Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je ovim zakonom hteo da na neki način uredi savremeno tržište hartija od vrednosti i u toj zamisli nastala je podela na berzansko i vanberzansko poslovanje, gde u berzanskom poslovanju trgovanje uređuje berza, a dok se na vanberzanskom poslovanju zamislilo tako da se na neki način da prioritet fizičkim i pravnim licima da bi mogli što lakše da ostvare svoja prava.
Međutim, gledajući kroz dalji tekst zakona vidi se da se na neki način nešto krije, jer izlaskom malih akcionara u vanberzansko poslovanje kontroliše ih ipak Komisija za hartije od vrednosti.
Članom 22. ovog zakona uređeno je trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, gde su već date pogodnosti Narodnoj banci i Republici za trgovanje i izlazak na berzu bez javnog oglašavanja.
To je razlog zašto sam dao amandman u ime SRS na član 22. stav 2. da se još jednom povlašćenje uskrati, jer u ovom članu se daje pravo, na neki način, da dospelost ne moraju da čekaju u roku od 30 dana i iz tog razloga sam dao predlog da se ovaj član briše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Drago mi je, gospodine Markoviću, da ste posredno priznali da nešto nije u redu sa ovim poslovnikom, ali za istoriju će biti zabeleženo da je to vaš poslovnik. U nekom periodu ste mogli da skupite neku većinu da se on izglasa i da se po njemu radi i da se taj isti poslovnik krši, ne toliko sa vaše strane, ali neki drugi to čine.
Ovaj dosledni evropski put mi nije jasan. Sada ću vam objasniti. Zbog četiri zakona Miroljub Labus je napustio Vladu, ne zbog Mladića, ne zbog prekida ovih stvari, nego zbog oštrog neslaganja kako treba da se uredi naše finansijsko tržište i druga pitanja koja su sa ovim tačkama dnevnog reda u vezi. Zašto?
Pojavio se problem što danas razgovaramo o privatnom zakonu. Nema iza ovog zakona neke struke, poneki pojam za stručne krugove može nešto da znači, ali ovde se krije privatni interes i privatni zakon. Naravno, Koštunicu to ne interesuje. Vidite koliko ga interesuje – nema nijednog poslanika. Nema ni ministra, on počeo sa kampanjom. Do pre nekoliko dana vodio je unutarstranačku, a sada gleda ko može taj jedan posto da pređe, da uhvati neki priključak. Naravno, nama je podmetnuto ovde da raspravljamo o ovome. I naravno odmah znate ko će da podrži ovaj zakon – podržaće oni iz DOS-a koji su sada predsednici upravnih odbora banaka koje su navukli ovde.
Neko je zaključio da nije dobro da budu of-šor firme samo na nekim egzotičnim ostrvima. I Srbija je egzotična i može da se desi da i ovde postoje of-šor firme i to bi bile naše firme. To bi bili naši stranci u svojoj državi. Takav koncept su napravili. Tvrdim vam, ukoliko se ovakvi zakoni izglasaju, neko će verovatno da zaglavi u zatvoru, pa vas unapred upozoravam da se ovo svesno, namerno radi. Dokazaću vam taj put prema of-šor Srbiji.
Pošto je definitivno svima jasno, onima koji su ljuti što su pregovori oko brzog ulaska u EU zaustavljeni početkom maja, a ljuti su verovatno i oni, samo što kažu - mi ćemo da se ljutimo do septembra, od tog puta nema ništa i to je svima jasno, onda je potrebno da se napravi of-šor firma, of-šor država gde bi mogli da mešetare oni koji su prali novac, što novac koji potiče sa ove teritorije, tako i onaj mafijaški iz inostranstva, i to su ove banke.
Vidite, predsednici upravnih odbora ovih banaka su mnogo popularniji danas nego pre nego što su bili izabrani za ministre i pre nego što su postali ministri u Đinđićevoj Vladi. Božidar Đelić je sada predsednik upravnog odbora, plati, reklamira se po televizijama.
