Dame i gospodo, i o ovome smo govorili u načelnoj raspravi, govorili smo o konceptu ovog zakona kada je u pitanju uloga javnog tužioca i tužilaštava.
Naravno, nije to samo zbog toga što vi imate i predlažete u jednom delu loše kadrove i ljude za koje se unapred zna da ne mogu obavljati ovaj posao, nego jednostavno zato što je to principijelan i koncepcijski drugačiji stav SRS.
U ovom konkretnom slučaju, kod ovog amandmana, ne radi se ni o tome, nego se radi o uređenju ovog člana 86. i o činjenici da su vam dva stava istog člana u koliziji.
U naslovu iznad člana 86. stoji - Pribavljanje podataka od banke ili drugog pravnog lica i privremena obustava ili privremeno oduzimanje novčanih transakcija.
Onda imate stav (2) u ovom članu, koji kaže: ''Pod uslovima iz stava 1. ovog člana javni tužilac može naložiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta.'' Predlog u amandmanu je da se umesto reči "naložiti" kaže "predložiti".
Dakle, javni tužilac može predložiti, a ne može naložiti.
U stavu (4) istog ovog člana kažete: ''Na predlog javnog tužioca, sud može doneti rešenje o privremenoj obustavi izvršenja određene novčane transakcije za koju postoji osnovana sumnja da predstavlja krivično delo ili da je namenjena izvršenju, odnosno prikrivanju krivičnog dela ili dobiti ostvarene krivičnim delom.''
Dakle, počinjete stav, na predlog javnog tužioca, a u stavu (2) kažete da tužilac može naložiti. Ako ste saglasni da ne menjate po našem amandmanu ovu reč, odnosno ovaj stav, onda bi trebalo u stavu (4) da kažete - po nalogu javnog tužioca sud može itd.
Vi kažete u obrazloženju zašto amandman poslanika Kutića nije prihvaćen: ''Vlada ne prihvata predloženi amandman iz razloga što upotreba termina "naložiti" u članu 86. stav 2. Predloga zakonika znači da su nadležni organi i organizacija dužni da postupe po nalogu javnog tužioca, a ako bi se prihvatio termin "predložiti" ta obaveza ne bi postojala.
Pored toga, situacija iz člana 86. stav 2. Predloga zakona je drugačija u odnosu na slučaj koji je predviđen u stavu 4. ovog člana, prema kome javni tužilac predlaže sudu donošenje određenog rešenja, pa se iz tog razloga ne može prihvatiti ovaj predloženi amandman, budući da se ne radi o usklađivanju ova dva stava.''
Prvo, ovo nije tačno. Drugo, čak i ako je tačno, amandman mora da se prihvati, jer je neprihvatljivo i ovo obrazloženje Vlade da, ukoliko bi stajao ovaj predloženi amandman, odnosno predlog iz amandmana, termin "predložiti", kažete da ta obaveza ne bi postojala. To jednostavno nije tačno.
Nije tačno, ali vi ovo radite iz nekih drugih razloga, jer mi znamo iz iskustva kako se ponašaju neki članovi Vlade kada su u pitanju sudovi, tužioci. To su, ministre, one vaše kolege i mešaju vam se u posao, pa ste čak i vi na konferencijama govorili o tome da dok vi odete negde na službeni put, vaš kolega ministar finansija izađe u javnost sa nekim suludim predlogom o razrešenju svih sudija i tužilaca u Srbiji, zato što je on nezadovoljan nekom odlukom, ili izađe pa kaže, kakav Vrhovni sud, odluke Vrhovnog suda su ovakve i onakve i njega to ne interesuje. Dakle, u takvom kontekstu vi hoćete da ovim terminom naložite, odnosno da se zaštitite, pre svega, od vaših kolega iz Vlade, ali to nije dobro rešenje.
Na početku sam rekla, pogotovu s obzirom na činjenicu koje sve ljude predlažete za javne tužioce i za zamenike javnih tužilaca, a onda zamislite kada oni budu nalagali umesto da predlažu, pa kada vam bude tužilac ovaj iz Prokuplja direktor Narodne kancelarije, koga ste predložili već za neku od narednih sednica, i onda ćemo imati i u tužilaštvima isto stanje kao u programskom odboru i programskom savetu radiodifuzne organizacije, a o čemu je Aleksandar Vučić jutros govorio.
