Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Meho Omerović.

Dobro je što nam se i G17 pridružio. Čim su imovina i finansije došli na red, evo i njih u Skupštini Srbije.
Član 28. upravo govori o imovini. Mi smo predložili amandman kojim se u stavu 2. reči "sopstvenim autonomnim propisima" zamenjuju "zakonom". Prema tome, po nama bi trebalo stav 2. da glasi: "Crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima, u skladu sa zakonom". Prema tome, obrazloženje je da autonomija verskih organizacija u oblasti svojinskih prava ne može ići protivno važećim propisima.

 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Pošto su Vlada i Odbor za evropske integracije prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Lazarević, koji je naknadno povukao amandman.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Meho Omerović.

Mi predlažemo da se u članu 31. st. 2, 3. i 4. brišu, jer ovo je jedan, mislim da ćete se svi složiti, od veoma važnih detalja, naime, socijalna prava sveštenika, odnosno verskih službenika.
U predloženim stavovima člana 31, koje mi predlažemo da se brišu, a to su čl. 2, 3. i 4, govore o finansiranju, polazi se od popisa stanovništva, koji je, u stvari, utvrđivao konfesionalnu pripadnost. Na tom popisu se nije postavljalo pitanje da li verujete u Boga.
Složićete se svi sa mnom i sa argumentacijom da je potrebno praviti razliku između vere i konfesionalne pripadnosti, jer po predlogu Vlade i obrazloženju koje su dali na ovaj predlog zakona stoji da su 95% građana Srbije vernici. Čak je i kolega Kojčić u jednom trenutku rekao da je taj procenat 98%.
Naprosto, istraživanja koja su radili relevantni instituti države Srbije govore da u Srbiji ima 20% religioznih, 31% ateista i 77% tzv. hrišćanskih ateista tj. onih koji su hrišćani samo zato što pripadaju naciji, a što je neko, po ovom popisu koji sam spominjao, automatski spojio kao da su vernici.
Jedno od istraživanja koje je rađeno u pripremama i u raspravi, tu se slažem sa ministrom da je vođena sveobuhvatna radna rasprava, to što sedma verzija koja je došla pred poslanike nije verzije koju su uskladili predstavnici tradicionalnih crkava je problem koji će ministar morati objašnjavati u budućnosti, pretpostavljam tradicionalnim crkvama, ali upravo i u toj javnoj raspravi je rađeno istraživanje u jednom od okruga naše države Srbije, u Braničevskom okrugu, u kome ćete se složiti da ima zaista mnogo pripadnika tradicionalnih crkava.
Ali, ono što su ta istraživanja pokazala u Braničevu, meni je žao što nije gospodin Arsić tu ili neko iz Braničevskog okruga, samo dva procenta ispitanika izjasnilo da ispoveda veru, a četiri procenta da vrši pričest.
Sada sledeći stav koji mi predlažemo da se briše odnosi se i na nešto što mi smatramo nekom vrstom finansijske diskriminacije među crkvama i verskim zajednicama, jer su tradicionalne crkve oslobođene plaćanja poreza.
Finansiranje se treba odvijati po popisu stanovništva o kojem smo malopre govorili. Izjašnjavanje o veroispovesti nije obavezno. To znate i svi koji čitate i Ustav i naše zakone, i ne podrazumeva se ni po Ustavu, ni po bilo kom zakonu izjašnjavanje o pripadnosti pojedinoj crkvi.
Upravo zbog toga mi mislimo da ovaj drugi, treći i četvrti stav, od šest , treba da se brišu, jer sveštenici i verski službenici nisu državni službenici kojima se doprinosi uplaćuju iz sredstava budžeta. S obzirom da je po propisima o PIO moguće obezbediti socijalnu sigurnost za slučaj starosti preko tzv. penzijskih planova, mislim da je bespredmetno predviđati mogućnost osnivanja posebnih fondova na ovaj način, kako se predlaže u ovim stavovima, u sastavu samih verskih organizacija.

Još neko po amandmanu? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Omeroviću.

