Hvala vam, gospodine Čaviću. Još dva prijavljena govornika: Aleksandar Vučić, pa Zoran Mašić. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uglavnom SRS, a ovim radikalima što idu na promociju u Lapovo, da napune sale, da im bude uspešna promocija knjige Vojislava Šešelja, a ostaloj gospodi i damama, narodnim poslanicima, ima ih ukupno petoro sem radikala, takođe, s poštovanjem.
Želim da nastavim ono što sam govorio, a što nema veze sa ovim žutim lopovima, nego što ima veze... da, da, kažem nema veze sa ovim žutim lopovima, nego ima veze sa onim što sam govorio o razvoju naše privrede.
Dakle, kao jedan od ključnih problema naših, a povodom onoga o čemu je jutros govorio ministar za finansije, Mlađan Dinkić, jasno je da nijedna zemlja istočne i srednje Evrope u tranziciji nije rešila problem nezaposlenosti isključivo prodajom preduzeća, već, pre svega, osnivanjem novih. Međutim, pošto je rizik ulaganja u Srbiji veliki, naravno, nerealno je očekivati da će stopa nezaposlenosti koja se kreće na nivou od oko 15 posto, čak i 17, početi da se smanjuje.
Rešenje leži, naravno, pored pomenutog smanjenja korupcije, i u otvaranju malih i srednjih preduzeća, o kojima smo danas već više puta govorili.
Problem je što Srbija nema nikakvu koncepciju razvojne politike, odnosno ne postoje zajedničke ekonomske strategije na nivou državne zajednice, i u samoj Republici Srbiji. Danas smo čuli da ni sami ne znamo koja je to strategija Republike Srbije, sem onoga da Srbija bude na ''dobrom putu'' i da oni o nečemu pregovaraju, a što sa suštinskim razvojem Srbije nema nikakve veze.
Najveći problem predstavlja tzv. strukturna nezaposlenost, kao i trajanje nezaposlenosti, jer je 70 posto nezaposlenih dugoročno nezaposleno. Sa ovakvom neoliberalnom koncepcijom budućeg razvoja studija zapošljavanja i studija o siromaštvu, koje su napravile MMF i Svetska banka, a nešto slično je pravila i Vlada Srbije, takođe neće rešiti problem, jer je u interesu međunarodne finansijske oligarhije da se povećava produktivnost sve jeftinije radne snage, što održavanje postojećeg nivoa nezaposlenosti ili njegovog povećavanja i te kako omogućavaju.
Takođe, posle 2000. godine uvedena je metodologija za računanje nezaposlenosti Svetske banke i MMF, po kojoj, ukoliko je pojedinac radio samo jedan sat u toku nedelje neće biti uključen u broj nezaposlenih, što je gotovo neverovatno, umesto da se ide na ispunjenje radnih sati.
Uz sve probleme koje imamo, posebno u poljoprivredi i u tome kako i na koji način bi trebalo razvijati mala i srednja preduzeća u oblasti poljoprivrede, nameštaja, konfekcije, pre svega proizvoda u nižim fazama prerade, jer se koristi jeftina radna snaga bez povezivanja i stvaranja malih i srednjih preduzeća viših faza prerade, odnosno čineći to samo deklarativno jedna je jedina celina nacionalnog proizvodnog sistema. Ako se tako nastavi nigde nećemo dogurati.
Interesantno je, takođe, nije dobro što nije ministar ovde, da se mala i srednja preduzeća u sektoru usluga podstiču samo sporadično i to u domenu turizma, na čemu bi trebalo, naravno, posebno insistirati u Beogradu, ali i u drugim centrima, dok se građevinarstvo, kao naša, i u prethodnom periodu pre 2000. godine, izuzetno propulzivna grana uopšte ne podstiče ni od stranih ni od domaćih institucija.
