Ovo je član koji reguliše nešto što stoji u naslovu: Lica koja imaju pravo izjavljivanja žalbe.
U stavu 4. se govori o dužnosti, tako da imamo žalbe koje proizilaze kao pravo i žalbe koje proizilaze kao obaveze.
Ovde verovatno postoje najmanje dva razloga koja su motivisala predlagača da ugradi stav 4. Prvi, nov, nedefinisan položaj tužioca koji sprovodi istragu, i drugi, da ukoliko ne postoji obaveza izjavljivanja žalbe protiv oslobađajućih presuda, a postoji neki oštećeni koji bi mogao biti supsidijarni tužilac, ukoliko se ne izjavi žalba, onda je praktično on izigran. Kako bi se sprečilo to izigravanje, računa se obavezno žalba, pa ide na viši stepen, a tamo se po zakonu mora voditi računa o pitanjima koja su u ovom poglavlju odluka drugostepenog suda po žalbi propisana. Mislim da je to potpuno pogrešan koncept i da su uzeti loši primeri.
Tužilac vodi pretkrivični postupak, obezbeđuje informacije i nešto za šta smatra da može biti dokaz. Onda po vašem sprovodi istragu, donosi rešenja. Okrivljeni može da izjavi žalbu i džabe, rešava istražni sudija. Istovremeno, javni tužilac koji sprovodi istragu može da da nalog istražnom sudiji da sprovede neke istražne radnje. O tim nelogičnostima neću da pričam dalje.
Potpuno je moguće da odbrana priprema svoje dokaze. Kada ona upoznaje tužioca sa tim dokazima? Na glavnom pretresu. Kada? Kada se izvode dokazi. Šta se dešava kad se završi izvođenje dokaza? Daje se završna reč i kraj priče. U zavisnosti od obima predmeta moguće je da se završi izvođenje dokaza i odmah da se krene na završnu reč.
U većini slučajeva tako se i radi. Tada je javni tužilac saznao da odbrana ima mnogo bolje dokaze, koji potpuno menjaju sliku i verovatnoću, on misli da ne može da odustane u toj fazi postupka, jer smatra da se lomi. I onda kaže, dobro, to zastupam na bazi ovoga što sam imao. Treba voditi računa šta znači samostalnost tužioca. Neću da otvaram tu temu.
Nelogično je da žalba kao pravo za neku stranu u postupku, a obe strane koje učestvuju u postupku su ravnopravne, strane su tužilac koji proganja i optuženi koji se sam brani; ili, tužilac koji proganja i branilac lica koje se ne brani samo. U procesnom smislu oni su izjednačeni. Vi ovde žalbu treba da tretirate kao procesno sredstvo u postupku.
Da li bi imala logike odredba, branilac je dužan da izjavi žalbu protiv presude kojom se oslobađa okrivljeni. To bi bilo smešno. Branilac je dužan da izjavi žalbu ukoliko je doneta osuđujuća presuda. Znam da postoji institut koji se zove pravo na žalbu i još uvek ne postoji institut dužnost izjavljivanja žalbe. Dužnost izjavljivanja žalbe ne postoji. Ne znam, tolike godine imam i tolike škole sam završio, a za tako nešto nisam saznao.
Ukazao sam da postoji mogućnost zaštite oštećenog, kao supsidijarnog tužioca koji nije učestvovao zato što je tužilac to sprovodi. To je da je tužilac dužan da izjavi žalbu ukoliko lice koje bi moglo biti oštećeno kao tužilac pismeno traži od tužioca, pošto je ono saradnik tužioca u progonu, da se izjavi žalba. Tu vodite računa o zaštiti interes oštećenog.
Samo da vam kažem kako će u praksi da izgleda. Tužioci su iovako ionako lenje osobe. To znate i sami. Oni sklepaju jednu do dve strane i otaljaju posao. Šta mislite na šta će da liče žalbe koje treba da izjavi tužilac, a zna da je oslobađajuća presuda ispravna.
Odmah da vam kažem, to će biti jedna strana sa onim generalijama, izjavljujemo žalbu, i zadržavamo pravo da u toku toliko i toliko dana damo razlog. I onda će razloge da smete na jednu i po stranu, vodeći računa da ne otvore neku novu temu. Kada viši sud pogleda tako neozbiljne žalbe, a one su, da ne preteram, u 70% slučajeva neozbiljne, jer najveće lenčuge u pravu su advokati i tužioci. Sudije su rudari, oni moraju da rade i moraju da obrazlože svaki razlog itd. Tužilac, njemu je teška jedna strana da se napiše. Neka me tuže, baš me briga, a advokati, znate i sami kako to.
Mislim da ovakva odredba ne može da stoji i da se ne uklapa, a ne uklapa se ni u ovaj koncept tužioca koji dajete. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman niste prihvatili, jer ne znam šta bi to značilo dužan je da izjavi žalbu. Ovaj problem posmatrate kao problem forme, a ne problem sadržine.
Na našu sreću, u krivičnom postupku glavni problem je sadržina i suština, a to je pre svega istina. Vi ovde legalizujete zaobilaženje istine. Tužilac ima pokriće, a pa da, sastavio sam tri rečenice, to mi je žalba. Formalno-pravno je sve čisto.
