Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sulejman Spaho, ispred poslaničkog kluba SRS, podneo je amandman kojim traži da se u članu 23. stav 2. briše.
Stav 2. kaže: ''Konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. ovog zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja.''
U članu 4. ovog zakona je jasno navedeno koja su fizička ili pravna lica koja deluju zajednički, pa kaže: ''1) ako su se ugovorom, pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno sporazumeli da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcije ciljnog društva; 2) ako jedno od njih drži akcije za račun drugog lica. Fizička i pravna lica deluju zajednički i kad jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica''.
Odgovor Vlade zašto je odbijen amandman narodnog poslanika Sulejmana Spahe, koji traži da se izbriše ovaj stav da konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. ovog zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja, kaže: ''Amandman se ne prihvata. Odredbom člana 23. stav 2. Predloga zakona se precizira koja lica ne mogu biti konkurenti, sa ciljem da se izbegne mogućnost manipulacije cenom u ponudi za preuzimanje.''
SRS smatra da je odredba suvišna i ko bi još sam sebi pravio konkurenciju. A ako se i pravi, pravi je na svoju štetu.
Mislim da je manir ove vlade da pravi rogobatne, nejasne, delimično nedefinisane zakonske projekte. Činjenica je da zakon mora da bude jasan, koncizan, dostupan, shvatljiv i razumljiv svakome, svakom od građana Srbije, od onoga sa osmogodišnjom školom do onoga sa fakultetom.
Trpanje nepotrebnih stavova, jer se ovim zakonom već regulisalo pitanje ko ne može biti, u članove zakona nikome ne koristi i šteti isključivo građanima Srbije, jer imaju nedorečene ili pogrešno koncipirane zakonske projekte, koji mogu da se tumače na ovaj ili onaj način. Cilj amandmana je bio da se ta nepotrebna dodavanja zakonu izbrišu i da zakon bar bude malo razumljiviji. Smatram da ovaj amandman treba usvojiti.

Da li još neko želi reč o amandmanu?
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovo što je napisano u članu 23. stav 2. trebalo bi da znači da međusobno povezana lica ne mogu da istovremeno konkurišu prilikom istog preuzimanja, a kada kažem istog preuzimanja, to ima svoju vremensku, geografsku i personalnu dimenziju. Ako se pogleda deluje poprilično logično.
Nemoguće je da dva povezana lica, jedan pokrene postupak preuzimanja, a onda drugi u toku tog postupka da navodno konkurentsku ponudu, pa ispada da je jedan sebe osigurao tako što sigurno preuzima.
Znam da za Vladu deluje malo čudno što radikali predlažu da se nešto briše što je potpuno u skladu sa principom da se ne dozvoli, da se spreči da se ne zloupotrebi ono što smo nazivali sukob interesa šire posmatrano.
Međutim, ovde postoji samo jedan problem, što ne znamo kvalitet konkurentske ponude.
I prava ponuda i konkurentska ponuda u pogledu onog dela koji najviše interesuje akcionare je prilično definisana članom 22, gde je praktično propisano na osnovu kojih kriterijuma se određuje početna vrednost akcija.
Postavlja se pitanje, ako je jedno lice ponuđač, pa neko ko je s njim u povezanim odnosima daje kontraponudu, tu je više pitanje kvaliteta ponude za otkup nego lica.
Sa gledišta akcionara koji nude svoje akcije, njih ne uznemirava to da li je Pera inicirao, pa se Đoka, kao njegov brat, umešao. Akcionaru je interesantno da li je taj Đoka više ponudio od Pere. O tome se radi.
Shvatam da postoji generalna zabrana da povezana lica, koja međusobno komuniciraju i u jednom delu imaju neki zajednički interes, ne bi smeli nekorektno jedan drugome da konkurišu.
