Dobili ste da je i Bubalo ovlašćeni predstavnik.

Ne, ne, zbog vaše informacije da više nikada neće doći.

Pa vidite, on se zarekao prošli put kada je pretrpeo onu debatu, nokaut od radikala i rekao je – ja više u životu neću da uđem u ovu salu. A vi znate, oni su ljudi od reči. Samo vas podsećam da su oni ljudi od reči. Tako su obećali da nikog neće da hapse, pa sad hapse.
Mislim, nije korektno i nije kulturno, nije civilizacijski, a to možda lepše zvuči ovima koji znaju ove termine, nije evropski da neko nešto predloži pa da pobegne.
Ako već hoćete nešto evropski, u malo kom parlamentu u Evropi je moguće da ministar bude odsutan kada je na dnevnom redu njegova tačka. A ovog vašeg, on je u farmerkama dolazio ovde, uopšte ne interesuje Skupština, njega interesuju samo pare, diskovi, muzika, Keba i ostale stvari. Ali, dobro, o tome će birači da presuđuju, nemam ništa protiv toga.
Da se vratimo na ovaj amandman koji je podnet na član 77. Predloga zakona, i to na stavove 6, 7. i 8. Vidite kako to izgleda, kako se izgubi mera. Dugo sam u ovom poslu pa verovatno i znam nešto malo o tim zakonima; mogu da shvatim kada to neko radi perfidno, kada pravi neke začkoljice, pravi neke sitne rupice koje teško mogu da se ustanove prilikom prvog čitanja predloga zakona, ali ne mogu da shvatim da neko to tako brutalno radi. A ovo je, verujte, nešto najbrutalnije što sam imao prilike da pročitam.
Doduše, to me ne iznenađuje, jer znam ko stoji iza ovog zakona i od njega ne treba očekivati nešto bolje. Prvo, on ne zna ovaj posao, ali dobro. Opet pričam zbog većine, koja će po sistemu 126 je dokaz ekspertskog znanja, pa čak i logike...
Vidite, članom 9. Predloga zakona definisan je pojam javno društvo, ali ovde reč javno ne znači državno i ne znači čak ni javnost, ovde reč javno ne znači apsolutno ništa. Treba samo da zbuni nekoga ko bi uzeo ozbiljno da čita ovaj zakon kada ga budete izglasali.
Ajde prvi stav gde se priča o nekom društvu, pa se kaže – javno društvo je ono koje je jedanput makar izdalo hartije od vrednosti i završilo posao. Ali, za njegov status se vezuje da je dobilo dozvolu Komisije za izdavanje. Čega? Njih baš briga, čitaju novine. Komisije za šta? Za izdavanje. Čega? Pčela? Leptira? Nema je.
U prethodnih nekoliko članova, da budem precizan u članu 3, kažete – Komisija za hartije od vrednosti. Ova komisija za izdavanje ne postoji u zakonu. Nigde nema takve, samo kod ovog člana se pojavljuje Komisija za izdavanje. Još kaže: "dobilo dozvolu Komisije za izdavanje, odnosno uključenje tih hartija na organizovano tržište". Koje komisije za izdavanje? Gospode Bože, šta pišu!
Član 10. kaže – organizovano tržište; to tržište je definisano ne po subjektima, ne po lokalitetu, ne po mestu, ne po delatnosti, nego glavna začkoljica jeste – nad kojim nadzor vrši Komisija. Sve se vrti oko Komisije.
Sada da se vratimo na član 77. koji je obuhvaćen amandmanom, gde je dat neuspeli pokušaj definisanja šta je berza. Vidite, nekada je za funkcionisanje berze, da bi se osnovala berza, da bi ona počela da radi, rešenje kojim se dozvoljava rad davalo Ministarstvo finansija. Po logici stvari, po državnoj strukturi, to bi trebalo da radi Ministarstvo kao organ državne uprave.
Međutim, kod nas je napušten taj sistem. Kod nas je na delu sistem razvlašćivanja države i njenih organa, pa se formiraju takozvana nezavisna regulatorna tela sa atributima državnih ovlašćenja. Nekada se to zovu komisije, nekada agencije, a koriste se i neki drugi nazivi. Tako da se Komisija za hartije od vrednosti pojavljuje ovde kao nadorgan kojoj vi dajete neka ovlašćenja koja ona ne bi mogla da ima.