Dakle, vi gospodo iz Vlade Republike Srbije ćete praviti filijale Demokratske stranke u svim institucijama, naravno sa namerom da buduću koaliciju postavite na neke stabilne noge. O tome ćemo kada to bude aktuelno. Dakle, i dalje predlažem da se amandman Bore Kutića prihvati, zato što, između ostalog, tužilaštvo ne može imati ovakve ingerencije.
Pitam, tužilaštvo je valjda stranka u postupku. Da li može druga stranka u postupku da naloži ili može samo da predloži i da traži? Zaista je neprihvatljivo, o tome smo govorili i u načelnoj raspravi, vi dovodite u neravnopravan položaj stranke u postupku, tužilac nastupa sa nivoa izvršne vlasti, a druga stranka u postupku mora da moli, da zahteva, da traži i da joj se nikada ne udovolji.
Predlažem, pošto ministar očigledno neće prihvatiti, jer nije ni Vlada prihvatila, sa obrazloženjem koje ne odgovara stvarnom stanju, da se u danu za glasanje ovaj amandman prihvati. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Stojković.

Samo bih jedno kratko objašnjenje, da se ne bi vezivali stavovi 2. i 4. Tužilac je stranka u postupku, ali je organ kome je povereno gonjenje učinilaca krivičnih dela.
Dakle, on može da naloži ostalim državnim organima, organizacijama, da urade nešto. Primera radi, ako je neko nekim krivičnim delom stekao ogromnu imovinsku korist i to stoji kod banke, ima pravo da traži od banke da blokira to do okončanja postupka.
Stav 4. govori o nečemu drugom, on govori o sudu, sudu tužilac kao stranka ne može da naloži. Može da predloži određivanje pritvora i slične stvari, ali ne može da naloži. Samo je stranka u postupku. U tom smislu, ima razlike između suda i ostalih organa ili ustanova.
Vi neispravno kažete da može da predloži. Ako samo predloži, ovaj može da kaže: lep je predlog, ali neću postupiti. Ovde nalaže i ima obaveze, a ovde je nema. Sam stav 4. govori o sudu. Sudu ne može da naloži. Nema povrede ravnopravnosti građana. Kažem, reč je o organu kome je povereno gonjenje, i Ustavom i zakonima.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, povodom amandmana.

Gospodine Stojkoviću, upravo to što ste vi rekli je predloženo našim amandmanom. Mislio sam da ste to otklonili. Mi smo tražili intervenciju u stavu 2, da se reč "naložiti" zameni rečju "predložiti". Šta to znači? Radi se o poglavlju gde je u pitanju pranje novca. Mi imamo tu i međunarodne konvencije koje smo ratifikovali i preuzeli odgovarajuće obaveze.
Znači: "Pod ulovima iz stava 1. ovog člana javni tužilac može naložiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta". Slažemo se, ali on ne može da naloži, nego može da predloži. Evo zbog čega.
Stav 4. u istom članu kaže: "Na predlog javnog tužioca, sud može doneti rešenje o privremenoj obustavi izvršenja određene novčane transakcije (ono što stoji u stavu 2. to je novčana transakcija u smislu propisa o finansijama, transfer, prenos sredstava sa jednog računa na drugi, to se zove transakcija) za koju postoji osnovana sumnja da predstavlja krivično delo ili da je namenjena izvršenju, odnosno prikrivanju krivičnog dela" itd.
Logična posledica stava 2. je stav 4, da neki drugi organ na predlog tužioca donosi rešenje. Znači, tužilac traži i predlaže da se privremeno obustavi isplata zato što postoji neka sumnja. On predlaže i traži od nadležnog organa, a nadležni organ je sud. To je privremena mera. Ne može privremenu meru da sprovede tužilac. On samo kod Zakona o javnom informisanju može na neki način, kada je zabrana rasturanja itd.
Ovde se radi o sredstvima. Njemu je sumnjivo što se na nekom računu nalaze neka sredstva. Imamo i Komisiju za sprečavanje pranja novca.
Javni tužilac može da predloži i da traži od suda da se usvoji privremena mera. Ta mera se zove obustava isplate, odnosno izdavanja sumnjivog novca. Isplata i izdavanje sumnjivog novca, to je finansijska transakcija.