Ali, ovo je situacija kada akcionari društva, čije se akcije preuzimaju, treba na korektan način da postignu najvišu cenu, jer oni i prodaju akcije sa pravom glasa i omogućavaju nekome da koncentriše upravljačka prava po osnovu svojine da bi oni kao mali akcionari, kao vlasnici jednog glasa, uzeli što više.
I vi ovakvom odredbom rešavate jedan deo, ali ne garantujete ono drugo što je primarno da se zadovolji interes onih koji prenose svoje akcije. U tom smislu smo podneli amandman.
Znači, vi potencirate personalni stav, a ne vrednosni stav. Konkurentska ponuda može da bude i gora, ali može da bude zamuvana sa još nekim dodacima, da nema samo novčani izraz vrednosti akcija, ponuđene vrednosti za otkup, nego da ima još neku navodno beneficiju za akcionare koji prenesu svoje akcije, a u radnom odnosu su u ciljnom društvu, pa onda u pogledu nekog njihovog socijalnog statusa, pa tu izađe neko veliko obećanje, onda ljudi kažu - dobro, za dva posto je niža vrednost konkurentskog, da prihvatimo ovo konkurentsko, zato što imamo veća socijalna prava.
Pa onda kada se sve to završi, vidi se da od socijalnih prava nema ništa, traži se ispunjenje ugovora i onda idete kod Lalovićevog onog sporazumevanja, jer iz statusa akcionara prelazi u status samozaposlenog.
Sada je akcionar zaposleni, a možda će biti samozaposleni. Gde su tvoja socijalna prava? Nema ih. Je li spor sa većinskim akcionarom? Jeste. Gde se rešava. Kod Lalovića, mirenje. To je to izigravanje.
Smatramo da je konkurentsku ponudu trebalo više da definišete sa gledišta vrednosti i iznosa koji konkurent daje u postupku preuzimanja, nego što ste ovde potencirali eventualno ili asocirali na nešto što može da liči na sukob interesa između ponuđača i kontraponuđača. Vi ste dali samo jedan aspekt svega toga.
Drugo logično pitanje koje se postavlja jeste, pa dobro, ako je neko ponudio, pa rekao da akcija vredi 10 hiljada dinara, a njegovo povezano lice kaže da akcija vredi 11 hiljada dinara, zašto bi sprečavali tu kontraponudu i koji bi bio interes ponuđača da kroz kontraponudu nudi više kada je on jedini pre toga bio.
Znači, ako je trebalo da definišete kontraponudu, onda je trebalo na neki način da definišete sa gledišta iznosa vrednosti, šta ona znači za one koji eventualno treba da prodaju svoje akcije, koji je to kvalitet i dobit za malog akcionara. Vi ste pristupili jednom personalnom definisanju kontraponuđača.
Vi možete da nađete opravdanje za to, da kažete da dva međusobno povezana mogu nešto da smuvaju povodom ovog oglasa.
Verovatno da mogu, ali ako jedan daje ponudu, ovaj drugi daje veću ponudu, to je bolje za malog akcionara. Vi ih sprečavate da jedan drugom konkurišu. To može da nađe opravdanje sa gledišta sukoba interesa.
Ali, suština vašeg člana jeste da definišete ponuđača i kontraponuđača, a ne vodite računa o kvalitetu ponude. Svi očekuju da u ovom zakonu bude odgovarajuća odredba koja kaže - onaj ko se javlja sa kontraponudom mora u svakom aspektu da ima bolju ponudu nego onaj prvi koji je otvorio ceo postupak. To je jedini kriterijum koji može da važi.
Zašto? Neko je ponudio ponudu, ima povezano lice, pa je on procenio ako samo njegova ponuda ide, doći će neko drugi pa će da ponudi malo jaču kontraponudu, da ga ne bi taj iznenadio, on ubaci svog itd. Ovde bacam težište na korist koju treba da ostvari mali akcionar, a ne na ovo što vi ukazujete, neki sukob interesa.
