Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o planiranju i izgradnji koji je doneo Dragoslav Šumarac je naišao na veoma negativan odjek među milionima građana Srbije.
Mi srpski radikali, mi koji smo bili u stanju, kao što ćemo biti u stanju i vašu vlast da oteramo pre vremena, smenili smo i dosovsku garnituru i Šumarca i sve one koji nisu hteli da slušaju šta smo im govorili, sproveli smo za kratko vreme akciju u kojoj se milion i sto hiljada građana širom Srbije svojim potpisom opredelilo i zahtevalo da se Zakon o planiranju i izgradnji stavi van snage.
Mi smo na tome insistirali kada je konstituisan ovaj saziv Skupštine Srbije i vi to niste hteli da prihvatite. Smatramo da je trebalo da se uradi potpuno novi projekat.
Moj amandman je samo sled početka cele naše priče – da se briše član 84. postojećeg Šumarčevog zakona, odnosno član 27. To je bio amandman kolege Milana Stevovića. Sada se to provlači i kroz član 161, odnosno 42.
Predlažem da se doda član 42a u ovom izmenjenom predlogu zakona, kako bi se promet zemljišta omogućio, jer se mi kao stranka, za razliku od gotovo svih aktera na političkoj sceni Srbije, kada su u pitanju promene pojedine Ustava, striktno zalažemo za ono što treba da se promeni u Ustavu, a jedna od tih stvari je ne samo trajno korišćenje, nego posedovanje gradskog građevinskog zemljišta.
Međutim, ni te naše predloge, ni činjenicu da smo prvi izašli, odnosno gospodin Tomislav Nikolić, u ustavnoj komisiji sa konkretnim rešenjima šta bi trebalo da se uradi, pa čak i rekli da bi to moglo amandmanski da se promeni oko društvene svojine, oko građevinskog zemljišta...
Sada dolazimo na to da takav principijelni stav imamo i kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji i da će javnost pre da prihvati ovo naše rešenje, zato što je zapravo produkt našeg dugogodišnjeg rada na ovim i drugim pitanjima, na problemima koje građani imaju i sa kojima se suočavaju.
Ovaj zakon o planiranju i izgradnji, odnosno izmene i dopune i u kvalitativnom smislu, a naročito u birokratskom smislu neće doneti nikakve pomake za građane Srbije.
Nešto simbolično, a to je ništa, u problemima sa kojima se oni suočavaju.
Dolazeći jutros po ovoj ogromnoj kiši i po pljusku iz Kragujevca na sednicu Skupštine Srbije očekivala sam da će u 10 sati pre svega da se obezbedi taj vaš čuveni kvorum od 84 za početak radnog dana, pa pošto je to odloženo za 11 sati, da će to da se desi uz prisustvo ministra Velimira Ilića, koji je sada nadležan i za ovu oblast u tom čuvenom Ministarstvu za kapitalne investicije. Njega nema i niko nema odgovor gde je on.
Juče se ovaj predsednik DS-a sa Pajtićem i autonomaškom svitom šetao uz obalu Dunava, tek da vidi kako izgleda Dunav.
Znate, neke stvari čovek po prvi put u životu mora da vidi, verujem da on nikada zemunskim kejom prošetao nije, juče je šetao novosadskim kejom; jer, ako je čovek koji je rođen u Crnoj Gori, kaže, nosili ga kao malog, dva puta je išao u Crnu Goru, odakle mu je otac poreklom, samo se pojavljuje u tako nekim situacijama, onda je neverovatno da ministar koji je nadležan za sve ove nedaće, a imaju ih meštani mnogih gradova i naselja u Srbiji, danas nije ovde, a razgovara se o ovom zakonu.
Ako vi nemate odgovor i ako ne zna predsedavajući da je on na licu mesta na terenu, tamo gde je sada najugroženiji deo Srbije, nažalost mnogo je takvih, onda je neverovatno da nam pričate da je negde, zašto se onda zavukao u mišiju rupu.