Ovde vam je pisao neko ko verovatno nije imao u vidu ovu konvenciju, koju smo ratifikovali, o sprečavanju i pranju novca. Mi smo tek na osnovu te konvencije dobili obavezu da formiramo komisiju koja se bavi ovim poslovima.
Ta komisija je vrlo značajna u procesu privatizacije, bankarskom poslovanju itd, jer ona na neki način ispituje poreklo sredstava, ne baš onako klasično, kako smo nekada smatrali da treba da se radi, da neko dokazuje odakle mu neke pare itd.
Danas cirkuliše potvrda. Svi veći iznosi po službenoj dužnosti se kontrolišu, znate i sami. Da li taj transfer sredstava prati neki posao, da li ima neki pravni osnov.
Znači, tužilac može samo da predloži. On podnosi predlog i od suda traži privremenu meru. Zašto privremena mera? Postoji neka sumnja da se radi o prljavom novcu, postoji neka sumnja da je ta transakcija pranje novca, ona se privremeno zaustavlja, dok se ne rasprave neke činjenice, bez obzira da li će kasnije da se vodi postupak ili neće. Ali, da na nalog tužioca neko završi posao i da to bude takođe privremeno, kao što će i sud u stavu 4, te dve varijante nisu moguće.
Ako tako idemo, onda javni tužilac može da dođe do blagajne bilo koje firme i da kaže: nalažem ti da obustaviš isplatu. To ne može da se desi. Banku obavezuje samo sudski nalog.
On može da traži podatke, da ispituje, pa kad utvrdi da je nešto sumnjivo, obavesti sud, predloži sudu: molim vas, postoji osnovana sumnja da tu postoji neko krivično delo koje se vodi po službenoj dužnosti, te da bi se sprečilo itd. molimo vas da donesete rešenje kojim ćete da naložite da se privremeno obustavi ta isplata. Ali, sud nalaže.
Ako vi date ovlašćenje tužiocu da to radi, pored Komisije za sprečavanje pranja novca i pored suda, onda vam stav 4. ne treba. Vi se samo opredelite za koncept, da li je tužilac ili sud taj koji može privremeno da obustavi.
Ako ste za varijantu da to radi tužilac, stav 4. vam ne treba; ako ste za varijantu da to radi sud, onda stav 2. mora da se promeni i da reč "naložiti" pređe u reč "predložiti". To je cela svrha ovog amandmana.
Vi ste lepo izašli ovde i objasnili i mi smo upravo to stavili u amandman. Mislim da i prema Konvenciji o sprečavanju pranja novca ne postoji to ovlašćenje tužioca.
Doduše, u svim konvencijama se kaže "nadležni organ", nikada u međunarodnim konvencijama ne ulaze u unutrašnju organizaciju vlasti neke države.
Mislim da se tamo na nekoliko mesta pojavljuje sud, organi gonjenja itd.
Međunarodne konvencije se pišu sa širokim pojmovima, jer nemaju ovlašćenje da zalaze u organizaciju neke države, pa da kažu da to mora sud ili javni tužilac, postoje tu drugi problemi.
Mislim da ovaj amandman možete da prihvatite, jer ne sprečavamo tužioca u slučaju sumnje da traži odgovarajuću meru.
Ako tužilac sa jednim pismom može svakome da naloži da se obustavi, onda mi treba da proveravamo da li je on osnovano sumnjao ili nije sumnjao, pa treba da vodimo krivični postupak protiv tužioca, da li je zloupotrebio ovlašćenje. A ovo su sve privremene stvari.
Mnogo je bolje kada u neko privremeno stanje ulazi sud, nego tužilac, policija ili ne znam ko treći.
Da ste ovde ubacili nadležni organ (Komisija za sprečavanje pranja novca) da asistira na neki način, to je već neka druga varijanta.
Ovako, pored toga što ste tužioca predvideli da bude džudista, strelac, mora da zna džiu-džicu, mora da bude forenzičar, mora sve da zna, pošto on nogom otvara prozore, vrata itd, još da mu ubacite i ovo da običnim pismom od dve rečenice može da naloži sve i svašta, onda nam ne treba zakon, ministre, onda nam treba samo jedan član: tužilac sve može da radi, a ukoliko nešto zabrlja ide u zatvor toliko i toliko godina.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 87. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Za reč se javlja narodni poslanik Vjerica Radeta, SRS.