Vi vaš stav možete da branite svrhom postojanja odredbe člana 4. koja govori o zajedničkom delovanju, ali moram da kažem da se ovde samo definiše ta vrsta povezanosti pravnih lica. Zabrana jedino postoji u članu 23. stav 2. Ona verovatno treba da postoji kada su u pitanju simulovani poslovi, kada su u pitanju lukrativni poslovi, kada je to tako očigledno, ali mislim da je i to isključeno, s obzirom da se kontraponuda javlja kod Komisije za hartije od vrednosti i jedini kriterijum kod Komisije za hartije od vrednosti, kada se pojavi kontraponuda, jeste kvalitet te ponude.
To je poziv da mali akcionari prodaju svoje akcije. Mali akcionar ako prodaje svoje akcije zainteresovan je da postigne što bolju cenu. Sa gledišta tog personalnog, za njih nije uopšte bitno da li je Pera ili Đoka, bitno je da se opredeljuje za onoga koji mu daje veću cenu.
Ovde će da se javi u praksi kada su ponude na granici, javljaju se neke druge komponente socijalne, a mali akcionar je onaj koji je i akcionar i zaposlen u tom privrednom društvu. On, pored stimulansa da što više uzme, ima i interes da mu je socijalni i radno-pravni status jasan, definisan, bolji nego što je bio, i tu može najviše da se prevari. Tu je moguća prevara.
Zato Komisija za hartije od vrednosti mora da ceni kvalitet kontraponude. Ako kontraponuda je po kvalitetu bolja od ponude, ona može da postoji. Ukoliko kontraponuda je lošija po kvalitetu od ponude, ona ne sme da postoji. To je osnovni princip, a ne da li je Pera ponudio ili Đoka, a oni su braća od tetke. Vi ste potpuno okrenuli problem, vi ste ga smestili u drugu stranu koja ne interesuje malog akcionara. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 28. Predloga zakona o preuzimanju akcionarskih društava glasi: ''Akcionar se ne može odreći prava na povlačenje akcija sa računa za deponovanje. Ponuđač ne može da se pozove na izjavu akcionara o odricanju od prava na povlačenje akcija sa računa za deponovanje.''
Dakle, Mlađan Dinkić, koji ovaj zakon bi trebalo da predstavlja u Vladi, ali on valjda negde slavi sa Milom Đukanovićem, ovu srpsku tragediju, pa nije ovde, on misli da su građani Srbije maloumni i on će da se meša u zakon da li će građani Srbije, odnosno mali akcionari povući ili neće povući svoje akcije i da li će oni koristiti neko svoje pravo ili neće koristiti, i on kaže da se akcionar ne može odreći prava na povlačenje akcija.
Kako moće zakon da predvidi ovako zaista neverovatnu odredbu i da se na ovaj način zakon, odnosno država direktno meša u prava malih akcionara. Malo je valjda Dinkiću i Labusu svih onih kriminalnih radnji, vezano za do sada preuzimanje akcija i na ono što rade sa državnim akcijama, a sada treba da razmišljaju oni u ime malih akcionara.
Ne znam da li znaju šta je svojina, ne znam da li znaju šta je u stvari akcija i da onaj ko ima akcije može s njima da radi bukvalno šta god hoće. Mislim da zaista bi trebalo da se kaže hvala, nemojte Dinkiću vi da vodite računa i da se brinete o pravima malih akcionara, bar ne na ovaj način, i vi sada treba da uđete u glavu svakog malog akcionara i da mu opredeljujete šta će on da uradi, da li će da se odrekne prava na povlačenje, da li neće.
Jednostavno, ovo je toliko suvišna odredba da ne mogu da poverujem da je uopšte nekome palo na pamet da ovakvu odredbu unese u Predlog zakona.