Odmah krenuo i pevač Pitić. To je onaj što je tri meseca glumio ministra, a nije položio zakletvu.
Vidite, u vezi sa članom 22. i stavom 2. koji je obuhvaćen amandmanom gospodina Lalića, vrlo je značajan član 16. koji definiše ko mogu biti izdavaoci hartija od vrednosti u Srbiji i u uvodnoj rečenici prvog stava potencira se – u Republici Srbiji.
Kaže se – pravna lica sa sedištem na toj teritoriji, Republika, autonomne pokrajine, vlast i paravlast, Narodna banka Srbije, pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD-a i EU sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija ima zaključene ugovore.
Kako naša Komisija za hartije od vrednosti može da ima zaključene ugovore? Valjda ugovore sa inostranstvom zaključuje država, ratifikuje parlament. Hoćete Štimca da menjate posle ovog zakona? Hoćete, ne uklapa vam se Štimac.
Kako pravno lice sa sedištem u inostranstvu kod nas izdaje hartije od vrednosti, zašto ne izdaje u svojoj državi i gde to ima da preduzeće iz jedne države ili pravno lice iz jedne države ne izdaje hartije od vrednosti u svojoj državi, nego u nekoj drugoj?
Ima tamo gde postoji zajedničko tržište. Ima tamo gde postoje države koje su se tako otvorile da registruju of-šor firme itd.
Evo, to je to, gospodine Arsiću, što treba da se kaže, zašto je ovo privatni zakon Mlađana Dinkića i lobija koji stoji iza njega, jer ništa nije bolji ni Labus, nego su se posvađali ko će više da zahvati, ko će da ima veći uticaj.
Gospodin Lalić vam je rekao samo jednu rečenicu koja je značajna za ovaj amandman na član 22. stav 2, a ta rečenica glasi – ne može država da bude u povoljnijem položaju od ostalih izdavaoca hartija od vrednosti kada su u pitanju ove dužničke hartije od vrednosti. To su one koje imaocu daju pravo na glavnicu, kamatu ili neku pogodnost.
Šta se predlaže u tom stavu od strane Vlade, odnosno čitaj – Mlađana Dinkića i njegovih? Predlaže se da ako je izdavalac te dužničke hartije od vrednosti Republika ili Narodna banka Srbija, tumači Mlađan Dinkić ili Jelašić u koprodukciji, sasvim je svejedno, da rok dospeća može biti i kraći od 30 dana, jer u prvom stavu je navedeno da rok dospeća obaveze iz te hartije od vrednosti ne može biti kraći od 30 dana. Naravno, u sledećim stavovima se govori šta su to kratkoročne, šta dugoročne, a kao vododelnica uzeto je 365 dana.
Mi tražimo da i država bude ravnopravna. Ako neko drugi izdaje tu dužničku hartiju od vrednosti, onda ćete morati da nam objašnjavate kako je to moguće, ali dobro, ali onda i država mora da bude u istom položaju kao i taj drugi izdavalac hartija od vrednosti.
Ne znam zašto bi država uvek imala neki izuzetak, da li zbog toga što putem ovih hartija od vrednosti garantuje kratkoročna zaduženja budžeta, a to je neophodno da bi država ispunila svoje obaveze, recimo, prema penzionerima kada treba da se premosti neki tekući nedostatak sredstava u budžetu.
Znate šta će se onda desiti – jeste, država se zadužila kod te i te banke, računala je da će da vrati u tom i tom roku, ali ona je brže vratila. Znači, ovaj moj stav, svaki predstavnik Vlade može lepo da ospori priču, vi sprečavate državu da bude efikasnija, da ranije ispuni obavezu i oslobodi se obaveze i na taj način se spasi od nekih kamata, ali tu je podvala.
Zašto? Zato što se zaboravlja na glavni problem: kako to da nema sredstava kada smo prepuni suficita? Vidite kako se to menja, kako se te podvale pripremaju. Mi smo dobili zadatak da danas raskrinkamo ovaj prvi od tih privatnih zakona Mlađana Dinkića i njegovih sponzora i bogami, na prvi pogled može delovati da je baš moralno napustiti tu grupaciju na čijem je čelu ovakav Mlađan Dinkić. Problem je u tome što je u pitanju svađa oko plena, oko primata i uticaja.