To vam govorim zbog toga što gospođa Gordana Pop-Lazić, koja je juče popodne jedno vreme predsedavala skupštinskim zasedanjem, nije sada u prilici da dođe ovde, ali me je zamolila da u njeno ime obavestim javnost o sledećem.
Tridesetoro ljudi, u pitanju je sedam porodica iz naselja Goveđi brod iz Zemuna, pre izvesnog vremena je iseljeno iz njihovih kuća kada je nadošla voda i kada je postalo očigledno da su to neuslovni objekti za stanovanje; opština Zemun, vojska i pre svega građani dobrovoljci koji pomažu gospođi Gordani Pop-Lazić i opštinskoj vlasti u Zemunu su učinili sve da se ti ljudi isele i da im se omogući da imaju struju, redovne lekarske preglede, da im se da pomoć u namirnicama.
Onda se pojavio, posle mnogo dana od kada se to desilo, Velimir Ilić i rekao kako će on lično tim porodicama (ponavljam, Goveđi brod naselje, Zemun, sedam porodica, tridesetoro ljudi) da izgradi kuće; jer, on je sebi prigrabio pola republičkog budžeta i vi ste mu dali da se tako bahato ponaša i da obećava sve i svašta u svoje ime i rekao je da će on lično, Velimir Ilić, da se zauzme da što pre otpočne gradnja kuća za ove ljude, samo su potrebni placevi.
Gospodo, vi koji ste došli iz Ministarstva, jer vam ministar nije tu, a ta crna tašna nije njegova očigledno, i ovaj materijal na stolu, ko zna gde je on i šta sada radi, poslao je vas da ćutite i da klimate glavom, ili ne klimate, ali vas obaveštavam da je gospođa Pop-Lazić, i danas je u ovom nevremenu zajedno sa dobrovoljcima, građanima i sa pripadnicima vojske i sa svim tim dobrim ljudima koji brane i spremni su da odbrane od nadolazećeg talasa vode opštinu Zemun, poručila Velimiru Iliću da više ne obmanjuje i ne laže građane Srbije, pa ni ove ljude iz naselja Goveđi brod.
Ako je on već rekao da je samo potrebno da oni imaju placeve i da će on odmah da krene sa izgradnjom, ona je spremna, koliko danas, neka kaže dolazi za pola sata, za sat vremena, šalje nekoga iz Ministarstva u opštinu Zemun da potpiše ugovore o dodeli placa i o početku izgradnje... Ovako da nam priča neke priče, oni ljudi jadni, nesrećni, kukaju juče ceo dan na svim vestima, nemaju čizme, nemaju čamce, nemaju čime da se kreću. Svaki grad u Srbiji koji je više poplavljen pretvoren je u Veneciju.
O čemu se radi ovde? Radi se o neodgovornosti jednog čoveka koji skoči u Ibar navodno, pa izađe suv, a sada obećava ljudima da će da im pravi kuće, samo im trebaju placevi. Evo, žena je odgovorna, predsednik je opštine i kaže – ima placeva, neka dođe, jer ako nekome obećate da ćete da mu napravite kuću, mora da postoji ugovor o tome.
To vam je ista Bogdanovićeva priča za tri naselja u opštini Zemun, za Busije, Grmovac i Plave horizonte. Srpski radikali, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljom, kada su oslobodili Zemun od prethodne vlasti, pa smo je sada opet oslobodili od ove dosmanlijske 2004. godine, krenuli su u izgradnju novih naselja sa namerom da učine sve u skladu sa svojim opštinskim nadležnostima, gradske opštine, da ti ljudi dobiju potrebnu infrastrukturu.
Moram samo ovog kolegu koji je izašao, koji se površno i povremeno bavi politikom, da upozorim da je takvo bavljenje politikom ne džabe, nego potpuno pogrešno, jer to vam je kao nimalo i nikada, pa bolje onda neka digne ruke. On je našao da spočitava Vjerici Radeti, koja je godinama radila kao načelnik sektora za građevinske odnose i bila zamenik ministra pravosuđa, ili to priča srpskim radikalima, koji jesu obučeni i specijalizovani da govore o svim temama, a znate zbog čega?