Član 32. Predlažemo da se stav 1. promeni i da glasi: "Prilikom obavljanja delatnosti redovnog upravljanja dobrima, koja su odlukom Ministarstva proglašena za kulturnu baštinu Republike Srbije, crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza, u skladu sa zakonom".
Posle stava 1. predlažemo novi stav 2. koji glasi: "Zakonima kojima se propisuje mogućnost oslobađanja poreskih i drugih obaveza ne sme se narušavati načelo jednakosti crkava i verskih zajednica". Ako ovo prihvatite onda bi stav 2. postao stav 3. Obrazloženje je veoma prosto i jednostavno. Ovim amandmanom se u stvari precizira i onemogućava eventualna zloupotreba.

Još neko? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Meho Omerović.

Pre nego što se osvrnem na amandman na član 34. stav 1, u kome predlažemo da se posle zagrade briše tačka i dodaju reči "u skladu sa zakonom", a stavovi 4, 5, 6. i 7. se brišu, dozvolite mi jedan kraći osvrt i na ovaj član 33. koji je na modifikovan način preko Odbora za evropske integracije sada dobio neku svoju drugu sadržinu.

Ono što taj član 33. u stavu 4. i 5. predviđa, da verski obredi mogu da se obavljaju u školama, bolnicama, vojnim i policijskim objektima, ustanovama socijalne i dečije zaštite, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i drugim institucijama i objektima, dovodi se u pitanje princip odvojenosti crkve od države, koji je predviđen članom 41. Ustava Srbije, budući da se na takav način omogućava prisustvo crkve i verskih organizacija u ustanovama koje pretpostavljaju i simbolizuju državu.

Kako ovo protumačiti sa pozicije nekoga ko ipak mnogo meritornije i realnije može da proceni o čemu se tu radi. Pokušao bih da citiram rečnik Matice srpske. Kaže se - bogosluženje je služba božija u crkvi. Šta to znači? Svaka crkva ima svoj obred. Hoće se reći, bez oltara, bez krsta, ikone i zvona nema ni bogosluženja.

Ne može se crkva premestiti u kasarne kao što Vlada predlaže, jer zašto se onda crkve uopšte i grade. Crkva je svetinja. Zato se i zove bogomolja jer je svetinja. Ako to bogosluženje može da se obavlja u kasarnama i u školama, onda bi i same te kasarne morale biti neka vrsta kapela iliti crkvica, kako se to moderno u narodu kaže. Međutim, bogosluženje izvan crkve je na ovaj način profano da bi se više izbanalizovala duhovnost nego iskrena namera predlagača.

Član 34, mi predlažemo da se ti stavovi brišu, jer crkve i verske zajednice treba da imaju slobodu pri odlučivanju o građenju određenih verskih objekata, s tim što moraju poštovati važeće propise pri izgradnji objekata. Izgradnja navedenih objekata treba da se vrši po opštem pravnom režimu.

Ono što je veoma sporno i što zaista vredi napomenuti kada je u pitanju ova materija u članu 33. i 34, a to je bogoslužbena delatnost u ovim ustanovama koje, svidelo se to nekome, priznao to neko ili ne, hteo priznati ili ne, imaju i te kako veze sa državom, jer dozvolićete da su i škole, i bolnice, i vojni i policijski objekti, socijalna i dečija zaštita, zavod za izvršenje krivičnih sankcija par ekselans na neki način i državne institucije.

Ono što može da bude i neka vrsta opasnosti, da me neko pogrešno ne shvati, misleći da je reč opasnost neka teška reč, to je da ako to pravo ostavimo organu lokalne samouprave, onda možemo doći u situaciju, koju ću prikazati na primeru opštine Novi Pazar, da me neko ne bi pogrešno protumačio, ne zbog poslednjih dešavanja, nego zbog strukture stanovništva i strukture veroispovesti, i onih koji ispovedaju svoju veru, gde oko 80 procenata pripada Islamskoj verskoj zajednici, a preko 20 procenata pripadnika SPC.

Vi na ovaj način uvodite mogućnost bogosluženja u svim ovim institucijama koje smo spominjali, da ih sada ponovo ne navodim. Šta može da se desi? Može da se desi nešto o čemu zakonodavac nije vodio računa. Bogosluženje u SPC, u Rimokatoličkoj, u Jevrejskoj zajednici je veoma jasno i ljudima i te kako poznato.