Uz sve to, kada se uzme u obzir, sve ono što sam malopre govorio o poljoprivrednoj proizvodnji, o zadrugarstvu, o pljački društvene imovine, o pljački državne imovine koja se nama svakodnevno odigrava, o tome kako imamo suštinsku stimulaciju uvoza i podsticanje rasta spoljnotrgovinskog deficita, Srbija ne može da bude na dobrom putu i ne može da ide napred.
Ovakvi zakoni, kakvi se donose, govore nasamo da Vlada Republike Srbije bez strategije radi na popunjavanju rupa, na rešavanju trenutnih problema na koje naiđe. To vam je kao kada vozite putem i imate deset velikih rupa, ali vi naiđete na jednu malu, a tih deset velikih su vam bile uočljive – hajde sutra ujutru da popravimo tu malu: stavićemo malo asfalta, malo betona, nije važno kog materijala, samo da se ta rupa usput zakrpi, a ove ostale koje smo uspeli da izbegnemo, nismo ni videli i nije nam čak ni važno što će ceo put da propadne, što će da nestane i što će biti potrebno mnogo više novca za rekonsturkciju. Tako se i naša država danas ponaša, na isti način. Nema nikakve vizije, nema ničeg ozbiljnog što neko vidi.
Jedina stvar u zemlji nam je, siguran sam da ste to primetili, kad ćemo nekog da hapsimo, kad ćemo nekog da isporučujemo, jer tada će sve da nam procveta. Ljudi, uhapsili ste protivpravno Slobodana Miloševića, oterali ga u Hag i šta nam je od toga bilo bolje?! Koliko ste ljudi protivzakonito hapsili i šta nam je bilo od toga bolje? Samo ekonomski da govorimo, da ne pričamo ništa o politici, da ne pričamo o moralu, da ne pričamo o pravu, da ne govorimo kakvi su to zločinački postupci za jednu državu, da govorimo samo o ekonomskom aspektu – šta je Srbija za to dobila? Ono na čemu vi insistirate, da se tom logikom služimo, koliko su građani Srbije zbog toga dobili novca u svoje džepove? Nisu dobili ništa! Dobili su produženje opstanka na vlasti onih koji su u tome učestvovali.
Vi vidite, na šta smo mi danas doveli pojedine medije, državne i privatne, da oni žale što bi neki Srbi, nekakav Mišković i ne znam ko još, ma kakvi da su, uopšte ne mislim o njima ni dobro ni loše, baš me briga, ali najveći je problem što bi možda Srbi mogli da kupe „Merkator“. Kažu – što će Srbi imati potpuni monopol u trgovini?! Znate zašto? Oni vole da to bude slovenačko. Oni idu u „Merkator“ dok je to slovenačko, a da to postane srpsko, onda im više ne bi bilo ''fensi'' da idu tamo.
Pogledajte, šta smo napravili od države. Pogledajte šta smo uspeli da uradimo. Ne krivim vas, krivim sve nas koji se ovim poslom bavimo i treba svi da se stidimo zbog toga, apsolutno svi. Da je Sredoje Mihajlov, da je Rafailović, da je bilo ko, kazaću da je bolje on, nego onaj Bavčar. Još ako ima taj kapital da to plati. Ne zbog toga što je meni draži Srbin od Slovenca, jeste draži, ne samo zbog toga, nego zbog toga kad se širite u regionu na takav način, vi dobijate ogromna tržišta za svoje proizvode i time podstičete i trgovinu i proizvodnju, imate ogromna finansijska sredstva koja se slivaju u vaše resurse, da ne pričam od poreza i svih ostalih fiskalnih dažbina.
Ne, oni krenuli u hajku i kažu da ne može da bude srpsko. Molimo vas, da ostane slovenačko po svaku cenu!
To mi danas imamo u Srbiji, kao i ovo o zadrugama, o čemu pričamo. Hajde na najbrži mogući način da se opljačka imovina, ali pošto nije išlo to pod našom kontrolom, ta pljačka, pod kontrolom ljudi iz Vlade Srbije, sada ćemo to mi da kontrolišemo. Imamo mi našu agenciju, preko naše agencije kontrolišemo sve. Tu tačno određujemo kako i na koji način, kako i koliko možemo da dozvolimo, kome da dozvolimo do kog dela da učestvuje u privatizaciju i da to sve bude apsolutno pod našom kapom.
