Gospodine Markoviću, drugi put donesite slobodno karticu ovde.

Izvinite, gospodine predsedavajući, ja primam platu kao narodni poslanik, a ne kao službenik Skupštine. Prema tome, vi tražite ili vi idite pa uzmite karticu.

Gospodine Markoviću, ovo vam govorim zato što sumnjam u to, jer jednostavno ne bi neko demantovao da je tako nešto činio.
Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović, replika.

Gospodine potpredsedniče, Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, danas nije bio na mestu predsednika i vas je odredio da ga zamenjujete. Vi ste bili dužni da po Poslovniku upozorite ministra Parivodića da se ponaša u skladu sa dostojanstvom i da poštuje dostojanstvo Skupštine, a ne da na način, jer to je kod njega stanje koje treba da definišu medicinski eksperti, on je u šoku, uzbuđen... Šta mene briga kakve su vaše impresije, gospodine Parivodiću? Ne možete na takav način da razgovarate, ni takve zlurade ocene i komentare da dajete na rečenice. Evo, ni sada ne sluša.
Sredoje, je l′ se popilo malo? Jeste. Vrati se u klupu, sedi da ja razgovaram sa ministrom, javila sam se.
(Predsedavajući: Molim vas da se sa uvažavanjem odnosite prema vašim kolegama.)
To je uvažavanje, a nije uvažavanje da mi upada ovde ispred nosa čovek, da se domunđava sa ministrom dok mu govorim o tome kakav je red u Skupštini Srbije, u koju je on došao kao gost.
Gospodine ministre, možete da kažete da to nije u skladu sa vašom koncepcijom, da imate ovakvu ili onakvu viziju. Kakav ste nam Zakon o hipoteci predložili, i stupio je na snagu, čude se i krste graditelji po Srbiji, a po bankama vam se smeju grohotom. Pronađite mi jednu banku koja će da odobri hipoteku na građevinsku dozvolu. Takve banke u Srbiji još uvek nema. Zaređajte po bankama ovde pa pogledajte kako to neko ko nema krov nad glavom, ko treba da dođe i da gradi, sa građevinskom dozvolom da se pojavi i da traži hipoteku na izgrađeni objekat. Nijedna banka od ovih koje daju stambene kredite, te hipotekarne kredite, ne želi da uradi. Sada nam opet podmećete neki zakon koji veze nema sa realnim stanjem, izvrćete činjenice, gospodine ministre.
O konkretnom slučaju i o mafijaškom poslu jedne osobe poznate u svetu estrade i o ministru koji je povezan sa tim i takvima govorio je gospodin Zoran Krasić, a vi pričate o drugim stvarima. Je l′ vi imate prava, gospodine ministre, da štancujete CD "Rolingstonsa" i "Bitlsa"? Nemate. Nisu imali ni oni koji su to radili u Bugarskoj za neke domaće autore ili neke druge. Onaj carinik koji je carinio tu robu, a u milionima primeraka su ti diskovi stizali, uopšte nije gledao da li taj neko ima autorska prava.
Malopre ste rekli da mi potcenjujemo inspektore. Uopšte ih ne potcenjujemo. Oni su dobili mnogo bolje uslove za rad kada je Zoran Krasić bio ministar. Bio je ministar trgovine u najtežim uslovima, ne daj bože da se to vreme više vrati, ali Srbija je u takvim uslovima, za vreme njegovog ministrovanja, skroman je čovek pa to neće da vam kaže, kakav je i svaki srpski radikal, bila uređena zemlja i ministri su imali mogućnost da rade svoj posao, da idu na teren i da se bave inspekcijskim poslovima.
Vi sada lepo kažete nama da neće inspektori samo to da rade, mi ih potcenjujemo, mogu da prepoznaju šta je falsifikat. Niste bili u sali, rekla sam vašem mladom kolegi, uopšte nije tačno, gospodine ministre, toliko su danas vredne kopije tih originala da i dobri poznavaoci određenog brenda, bilo da je u pitanju garderoba, parfemi, jedva da mogu da prepoznaju, a kamoli inspektori koji imaju ne znam kakve bedne plate i koji nikada u životu u svom posedu nisu imali "pradinu" tašnu, "lakosta" bluzu ili "najk" patike i da kaže – ja sam ekspert i ustanovio sam.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Evo, gospodine Mihailoviću, završavam, ali zaista upozorite sledeći put ministra da svoje šokantne impresije koje ima o zakonu zadrži, pa posle neka priča nekome drugom, a ne nama. Ovde samo sa argumentima baratajte.