Onda kaže Vlada Republike Srbije, s obzirom da je Milorad Buha, poslanik SRS, predložio da se ovaj član briše, kaže da amandman ne prihvata i to sa kojim obrazloženjem. Odredbom člana 28, kaže Vlada, Predloga zakona se sprečava mogućnost manipulacija pravima akcionara.
Kako on može da spreči mogućnost manipulacija ako on ograničava akcionara u njegovom raspolaganju akcijama. Slušajte sada dalje: ''Ova odredba je od velikog značaja za zaštitu prava akcionara s obzirom na nedovoljnu informisanost i neiskustvo malih akcionara u Republici, koji su zbog toga izloženi mogućim zloupotrebama.'' Gde će veće zloupotrebe nego da im je Mlađan Dinkić ministar finansija.
Kaže, zamislite vi ko je to potcenjivanje, koje je to vređanje inteligencije ovog naroda kada kaže, s obzirom na nedovoljnu informisanost i neiskustvo malih akcionara.
Nemojte vi na ovaj način da se brinete i nemojte slučajno da mislite da ste vi pametniji od malih akcionara, i da ste vi informisaniji i da vi imate više iskustva.
Naravno, Vlada Srbije kao i one dve prethodne ima mnogo više iskustva u lopovlucima, u kriminalu, u zloupotrebama i malih akcionara, i zna to sveukupna javnost Srbije. Zato vas molim, nemojte na ovaj način da vodite računa o malim akcionarima. Pustite vi ljude da svojim akcijama raspolažu onako kako oni hoće, neka ih poklanjaju, neka ih se odriču, neka rade šta god hoće. Znaju ti građani, mali akcionari, iz kojih razloga žele da urade ili ne urade neku radnju vezano za raspolaganje svojim akcijama.
Zaista je neprimeren ovaj član 28, a pogotovu obrazloženje Vlade vređa građane Srbije, vređa inteligenciju građana Srbije, a tako zaista u ovoj vladi, niti u bilo kojoj vladi niko nema pravo da se ovako ponaša, a pogotovu da to ovako i napiše.
Znate, pokušao je Labus da raspolaže akcijama malih akcionara kada je u pitanju "Knjaz Miloš", pa ga nešto zabole noga onog jednog dana, a dan pre i dan posle je bio u Vladi Republike Srbije, a samo tog dana kada je došao predstavnik "Danona" u Srbiju, nije mogao da dođe u Vladu, pa je onda primio predstavnika "Danona" u svojoj kući i ugovorio celokupan posao. E tada mu je otkazao poslušnost Milko Štimac i, naravno, čovek zamalo da tragično završi zbog toga što nije poslušao Labusa i što nije prekršio zakon.
Dakle, to je vaš način raspolaganja, vi biste hteli, odnosno Vlada Srbije bi htela da se petlja u sve pore i tamo gde joj nije mesto, pogotovu tamo, ali gospodo iz Vlade Srbije, zapravo ovde nema predstavnika Vlade, bez obzira na ovaj vaš Poslovnik i uz uvažavanje vas koji radite onako kako vam se kaže, ovo se odnosi na Vladu, na Dinkića pre svega, odnosno na Vojislava Koštunicu, jer je Dinkić njegov ministar, nemojte na ovaj način da vodite računa o građanima Srbije.
Vodite računa o građanima Srbije onako kako se očekuje od jedne normalne i poštene Vlade. Vodite računa o aferama Vlade, potrudite se bar da ih bude nešto manje, ako je to uopšte moguće u ovoj Vladi, pogotovu u ovom šifrovanom delu ove vlade.
Dakle, predlaže u ime kolege Buhe i u ime poslaničke grupe SRS, jer je on podneo amandman, da se prihvati ovaj amandman da se član 28. briše i da se Dinkić u ime Vlade izvini građanima Srbije kako mu je uopšte palo na pamet da on na ovaj način vređa građane Srbije, da vređa inteligenciju građana Srbije.