Znači, ako gospodin Štimac prati ovu sednicu, odmah neka računa da je razrešen. To je sledeća etapa koju će da pokrene.

Hvala vam. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Samo momenat, molim vas. Konsultovao sam se sa izveštajem koji vi dobijate, a koji je u pismenoj formi zbirno stigao i predsedniku Skupštine, da slučajno nisam napravio lapsus. Ni slučajno ni namerno nisam, nije prihvaćeno prvih 10 amandmana, sve je u redu. Hvala vam, hvala svima na razumevanju.
Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Zakonodavni odbor je podneo amandman na naslov iznad člana 29.
Odbor za finansije je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovima 28. i 29. reguliše se kada i pod kojim uslovima Komisija za hartije od vrednosti izdaje odobrenje za izdavanje prospekta.
Kroz čitav ovaj zakon provlači se da sve ono što niste rešili ovim zakonom i sve ono što bi bilo previše očigledno da može biti zloupotreba, ostavljate kao mogućnost da se to raznim podzakonskim aktima reguliše i da to reguliše Komisija za hartije od vrednosti. Dakle, u svemu tome, čak su toj komisiji date mogućnosti koje pripadaju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dalje, stalno se spominje forma prospekta. Znači, Komisija za hartije od vrednosti određuje formu, sadržaj prospekta i odluke za izdavanje hartija od vrednosti. Hajde da kažemo sadržaj, ali šta je to forma, šta on podrazumeva pod tom formom, to možemo da ostavimo lingvistima, neka oni to proučavaju, oni koji se bave jezicima, ali pazite dalje.
U članu 28, a vezano je za član 29, jer to su rokovi pod kojima se ugovara, Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u slučaju da je sadržina prospekta u suprotnosti, odnosno da forma prospekta nije u skladu sa odredbama ovog zakona i aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Zar nije bilo jednostavnije da napišete da Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u slučaju kada prospekt ne odgovara odredbama ovog zakona? Te vaše forme i ti vaši sadržaji nisu neka materija koja mora da bude stalna, možete da je menjate od slučaja do slučaja. Dakle, možete da napravite sadržaj forme i neka važi samo jedan dan.
To se vidi u prethodnom članu na koji je podnet amandman, to je član 22, kaže se: "Obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti ne mogu dospevati pre isteka roka od 30 dana od dana njihovog izdavanja." Pa se kaže u sledećem stavu: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika i NBS mogu dospevati i pre isteka roka iz tog stava."
Znači, vi već u samom zakonu određujete ko je povlašćen, ko nije. Znači, bilo bi previše za narodne poslanike da nabrojimo koji će sve biti povlašćeni, a nisu Narodna banka i Republika Srbija, pa ćemo da im određujemo sadržinu i formu prospekta. U toj formi i sadržini prospekta se, u stvari, naznačava u kakvu svrhu idu hartije od vrednosti itd.
Znači, ako je u pitanju ovakva materija, sasvim je logično da odredbe moraju da budu regulisane samim zakonom, a ne raznim podzakonskim aktima koja Komisija može da menja kad joj se svidi. Prethodna vlada je vladala ne uz pomoć zakona, nego uz pomoć uredbi.
Imali smo mnogo više uredbi koje je donela Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića, nego članova zakona, svih zajedno koji su bili predloženi u Narodnoj skupštini.
To je previše očigledno, malo ste dobijali packe od EU zbog toga. Sad to više nećemo da radimo uredbama koje su podzakonski akt, ali neće to da radi Vlada Republike Srbije, nego ćemo neke nadležnosti da poverimo organu koji predstavlja izvršnu vlast, u ovom slučaju Komisiji. Opet ćemo da se vrtimo ukrug, opet će jedna grupa ljudi da gospodari tržištem hartija od vrednosti.
