Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Amandmanom gospodina Milorada Buhe zahteva se brisanje člana 30. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a on u stvari predviđa da se posle člana 30. doda novi član 30a koji govori o licencama koje se izdaju u skladu sa ovim zakonom. Naravno, te poslove radi agencija.
Postoje tri vrste licenci koje agencija izdaje: licenca za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima, licenca za projektovanje rudarskih projekata i licenca za vršenje tehničke kontrole rudarskih projekata i objekata.
Zaista ne znam, pošto se samo pominje da će da se osniva agencija, mi u Predlogu zakona nismo dobili koliko će ta agencija zapošljavati ljudi, niti koje kvalifikacione strukture, niti neke bliže podatke o tome da možemo da jednostavno ne reagujemo na ovo i da kažemo da će neka agencija davati licence.
Ubeđen sam da ovakvu vrstu licenci ili dozvola da će se neki posao raditi mogu najuspešnije raditi fakulteti koje imamo, dva rudarska, geološki, neki naučni instituti koje imamo, Rudarski institut u Beogradu, Institut za bakar u Boru, koji ima jedno posebno odeljenje koje se bavi rudarstvom, pa čak ima posebno odeljenje koje se bavi informatikom, pa posebno odeljenje koje se bavi metalurgijom.
Pored svih tih naših instituta i fakulteta mi jednostavno dajemo agenciji pravo da izdaje licence, da proverava nečije znanje.
Kada sam govorio u načelu rekao samo da rudarski inženjeri nisu svrstani tamo u Inženjersku komoru Republike Srbije, što je neshvatljivo, jer bi Inženjerska komora eventualno bila pogodnija za izdavanje licenci, nego što je to agencija za rudarstvo.
Pretpostavljam da će agencija onda morati da bude tako jaka ustanova, sa tolikim brojem zaposlenih da će morati da ima jedan broj zaposlenih doktora nauka, profesora sa raznih fakulteta koji se bave rudarstvom ili geologijom i da će na taj način moći uspešno da izdaje licencu.
U protivnom, ako se licenca svede na jednu administrativnu radnju, pri kojoj će agencija pretpostavljam naplaćivati, kao i ostale što naplaćuju izdavanje licenci, doći ćemo u situaciju da se gomila bespotrebno jedna vrsta administracije nekih pomoćnih državnih tela i aparata.
Da bi se izdržavale, da ne bi bile finansirane iz budžeta ili da bi bile u što manjoj meri finansirane iz budžeta, onda će one praktično privredu da kolju na taj način što će im tražiti veliki novac da bi dobili licencu, a ja sam do sada već pokazao da je rudarstvo kod nas na najnižim granama od početka svog razvoja.
I, kako vi bilo kom pravnom ili fizičkom licu koje želi da dobije licencu možete zahtevati određenu cenu, a to će agencija raditi jer neće imati drugog izbora, onda će oni da plate možda hiljadu evra, možda nekoliko hiljada evra da dobiju jedno parče papira na kome će pisati da imaju licencu.
Kada smo kod toga, verujem da ste shvatili, jer ne biste davali agenciji ovo da radi, shvatili ste ono što radi jedna američka firma, a reći ću vam o čemu se radi. To je jedna od najuspešnijih američkih firmi i ima 12 zaposlenih. Oni svake godine u drugoj polovini godine pošalju na stotine hiljada adresa širom sveta, naravno koristeći internet, na kućne adrese profesorima, lekarima, privrednicima itd. i onda vode neku akciju da biraju, recimo, među hiljadu najuspešnijih privrednika u svetu.
Od zemlje do zemlje oni naplaćuju različitu cenu. Recimo, u Nemačkoj pošalju nekom profesoru koji se bavi naučnoistraživačkim radom u nekom institutu i kažu da je cena 2.000 evra da se uopšte prijavite na taj konkurs. U Srbiji pošalju nekom i kažu da je cena 200 evra.
Kada vi to tamo pošaljete, stiže na desetine hiljada tih zahteva, sa svojom biografijom, objavljenim radovima, oni naravno uzmu jedan računar, njih 12 zaposlenih, to razvrstaju i uopšte ih ne zanima baš mnogo redosled i da li će to uraditi kako treba. Desilo se da je u Boru direktor jednog preduzeća, koje je inače najneuspešnije, čiji radnici četiri godine nisu dobili platu, dobio da spada među pet hiljada najuspešnijih privrednika na svetu. Kada se pogleda suština, to je jedno parče papira A3 formata, u stvari malo tvrđeg papira, na kartonu gde piše da je taj i taj platio 200 evra.