E pa, Dinkiću, većina građana u Srbiji je mnogo, mnogo i pametnija i inteligentnija od tebe i videćeš to već na idućim izborima.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od koleginice Radete, ovaj član 28. koji gospodin Buha predlaže da se briše, ne samo da je neprimeren i da vređa dostojanstvo svakog građanina, onoga ko je spreman, a to je njegova lična odluka i njegovo pravo, da svoje akcije ubaci u šporet "Smederevac".
Naravno, niko to neće da uradi, ali ima tako izrezigniranih ljudi, što je govorio i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, unazad 15 godina, još kada je onaj prvi Zakon o privatizaciji usvojen. Ne možete vi da zadirete u pravo jednog čoveka da li će on svoje akcije da da za gajbu piva ili će da se takmiči na tržištu i da pokuša da dostigne neku vrednost.
Javila sam se u ovom preostalom vremenu za amandman da potenciram jedno pitanje i jedan problem. Ko zna koliko je takvih problema u Srbiji. Zamenik ministra je ovde, gospodin Anđelić, ali ne verujem da se on bavi, sa funkcije koju obavlja u Ministarstvu finansija, tim pitanjima.
Gospodine Anđeliću, vama je važno da je guverner dao saglasnost da se povećaju kamatne stope na ove lihvarske kamate za kredite, pa narod, onaj koji je potrčao i koji mora da poplaća struju i sve dažbine, a prinuđen je da uzima te kredite, sada mora sa 2-3% većom kamatom to da radi.
Ono čime se ne bavi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a kako bi se bavio Trgovinski sud, kada vam je do juče Kljajević bio predsednik Trgovinskog suda i zaštićen ko beli medved, i ko da mu se žali, kada je on odlučivao u svim tim postupcima, želim da govorim o malim akcionarima "Zastava - Kovačnice" iz Kragujevca.
"Zastava - Kovačnica" je preuzeta od strane kriznog štaba posle petooktobarskog mafijaško puča, baš kao i celokupna Fabrika automobila, Grupa "Zastava" u Kragujevcu. Sklopljeni su veoma štetni ugovori za Fabriku, a mali akcionari, njih je nekoliko stotina, neće da mi zamere, mislim da ih je 600-700, i dan-danas, i pre nekoliko dana su dolazili u prostorije naše stranke u Kragujevcu, odakle sam, gde mogu uvek da me nađu kao poslanika, da pokušaju da razgovaraju.
Uputili su pismo i predsedniku Republike. Šta taj zna? On nema veze, niti ga interesuje. Kada je on mogao da kažu da su ga tri puta kao malog nosili u kolevci u Crnu Goru i ne zanima ga što su separatisti uz pomoć Šiptara razbili zajedničku državu, šta ga briga za male akcionare iz Kovačnice ili za sto fabrika u zemlji. Ili Koštunicu, čiji je prvi ministar, koji je posle bio propali kandidat na predsedničkim izborima, obećao tim istim ljudima da će da izvrši reviziju procesa privatizacije.
Jedna takva fabrika, sa stogodišnjom i većim periodom tradicije, ona koja je bila spremna da 24 sata neprestano radi i pod NATO agresijom, i kada je onih 16 udarnih projektila palo na "Zastavu", da doživi takvu sudbinu, i ljudi koji i dan-danas ne mogu da ostvare svoja prava, a vi onda donosite zakon u kojem kažete da oni ne mogu da raspolažu tim svojim pravom i da odlučuju šta će da rade sa akcijama, to je zaista neverovatno.
Svašta su ljudi doživeli pod DOS-ovskom vlašću. Doživeli su to da se cementare prodaju za po tri evra, šećerane takođe, da ostaju bez posla, da u Kragujevcu 15.000 ljudi u jednom danu izgubi posao, da im je neizvesna sudbina i šta će da ih zadesi, jer su na ovom Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje do septembra, dalje boga pitaj šta će da bude, to je neka crkavica koju primaju ili ne primaju, od toga apsolutno ne može da se živi, ni minimum minimuma da se zadovolji.
