Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora, prihvatio je amandman.
Reč ima Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ako do sada niste želeli svoju pažnju da usmerite na delove knjiga koje je čitao, a to su čisti plagijati, gospodin Momir Marković, mislim da je vreme da sada na jedan takav slučaj, odnosno ovaj konkretno obratite pažnju zato što narodni poslanik, prof. dr Zoran Mašić u svom amandmanu na član 18. upravo govori o jednom ovakvom slučaju.

Izvinjavam se što vas prekidam, ali amandman gospodina Mašića je sledeći. Ovo je amandman Odbora za finansije, ali vi imate pravo da govorite.

O čemu vi pričate?

Pozvali ste se na amandman gospodina Mašića, a ovo je amandman Odbora za finansije. Samo izvolite, imate pravo da govorite o svakom amandmanu.

Onda ću kasnije da se javim.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vi ste u pravu, gospodine predsedavajući, ja sam vas preduhitrila misleći da nije bilo drugog amandmana i ne mogu da znam jer nemam izveštaj Vlade, niti Odbora.
Ozbiljna je stvar u pitanju zato što nedostaje u članu 18. u stavu 1. ovo što je predložio prof. dr Zoran Mašić baš zbog ovakvog plagijata koji je počinio prljavi falsifikator Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta, vaš kolega, gospodine Parivodiću, koji i dalje ima taj status tamo i koji se usudio da čak i za vreme svedočenja prof. dr Vojislava Šešelja komentariše njegovo izlaganje u haškom kazamatu u vreme dok je svedočio u procesu kao svedok odbrane sada već ubijenog Slobodana Miloševića.
Neverovatno je da bilo ko od vas kolega koji imate priliku da sa njim sarađujete ili da ga viđate uopšte može da zaboravi ovakvo nedelo koje je on počinio.
Mene to uopšte ne iznenađuje zato što su njegovi sledbenici, odnosno oni koji razmišljaju na isti način kao on iz ove mafijaške žute organizacije, poput Tadića, Đilasa, Šutanovca i ostalih, falsifikovali istoriju, falsifikuju sve o srpskim junacima, o srpskim herojima, raznorazne bljuvotine i laži izmišljaju svakog dana.
Kada je u pitanju ovako nešto i kada je u pitanju podnošenje zahteva, smatramo da se ovim amandmanom precizira da u zahtevu nosioca prava treba da budu navedeni kao dokazi delovi stručne publikacije ili delo u celini, što je slučaj sa Administrativnim pravom pokojnog profesora i velikog srpskog naučnika Laze M. Kostića, koga je i rehabilitovao na izvestan način prof. dr Vojislav Šešelj, samom činjenicom što je njegov najbliži srodnik, njegova unuka prenela prava na prof. dr Vojislava Šešelja da sabrana dela i sve ono što je za života taj slavni i proganjani srpski intelektualac uradio, naročito pišući dosta u emigraciji, koristi prof. dr Vojislav Šešelj, ali za svoje kapitalno delo, za koje je nedavno i dobio nagradu, "Ideologija srpskog nacionalizma", a ne za Stevana Lilića, prljavog i podlog plagijatora da bez ikakvog prava celokupno delo Laze Kostića stavi u svoj udžbenik, odnosno u svoju publikaciju.