Dužan sam da vam kažem da zaista ne opominjem ni vas kada se uvredljivo odnosite i mislim da nije fer da tražite nešto više od drugih nego što sami činite. Često ste se sa mesta odnosili sa uvredama, ali pošto nismo u školi nećemo se opominjati za svaku rečenicu, a tražite od ministra da se ponaša na najbolji način.
Izvolite, Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Sada, pošto ste više nego drski, ne poštujete Poslovnik sa mesta predsedavajućeg, po članu 28. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni da ste vi takvim načinom obraćanja, pre svega meni i narodnim poslanicima kojima ste dali takvo obrazloženje, povredili dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Mihailoviću, vi jeste unuk slavnog i čuvenog đenerala Draže Mihailovića, ali vas je očigledno u političkom smislu jedan potpuni politički diletant vaspitavao, a to je Vuk Drašković. Kako vas je vaspitao, u takvoj ste sada stranci, takva je i njegova stranka. Prema tome, nemojte meni da držite pridike, niti bilo kome iz Srpske radikalne stranke brifing. Lepo vaspitanje nosimo od kuće, to je ono što je osnovno, ali u političkom smislu smo prošli kod danas najvećeg srpskog junaka, ali sigurno najvećeg poznavaoca pravne i političke prakse profesora dr Vojislava Šešelja.
Bolje vam je da ćutite i da vodite skupštinu onako kako vam Poslovnik dozvoljava, a ne da štitite one koji se neprimereno ponašaju, bilo da je ministar ili neko drugi ko je onako usput kolateralna šteta.

U danu za glasanje sigurno će se Skupština izjasniti, a i gledaoci i birači će se izjasniti ko kakvo vaspitanje iz kuće nosi. Hvala. Gospodine Krasiću, izvolite.