Jedini smo sa ovakvim zakonom. Ministra ne interesuje, došao je da pročita dve rečenice iz obrazloženja, napustio je raspravu, ima pametnija posla?! Bubalo je tražio da ga ovaj zameni, pošto i on ima pametnija posla?!
Da li ima neki ministar da nam kaže koja su mu to pametnija posla sem da se pojave pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, šta imaju važnije da rade, šta je to danas značajnije? Hajde da ovaj kaže da je jedan otišao u Rumuniju, ali šta rade ovi drugi? Vidim da onaj jedan nadziđuje tamo gde živi, onaj Parivodić! Dobro je nadzidao!! Lepo je i to, nadzidao si, ali dođi nekad u Narodnu skupštinu, razgovaraj malo sa narodnim poslanicima. Ne interesuje ih to.
Mi smo imali različite pritiske za urušavanjem i uništavanjem naše privrede i taj postupak se nastavlja. Oni koji to ne razumeju, imaju veliki problem, jer ova priča o tome kako mi moramo sve to da učinimo i da uništimo sve naše kapacitete, posebno sve razvojne šanse u poljoprivredi, ide na vodenicu onima koji kažu – da, mi hoćemo širenje Evropske unije, ali tobož' zbog nas.
Ne, oni to traže zbog sebe, zbog ekonomije obima, zbog novih tržišta, zbog jeftine radne snage, zbog jeftinih sirovina. Neke interese može da ima i Srbija. Nekada da, nekada ne, ali mi se nameće pitanje zašto mi moramo slepo da slušamo o svemu. Valjda treba da se rukovodimo našim interesima, pre svega. Moramo da vodimo računa o interesima Srbije i o interesima našeg naroda.
Zamolio bih vas da ubuduće ovakvi predlozi zakona ne dolaze na dnevni red. Da nam donesete jedanput zakon za koji ćete reći – sad smo jednu sferu društvenog života rešili u potpunosti, zadovoljni smo time kako smo je rešili, a ne da nam, kao danas kažete: ovo su jedan ili dva člana u zakonu i sa tim smo kasnije, a pravi zakon ćemo da donesemo za godinu, dve ili tri i tada ćemo taj problem da rešimo.
Hajde da rešavamo na ozbiljan način sve probleme, da nemamo više tzv. sporednog zakonodavstva. Imamo mnogo suštinskih zakona koje je predložila opozicija, koje je predložila SRS, koji se nalaze u proceduri, a koje ne stavljate na dnevni red. Da vas podsetim, to su: zakon o izmenama i dopunama zakona i o privatizaciji, o planiranju i izgradnji i mnogi drugi o kojima nećete da raspravljate.
Još jedanput da podsetim ove, žao mi je što moj šef Toma Nikolić nije mogao da vidi ovaj plakat koji sam iznosio malopre, a koji su lepili protiv nas.
(Predsednik: Molim vas da mu posle pokažete. Nemojte sada, molim vas. Podsećam vas na pirateriju.)
Moram sada. Računam da ima mnogo građana Srbije koji to nisu videli. (Narodni poslanik Aleksandar Vučić pokazuje plakat.) Liči na „žute“, potpisao se Boris Tadić.
Dobro je da građani Srbije vide čime se bave, na šta troše narodni novac, onaj koji dobijaju od građana Srbije u Narodnoj skupštini, a ovde ih nema da razgovaraju o bilo kom zakonu, da raspravljaju o bilo čemu.
