Hvala vam, gospođo Banović. Ostajete? (Ne.) Po zahtevu, izvolite. Po amandmanu, a vi ste
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ja sam Tomislav Nikolić.)
Ne, ne, molim vas, molim vas, gospodine Nikoliću, samo trenutak. Vi ste hteli repliku, ali nije sporno dao sam već reč gospodinu Nikoliću. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Ne mogu da se složim sa argumentacijom kojom se opravdava bogosluženje u školama i to je zaista jedan problem o kome treba razmišljati.
Prvo, imate sredina koje su višenacionalne. Dalje, kažete i u ustanovama dečije zaštite bogosluženje. Za koga? Za zaposlene ili za decu? Samo ste natrpali pojmove, širokogrudo, svuda može.
Šta ste mislili kada ste rekli da bogosluženje može da se vodi u školama, šta ste konkretno mislili.
Kako će to da se sprovede u školi, na časovima, na odmorima, sa decom na bogosluženje, ili sa nastavnicima i sa profesorima? Ne piše ništa.
Decu ste doveli u školu da ih učite, i veronauci da ih učite, i sa time sam potpuno saglasan, ali vi uvodite bogosluženje, a voleo bih da mi objasnite šta sve podrazumevate pod bogosluženjem, koje sve obrede podrazumevate pod bogosluženjem. Nemojte da se to pretvori u službu božju različitih crkava iz minute u minut, iz časa u čas.
Imate višenacionalne sredine u odeljenjima, šta će biti sa drugom decom. Izaći će sa časa dok se vrši bogosluženje. Jesam za kapele i u kasarnama, i u bolnicama, i svako ko ima potrebu da tamo traži Boga. Bogosluženje je nešto drugo. To može da pređe u neki drugi oblik. Jeste li raščistili te pojmove?
Dalje, sankcija nema nikakvih za onoga ko to ne omogući, apsolutno nikakvih. Čak ste predvideli da ako on smatra da ima mogućnosti, ako on proceni da ima mogućnosti, ako nema, nema ni toga. Rukovodilac ustanove procenjuje da li ima mogućnosti. Je l' hoćete bogosluženje, onda mogućnosti mora da se stvore. Ne postavlja se pitanje da li će biti mogućnosti, nego mora da se stvore.
Pretvaramo znači objekat dečje zaštite u mesto na kome može da se vrši bogosluženje, pravi se prostorija. Ne mislite valjda u prostorijama u kojima se obavlja redovna delatnost da se i to obavlja. Ako ima dvoje-troje zaposlenih - bogosluženje. Hoće li da dovode decu koju čuvaju na bogosluženje? A šta kad mu padne u taj sat, u taj čas, a on je na poslu. Je l' poznajete vi sve religije, je l' znate kakva su bogosluženja u religijama koje su zastupljene.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Nauči nas.)
Neću ja da te učim, Aligrudiću, i budi malo učtiv. I nemoj da ti kažem sada zašto dobacuješ, zašto se ne kontrolišeš. Bolje ćuti.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Hajde da čujem.)
Pa pijan si čoveče.

Molim vas, molim vas.

Pa evo, predsednik neka donese balon da duvamo.

Molim vas, nemam nameru da donosim ništa, neka duva ko hoće, ko neće ne mora. Nemojte tako.

Nema smisla, govorim zaista ozbiljno. Ne izazivam ni na koji način, a možemo da okrenemo i drugačije. Dobro, pijaniji sam od vas. Hajde da digne ovde glavu u vis i da idem pravo.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Jaoooo, stara fora.)
Evo crta, ajde, ali nemoj da kažeš da te vertigo muči. Znači, zaista pokušavam da govorim ozbiljno, da vam skrenem pažnju na ono što se dešava, a vi mi dobacujete. Može i tako.
Hajde da nastavimo sada, hajde da krenemo dalje u političke rasprave. Hoćemo oko crkava političke rasprave? Meni je najlakše s vama, gospodine Aligrudiću, i to sada, sada mi je najlakše, u ovom stanju u kome ste mi je najlakše. Nego me je sramota. Sutra ujutru, kad se istreznite.

Molim vas, naravno da ćete imati pravo, samo trenutak. Znači, javio se za repliku poslanik Omerović, javio se poslanik Aligrudić, po Poslovniku, javio se po amandmanu poslanik Albijanić.
Molim vas, ovako dobacivanje, međusobni razgovori ni na jedan način nikome ne koriste, naročito ovoj skupštini. Branimo dostojanstvo Skupštine. Molim da odustanete sada, molim vas, upravo sam po Poslovniku reagovao, ako ne, molim vas, pet minuta da se zavede red. Pet minuta pauze.
(Posle pauze – 23,30.)

Dame i gospodo, potpuni red je uspostavljen. Pravo na repliku u odnosu na izlaganje narodnog poslanika Donke Banović, narodni poslanik Meho Omerović.

Žao mi što uvažena koleginica Donka nije sada tu, ali očigledno, kao što reče predsedavajući, red je uspostavljen, jer u sali su samo predstavnici opozicionih partija, uz par izuzetaka, koje sa uvažavanjem pozdravljam, iz DSS, ali dobro i to je Skupština na kraju krajeva.
Sve odredbe ovog zakona odnose se na zahtev članova, da li se govori o članu 33. ili referendum za lokalne doprinose u članu 34, kao i kada se radi o dobrovoljnom sistemu lokalnih poreza za određene namene. Ove odredbe mogu da dovedu do pristrasnosti, ministre, u korist dominantne lokalne crkve i diskriminacije protiv lokalnih manjina, jer može se desiti da većina nametne doprinos manjini u nekim od opština koje su na teritoriji naše države Srbije.
Prema tome, ne postoji ovde ništa što bi moglo da skrene pažnju na ono što je bilo u izlaganju koleginice i uopšte nisam o tome govorio, niti mi je bila namera. Namerno sam hteo da ukažem na probleme koji se mogu dešavati, ne samo oko bogosluženja u ustanovama zdravstvene zaštite, nego pre svega oko ovoga što se odnosi na finansiranje.
Zaista možemo doći u situaciju da u opštini, u kojoj je 20 pripadnika jedne veroispovesti, bez ikakve mogućnosti da utiče na nešto, ovih 80% donesu odluku o nekom samodoprinosu koji ima veze sa nekim objektom, a ta opština recimo propada po hiljadu trista možda važnijih pitanja, ali i to je bilo predloženo. O tome sam govorio.

Postoje naravno problemi koji nastaju zbog toga što Poslovnik predviđa tačan redosled amandmana, upravo ministar daje pojašnjenje, pa često čitamo amandmane koji su u sledećem amandmanu na isti član takvo rešenje već predvideli i ono je postalo sastavni deo Predloga zakona, pa vas molim da naprosto uporedite da ne bi bilo dobacivanja, nema razloga ni na jedan način.
Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podneo Aleksandar Đorđević.
Pošto su predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je povukao narodni poslanik Aleksandar Lazarević.
Na član 34. amandman je podnela poslanik Miroslava Gušić.
Pošto su Vlada i Odbor za evropske integracije prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.