Ovo je amandman koji je u onoj grupi od tri ona ključna razloga zbog kojih poslanici SRS ne mogu glasati za ovaj zakonik, a odnosi se na angažovanje prikrivenog islednika, odnosno član 151 - naredba za određivanje prikrivenog islednika. Očigledno sam promašila član.
Predviđeno je da se u članu 95. briše stav - okrivljenom koji to zahteva omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu odnosno obaveštenje o krivičnom delu, ali posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem sve dok ne bude saslušan.
Predlog je da se ovaj stav briše zato što bi se na ovaj način neuka lica dovela u situaciju da ne bi bila u stanju da se brane, odnosno da iznesu određeni stav i prosto je neverovatno, sada pokušavam da nađem šta nam je Vlada rekla zbog čega je odbila ovaj amandman, da amandman nije prihvaćen. Vlada kaže - ne prihvata amandman, predložena formulacija člana 95. Predloga zakona ne može da nanese štetu neukim strankama budući da su prava okrivljenog zaštićena u drugim odredbama Predloga zakona.
Znate ministre, druge odredbe su druge odredbe, mi govorimo o ovoj odredbi iz člana 95, gde je očigledno da bi se, neprihvatanjem ovog amandmana, odnosno da ostane ovaj stav u članu 95, nanela šteta neukim strankama, jer šta znači, kako ste vi rekli, posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem dok ne bude saslušan. Kada okrivljeni pročita krivičnu prijavu, i ako je on neuko lice, može toliko toga da izjavi i na svoju štetu, naravno bez namere da sebi načini štetu, ali iz pukog neznanja može da napravi takve štete koje će kasnije da se odraze na sam dalji tok krivičnog postupka.
Mislimo da bi neprihvatanjem ovog amandmana došlo do kršenja osnovnih ljudskih prava i to je suština ne samo ovog amandmana nego mnogih amandmana SRS. I kada smo govorili u načelnoj raspravi, a i sada kada govorimo o pojedinostima, sve više se vidi koliko će se ovim predlogom krivičnog zakonika, ako bude ovakav usvojen, bez naših amandmana, kršiti osnovna ljudska prava građana Srbije. Ovo nije dobar pristup, ni principijelno rešenje u ovom članu i zato predlažem, pošto Vlada nije prihvatila amandman, da se u danu za glasanje ovaj amandman prihvati.

Za reč se javio Zoran Krasić. Izvolite.

Evo, pre nego što konkretno kažem koju reč o ovom amandmanu na član 95, zamolio bih poslanike koji su prisutni, a i ove predsednike poslaničkih grupa, da pogledaju šta je napisano u članu 87. stav 3. Tu je navedeno da ukoliko je od okrivljenog oduzeta droga da, pre nego što počne glavni pretres postoji mogućnost da se, pa čak i obaveza, kompletna količina uništi, s tim što postoji obaveza da se obezbedi deset puta veća količina od one koja je neophodna za jednu stručnu analizu. Ako pretpostavimo da je za analizu potreban jedan gram, znači potrebno je da se ostavi 10 grama od 50 ili 150 ili 250 ili 300 kilograma.
Tu se pojavljuje jedan problem. Ako je stranka neuka i nema dobrog branioca, koji bi još u toku istrage pored jednog veštačenja tražio i drugo veštačenje po sistemu slučajnog uzorka itd, onda postoji stvarno mogućnost da se obezbedi 10 grama nečega što predstavlja opojnu drogu, a da se sve ono drugo uništi i da kasnije ne može da se naknadno izvrši veštačenje, da se proveri da li je bila ta količina, da li je ovo, da li je ono.
Zašto sam ovo rekao? Ovo sam rekao upravo zbog ovoga što je predviđeno članom 95. u stavu 4. koji tražimo da se briše. Ovde se pravi razlika između okrivljenog, da li je on pročitao krivičnu prijavu ili nije pročitao krivičnu prijavu. Ako je pročitao krivičnu prijavu pre nego što se sasluša i da svoj iskaz, on ne može da komunicira sa svojim braniocem, ne može da se dogovara, da ga ovaj poučava šta koja reč znači.
Ako je njemu pročitana krivična prijava ili mu je samo saopšteno u opštim crtama za šta se tereti, onda on može da komunicira sa svojim advokatom kao braniocem i da se priprema za taj svoj prvi iskaz. Prosto neverovatno da li da zavisi od toga da li je okrivljeni uzeo papir u ruke i pročitao ili nije imao prilike da uzme papir i da pročita.