Znači, neko ne može da organizuje berzu ukoliko nema dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. To je sada novi stil. Nije ovo prvi put, jer nešto slično je bilo i u prethodnom rešenju, a nekada je to radilo ministarstvo.
U ovom istom članu gde treba da se definiše berza, da se da pojam berze, vi u stavu 3. regulišete situaciju kako se stiče kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu. Ovom stavu nije mesto u ovom članu. To bi isto bilo kao da smo Zakonom o privrednim društvima u jednom članu definisali šta je to akcionarsko društvo, prvi stav, a u drugom stavu pričali o kvalifikovanom učešću, ograničenjima, načinu kako se on kontroliše, gde se prijavljuje, kako se prijavljuje, da li se dobija neko odobrenje itd.
Ako bismo ovu logiku prihvatili, to bi isto bilo kao da smo u Zakonu o bankama napisali taj i taj član, prvi stav, banka je akcionarsko društvo, a u sledećem stavu pričamo o kvalifikovanom učešću.
Vidite, to samo kada G17 predlaže sve može da bude logično i zakonito, čak i kada su kontradiktorni u pogledu principa koji se primenjuje prilikom pisanja određene norme.
U ovim stavovima za koje je gospodin Antić tražio da se brišu naveli ste da komisija u periodu koji ne može trajati duže od tri meseca od prijema obaveštenja iz stava 3. ovoga člana odlučuje o podobnosti i pouzdanosti novih lica koja stiču kvalifikovano učešće i o tome donosi rešenje. Šta će to u ovom članu?
Sada vi meni objasnite ovo ovlašćenje koje dobija Komisija: ona će da donese pozitivno rešenje ukoliko se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da lica koja poseduju kvalifikovano učešće imaju dobru poslovnu reputaciju. Hamović ima fantastičnu poslovnu reputaciju. Čim vidite njegov potpis, nemojte uopšte da proveravate, to je zagarantovano. Neću da ređam druga imena, drugi znaju ta druga imena.
I, da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje berze. Kako negativan uticaj? Tu će biti pranja para, svi imaju koristi od tog pranja para. I berza i oni koji trguju. Nema boljeg načina da se opere novac. Mafijaške pare na berzi se najbolje...
Da li se sećate kako je bilo; prva afera kod nas bila je sa trgovinom akcijama Apatinske pivare; organizator, sin jednog dobrog advokata. Kako ste završili tu aferu? Nikako. Taj Ivanišević, Ivančević, kako beše, i dalje trguje. Da vam ne pričam o drugima. Zatvorili ste mnogo taj krug, a mnogo ima krokodila u toj bari. Neminovno dolazi do sukoba interesa. Kada se pojavi sukob interesa, to će biti takva konkurencija da će dokazi da pršte na sve strane. Onaj ko bude u policiji samo može da čita ekonomske teme naših novina, sve ima zagarantovano.
Vodite računa, jer donosite tako dobar propis da vas neko pohapsi, jer ne postoji razlika između krađa. Krađa je krađa, ne može da bude demokratska krađa. Jeste da nas neko ubeđuje da takva kategorija postoji, ali je krađa krađa.
Kaže: "Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće utvrđuje Komisija." Jadni Štimac, opet će da dobije infarkt. Štimac je promenjen. On je u nacrtu promenjen. Ko će da dođe tamo? Opet oni žućkasti, što će s vremena na vreme malo da napuštaju Komisiju, malo da se vraćaju u Komisiju. Kako beše sa onim? Bajec, je l′ tako beše? On se pokajao, pa se nije pokajao, pa hoće, pa neće i verovatno je nešto calnulo i onda je sve završeno.
To je taj problem razvlašćivanja države i seobe državnih funkcija u ovakva vetrovita društva. Sada možete da zamislite, Komisija za hartije od vrednosti jeste značajan organ. Zašto? Zato što svojom delatnošću bitno utiče na kreiranje novca.