Sama zamisao ovog zakona i seta drugih zakona koji idu odmah iza ovoga jeste kako da se dođe do novca malih akcionara. Znači, ovde smo u postupku privatizacije, u postupku emitovanja državnih obveznica za staru deviznu štednju, u postupku likvidacije i stečaja banaka stvorili jednu ekipu koja je došla do ogromnog kapitala. Taj kapital nije dovoljan. To se, nažalost, čak ni ne vrti u domaćoj privredi, nego je on zastupljen u bankarskom sektoru, ko zna gde sve, po ovim egzotičnim ostrvima itd.
Sada su porasli apetiti, tih desetak milijardi evra, koliko se do sada opljačkalo, što kroz imovinu, što kroz novac, nije dovoljno. Sada je na red došao onaj deo novca koji građani imaju na štednji u bankama ili u svojim slamaricama. Sad do tog novca treba doći raznim finansijskim spekulacijama. To jesu mali investitori, jesu mali po kapitalu koji pojedinačno svaki od njih ima, ali činjenica je da ih ima mnogo, da je to red veličine tri ili četiri milijarde evra.
Znači, na jedan takav način, kroz investicione fondove, kroz Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, čak i tu ima povlašćenih, kroz Zakon o tržištu hartija od vrednosti, taj novac se jednostavno otme od građana Srbije, i tako ukrug.
U članu 29. još je taj rok u kome Komisija za hartije od vrednosti mora da odgovori, ne na osnovu predloženih 20 dana, nego u roku od 10 dana, jer se samim tim smanjuje mogućnost, odnosno vremenski period kada će razni spekulanti na tržištu hartija od vrednosti da podižu ili spuštaju vrednost akcija pojedinih lica, dok se ovakav prospekt ne izda.
Naravno, Komisija za hartije od vrednosti bi trebalo, pošto nema baš mala novčana sredstva, već postoji nešto malo više od godinu i po dana, mnogo efikasnije da radi po ovom pitanju.
Kad smo već kod Komisije za hartije od vrednosti, izgleda mi da su se gospoda iz G17 prevarila u sadašnjem predsedniku Komisije za hartije od vrednosti. Izgleda da je čovek, pripadao je političkoj opciji G17 plus, bio pošten, a izgleda mi da je to jedini razlog zašto se sada jedan ovakav zakon nalazi u proceduri – promenimo zakon, uslove pod kojima se bira Komisija, onda ćemo da promenimo i Komisiju.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS, na Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, podneo sam amandman na član 32. stav 7, gde se reči "pet godina" zamenjuju rečima "jedne godine".
Članovi od 26. do 33. definišu pojam prospekta koji izdaje Komisija za hartije od vrednosti. Kroz članove 30. i 31. se definiše preliminarni prospekt i uslovi za dobijanje takvog prospekta od Komisije za hartije od vrednosti, a članom 32. definiše se pojam odložnog prospekta i koji su uslovi za dobijanje saglasnosti za odložni prospekt od Komisije za hartije od vrednosti.
Ovaj član je izuzetno dug, ima devet stavova, a u sedmom stavu stoji da odlaganje otpočinjanja postupka upisa i uplate hartija od vrednosti ne može trajati duže od pet godina za odobrene i neizdate akcije, odnosno 12 meseci za druge hartije od vrednosti, od dana donošenja rešenja o odobrenju odloženog prospekta.
Smatram da je ovde došlo do previda onoga ko je pisao ovaj zakon. Trebalo bi da stoji da odlaganje otpočinjanja postupka upisa i uplate hartija od vrednosti ne može trajati duže od jedne godine za odobrene i neizdate akcije, odnosno 12 meseci. Smatram da će predlagač ovog predloga zakona prihvatiti ovaj moj amandman.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samim činom da nije prihvatila amandman, Vlada priznaje da ne zna i ne poštuje Ustav Republike Srbije. Radi javnosti i onih poslanika koji su mi obećali da će da podrže amandmane, objasniću u čemu se ogleda problem člana 32. stav 8, na koji je gospodin Milajić podneo amandman i traži da se taj stav briše.