Neka se spreme, neka odu na visinske pripreme, neka trče što je moguće više, jer kada ih pojuri ''Mirko'', teško njima.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Stranke ostvaruju iz različitih izvora prihode i troše ih na načine na koje sami opredele, a izborne liste dobijaju novac u Skupštini i u odnosu na to odlučuju kako će da ga potroše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se mišljenjima koja su ovde izneta danas, da je ovakav Predlog zakona, sa ovim izmenama o kojima danas raspravljamo, trebalo davno doneti, jer bi sigurno to značajno doprinelo da, pre svega, poljoprivredno zadrugarstvo bude sačuvano, jer ono je i bilo najrazvijenije u našoj zemlji i svakako je imalo značajnog uticaja na razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, upravo zbog svih nedaća koje su snašle našu zemlju urušili su se i propali mnogi poljoprivredni kombinati, pa svakako urušile i propale mnoge poljoprivredne zadruge.
A što je svakako najcrnje, upravo zbog nepotpune zakonske regulative, većina tih zadruga, koje su raspolagale društvenom imovinom, ili je otišla u stečaj ili na namirivanje potraživanja ili su je kupili određeni ljudi koji su imali para, kupili zadružnu i društvenu ili državnu svojinu i zemlju, nekretnine i sva sredstva.
Dobro je da i danas, odnosno u danu za glasanje pretpostavljam da će biti donete izmene ovog zakona i da će ovo još malo zadruga koje postoje po Srbiji biti očuvane tj. barem taj društveni kapital da će biti sačuvan od rasturanja, prodaje ili namirivanja onih koji potražuju od tih zadruga.
Upravo sagledavajući taj problem baziraću se u svojoj raspravi na oblast poljoprivrede i poljoprivrednih zadruga, jer mislim da su one najznačajnije i podvlačim ponovo da su najviše urušene.
Sagledavajući taj problem, Odbor za poljoprivredu je u nekoliko navrata imao i raspravu i podsticao, davao upozorenja Vladi Srbije, Ministarstvu poljoprivrede da preduzmu konkretnije korake upravo u donošenju novog zakona iz oblasti poljoprivrednog zadrugarstva. S tim u vezi sredinom prošle godine imali smo raspravu u jednom predlogu zakona o poljoprivrednim zadrugama koji je sačinio Zadružni savez Srbije.
Na pretposlednjoj sednici Odbora za poljoprivredu jednoglasan zaključak skupštinskog Odbora je bio sa zahtevom od Vlade i od Ministarstva poljoprivrede da urgentno sačine predloge zakona o poljoprivrednim zadrugama, zatim, zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer je on takođe veoma značajan upravo za očuvanje državnog i društvenog zemljišta koje je u zadrugama i poljoprivrednim kombinatima i, trećeg zakona, zakona o bezbednosti hrane, koji je takođe značajan sa aspekta očuvanja zdravlja naših građana, ali i sa aspekta izvoza životinjskih proizvoda na svetsko tržište.
Nažalost, još ništa od toga nije urađeno. Nijedan od tih zakona nije ušao u proceduru, a uzgred da kažem da tom dugoročnom strategijom razvoja poljoprivrede, o kojoj smo danas govorili i koja je spominjana, a o njoj je raspravljano pre dve i po godine, usvojena je pre godinu i nešto dana, i upravo su tom dugoročnom strategijom u prioritetu donošenja zakona ovi zakoni koje sam spomenuo, a da, evo, ni do današnjeg dana oni nisu ušli u proceduru, što svakako ima nesagledive uticaje pre svega na oblast poljoprivredne proizvodnje i zaštitu državnog zemljišta.
Zato i danas, računajući da me svi prisutni narodni poslanici, a i građani Srbije, podržavaju u zahtevu, upućujem ponovo zahtev Vladi i resornom Ministarstvu za oblast poljoprivrede da učini maksimalne napore da javnu raspravu i svu drugu proceduru privede kraju i upravo ove zakone pusti u proceduru i da ih donese ovaj narodni parlament.
Ovde se ovim izmenama daju određena definisanja da sve šta je društvena imovina zadruga, da se ne može otuđiti bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, pa, između ostalog, stoji i davanje u dugoročni zakup.