Svako izdavanje hartija od vrednosti jeste kreiranje novca. Ko ima uticaja na banke kao kreatore novca, a to ima Jelašić, vidite, on preko politike rezervi itd. sputava neke, nekima dozvoljava ekspanziju, obavezne rezerve, reguliše količinu novca, prati kakvi su uslovi ispunjeni za kredite itd. I ovaj ko bude radio ovo, oni omogućavaju da se svi mafijaši susretnu na berzi i tu lepo operu papire i novac. Vodite računa (pretpostavljam da mi je vreme isteklo), na vreme vas upozoravamo da vodite računa.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić i Jovan Todorović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Vlada se ne slaže.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Čeković.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sreto Perić u ime SRS tražio je da se osnovni kapital berze sa milion evra poveća na pet miliona. Dobili smo obrazloženje Vlade i ne mogu da kažem da je ovo što je napisano netačno, ali ima tu jedan drugi problem.
Ovo bi važilo u zemljama u kojima na vlasti nisu kriminalci i mafijaši, gde je pravna država, gde postoje sudovi koji su nezavisni i gde postoje sudije koje su nezavisne. Znači, ovakvo jedno obrazloženje tamo bi važilo. Ovde nema puno značaja, jer je berza ta koja organizuje tržište hartija od vrednosti.
Baš tako i piše u članu 77: "Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu." To je posao berze; AD, možemo slobodno da računamo da je to neko akcionarsko društvo koje za svoje poslovanje odgovara svojom imovinom, ne imovinom akcionara, nego isključivo imovinom koju ima.
Imajući u vidu kako se do sada odvija trgovina hartijama od vrednosti i koje su sve zloupotrebe prisutne, koji su sve pritisci bili vršeni čak i na nezavisna tela kao što je to Komisija, toliko da se umešao potpredsednik Vlade, sećate se kada je bila afera "Knjaz Miloš". Neko ko je pod ravnopravnim uslovima dobio na tržištu određene hartije od vrednosti, jednostavno, drugim podzakonskim aktima sve to stavlja se van snage, stavlja se i sam zakon, pa se čak vrši pritisak na Komisiju za trgovinu hartijama od vrednosti da donese zaključak kako ta novčana transakcija nije bila u skladu sa zakonom, a jeste bila. U stvari, od tog trenutka se rađa ideja o donošenju jednog ovakvog zakona, a na prvom mestu da se neposlušni, nepodobni, izgleda pošteni ljudi, sklone iz te komisije i da na njihovo mesto dođu neki drugi ljudi.
Sada, šta se dešava ako sama berza na veštački način izazove poremećaje na svom tržištu hartija od vrednosti? Jedino što može da joj se desi jeste da izgubi dozvolu za rad. Ako napravi određenu štetu nekom od učesnika jedino što još može da joj se desi jeste da ovaj osnovni kapital bude upotrebljen da se obešteti lice koje je oštećeno zbog veštačkih poremećaja koje je izazvala sama berza.
Obrazloženje Vlade jeste – da bi se sprečio monopol; znači, veoma mali broj ljudi će moći da organizuje berzu. Što je berza veća, jača, sve su manje mogućnosti za zloupotrebe. Previše je tu učesnika na tržištu, previše informacija ide od jednog do drugog i onda taj posao sam po sebi, takav kakav jeste, ispadne izuzetno isplativ za organizatore, odnosno vlasnike berze, tako da nemaju potrebu da na brz način dođu do velikog novca. Mogu polako da razvijaju svoju berzu, svoje poslovanje, privlače na tržištu učesnike za trgovinu hartijama od vrednosti i na taj način razvijaju svoje poslovanje.
Međutim, to ne odgovara Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću, oni nisu navikli da se bogate za duži period. Nisu navikli da jedan njihov posao traje duže od nekoliko meseci. Oni su navikli da zarađuju veliki novac za kratko vreme. Ko vama garantuje da neće oni sutra biti organizatori jedne od berzi? Ko vama garantuje da neće možda da daju nekom 500 hiljada ili milion evra da osnuju svoju berzu koju će oni da zloupotrebljavaju? Ko vama garantuje da takvi ljudi kao što su oni neće da izazovu veštačke poremećaje na tržištu hartija od vrednosti?