A oni ljudi, koji su vredno radili, tu su u pitanju i oni koji su bili na rukovodećim funkcijama, a koji su bukvalno automatskim puškama oterani tog zloslutnog 5. oktobra 2000. godine, i okupljeni oko njih, nemaju mogućnosti da ostvare svoja prava, zato što sudovi ne rade svoj posao, ni tužilaštva i zato što su oni, em što su ostali bez posla, jer nisu bili po volji tadašnjem mafijaškom DOS-ovskom režimu, i rukovodstvu koje i dalje tako nesposobno upravlja Fabrikom "Zastava automobili" Kragujevac, i dan-danas kao mali akcionari ne mogu da ostvare svoja prava.
Mi vam govorimo o tome zato što smo mi jedina stranka koja se od početka, zagovarajući proces privatizacije, i to da raskrstimo sa tim periodom komunističke Brozomanije, koja je doprinela i dovela dotle da separatistička bratija u Crnoj Gori, uz pomoć Šiptara, uradi ono što je juče uradila, dakle, kada smo govorili o tom nasleđu i o prekoj potrebi da se izvrši privatizacija društvenih preduzeća, govorili smo o poštenoj i privatizaciji zbog koje neće radnici da trpe štetu, a kamoli da ostanu bez posla.
Naše najcrnje slutnje su se, nažalost, ostvarile vašim dolaskom na vlast i vaših prethodnika. Nikakve promene tu nema, apsolutno isti metod delovanja, isti način vladanja, na isti način rade sudovi, na isti način radi Odbor za privatizaciju, ministar za privatizaciju i Agencija, ceo jedan mafijaški klan. Niko ne može da ostvari ta svoja prava.
Pitajte radnike "C marketa", one koji su godinama uzaludno obijali prag Republičke vlade, dok je Radulović sedeo ovde kao narodni poslanik, šta misle o vama. Šta misle o vama sada kada ste se tobož dali u akciju hvatanja Radulovića, kao jednog od vodećih tajkuna u državi. Kome vi pričate te priče da ćete vi da se obračunate sa kriminalom i korupcijom, a toliko je sveopšte prisutan?
Kriminalno je to na koji način vladate i na koji način ste se ponašali za sve ovo vreme dok su kriminalci i izdajnici srpstva, separatisti, šljam, sve najgore što postoji u ljudskom rodu uopšte, sve ovo radili u onoj predreferendumskoj i referendumskoj kampanji, a da ne govorim o tome da ste narod i državu ekonomski i socijalno skroz upropastili.
Ako imate imalo časti i morala, sami ćete da se zalažete da što pre dođemo u poziciju da narod glasa i da imamo izbore. Ako vam i ovo juče nije dovoljna opomena i dovoljno vam je da se iz dana u dan prekomponujete, da se skupite za početak radnog dana, za dan za glasanje, da dođete, sednete i odete, onda od vas ni kao od ljudi nema ništa, a da ne govorim o vašim političkim strankama i o onome šta čeka narod sa takvom vlašću. Nadam se da nećete još dugo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Članovi 34. i 35. imaju zajedničku logiku i predstavljaju jednu celinu. Gospodin Perić će o članu 35. koji ima naslov - Prinudna kupovina, a ja ću o članu 34. koji ima naslov - Prinudna prodaja.
Naravno, amandmanom tražim da se član 34. briše. Zašto da se briše? Zato što on, u stvari, negira svojinsko pravo koje proizilazi iz činjenice da neko ima akciju. Ovako kako ste vi postavili u članu 34, on nevoljno mora da proda svoju akciju.