Malo je čudno da se i to predlaže, da se ne dozvoli davanje u dugoročni zakup, a pre svega poljoprivrednog zemljišta, jer upravo zakonom o poljoprivrednom zemljištu, koji je u pripremi, ide se ka tome da se državno zemljište upravo daje u dugoročni zakup poljoprivrednim proizvođačima i samo na taj način može se na pravi način oploditi, i onaj ko uzme to u zakup da može računati da će ga duži niz godina koristiti, raditi i ulagati u njega.
Zato mislim da ovo ovde što predlažete nije dobro i, nažalost, nisam amandmanom intervenisao da ovo ne stoji, da je po meni bolje da zemljoradnička zadruga i oni koji upravljaju tom zemljoradničkom zadrugom daju u dugoročni zakup nekome zemljište, nego da ono ostane neobrađeno ili zaraslo u parlog.
Ponovo računam da će se zakonom o poljoprivrednom zemljištu upravo to regulisati na pravi način, pa i ta oblast zadrugarstva tj. imovine poljoprivrednih zadruga da će biti na bolji način regulisane. Oporavak naše poljoprivredne proizvodnje je moguć samo obnavljanjem i revitalizacijom poljoprivrednih zadruga ili stvaranjem novih udruženja i asocijacija poljoprivrednih proizvođača koji će upravo brinuti o toj proizvodnji, ali i o plasmanu i prodaji. Znači, izvesno je da razvijene države zapadne Evrope i Amerike ulažu u oblast poljoprivredne proizvodnje, one subvencioniraju pre svega po hektaru obradive zemlje.
Naša zemlja se u ovoj fazi tranzicije opredelila za jedan drugi model podsticaja kroz davanje kredita, faktički uz ukidanje subvencija i neiskazivanje nikakve brige, pre svega, za proizvođače u smislu prodaje i plasmana njihovih proizvoda, nego smo ušli u slobodno tržište i faktički daje se mogućnost svakom poljoprivrednom proizvođaču da u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima nađe tržište i plasira poljoprivredne proizvode.
Međutim, iako je u postupku izrade određeni informatički sistem kojim treba poljoprivredni proizvođači da se obaveste o cenama tih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, ali većina naših poljoprivrednih proizvođača još nema personalne računare, kompjutere, nema pristup internetu i dolaženje do informacija, a u krajnjem i na Zapadu, tamo gde je slobodno tržište i gde se tim putem mogu izveštavati, postoje vrlo jake asocijacije i udruženja poljoprivrednih proizvođača.
Prema tome, naša država mora i u tom smislu podsticati formiranje takvih asocijacija i udruženja. Podvlačim ponovo, da li će biti u formi novih zadruga, novih zadružnih i zadrugarskih odnosa ili će to biti u nekoj drugoj formi, ali jedino će to biti garant uz još veće podsticajne mere, uz još veća kreditna sredstva i subvencioniranja po hektaru obradive zemlje kada budemo došli u tu fazu.
Možemo unaprediti našu poljoprivredu proizvodnju, vratiti je na onaj nivo koji smo nekada imali i biti zemlja koja će u mnogo većem obimu nuditi poljoprivredne proizvode na svetskom tržištu, nego što je to bilo ove godine i ovih godina, tako da apelujem pre svega na predstavnike Vlade da što brže i intenzivnije pristupe donošenju onih zakona koji su bitni i značajni za našu zemlju, ne gledajući primarno na ono što nam sugeriše Brisel, Evropska ekonomska zajednica i neki drugi centri političke i ekonomske moći.
Treba da gledamo i naše društvene i narodne interese i da Vlada i te neke zakone koji su bitni i značajni za određene oblasti, a sada govorim o oblasti poljoprivrede, što pre pusti u proceduru, a iskreno se nadam da će to biti uskoro.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93?
Ministar je iskoristio svoje pravo. Hvala vam.
Zaključujem načelni pretres i završavamo sa današnjim radom. Kao što sam najavio, zbog važnosti zakona koji su na dnevnom redu određujem ponedeljak, za nastavak sednice raspravom u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda u, u 10,00 časova.
Hvala i prijatan vikend onima koji mogu da se odmore.