Na takav način ste zamislili da vam funkcioniše ova agencija, gde će neki ljudi da plaćaju papir na kome će pisati da su stručni to da urade, a nema nikakve potrebe. S obzirom da ste visoko školstvo u Srbiji doveli u situaciju da moraju komercijalno da posluju (čujem da je ponovo došlo do poskupljenja školarina za studente), mogli ste fakultetima, kada već komercijalno posluju, prepustiti ovaj posao, neka još nešto zarade, ionako su u teškom položaju, a ne da omogućavate agencijama, koje zaista bez potrebe osnivate, da na ovaj način zarađuju novac.
Uzgred, sve mi je ovo nejasno, zašto se dodaje ovaj član 30a, s obzirom da će agencija doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova za izdavanje licenci ako, pa opet ima nekoliko stavova, ako se ispuni to i to ili ne ispuni to i to.
Sve će se svesti na to da li neko ima veze i prijatelje u agenciji ili ne. Ukoliko ima, onda će imati sve ispunjene uslove, bez obzira da li ih zaista ispunjava, ali ako nema i ako su svi uslovi ispunjeni agencija će reći da nema.
To što pokušavamo zakonom da se izborimo protiv korupcije itd, mi u stvari ovim zakonom samo omogućavamo da to cveta do neslućenih razmera.

Zahvaljujem se. Samo da pitam, malopre ste, ministre, rekli da povlačite neki član. Da li sam vas dobro razumeo ili...? (Ne.) Dobro, onda je u redu. Pošto su iz službe tako shvatili, da ne bi ostalo pogrešno zapisano. Izvolite, gospodine Naumov.

Zahvaljujem se. U pitanju su agencija i licence; u načelnoj raspravi koju smo imali pre nedelju, dve dana konstatovano je da je rudarska delatnost retka oblast koja nije imala tu instituciju licence i da je ovim uvođenjem ta nelogičnost ispravljena.
Dakle, agencija određuje da li su ispunjeni uslovi za dobijanje licence, ali ona ne propisuje uslove za davanje licence. Te uslove propisuje Ministarstvo. Isto je u Agenciji za energetiku, koja pokriva ove druge oblasti; pravilnik o izdavanju i oduzimanju licence donosi se kao jedan dokument, podzakonski akt, a agencija samo proverava da li je sve to ispunjeno ili ne.
Sa tog stanovišta mislim da je ovo značajan napredak. Inače, kao što znamo, agencija je stručno telo i agencija koja se osniva kroz ovaj zakon, odnosno ustanovljava, to je vrlo kratko rečeno, određuje se njen opseg rada u davanju, to je jedna stručna organizacija vlade.

Zahvaljujem se ministru Naumovu. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U jednom dokumentu jedne komisije koja kontroliše šta se radi u Srbiji i da li Srbija ispunjava propisane, zacrtane i zamišljene uslove, a tiču se Brisela, a on je javno objavljen, stoji da u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, a razmatran je posebno aspekt državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija, postoji 29 organizacija, asocijacija, državnog i paradržavnog karaktera, koje su nepotrebne; i postoji devet duplih organizacija, asocijacija i nekih državnih udruženja na nivou Srbije. Nisu oni dupli sa gledišta postojanja na nivou državne zajednice i istovremeno na nivou Republike Srbije, nego na teritoriji Republike Srbije u okviru državne strukture Republike Srbije ima devet paralelnih organizacija.
Ovo nije krunski dokaz na koji se pozivam, jer ti koji su pisali to su konstatovali nešto. Vi se na njih pozivate i da od njih dobijate podršku i da ste lideri u svemu i svačemu itd. Ne izražavam vrednosni sud, ne sviđa mi se što neko nas tako posmatra, ali čak su i oni morali to da konstatuju.
Zašto sam to rekao? Iz prostog razloga što smo prošle godine ovde na silu, oni koji su većina, izglasali Zakon o agencijama. Kažu, epohalna stvar je bila što je sada pitanje agencija uređeno zakonom, a ne uredbama Vlade Republike Srbije. Nije šija nego vrat.
Onda je u samom Zakonu o agencijama instalisan dvostruki, pa čak i trostruki pravni položaj agencije, pa se onda dešavalo posle tog zakona da su neki pojedinačni zakoni koji su doneti i gde je propisana agencija sa svojom strukturom i nadležnošću morali da pretrpi izmene u skladu sa Zakonom o agencijama.
Doneti su drugi propisi gde je u pitanju stručni posao koji treba da se radi u ime države, a država ne može to da radi preko državnih organa, nego preko svojih posebnih organizacija. U državnoj strukturi to se zovu zavodi i direkcije. A sada, da bi se hvatao priključak sa Evropom, izmišljeno je da to ne mogu da budu ni zavodi ni direkcije, nego treba da se zovu agencije.
