koji se ne slažu, zato što vide da se bori za svoje principe i za svoje ideje.
Vidite, dok se ona bori i mnogi drugi poslanici SRS, a zarad javnosti, trenutno je u Narodnoj skupštini Republike Srbije tri-četiri puta više poslanika SRS nego svih ostalih zajedno. Doneo sam da vam pokažem čime se bavi Boris Tadić. Boris Tadić, dame i gospodo... Oprostite, gospodine predsedniče, pokazaću posle i vama. Vidite, Boris Tadić je napravio, kaže, ponovo, pa sada Topalovići (pokazuje plakat), tu smo, kaže maratonci trče počasni krug, mnogo su pametni, a potpisao se Boris Tadić, kao što vidite. Ne znam da li ga je savetovao savetnik za fekalna pitanja Nebojša Krstić ili ne. Tu smo mi, Toma Nikolić i Aleksandar Vučić.
A sada imam nekoliko ozbiljnih pitanja i na kraju ćemo malo i da se našalimo. Ja na svoj račun.
Da li vidite kako ih reklamiramo, pošto oni ne vole da rade ništa, pa da pokažemo narodu Srbije šta je ono što rade. U trenutku kada teku razgovori o Kosovu i Metohiji, u trenutku kada imamo milion problema u zemlji, narod nema hleba da jede, na šta oni troše pare! Uzimaju plate ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uzimaju plate od građana Srbije i te plate troše, evo, na ovo.
Namerno sam izdvojio da bih na svoj račun pravio šale, stavili su, evo vidite, gospodine predsedniče, kakvu su mi lepu sliku stavili, napisali ''Mirko''. Baš mi je lepa. ''Mirko'' napisali. Da li su oni gledali kraj tog filma, šta njima ''Mirko'' radi na kraju filma. Izgleda da nisu odavno to videli.
Poštovani građani Srbije, pošto smo se malo našalili, ovo je slika i prilika predsednika Republike. Eto čime se on bavi. To je jedini posao kojim se oni bave.
Da li znate šta su uradili? Pošto su mislili, valjda, kako su nekome sada naneli, ne znam, kakvu štetu, pitam se što me zovu onoliki, silni novinari pre dan, dva, tri. Kažem, na njihovom sajtu objavljeno. Jok. Oni pripremu već uradili.
A da li ste videli šta smo im napravili? Sada, kao, to je, da li ste videli šta rade predsednik i stranka predsednika Republike!!
Troše milione mesečno, primaju od građana Srbije i nisu ušli u ovu salu! Ne ulaze u salu. Jedino građani Srbije ih plaćaju, a oni taj novac uzmu i štampaju ovakve plakate. Baš im hvala, daću im ja, imam još jednu lepšu sliku, ova mi je, ovako, druga po lepoti.