Kod bogosluženja u Islamskoj zajednici poznato je da se to radi pet puta dnevno, to rade oni koji su vernici. Nisam vernik, to je moje pravo, ali jako dobro znam da se pet puta dnevno vrši bogosluženje.

Sada vi možete pretpostaviti situaciju da u jednoj od ovih ustanova, koje sam spominjao u tom istom Novom Pazaru, sada sa punim pravom vaspitačice, učiteljice ili svi drugi ili neki čak odbornici u SO Novi Pazar kažu - znate šta, evo sada prva pauza, idemo na bogosluženje, pa druga, pa treća, pa četvrta i tako pet puta na dan, i vi dovodite u situaciju te institucije i korisnike tih institucija da imaju blokadu. Uopšte mi nije jasno kako Ministarstvo i predlagač nisu vodili računa o tome. Prema tome, neću da verujem da možemo ući u jedan praktičan problem.

Šta će se desiti ako određenom obdaništu ili ustanovi dečije zaštite u Novom Pazaru, s obzirom da odnos pripadnika vera je takav da većina odluči da primenjuje ovo što im zakonodavac dozvoljava. Vi ćete imati blokadu.

Prema tome, mislim da se tu nije dovoljno povelo računa. Ministre, drago mi je što ste se vratili. Ne znam na koje izmene mislite. Evo toliko, a ostali ste mi dužni odgovor, ako ste me uopšte pažljivo pratili.

 

Hvala vam. Naravno, dobićete reč, gospođa Donka, molim vas ovde i ravnopravnost i džentlmenstvo istovremeno funkcioniše. Ravnopravnost poslanika, a i ravnopravnost rodna. Izvolite, gospođo Banović.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, s obzirom da su u sali tri žene nije vam teško da budete džentlmen, a to rodna ravnopravnosti to, to ćemo kad usvojimo zakon, onda ćete morati sve da poštujete.
Gospodin Omerović je u stvari je pročitao stav 4. član 33: ''Bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u školama.''
Tu ću odmah da stanem zato što se o ovom stavu mnogo govorilo, znači i na samom Odboru za evropske integracije bilo je mnogo reči o tome šta sad.
Molim vas, ne mogu da verujem da ne znate, kad je reč o školama, da su se i sad i u proteklom periodu određeni obredi vršili u školama. Kada je školska slava, direktori ili kolektivi su pozivali sveštenika da dođe da preseče kolač i kad je dan škole, obično su tu i neki drugi verski praznici, tako da ovo nije uvođenje ničega što mi već u praksi nemamo. Čak je tu i uvođenje nekog reda, znači tu se sad određeni taj postupak dovodi u red.
Znači, na poziv određene institucije dolazi sveštenik u tu datu instituciju. Neću uopšte da objašnjavam zašto je potrebno da se određeni obredi ili da je sveštenik prisutan u bolnici, u kasarni itd. Prosto imate ljude, i praksa je takva već, ovo je uvođenje nekog reda i ozakonjivanje već postojećeg stanja. Neću da objašnjavam zašto je ljudima koji su bolesni, a u bolnicama jesu ljudi koji su bolesni, zašto oni ponekad, ne kažem svi, ali ponekad neko ima potrebu da bude sveštenik tu.
Sad je gospodin Omerović naveo kako je to komplikovano kada je u pitanju Islamska zajednica zato što je potrebno znači pet puta dnevno obaviti određeni obred. Izvinite, gospodine Omeroviću, ukoliko postoji potreba u toj instituciji da se to obavlja, mislim da se mora naći načina da bi svako mogao da se moli Bogu na način na koji je predviđen njegovom verom i religijom. Tu ne vidim ništa sporno i ne vidim da će da dođe do zastoja u radu.
Vi ste konkretno naveli opštinu Novi Pazar. Mislim da oni imaju mnogo drugih problema, da su dao bog možda te obrede i vršili, verovatno bi se u ovom trenutku malo bolje slagali, bilo bi malo više tolerancije, kad ste već tu opštinu spomenuli.