ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2006)
  • Izbor članova Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije (2006)
  • Predlog zakonika o krivičnom postupku (pojedinosti) (2006)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Dozvolićete mi da se koristim autorskim pravom na ovu rečenicu, da je uzmem iz stenograma. Po amandmanu niko više, poslanička grupa? Iz druge poslaničke grupe. Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite, povodom amandmana.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Miloš Aligrudić

    Demokratska stranka Srbije
    Hvala, gospodine predsedniče. Dakle, ne mogu da odolim pošto je ovo baš interesantno. Jasno je, ovde je reč o članu zakona koji govori o tome koja lica imaju pravo izjavljivanja žalbe, pa u tom članu, kao što je gospodin Jojić pravilno primetio, u članu 4. stoji - javni tužilac je dužan da izjavi žalbu ako je sud doneo oslobađajuću presudu.
    I vi ste primetili da se ovim članom praktično, vi ste sami naveli da tu postoji ustavni problem itd. međutim, moram da skrenem pažnju na sledeće.
    Ova odredba stava (4) člana 388, koja govori o obavezi javnog tužioca da izjavi žalbu na oslobađajuću presudu, sme se posmatrati samo u kontekstu celine predloga zakona koji je ovde dat, u kontekstu drugih odredbi koje imamo u odnosu na poziciju javnog tužioca u postupku. Setite se samo njegove uloge u istrazi, setite se samo njegove uloge u rukovođenju postupkom, u onom delu u kojem je on moćan da to čini.
    Dakle, s te strane se postavlja krajnje opravdano pitanje. Ako neko, a to je javni tužilac, nije privatni tužilac u parnici, pa da mi kažemo - privatni tužilac sme ili ne sme da izjavljuje žalbu, to je skandalozno, to je neustavno.
    Ovde se radi o javnom tužiocu, ovde se radi o zakonu koji uređuje jednu materiju krivičnog postupka i radi se o poziciji javnog tužioca.
    Mi njemu u ovom trenutku kažemo ovom odredbom - da li je moguće da vi gospodine, javni tužioče, puštate da ceo tok rasprave teče i da ostanete pri tome, pri optužnici do kraja ovog pretresa, da bi sud doneo oslobađajuću presudu za okrivljenog.
    Ako je to tačno, a s obzirom na ono, a to smo samo zaboravili, na one moći iza kojih mi stojimo kada smo dali ovaj predlog zakona, koje vi kao tužilac imate, ako vi dopustite da dođe do oslobađajuće presude, izvinite, dužni ste da izjavite žalbu na tu presudu. To je bio jedini rezon.
    Mogu da se složim krajnje kolokvijalno samo u odnosu na ono što ste vi do sada rekli. Ne mogu u tom smislu da polemišem, samo dajem jednu drugu vrstu argumenta, bez potrebe da mi replicirate, dakle, ništa ne diram od onoga što ste vi izgovorili za govornicom. Stojim iza toga, stojim kao da je nešto moguće.
    Ali, ovde se radi o vrlo prostoj tezi. Ako je neko javni tužilac, zastupao optužnicu tokom celog postupka i imao ona ovlašćenja koja ima u prvoj fazi postupka, u svim drugim fazama postupka i doživi oslobađajuću presudu od strane suda, to ne može proći tek tako. On jednostavno mora imati obavezu da izjavi žalbu na presudu koju je sud doneo kao oslobađajuću, jer je u svakom trenutku bio gospodar tog procesa, gospodar sopstvene optužnice do momenta donošenja presude. To je bio jedini rezon.
    Ne vidim koji bi drugi rezon bio za postojanje ove odredbe i samim tim, kada o tome govorimo mi vidimo da tu postoji potpuno koncepcijska razlika. Ovo što ste vi govorili u potpunom je saglasju sa ovim što ste govorili kada je reč o drugim odredbama ovog zakona i kada ste govorili o ovom zakonu u načelu. Kada je reč o svim neslaganjima koje imamo u pogledu ovog zakona, ova odredba je potpuno u saglasju sa konceptom zakona koji je ovde predložen. To se samo na taj način da objasniti.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Prvo ministar, pa potom vi po amandmanu, imate još 10 minuta.
    ...

    Zoran Stojković

    Ako tužilac koji zastupa optužnicu učestvuje u postupku i nađe da nema dovoljno dokaza, on treba da odustane i da da mogućnost oštećenom da preuzme gonjenje. Ako on ostane do kraja pretresa pri svojoj optužnici, svi dokazi izvedeni, i daje vam završnu reč, u kojoj obrazlaže dokaze i tvrdi da je njegova optužnica osnovana i predlaže osuđujuću presudu, kako onda da objasnite da se sutra ne žali na presudu. Na taj način direktno oduzima pravo i mogućnost oštećenom da zaštiti svoja prava.