Ovde je reč o malim akcionarima, ovde je reč o tri-četiri milijarde evra koje treba neko da zgrabi. Neće moći to odjednom, neće moći baš nešto i da ne plati, ali već ako mora da plati gledaće da plati to što je god moguće manje.
Sada zamislite berzu, ima osnovni kapital od milion evra, ima opremu, znate i sami, ta računarska oprema danas više nije skupa, za 100-150 hiljada evra može da opremi i hardver i softver i da obezbedi sve potrebne dozvole lica koja će da rade, i svojim špekulacijama napravi poremećaj na tržištu gde će neko da pretrpi štetu od, primera radi, četiri miliona evra. Taj neko ko je pretrpeo štetu obratiće se sudu zato što nisu poštovane odredbe zakona o trgovini hartijama od vrednosti.
U kaznenim odredbama lice koje je za to odgovorno nema krivičnu odgovornost. Šta će sud moći da uradi? Jedino što će moći, to je da naplati od imovine berze. Kolika je ona? Milion evra. Koliko je organizator berze dobar? Bar tri. Sada će ta nova tri da idu kod nekog drugog, pa će opet dati jedan milion da opet neko u njegovo ime otvori berzu itd.
Još nismo došli dotle, ali kada budete u Krivičnom zakonu stavili takve sankcije da taj koji izazove poremećaj na tržištu hartija od vrednosti i napravi štetu veću od osnovnog kapitala berze može da ide u zatvor 10 i više godina, onda bi ovakvo obrazloženje koje ste napisali važilo, ovako ne. Stalno se sklanja u stranu Krivični zakon i pravimo neke malo blaže krivične odredbe u zakonima koji nemaju nikakve veze sa Krivičnom zakonom i omogućavamo gospodi koja su od 5. oktobra pa naovamo dobre pare zaradili na štetu građana i države da se u narednom periodu dobro opare.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Gospodine Arsiću, kada se predsednik Republike meša u nezavisna regulativna tela i daje izjave i napada nezavisno telo, zašto ne bi drugi, kada on sebi to dozvoljava? Izvolite.

Gospodine Anđelkoviću, znam da se vi dobro sećate da je SRJ tokom blokade, sankcija itd. ratifikovala jednu konvenciju o sprečavanju pranja novca, preuzela obaveze, ugradila to u odgovarajuće propise i formirala posebno telo koje se bavilo sprečavanjem pranja novca.
U okviru njihovih aktivnosti jeste i da mogu da daju potvrdu kojom se garantuje da je odgovarajući iznos sredstava, jedna transakcija kojom je to izvršeno u skladu sa propisom, da taj kapital ima svoje poreklo, da je on možda iz nekog prometa itd.
Mi imamo organ koji se bavi sprečavanjem pranja novca, koji komunicira sa bankama i sa svim isplatiocima. Tačno je propisano do kog iznosa, od kog iznosa, čime se dokazuje itd. I u ovim privatizacijama koristile su se usluge tog tela.
Međutim, u ovom novom konceptu, a tiče se člana 81. koji ima naslov: "Dozvola za rad berze", precizno je propisano šta se prilaže uz zahtev kojim se traži dozvola za rad berze, pa su navedeni: osnivački akt berze, dokaz o poreklu osnivačkog kapitala itd.
Nije to dokaz u smislu papira ovlašćenog organa koji kontroliše da li je novac čist. Ne, nego Komisiji za hartije od vrednosti treba da se dokaže poreklo kapitala. Ovde Komisija preuzima funkciju drugog nadležnog državnog organa. Mi to ne smemo da prihvatimo. Ne smemo da prihvatimo konflikt između dva organa.
Ne možemo sada, izglasavajući ovo, da kažemo – ne priznajemo telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i ova komisija nije dužna da prihvati tu potvrdu koju je ta komisija napravila, kojom garantuje.
Ne može jedan organ da ne prizna akt drugog organa. Ne može jedan organ da traži da utvrđuje neke činjenice o kojima već postoji dokaz i dokument drugog organa koji je ovlašćen da utvrđuje te činjenice.
I jedno i drugo je pod kontrolom Mlađana Dinkića. Izgleda da imate totalni haos u Ministarstvu finansija. Verovatno se međusobno svađate i bijete, pa jedni drugima ne verujete.