Neverovatno je, gospodine ministre, da niste želeli da prihvatite ovaj amandmanom.
Profesor dr Zoran Mašić, univerzitetski profesor, verovatno je iz obazrivosti, u ime SRS, ne samo zbog ovog slučaja, nego i zbog mnogih koji su neotkriveni, a pitanje je koliko ih ima, podneo ovaj amandman i tražio da u zahtevu još tako nešto stoji. Dakle, da se za to što je neko protiv zakona, protiv morala, protiv bilo kog kodeksa, a to je zaista jedno od najtežih krivičnih dela, koristio nečiju publikaciju, nečiju knjigu, nečije autorsko delo i naučni rad, mi smatramo da bi u navodu ovog zahteva trebalo da stoji, kako bi nadležni državni organi mogli jasnom komparacijom to da vide i prepoznaju u celosti delo ili pojedine delove koji su plagirani.
Zbog toga je dr Mašić podneo ovaj amandman i treba da razmislite, pošto nam niste dali odgovor u pisanoj formi zašto ste ovako nešto odbili, šta bi smetalo ...
Ništa od toga nećete da pročitate u tim dnevnim novinama. Samo možete da pročitate raznorazne gluposti i raznorazne napise koji su upereni protiv SRS. Ili, ako ste došli do izjave ovog nesrećnog ministra odbrane Zorana Stankovića kako će da traži od državnih organa da reaguju zato što je Aleksandar Vučić rekao da je on agent CIA. Jeste, ponavljaćemo svuda i na svakom mestu, direktno postavljen na to mesto, uz urgenciju i zahtev one nakaze Karle del Ponte.
Bolje vam je da slušate i da pogledate šta vam govorimo, a predlažemo da poboljšate tekst zakona. Ne morate da bude ni drčni, ni sujetni.
Ako je ovaj amandman napisao prof. dr Zoran Mašić u ime SRS i još vam ponudio mogućnost da nadležnim organima olakšate posao, samom činjenicom što će u zahtevu da stoji da li je to ili koji je deo neke publikacije, odnosno nekog dela, zloupotrebljen, ništa ne smeta, možete da kažete, da izađete sa nekim obrazloženjem da nije potrebno, a da se tako ponašate – da čitate novine dok poslanici obrazlažu amandmane na, po nama, delove lošeg zakona, mi ćemo u celini da glasamo protiv njega, ali da pokušamo kroz amandmane da vas ubedimo – ne da nije pristojno i kulturno, nego nas zaista dovodite u situaciju da upotrebimo i mnogo grublje reči.
Sada je, gospodine ministre, 12.20 časova. Da ste vi vredan i marljiv čovek, a trebalo bi da budete, jer ste ministar u Vladi Republike Srbije, trebalo je jutros da ustanete u 06.00 sati, da popijete kafu, da se umijete i obrijete, da se obučete pa da odete do prve trafike ili da nekoga zamolite da to uradi, do 07.00 sati sve novine da pročitate, pa da dođete u Narodnu skupštinu i ako ste nešto saznali pametno i korisno da to upotrebite sa skupštinske govornice ili ako vas nešto novinari ispred pitaju, a ne ovako da se spremate za brifing usred sednice, stvarno nema smisla, a da ne razmišljate o tekstu amandmana koji je podneo profesor Mašić.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Ministar je prihvatio amandman.