Gospodine Mihailoviću, počeću sa citatom, znate kako ide po Poslovniku. "Predložena rešenja", gospodine Parivodiću, čitam zakon koji vi branite u Skupštini, "će uticati na sve građane i privredne subjekte koji raspolažu pravima intelektualne svojine, stoga što će omogućiti potpunu zaštitu prava intelektualne svojine od strane izvršnih vlasti. Pravni okvir zaštite intelektualne svojine biće znatno unapređen. Naime, prema postojećem stanju, nosioci tih prava moraju se sami štititi putem sudskih sporova i privatnih krivičnih prijava, a ovaj zakon će omogućiti neposredno angažovanje izvršne vlasti, kada nadležni organi ocene da je došlo do povrede takvog prava, po službenoj dužnosti ili po zahtevu nosioca prava."
Svako razuman može da shvati ove tri rečenice. Ovde se kritikuje postojeće stanje, a postojeće stanje je – za zaštitu prava intelektualne svojine autor mora da se obrati sudu. Ovaj predlog zakona, to je analiza efekata, koji je Vlada napisala, garantuje autorima da će izvršna vlast da ih spasi tih muka i problema, da nemaju potrebe da se javljaju radi zaštite prava intelektualne svojine sudovima, već će...
Hoćete ponovo da pročitam? Hajde da ponovo pročitam: "Pravni okvir zaštite intelektualne svojine biće znatno unapređen. Naime, prema postojećem stanju, nosioci tih prava moraju se sami štititi putem sudskih sporova i privatnih krivičnih prijava", i to je danas, "a ovaj zakon će omogućiti neposredno angažovanje izvršne vlasti, kada nadležni organi ocene da je došlo do povrede takvog prava, po službenoj dužnosti ili po zahtevu nosilaca prava."
Saslušajte me. Opet sam vas sačekao, ide sledeća rečenica: "Time će se neposredno unaprediti pravna sigurnost, odnosno položaj imaoca prava, što će u Srbiji dovesti do uvećanja domaćih i stranih ulaganja u promet i proizvodnju robe, kao i pružanje usluga...".
Dakle, molim vas, vi ste do pre pola sata pričali o tome kako ovaj zakon rešava sve, a od pre pola sata pričate o tome kako ovaj zakon ništa ne valja. Kada je došao amandman na član 24. promenili ste priču. Kada je došao taj amandman, vi ste poništili sve ono što su efekti ovog novog predloga zakona.
Druga stvar, vi ste vrlo slobodoumno pristupili problemu koliko je autor slobodan, da li će 500 primeraka da stavi u legalni promet, a 20 hiljada komada u ilegalni promet; verovatno ste pričali sa gledišta njegovih prava kao autora, ali ste zaboravili na državu.
Dakle, sada moram da vam kažem, inspekcijski organi postoje pre svega i samo zbog toga da država ispunjava svoju ustavnu funkciju. Šire posmatrano, tu se nalaze i građani i njihovi interesi, ali pre svega inspekcija treba da obezbedi da se poslovi u državi obavljaju u skladu sa zakonom. I, samo ona ima još jedno ovlašćenje u odnosu na sve druge organe da privremeno može nešto da uradi što bi pripadalo sudu, ali ta privremenost je uzrokovana situacijom hitnosti, neophodnosti itd.
Međutim, vi u članu 12. Predloga zakona govorite o nadležnim organima, pri tome mislite na inspektora koji je već utvrdio da je došlo do povrede prava intelektualne svojine. Kako on može da utvrdi da je došlo do povrede prava intelektualne svojine, kada je on u mogućnosti na bazi papira samo da utvrdi da li je nešto u legalnom ili nelegalnom prometu? Vi želite da budete duhoviti, ali ne možete da budete duhoviti.
Inspekcijske organe nemojte da koristite za ove stvari pod ovim izgovorom, jer ću vam sada reći jednu stvar. Ako se, recimo, Lepa Brena kao autor (pitanje je da li je ona autor, ali nema veze) dogovori sa Štampa komercom da će preko Štampa komerca da prođe 500 primeraka nekog CD-a legalno, a 10 hiljada komada ilegalno, i taj iz Štampa komerca (mislim da je bio u Novoj Srbiji, onaj Grujić, i on je isto kriminalac) prevari Lepu Brenu i Lepa Brena brže organizuje letovanje na crnogorskom primorju sa Mlađanom Dinkićem u istoj kući i kaže – Mlađo, brate, on je mene prevario, pouzdano znam da u trafikama postoje neki diskovi bez dokumentacije. Nije povreda, nego je zloupotreba. Onda Mlađa pošalje neke svoje odabrane i oni zatvore Štampa komerc. Zbog čega? Imaju privremenu zabranu obavljanja delatnosti, a zbog čega? Zato što je Lepa Brena kao autor povređena, a inspektor je utvrdio da je došlo do povrede prava intelektualne svojine, a tu je suštinski povređen propis o prometu roba i usluga.
To ćete vi da sprovedete ovim predlogom zakona. Gospodo autori, sami se štitite. Oni su do sada imali problema kada napišu inspekciji, pa kažu – molim vas, oni prodaju moju robu u toj i toj prodavnici; onda neki inspektor kaže – dobro, idemo da vidimo, a neki kaže – ne znam, to ti reši na sudu. Taj što je rekao – to ti reši na sudu, bio je u pravu, samo da znate. Zapamtite, inspektori, koga god budete uputili od autora na sud, znajte da ste u pravu. Ako postupite po ovom zakonu, opet će neko da vas zloupotrebi, kao što vas stalno zloupotrebljava.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za finansije podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 25. doda novi član 25a.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da me je predsedavajući upućivao da se bavim i nekim drugim poslovima, pokušaću da obrazložim ovaj amandman, pa ću onda da idem na pauzu, bojim se da me ne nateraju da za vreme pauze pokupim ove papire, kao narodni poslanik u Skupštini.
Dame i gospodo, narodni poslanik gospođa Pop-Lazić, u ime SRS, traži da se u članu 26. stav 2. reči "podnosilac zahteva" zamene rečima "nadležni organ", i reč "podnosioca" zameni rečima "nadležnog organa".
Da bi stvar bila jasna, pročitaću stav 2. ovog člana: "Podnosilac zahteva dužan je da nadoknadi štetu koju trpi lice od koga je roba oduzeta, zbog neosnovanog zadržavanja robe do kojeg je došlo na zahtev podnosioca".
Gospođa Gordana Pop-Lazić traži da se podnosilac zahteva, u ovom slučaju onaj ko je štitio autorsko pravo i kome Predlog zakona traži polaganje određene bankarske garancije ili depozita i na osnovu toga je roba oduzeta, pošlo se u proceduru, pošlo se u postupak... A, hvala bogu, sudovi nam jesu kakvi jesu, jer da nisu ne bi mogli da se pojave svi ti plagijati, sva ta bofl roba koja ima samo nalepnicu ili prišiven znak, ne bi mogle da se pojave sve te knjige koje su isprepisivane, ne bi moglo da se pojavi ništa što bi moglo da ide na štetu vlasnika i intelektualne svojine, vlasnika žiga, vlasnika marke itd.
U ovom slučaju zakon traži da podnosilac zahteva, dakle vlasnik koji je podneo zahtev, snosi štetu koja je nastala zbog toga što je roba oduzeta ili privremeno oduzeta. Ako se budu vlasnici sami štitili, šta će im onda država?
Ako država zakonom uređuje ovo, onda mora da uredi do kraja. Država će utvrđivati da li se radi o plagijatu ili se radi o originalnoj marki. Država će utvrđivati da li se radi o tome da je porez plaćen ili nije, da li se radi o švercovanoj robi ili se ne radi.
Država mora da snosi i u ovom slučaju odgovornost, jer ako je autor oštećen, samim tim što se roba od koje on nema nikakve koristi pojavila na tržištu, ili posumnja da je oštećen, i sve se dešava u skladu sa ovim zakonom, na kraju ćemo tog istog autora naterati da nadoknadi štetu onome ko je tu robu doneo ili prošvercovao.
Zbog toga smatram da država mora da stane iza ovoga i da ovaj amandman u danu za glasanje narodni poslanici usvoje, da pritisnu zeleno dugme.