Imali smo situaciju u brojnim zakonima da se vrši neko licenciranje. Neću da idem u ovaj vaš energetski deo o kome ste pričali, kazaću samo da postoje licence koje su regulisane Zakonom o obrazovanju, pa Zakonom o lekovima, pa smo danas imali na dnevnom redu zakon gde je bilo takođe govora o licencama, da neko može da bude odgovorni izvođač radova. Licencu daje Inženjerska komora; ona se daje pojedincu prema njegovoj kvalifikacionoj strukturi i radnom stažu i dostignutim rezultatima u radu.
Tada smo podsetili da je nekada u Zakonu o izgradnji objekata takođe postojalo nešto što se zove licenca, ali se odnosilo na preduzeće, privredno društvo, onoga ko izvodi radove. Ministarstvo građevine u to vreme je izdavalo licencu i tom licencom je konstatovano da je to preduzeće osposobljeno za određenu vrstu radova, da li je visokogradnja, ima kranove, mešalice, toliko inženjera, toliko tesara itd. To je dobijalo na nekoj svojoj težini.
Ovo vam pričam iz razloga što, vidite, kako se menja tačka dnevnog reda, mi saznajemo da u stvari u Vladi Republike Srbije ne postoji jedinstven koncept. U članu 30a kaže – licenca za projektovanje rudarskih projekata. U Zakonu o planiranju i izgradnji takođe postoji licenca za građevinske inženjere koji su ovlašćeni da projektuju. Ne želim da stavim to u istu ravan i da kažem projekat, elektroprojekat za neku visokospratnicu je isti kao rudarski projekat. Ne želim da ulazim u to, to je verovatno neka stručna stvar koju ne znam. Principijelni pristup prema nečemu mora biti jedinstven. U tome se ogleda državna vlast. Ne može različito da se gleda na nešto što je približno isto ili slično.
U ovoj Vladi Republike Srbije kome kako padne na pamet da piše zakon, ko kako uđe u neki dogovor, on lepo sedne i kaže – meni smeta postojeći zakon, meni smeta, ne koncepcijski smeta programu Vlade RS, nego meni kao veličini, ministru, smeta ovaj zakon. Tako ćemo u ponedeljak takođe imati izmenu Zakona o telekomunikacijama, jer jednom ministru smeta određena odredba Zakona o telekomunikacijama.
Ne branim Karića, ali principijelno pričam. Mi smo završili nešto i sada hajde da ga uklopimo u zakon.
Ne može tako da se vodi država. Ne služi Narodna skupština za potkusurivanje i da svako ko stavi prst na čelo, zamisli i kaže – ovo mi se baš ništa ne sviđa, zašto ne bismo ovo prepustili nekoj agenciji.
Samo da vas podsetim, ministarstva kao organi državne uprave, izvorni organi državne uprave, od strane Narodne skupštine bi trebalo, po Ustavu RS, da budu ovlašćeni ne samo za poslove, ne znam, strategijskih istraživanja, planiranja, kontrole, inspekcije itd, nego i za deo stručnih poslova, da ministarstvo odobrava i daje licence nekome ko dokaže svoju stručnu osposobljenost.
Kod nas je zavladala manija agencija, a po sistemu o kome smo pričali i prošle godine, i pokazalo se opet da smo bili u pravu, dakle, sa babe na dedu, sa čiče na strinu, sa ovoga na onoga, država gubi vlast. To nije decentralizacija i deetatizacija. Ovo je sistem kojim se uništava država.
Sada će da se napravi neka agencija koja će da bude ovlašćena i imaće neke nadležnosti koje su ovde propisane, a organizaciona struktura po Zakonu o agencijama; ona će da primenjuje podzakonska akta Ministarstva u kojima će biti propisano pod kojim uslovima neko može da dobije licencu, a u drugim zakonima iz drugih oblasti imamo situaciju da je čak agencija ovlašćena da propiše opšte uslove koje treba neko da ispuni da bi neko od njih dobio licencu.
To samo pokazuje odsustvo koncepta i da se radi po sistemu – meni smeta u zakonu, hajde da ga promenimo, kako, sazovi Skupštinu, na brzinu ćemo da izglasamo.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Pre nego što pređem na amandman, obratio bih se vama poslanicima i javnosti Srbije: pre pet minuta su me radnici iz Loznice iz preduzeća "Drina" zvali, oni su u stečaju, nezadovoljni su stečajnim upravnikom, ušli su u štrajk glađu, već više dana.