U tomu stavu je napisano: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje odložnog prospekta". Da bi to bilo jasno, moram da vas podsetim da je nešto slično urađeno sa članom 30. stav 3. koji kaže: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje preliminarnog prospekta".
Treća odredba na koju želim da vam skrenem pažnju je poslednji stav u članu 26. i tu moram da pohvalim Vladu, jedino je ovo zakonito, ustavno, a to je formulacija koja se tiče prospekta za izdavanje hartija od vrednosti. Taj poslednji stav glasi: "Formu i sadržinu zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, odluke o izdavanju hartija od vrednosti, prospekta za izdavanje hartija od vrednosti i skraćenog prospekta propisuje Komisija". Ovom formulacijom je sve obuhvaćeno što je ubačeno u stav 3. člana 20. i u stav 8. člana 32.
O čemu se radi? Uslovi mogu da se propišu samo zakonom, a način ostvarivanja nekog prava može da se propiše podzakonskim aktom. Šta bi mogao da bude podzakonski akt u ovoj materiji? Mogla bi da bude odluka Komisije za hartije od vrednosti iz člana 26, poslednji stav gde stoji ovlašćenje Komisije i to što je Komisija po tom stavu ovlašćena da uradi to jeste ustavno – da propiše formu, da odredi te obrasce. Međutim, da Komisija samostalno utvrđuje uslove, pa kada je u pitanju izdavanje, preliminarni prospekt i odloženi prospekt, onda se zalazi u nešto što može da uredi samo Narodna skupština kao organ koji donosi zakon.
Sasvim je dovoljno ovo ovlašćenje iz člana 26. poslednji stav. To može da radi Komisija za hartije od vrednosti i može svojim aktom da uredi na opšti način, da propiše obrasce i tako dalje, ali da određuje neke nove uslove, više ili mimo onih koji su propisani zakonom, e to ne može. Jer, kada se ulazi u neke uslove onda se ulazi u srž, u materiju koju mora Narodna skupština da uredi zakonom. Ne može podzakonskim aktom. Zašto? Jer pitanje uslova dotiče elementarno pitanje da li neko ispunjava ili ne ispunjava, da li nekome nešto pripada ili ne pripada, da li postoji neko pravo ili ne postoji.
Pod kojim uslovima će da se prizna neko pravo može da uredi Narodna skupština, ali Komisija ne može, jer nema zakonodavnu nadležnost. Može da propiše formu, može da propiše obrasce, može da reši neka pitanja postupka u skladu sa duhom zakona i na bazi ovlašćenja iz zakona, ali da svojim podzakonskim aktom ulazi u suštinu nekog prava, na način da li ono može da postoji ili ne može da postoji, to ne može da radi Komisija; ne samo Komisija za hartije od vrednosti, nego bilo koji drugi organ, pa čak ni Vlada ne može to da radi.
Ovo je najočigledniji primer neustavne odredbe. E sad, nije Mlađan Dinkić baš neki veliki poznavalac Ustava ili ustavobranitelj. On je to svesno uradio. Zašto? Zameniće on i Komisiju za hartije od vrednosti, pa će sebi odane i podobne, a možda i neke od ovih nekoliko ovde koji su prisutni, da ubaci tamo. Sve on to smišljeno radi, jer vrlo jak lobi njega goni na ove stvari.
Ne znam kako je on mogao da prođe kod vašeg Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
A što se tiče ovog zakonodavnog odbora, to me uopšte ne čudi, kod njih je sve pravno moguće. Pozivam one narodne poslanike koji su obećali da će da glasaju za amandmane Srpske radikalne stranke – glasajući za ovaj amandman glasate i za vaš Ustav.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Dobro ste me podsetili. Svi koji ste zainteresovani za ovu materiju, verujem da ste primili primedbe, predloge i sugestije Komisije za hartije od vrednosti koje su vam prosleđene preko kabineta predsednika, šefovima poslaničkih grupa. Hvala vam.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.