Ovaj stav 4. nije dat u funkciji okrivljenog da neposredno može da se upozna s tim, nego je dat u funkciji podvale. Kakve podvale? Jednostavno, neukoj stranci se tutne taj papir u ruke, ona kaže - pa molim vas, pa kakve veze imam s tim, e, sad ste to pročitali, pomerite se, branilac tamo u ćošku ćuti, e, sad ti odgovaraj.
Situacija da se stranci samo pročita ili onako u osnovnim crtama - pa vi se teretite za to, to i to, a on kaže - da li bih mogao da se posavetujem sa mojim advokatom, da mi objasni šta koja reč znači, šta to znači krivično delo? Onda ima pravo da se posavetuje pre nego što da svoj iskaz.
To ne sme da stoji u zakonu. Ne sme od jednog papira da zavisi pravo okrivljenog, a ovde u stavu 4. je to tako napisano. Znači, ne u funkciji što bolje obaveštenosti okrivljenog, jer to je njegovo pravo, i po Ustavu, i po svim međunarodnim aktima, da bude odmah obavešten o svim razlozima zbog kojih se on tereti i krivično goni, da mu se predoče koji dokazi postoje protiv njega, da mu se da dovoljno vremena da se pripremi, da omogući sebi odbranu i u ovoj fazi, ovde nije odbrana nego razjašnjavanje nekih činjenica koje su važne da tužilaštvo i onaj koji proganja odredi, odluči da li će da nastavi gonjenje ili ne.
Pošto je takva suština prava okrivljenog, onda ova podvala u stavu 4, sa guranjem krivične prijave da je on vidi ili da je pipne, i da od toga zavisi mogućnost komunikacije sa braniocem, za nas iz SRS je neprihvatljiva i zato i predlažemo da se taj stav briše, da ostane ono što je ispred, ona prva tri stava i ono što je u 5. i 6, i ovim stavovima koji slede.
Molim vašu pažnju da recimo posmatrate i u kontekstu člana 87, gde stvarno postoji mogućnost da se, ukoliko je neuka stranka, montira čitav dokazni postupak. Jer, navodno, eto, uzeli smo 10 grama, dovoljno je, ovo sve možemo da uništimo. Pa sad, sa koje strane je uzeto 10 grama, da li odavde, da li odande, da li je možda ovde bilo samo kilo, a 900 kilograma brašno ili šećer ili ne znam šta, šećer u prahu, nije bitno.
Na taj način se praktično uklanjaju tragovi, dokazi. Mi nismo podneli amandman na član 87. jer prosto nam deluje neverovatno da neko može da u zakon ubaci neki stav i neki član koji toliko odiše podvalom.
Nismo mogli da shvatimo, ali kod ovog člana 95. smo morali da intervenišemo, jer će neuka stranka verovatno da strada. Neće biti u mogućnosti da se konsultuje sa svojim advokatom da mu objasni šta znači koja reč u opisu krivičnog dela.
Pazite, svaka reč ima neki svoj sinonim. Svaka reč ima i svoje lokalno značenje. To što je napisano u našem Krivičnom zakoniku ne tumači se na svim teritorijama, na celoj celokupnoj teritoriji Republike Srbije na istovetan način, jer jedna reč ima višeslojno značenje u Vranju u odnosu na Suboticu, gde ta reč potpuno ima drugo, možda i preciznije i suženije tumačenje.
Zato je potrebno da advokat sa okrivljenim raspravi i da ga obavesti šta to znači u Krivičnom zakoniku. Da on olako, dajući prvu izjavu, ne pojača svoju sumnju, odnosno sumnju tužioca u njega.
Zato smatram da mnoge odredbe, vi ste videli mi smo u proteklih 10 amandmana upravo potencirali to da ne smemo da dozvolimo da zakonik o krivičnom postupku omogući nekome da nevine osobe budu u zatvoru i budu kažnjene. Ovo što smo tražili amandmanima ne utiče, odnosno ne smanjuje, ne pogoršava i ne ugrožava efikasnu borbu protiv kriminala.
Ali, potencira ljudska prava naših građana, jer prosto ne možemo da shvatimo da zbog neukosti neko treba da leži u zatvoru.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 99. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima Ljiljana Nestorović. Izvolite.