    Mi ne moramo mnogo da se sporimo, imali ste prilike čak i da čitate, a ljudi i moje kolege koje su učestvovale u postupcima suđenja dobro znaju da je to bila najveći povik i ukazivanje na korupciju. Kaže - on je meni oduzeo pravo, doneta oslobađajuća presuda, treba da bude osuđujuća, a ne mogu da se žalim kao oštećeni de fakto. Znači, tužilac do kraja pretresa, ako ima sve dokaze a misli da ih nema, dužan je da odustane, da da mogućnost oštećenom da zaštiti svoja prava.
    Zato je uvedena ova obaveza. Ako smatra da nije bilo mesta osuđujućoj presudi, morao je da uradi drugu radnju, da odustane od optužnice i da da tom nesrećnom oštećenom pravo da proba da zaštiti svoj interes.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Izvolite.
    (Petar Jojić, sa mesta: Samo jedna intervencija.) Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    O čemu se zapravo ovde radi? Sve bi ovo bilo u redu da javni tužilac nađe da ima dovoljno osnova da zastupa optužnicu do kraja i da on kaže - predlažem da ga sud osudi po zakonu i da ga oglasi krivim. Šta ćemo da radimo u onom slučaju kada kaže javni tužilac - ostavljam sudu na ocenu. On kaže - sudu ostavljam na ocenu u odnosu i na optužnicu, i na kaznu i na sve ostalo što sledi. Šta ćemo onda da radimo? Ako uradi, u tome je problem.
    U tim slučajevima, zbog toga se mi ne slažemo i smatramo da ovde ima određenih stvari koje dobro nisu rešene i neće biti u primeni. Ne možete vi naterati javnog tužioca da on protiv svoje savesti radi, da po svaku cenu mora da izjavi žalbu protiv svake presude.
    Valjda treba ostaviti javnom tužiocu nešto po sopstvenoj oceni, jer govorimo da u članu 22. Ustava Republike Srbije piše - javni tužilac je nezavisan državni organ. Ako je tako, može li on nezavisno da odlučuje? Trebalo bi i to da odlučuje, a ne ono - daj sada će neko iz neke vlasti da mu naloži šta treba da radim. Ne, ni u kom slučaju.
    Do sada je u praksi našoj, u dugogodišnjoj, višedecenijskoj, ipak iskristalisano i mi imamo i sudsku praksu izrađenu i ne vidim potrebe da je ovo rešenje trebalo uvoditi i da po svaku cenu, jer se ovim vrši pritisak na tužioca na jedan poseban način. Treba ostaviti nešto javnom tužiocu, jer se sudiji kaže, sudi nezavisno, a kažemo u Ustavu i javni tužilac kao državni organ je samostalan. To je organ uprave. Šta smo uradili?
    Vi predlažete rešenja u kojima on treba da bude i sudija, šta ćemo da radimo? On ulazi u suštinu do koske, preuzima pravosudnu funkciju, jer on poziva okrivljenog da se s njim sporazume. Jeste, poziva ga da se sporazume o visini kazne i predlaže sudu da zakaže ročište da bi sudija izrekao presudu.
    On je već ušao, ušetao je na mala vrata u funkciju sudske vlasti. U tome je problem. Ono što mislim i smatram u svakom slučaju je trebalo razmišljati i ovim rešenjima.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala. Mislim da ste bili u pravu, sada je protumačeno, ako izuzmemo sitnice na ovo zbunjivanje samostalni i nezavisni. U međuvremenu, izvolite gospodine Krasiću, vraćamo se na amandman.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je član koji reguliše nešto što stoji u naslovu: Lica koja imaju pravo izjavljivanja žalbe.
    U stavu 4. se govori o dužnosti, tako da imamo žalbe koje proizilaze kao pravo i žalbe koje proizilaze kao obaveze.
    Ovde verovatno postoje najmanje dva razloga koja su motivisala predlagača da ugradi stav 4. Prvi, nov, nedefinisan položaj tužioca koji sprovodi istragu, i drugi, da ukoliko ne postoji obaveza izjavljivanja žalbe protiv oslobađajućih presuda, a postoji neki oštećeni koji bi mogao biti supsidijarni tužilac, ukoliko se ne izjavi žalba, onda je praktično on izigran. Kako bi se sprečilo to izigravanje, računa se obavezno žalba, pa ide na viši stepen, a tamo se po zakonu mora voditi računa o pitanjima koja su u ovom poglavlju odluka drugostepenog suda po žalbi propisana. Mislim da je to potpuno pogrešan koncept i da su uzeti loši primeri.
    Tužilac vodi pretkrivični postupak, obezbeđuje informacije i nešto za šta smatra da može biti dokaz. Onda po vašem sprovodi istragu, donosi rešenja. Okrivljeni može da izjavi žalbu i džabe, rešava istražni sudija. Istovremeno, javni tužilac koji sprovodi istragu može da da nalog istražnom sudiji da sprovede neke istražne radnje. O tim nelogičnostima neću da pričam dalje.