Ministar je prihvatio amandman, ali zbog ovog dobacivanja iz klupe moram da se javim, a i da učinim ministru, vidim da nema "Blic".
Dakle, ministre Parivodiću, vaša drskost danas prevazilazi sve granice. Nedopustivo je, ponašajte se kako god hoćete, ako mislite da ćete nas da iznervirate pa da eventualno prestanemo da govorimo na ovu temu, naravno da nećete uspeti u tome. Nije lepo, i kada ste onaj prvi amandman prihvatili, amandman našeg kolege Paje Momčilova, pre toga pozvala sam vas iz klupe i pitala koji je amandman prihvaćen, jer nisam čula dobro predsedavajućeg, a prethodno se radilo o amandmanu Odbora za finansije. Potpuno normalno sam vas to pitala, a vi ste se okrenuli, ničim izazvani, i rekli – mislio sam da prihvatim, ali što me više napadate sve više dolazim do ideje da ne prihvatim amandman.
Ministre, ovo nisu amandmani za vašu babu. Ovo su amandmani na ovaj zakon i vi ovde predstavljate Vladu. Ne smete tako da se ponašate i nemate pravo da se ljutite na poslanike, na ono što vam kažemo.
Možete da nas ne volite, možete to da pričate u vašem poslaničkom klubu, u nekim vašim krugovima, ali ovde morate da se ponašate onako kako zahteva funkcija državnog službenika koju obavljate. I to što čitate novine takođe govori o vama.
Za vašu informaciju, ministre, poslanici SRS sa ove govornice govore javnosti Srbije i mi se odavde obraćamo javnosti Srbije i javnost Srbije zna da ministar tri sata ovde sedi, da inače radi za dobru platu i da ovde čita novine. Ja to nisam rekla, ja vama nisam dala "Blic" da biste se vi malo bolje informisali, nego da čuju građani da ste pročitali "Novosti", "Kurir", sada ste dobili i "Blic", a ako bude falilo do kraja nabavićemo još novina, ništa se ne sekirajte.
Dakle, bez obzira što je ministar prihvatio ovaj amandman, možda se i predomisli u međuvremenu, jer sam ga sada malo više naljutila, ja ću samo par rečenica da kažem, vezano za ovo što kolega Momir Marković danas ceo dan čita iz knjige profesora dr Vojislava Šešelja, a to su dokazi o plagijatorstvu Stevana Lilića.
Meni je ovde nešto bilo interesantno, nisam mogla da verujem, ali sam se uverila da, nažalost, i u ovoj sali sede neke intelektualne mizerije, a to su poslanici koji mogu da se smeju na ovako ozbiljne stvari.
Stevan Lilić jeste prljavi podli plagijator, dokazano je odlukom Vrhovnog suda u postupku gde ga je branila borkinja za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo, a to je ona što juri Ratka Mladića, izgleda da joj se dopada onako lep čovek. Taj Stevan Lilić je danas predsednik udruženja koje se zove "Pravnici za demokratiju".
Jedan od tih pravnika za demokratiju, vidim da i ovih dana, a možda je i ministar pročitao, komentariše i stanje u ovom parlamentu. Podsećam da je on bio jedan od onih poslanika koji su bili u pravnoj zabludi u prošlom sazivu, profesor doktor pravnih nauka u pravnoj zabludi, pa podneo ostavku; pa su onda ovde bili neki građani narodni poslanici koje niko nije birao i koji nisu bili ni na čijoj listi, pa se opet predomislio pa se vratio u Skupštinu.
Dakle, takav čovek se usuđuje da danas komentariše neke stvari i odluke nekih odbora itd., a poznat je i po tome, Krasić je to rekao, pisao je na oglasnoj tabli izvinjenja studentima što je plagirao neke delove nekih svojih drugih knjiga. Kao kada u osnovnoj školi učiteljica kaže učeniku koji je bio loš – izađi na tablu i 50 puta napiši "ja sam loš", tako je Stevan Lilić 50 puta na oglasnoj tabli pisao izvinjenje studentima što ih je varao. Zato sam zaista iznenađena da ste reagovali na način na koji ste reagovali, neki od vas, ne svi.
Još jedan komentar, ministre, kada je Zoran Krasić obrazlagao amandman, pa je govorio o plagijatima koje može ili ne može da utvrdi tržišni inspektor, onda ste objasnili kako je najlakše da se ode na buvljak i da se tamo utvrde plagijati odevnih predmeta. Ali, nije dobro što ste baš buvljak uzeli za primer, iz dva razloga. Prvi razlog je što na buvljaku rade ljudi koji imaju obrazovanje, ljudi koji su ostali bez posla, bez svojih domova, bez svoje otadžbine, a koji su došli ovde u Srbiju, ili su rođeni i žive ovde, a dobili otkaze, i primorani su da se bave prodajom odevnih predmeta na buvljaku. Sa druge strane, puno je ljudi koji kupuju na buvljaku, a to su takođe građani ove zemlje, koji jedva mogu i to na buvljaku da kupe, pa makar to bio i plagijat.
Naravno, ovim ne želim da kažem da podržavam plagijate ni u odevnim predmetima ni bilo gde, ali nije vam bio umestan primer u zemlji Srbiji u kojoj toliko građana teško živi, u kojoj je toliko sirotinje i bede; još im sa ove govornice dirajte buvljak i kineske prodavnice, pa možete onda lepo da ih ubijete.
Trebalo je da uzmete primer onih kompakt diskova, o kojima je takođe Krasić govorio, koje plagiraju oni koji su ih snimili, a imaju puno para, lako zarađuju pare.
Nemam ja ništa protiv, jer nikome oni ne kradu pare, neka zarađuju onoliko koliko je narod spreman da plati, ali je bitno da je u taj posao umešan Mlađan Dinkić, vaš kolega, ministar finansija. On je taj koji je uvozio plagijate CD i on je taj koji je oštetio državni budžet koji brani pred ovim narodom. To bi trebalo da znate i trebalo je da to uzmete kao primer otkrivanja plagijata, a ne onu sirotinju na buvljaku, mislim i na prodavce i na kupce. Hvala.