Zato što je za nas neverovatno da nam dođe građanin i da nas pita – je li, šta ti misliš o onom članu Zakona o radu, šta misliš o članu zakona o semenu, o veterinarstvu, o poljoprivredi, o ne znam čemu, a taj neko, bez obzira da li je Radiša Ilić, Četrović, Milajić, dr Dunjić ili Moma, da kaže – znaš, nisam kompetentan. Nego šta su nego su kompetentni, za sve su oblasti kompetentni, jer posao narodnih poslanika je da uče, da rade, da se bore za građane i da znaju svaki zakon.
Pitam vas da li vi smete da zanoćite, vi sa te strane koliko vas ima ili ovde ovi koji su dopisni poslanici, a da ne znate šta je na dnevnom redu i da li imate savesti i odgovornosti da znate koliko je zakona i koji je došao na dnevni red. Sada da vas pitam, evo da krenem sa anketom, šta je na dnevnom redu u ponedeljak, pošto je ovaj predsedavajući brzopotezno zakazao sednicu, pojma nemate, i ako znate da vidite šta je taj zakon, pa to je prosto neverovatno.
Mi ovde izlazimo, mi predstavnici naroda koji idemo bez ikakve zaštite, jer se ničega sem Boga ne bojimo, štitimo građane, idemo među ljude, putujemo svojim kućama, vraćamo se, šetamo ulicama Beograda, mi lepo kažemo Brašnjevići su kriminalci bili još ranije, kažemo za Šutanovca da ih je reketirao, kažemo za Kljajevića unazad četiri godine da je kriminalac, za Čumeta, za pripadnike ovog ili onog klana, zato što smo čestiti i časni ljudi, takav nam je predsednik stranke, takav je njegov zamenik, takvi smo mi srpski radikali i u tome je razlika između vas i nas.
Kada kažem da ministar Ilić treba da dođe ovde i ovi koji viču "hvala Bogu", a pitanje je da li se Bogu mole i da li znaju Očenaš, bolje da ćute.
Što se tiče ministra Ilića i njegovog nedolaska ovde, recite mu vi, gospodo, jer vidim da sa pažnjom pratite sve ovo, da se ne poigrava tako sa sudbinama ljudi i sa ovim porodicama i da mu je to lično poručila Gordana Pop-Lazić, jer ako mu ona dođe ovde, a on se pojavi, budite sigurni da će da leti perje.
Zaista je neverovatno da neko trpi takvog ministra i tamo gde nismo na vlasti, a tamo gde jesmo, gde on ne preduzima poslove iz svoje nadležnosti, nego laže ljude koji po ovoj kiši i po ovoj temperaturi od svega četiri stepena napolju moraju da opstaju u šatorima, i to sve zahvaljujući, pre svega, angažovanju ovih ljudi ovde.
Znate, moram da vam kažem da ne morate tek tako da se šegačite sa nekim stvarima i da donosite paušalne ocene. Sećam se, jednom je Čedomir Jovanović, sa sve Mićićkom i onim propalim DOS-om, imao neki performans, akciju na tašmajdanskom potesu, pošumljavanje nekim sadnicama; i, zamislite ironiju sudbine, gde su otišli da popiju piće – restoran se zove "Poslednja šansa".
Vaša poslednja šansa je otišla odavno, jer niste ništa uradili, niti ste pokušali bar da postavljanjem džakova pokažete da ste spremni da zaštitite građane i da im pomognete, a nama koji to radimo i ljudima koji su sada na terenu, srpski radikali su, znate da kažete da smo ovakvi i onakvi, da treba da nas izvozite tamo ili ovamo. To je bruka i sramota i najveća sramota je što ministar nije ovde, što je vas ostavio da sedite i da mu pravite paravan i da odobravate sve te njegove brljotine. Hvala.