Vi ste u mišljenju Vlade povodom naših amandmana, stvarno me je sramota da pročitam ovo što ste napisali ovde, jer to što ste napisali nema veze sa onim što je napisano u članu 34. Predloga zakona. Vi ovo tumačite kao pravo akcionara. Taj član ima naslov - Prinudna prodaja. Ko prodaje? Prodaje akcionar. Ako prinudno prodaje, gde je tu njegovo pravo? Kada se kaže "prinuda", to znači da postoji neka obaveza, a ta obaveza se izvršava uz monopol fizičke prinude. Ovde nije ta materija, pa da bi se koristio Jočić, specijalci, žandarmerija, ali je tu Centralni registar itd.
Bez namere da bilo koga vređam, ali u ovom članu izvire organska pokvarenost u načinu razmišljanja. O čemu se radi? Stav 1. kaže: "Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva (znači, on je već imao 25, pa je otkupio još i došao je do 95% akcija jednog društva; znači, ostalo je samo 5% kod jednog, petorice ili 200 akcionara, pa sad, taj ponuđač) ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a po uslovima iz ponude za preuzimanje.''
Znači, on ima obavezu da otkupi pod istim uslovima kako je otkupio. E sad, šta ako mali akcionari, taj jedan, pet ili dvadeset njih, ili petsto njih ne želi da proda svoje akcije? Ko može da natera nekoga ko ima pravo svojine da nešto proda? Postoji jedna varijanta kada postoji ta prinuda, to je u slučaju eksproprijacije, ali onda ide za pravičnu naknadu.
Kod eksproprijacije, po pravilu, zato što se zemljište privodi nekoj nameni prema urbanističkom projektu, negira se pravo svojine, vrši se prenos zemljišta, a ranijem vlasniku se isplaćuje pravična naknada. Ako ne može pred Sekretarijatom za finansije da se postigne dogovor, niti u vanparničnom postupku, ima neka procedura kako se utvrđuje pravična naknada.
To je jedan izuzetak, kada je vlasnik ograničen u pravima u pogledu prava svojine koju ima i to ima nekog opravdanja zato što je u pitanju nepokretnost, jer on ne može nepokretnost da stavi u džep pa da ode na drugo mesto. Ovde su akcije, formalno-pravno akcija je, ako je posmatramo kao nešto što je u prostoru, papir, ali ako posmatramo šta ona sadrži i koja su ta prava, ona sadrži svojinska prava.
Kakva svojinska prava? U idealnom delu u odnosu na nešto što predstavlja celinu. To što je celina može biti nepokretnost, može biti pokretnost, mogu biti i novčana sredstva na nekom računu pravnog lica. Vi sada nekome, koji ne želi da raspolaže, a ovde je u pitanju raspolaganje, nekoga ko ne želi da raspolaže, terate ga da raspolaže, a u svom mišljenju kažete da je to njegovo pravo kojim se štiti mali akcionar.
Ako je neko mali akcionar i zna pravila tog AD da oni, tzv. Insajderi, koji imaju i akcije i koji su zaposleni trpe, odnosno koriste neku beneficiju, formalno-pravno danas mogu svašta da stave u svojim osnivačkim aktima, zašto bi vi njega primoravali, ako on ne želi. On ne želi da proda akciju, ne želi sredstva, on želi da ubira dividendu.
Kaže - imam dovoljno sredstava, ove su mi akcije u ovom preduzeću sigurne, na kraju godine one mi donose neki prihod, zainteresovan sam za taj prihod, imam neke lične probleme koje mislim da na taj način mogu da rešim ili ta akcija mi stoji kao sredstvo mog ličnog obezbeđenja za ne daj bože kada dođe neko vreme.
Vi takvo lice praktično terate, odnosno ne terate njega, nego ga dovodite u situaciju da je on izgubio akciju, da je navodno nju prodao. Kako to radite? E, sada ide ona pokvarenost. Ponuđač, ajde recimo kao ponuđača stavimo Caneta Žapca, čuli ste za ovog kriminalca sa cigaretama.