Sada ćete da promenite i Komisiju za hartije od vrednosti, pa će onda da bude još jedna kapa koja će da kontroliše sve ono što promakne Mlađi, tamo će da čeka neki novi Mlađa.
Ovo ne može da stoji kao dokument koji se daje uz zahtev, jer je uvredljiv za državu, ne priznaje drugi organ itd.
Još jedna vrlo važna stvar, tačka 3) – dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke. Ta banka, ako je u pitanju ovaj iznos, a veliki je iznos u pitanju, da bi primila tu uplatu, traži dokaz od uplatioca da li je čist novac. Znači, banka mora da prekontroliše nadležno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca. Vama to nije dovoljno, vi tražite da i Komisija za hartije od vrednosti bude nadležna i da onaj ko podnese zahtev za osnivanje berze prikupi svu dokumentaciju, a sada mora da dokazuje ono što je već na dva mesta dokazao.
Šta će da se desi? Da telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca kaže – u redu je ta transakcija; banka – u redu je ta transakcija kada ste otvorili račun i platili sredstva; Komisija za hartije od vrednosti kaže – to je sumnjiv novac.
Kome treba da se pokloni vera u pravnom prometu? Nadležnom telu koje se bavi sprečavanjem ili Komisiji za hartije od vrednosti? O tome niste razmišljali. Samo gledate kako da uštrojite, kako da to bude pod vašom kontrolom, a šta će sve da se natrapa u ovim članovima, to nema veze. Znam zašto nema veze. Nema veze zbog definicije profesionalnih investitora. Oni će da se javljaju da trguju na berzi, da budu izdavaoci hartija od vrednosti, da kupuju hartije od vrednosti itd.
Mi iz Srpske radikalne stranke nemamo rezervnu državu, ne dozvoljavamo da nam neko uništava i prodaje državu. Samo smo takve amandmane pisali da vas sprečimo, a gledaćemo kako ćemo da vas sprečimo da prodate NIS, EPS, kao i ovo drugo, jer vi biste prodali i Dunav kada biste mogli, Đerdap, vazduh biste prodali, ali da može da se diše u flašicama. Patološka želja za novcem, za moći, da čovek poseduje moć, može da se zadovolji na drugi način, ali može i da se prekrati.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada takođe nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovim amandmanom Srpska radikalna stranka je tražila da se u članu 82. stav 1. briše tačka 4), a da se u stavu 2. istog člana izbriše tačka 5). Pokušaću vrlo kratko da objasnim.
To je član koji ima naslov: "Rešenje o davanju dozvole za rad berze". U stavu 1. je propisano da Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za rad berze kada utvrdi (znači, sada idemo na činjenice): 1) valjanost zahteva iz člana 81. ovog zakona. Valjanost zahteva – nije mi jasno šta to znači. Zahtev ne valja, ovaj je valjan, a ovaj ne valja. Šta je kriterijum za ocenu valjanosti? Nema ga.
2) da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom. To mogu da shvatim, ali biste onda morali da imate neku naznaku na koji član mislite i na koji uslov. Ovde kažete – uslovi utvrđeni zakonom. Da vas vratim na ono kada smo pričali pre sat vremena, tamo ste za nešto kod hartija od vrednosti rekli da uslove utvrđuje Komisija, a ovde ste shvatili da uslove može samo zakonom da propiše Narodna skupština.
3) da je priložena propisana dokumentacija – i to može da se shvati. Ovo ne može: 4) da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana. Kriterijum za podobnost i pouzdanost, ma koliko se trudili da pričate – dobri poslovni odnosi itd, različite floskule mogu da se koriste, u praksi podobnost i pouzdanost ima da se ceni prema ličnom kriterijumu.
Nije to ona podobnost za Savez komunista, što se nekada tražila, gospodine Anđelkoviću. Ovo je još gora varijanta. Ovo je lična podobnost. Naklonost, sklonost, poniznost prema Mlađanu Dinkiću.