Kako sam obavešten, ima i bolesnih i ono što ih najviše boli je što ih niko iz lokalne samouprave nije obišao, čak nisu poslali ni doktore, ni kola hitne pomoći. To me ništa ne čudi, to je odraz vaše demokratske vladavine.
Evo, ovde je gospodin Andrić, moj uvaženi kolega, predsednik skupštine; sto puta, kada smo bili na skupštini, diskusija je bila, objašnjavao sam ko dolazi kod vas, kod vas dolaze oni tajkuni koji traže lepe tendere i pune džepove para, a kod nas srpskih radikala oni koji su izgubili sve, dolaze baš oni. Čim se završi, obećavam da ću doći da budem sa njima, jer to je i moralna obaveza svakog srpskog radikala da bude tamo gde je najteže građanima, a posebno građanima Loznice.
Što se tiče amandmana, amandman na član 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu odnosi se na član 36. postojećeg zakona. Kroz tačku 5) u tom zakonu koji se menja vidi se suština izmena celog zakona. Naime, ne menja se tačka 5), nego se briše, a postojeća tačka 7) postaje tačka 5). Gospodine ministre, nisu poslanici deca u osnovnoj školi pa da na ovakav način predlažete izmene zakona, a da to niko ne primeti.
U svakom slučaju, rešenja koja su sadržana u postojećem zakonu su mnogo bolja, nego rešenja koja se predlažu ovim izmenama. Zato predlažem da se član 32. zakona briše, ne samo ovaj član, nego ceo zakon, a voleo bih da i građani Srbije izbrišu ovu vladu Vojislava Koštunice.
Razlog je taj, obilazeći gradove Srbije ovih dana, radi promocije knjige dr Vojislava Šešelja, video sam puno građana da su utučeni, puni suza kada god se spomenu dr Vojislav Šešelj, Ratko Mladić i pokojni Slobodan Milošević. Šta reći? Razloge već znate, to je hapšenje srpskih junaka i slanje u Hag. Zato će vas baš ovi koji plaču, a ima ih, hvala Bogu, više, izbrisati sa političke scene, kao što ja tražim da se izbriše ovaj član 32.
Kao poslanik, već godinu dana razmišljam šta to SRS ima zajedničko sa ovom vladom Vojislava Koštunice. Došao sam do zaključka da ima, i to dva imena, dva Sulejmana. Jedan je Sulejman Ugljanin, koji podržava vas i vašu vladu i koji mrzi sve što je srpsko; kada god se probudi prva mu je ideja kako da otcepi Sandžak od Srbije. Takav ekstremista i njegova dva poslanika podržavaju vašu vladu. Srpska radikalna stranka ima takođe Sulejmana, ali Spaha, koji voli Srbiju i sve što je srpsko i kada se probudi jedino mu je kako da očuva i Kosovo, i Vojvodinu, i Rašku, a bogami, ako treba, i život da da za očuvanje cele Srbije.
I, na kraju, ne smem zbog Poslovnika, a tako bih s ponosom rekao – živeo dr Vojislav Šešelj i Ratko Mladić!

Izvolite. Vladimir Andrić.

Dozvolite mi samo kratko, da ne bih remetio rad koji je od najvećeg značaja za Skupštinu Srbije, samo da obavestim javnost i narodne poslanike: preduzeće "Drina" je do 2000. godine, kada je reč o njenoj privatizaciji koja je završena 2004. godine, bilo u jako teškom položaju. Dakle, reč je o stotinama miliona dugova i tri aukcije su bile sprovedene, neuspešno, tako da se pojavio kupac koji je nakon godinu i po dana na kraju i sam doživeo bankrot, nije uspeo da realizuje taj program koji je nameravao da sprovede; u toku je sada stečaj.
Sve je to jedno nasleđe koje ova država i ova vlada ne mogu da reše. Nije to jedino preduzeće u Loznici i Srbiji, jer prosto ne može da se promeni to stanje. Sama lokalna samouprava, a i Ministarstvo privrede čine sve što mogu da pomognu. U više navrata sam i u Agenciji, na zahtev radnika "Drine", zakazivao razne sastanke, pokušavali smo da pomognemo zajedno sa Ministarstvom privrede, da podržimo preduzeće, ali to nije bilo moguće.
Nije reč samo o "Drini", nego o većem broju preduzeća. Nalaze se u jako teškom stanju i ono je nasleđeno, nije moguće to preko noći popraviti. Da postoji namera i da se brine o radnicima "Drine", postoji sigurno. Kada je reč o Agenciji, Ministarstvu privrede i Trgovinskom sudu u Valjevu, činimo sve što možemo i to nije istina, postoji jedna velika odgovornost da rešavamo sve probleme u Loznici.