    Potpuno je moguće da odbrana priprema svoje dokaze. Kada ona upoznaje tužioca sa tim dokazima? Na glavnom pretresu. Kada? Kada se izvode dokazi. Šta se dešava kad se završi izvođenje dokaza? Daje se završna reč i kraj priče. U zavisnosti od obima predmeta moguće je da se završi izvođenje dokaza i odmah da se krene na završnu reč.
    U većini slučajeva tako se i radi. Tada je javni tužilac saznao da odbrana ima mnogo bolje dokaze, koji potpuno menjaju sliku i verovatnoću, on misli da ne može da odustane u toj fazi postupka, jer smatra da se lomi. I onda kaže, dobro, to zastupam na bazi ovoga što sam imao. Treba voditi računa šta znači samostalnost tužioca. Neću da otvaram tu temu.
    Nelogično je da žalba kao pravo za neku stranu u postupku, a obe strane koje učestvuju u postupku su ravnopravne, strane su tužilac koji proganja i optuženi koji se sam brani; ili, tužilac koji proganja i branilac lica koje se ne brani samo. U procesnom smislu oni su izjednačeni. Vi ovde žalbu treba da tretirate kao procesno sredstvo u postupku.
    Da li bi imala logike odredba, branilac je dužan da izjavi žalbu protiv presude kojom se oslobađa okrivljeni. To bi bilo smešno. Branilac je dužan da izjavi žalbu ukoliko je doneta osuđujuća presuda. Znam da postoji institut koji se zove pravo na žalbu i još uvek ne postoji institut dužnost izjavljivanja žalbe. Dužnost izjavljivanja žalbe ne postoji. Ne znam, tolike godine imam i tolike škole sam završio, a za tako nešto nisam saznao.
    Ukazao sam da postoji mogućnost zaštite oštećenog, kao supsidijarnog tužioca koji nije učestvovao zato što je tužilac to sprovodi. To je da je tužilac dužan da izjavi žalbu ukoliko lice koje bi moglo biti oštećeno kao tužilac pismeno traži od tužioca, pošto je ono saradnik tužioca u progonu, da se izjavi žalba. Tu vodite računa o zaštiti interes oštećenog.
    Samo da vam kažem kako će u praksi da izgleda. Tužioci su iovako ionako lenje osobe. To znate i sami. Oni sklepaju jednu do dve strane i otaljaju posao. Šta mislite na šta će da liče žalbe koje treba da izjavi tužilac, a zna da je oslobađajuća presuda ispravna.
    Odmah da vam kažem, to će biti jedna strana sa onim generalijama, izjavljujemo žalbu, i zadržavamo pravo da u toku toliko i toliko dana damo razlog. I onda će razloge da smete na jednu i po stranu, vodeći računa da ne otvore neku novu temu. Kada viši sud pogleda tako neozbiljne žalbe, a one su, da ne preteram, u 70% slučajeva neozbiljne, jer najveće lenčuge u pravu su advokati i tužioci. Sudije su rudari, oni moraju da rade i moraju da obrazlože svaki razlog itd. Tužilac, njemu je teška jedna strana da se napiše. Neka me tuže, baš me briga, a advokati, znate i sami kako to.
    Mislim da ovakva odredba ne može da stoji i da se ne uklapa, a ne uklapa se ni u ovaj koncept tužioca koji dajete. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman niste prihvatili, jer ne znam šta bi to značilo dužan je da izjavi žalbu. Ovaj problem posmatrate kao problem forme, a ne problem sadržine.
    Na našu sreću, u krivičnom postupku glavni problem je sadržina i suština, a to je pre svega istina. Vi ovde legalizujete zaobilaženje istine. Tužilac ima pokriće, a pa da, sastavio sam tri rečenice, to mi je žalba. Formalno-pravno je sve čisto.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 393. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 398. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 406. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 416. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
    Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
    Na član 457. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
    Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 534. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 537. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 544. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
    Vlada nije prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 550. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
    Vlada nije prihvatila amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Narodni poslanik Petar Jojić, izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Predložio sam ovaj amandman na član 550. i smatram da treba brisati ovaj član kako je predložen, jer ideološku odredbu člana 573. važećeg zakonika o krivičnom postupku, a u predlogu člana 550. prihvaćena, treba bezuslovno izostaviti.
    Posebni zakon na koji se zakonik iz 2001. godine u toj odredbi poziva konačno je donet, Zakon o rehabilitaciji iz aprila 2006. godine, pa nema više nikakvog razloga da se ne dozvoli ponavljanje krivičnog postupka i naknade štete zbog neopravdane osude i neosnovanog lišenja slobode koja su osuđena pre 1. januara 1954. godine, odnosno njihovim naslednicima.
    Dakle, s obzirom da je ovo pitanje već regulisano, smatram da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti jer je bespotreban član i opterećuje se zakon, s obzirom da nema za njim nikakve potrebe, a rekao sam da je donet Zakon o rehabilitaciji. On pokriva ovu materiju i prema tome postoji već rešenje u Zakonu o rehabilitaciji.