Znate i sami, ko god se suprotstavi Mlađanu Dinkiću, on je obrisan iz bankarskog sistema, sa finansijskog tržišta, a moraće i da napusti zemlju, ako hoće da ostane živ. Nađite mi jednog koji je u sukobu sa Mlađanom Dinkićem preživeo. Evo ga, i Labus je morao da napusti. On je čak i predsednika otkačio. Nemojte da se čačkate sa Mlađanom Dinkićem, tu može svašta da se desi. Ako je 5. oktobra sa crvenim ženskim čarapama preko glave i oružjem mogao da upadne u Narodnu banku Jugoslavije, a ima dokaza, vođen je pretkrivični postupak. Gde su? Kupite broj 2 "Srpske slobodarske misli" i videćete kompletnu policijsku dokumentaciju o tom upadu. Smešno vam je. Samo se smeškajte. Kada biste znali koliko se njih smeškalo ovde, pa više nikada neće da uđu u Skupštinu. Samo se vi smeškajte.
Znači, ovo treba ili da se izbriše ili da se preformuliše, da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana po kriterijumima Mlađana Dinkića. Takav amandman nismo hteli da napišemo, jer poštujemo Skupštinu, ali smo tražili da se izbriše ovo što ništa ne znači.
Sada slušajte dalje, ako ovo sluša gospodin Nikola Milošević, on će ovo da podrži, pošto dobro komuniciramo kada je u pitanju logika, i šta sve dolazi iz Vlade. Kaže se ovako: "Komisija odbija zahtev za davanje dozvole za rad berze ako utvrdi da postoji jedan ili više od sledećih razloga za odbijanje zahteva...". Dovoljan je jedan, što pišete "ili više"? Ali, kod vas sve to može.
Ono što tražimo da se izbriše je tačka 5) – da lica koja poseduju kvalifikovano učešće ne ispunjavaju kriterijume podobnosti i pouzdanosti. To je sada ono negativno. Ako ispunjavaju dobiće, a ako ne ispunjavaju neće da se da dozvola. Znači, opet ako se ne uklapa u Dinkićevo shvatanje finansijskog tržišta.
Opet tačka 3) – da poreklo osnovnog kapitala nije jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza, odnosno da dostavljene podatke nije moguće proveriti. Znači, opet po ovom zakonu se ne priznaju nadležni organi, šta su utvrdili. To je apsolutno samovolja.
Mogli ste ovo da rešite u tri člana: finansijsko tržište poslovaće onako kako propiše Mlađan Dinkić, drugi član – obaveštavamo vas da je ovo juče stupilo na snagu. To je zakon koji vi predlažete. Ne čudim se vama iz G17 plus, mene samo čude ovi iz DSS-a, ne znam dokle mogu da trpe ovo. Pošaljite Bulatovića, on to sve kontroliše, skuplja dokumentaciju, pa kada dođemo na vlast hapsimo. Može i tako. Možda drugačije i ne može.
Zapamtite, u vreme, kako vi to kažete, najgoreg režima u Srbiji, crveno-crne koalicije, niko iz crveno-crne koalicije nije smeo ni da pomisli ovakve stvari da napiše. Kada se donosio budžet 1993, 1994, 1995. i svake godine Zebić je bio ministar finansija SRJ i po 10 dana je njegova služba bila u susednoj kancelariji sale gde odbor razmatra. Za svaku stavku, ako poslanik kaže da nešto smatra da treba da se razjasni, dolazi 20 kilograma dokumentacije i četiri činovnika koja mu pomažu da to što bolje objasni.
Od kada je zavladala demokratija i svetlost zapaljene Skupštine nad Srbijom, mi nijedan završni račun nismo usvojili. Nije demokratija anarhija. Oni koje ni kuče nije imalo za šta da ujede nisu mogli ni osnovnu dozu droge da kupe, poput Čede Jovanovića. Policija ga čuva, jedna zgrada, druga zgrada, "jaguar", "Krmivo" itd. To je, građani Srbije, demokratija – beda, sirotinja, rasturanje. Mladi, uglađeni, lepi, lepi i ništa više od toga, i rasturiše nam državu. Vodite računa, građani Srbije, da ne bude kasno. Valjda se neko ujeo za ovih šest godina kada je glasao za DOS.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Zakonodavni odbor je podneo amandman na član 86.
Odbor za finansije je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.