On je finansirao i Đinđića i Đukanovića i Srećka Kestnera i Hrvate i vamo i onamo, sve on finansira. To je onaj što je u Inđiji pravio farmerke, došao iz Francuske kao veliki biznismen.
Cane Žabac reši da otkupi nešto. Otkupio je 95% nekog preduzeća i sada ima, ako tih 5% akcija postoji, petoricu ili dvadesetoricu ljudi koji drže tih 5% akcija i oni ne žele da prodaju. Kažu - Cane Žabac je veliki prevarant. On velike pare izvlači iz tog preduzeća, on mora da prikaže i dividendu na kraju godinu, jer on sada pati od toga jer nema status. Znači, on je pare rešio, kriminal je rešio, Latifundije, ostrva itd. Njemu sada fali status u džet-set društvu, da bude poštovan, da bude ugledan itd. To je drugi motiv u spisku od devet motiva koji pokreću čoveka na neku aktivnost.
Kod njega je taj motivacioni faktor sada jako izražen, pa i u godinama, on juri ovu decu od 17-18 godina, pa mu Džej Ramadanovski pravi tamo sa Milom one terevenke. Znate, o tome smo mi pisali pre pet godina, kada ste vi mislili da je on veliki biznismen, obična fukara, kriminalac. E vidite, on je došao do 95% akcija nečega i ima pet zadrtih radikala u tom preduzeću koji neće da prodaju akcije. Kažu - lopov je, valjda ćemo i mi dividendu da uzmemo neku. Mora da je prikaže.
E sad šta radi Cane Žabac, sada idemo na stav 2. kako je to Mlađa zamislio. Ovde je slučajno uzet Cane Žabac, možemo da uzmemo i druge iz životinjskog carstva, nije nikakav problem. Pošto je Brana Crnčević napisao knjigu "Srbija zemlja nadimaka", kako mi se čini.
Kaže ovako, znači Cane Žabac podnosi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, to nikakav problem nije, zahtev za prinudnu prodaju akcija nesaglasnih akcionara, to je onih pet, najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka za ponude i preuzimanje.
Sto dvadeset dana je četiri meseca. Razmislite šta može za četiri meseca da se desi sa tim akcijama? Slažem se, pod onim uslovima kako je preuzeo i došao do 95%. U međuvremenu svašta može da se desi sa tim akcija, može akcija da porasta. Njemu zakon garantuje da će po onoj ceni po kojoj je otkupio. Ako su u međuvremenu akcije porasle, znači on će da kupi po onoj nižoj ceni po kojoj je kupio.
Znači vi njemu garantujete sigurnost, znači 120 dana on može da razmišlja kada će da podnese Centralnom registru. Vi niste napisali kao ovamo na nekim odredbama - sutradan, odmah, ne 120 dana. Četiri meseca razmišlja i poslednjeg dana podnese Centralnom registru. U međuvremenu se svašta desilo sa akcijama.
Uz navođenje uslova kupovine akcija iz ponude za preuzimanje, znači poziva se na ono što je bilo pre 120 dana, izvršenih uplata itd. Pa onda - ponuđač je dužan da istovremeno sa podnošenjem zahteva da isto objavi opet u onim novinama, sada se tu izgubio sajt. Znate, mi smo malopre pričali o onom sajtu da se izbaci, iz člana 18, e ovde ga nema. Znači, ovo više nije toliko interesantno, zato smo i podneli amandman jer smo videli da pravite tamo kod člana 18. neku podvalicu.
I sad kaže - po isteku roka od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenje stava 3. ovog člana "na pismeni zahtev ponuđača, Centralni registar vrši prenos sa računa hartija od vrednosti nesaglasnih akcionara (prvo, ne znam koji su to nesaglasni, što bi oni morali da budu saglasni sa Canetom Žapcem, na nikada sa njim ne mogu da budem saglasan, ne daj bože da sam akcionar tamo gde i on ima neke akcije, kako bih bio sa njim saglasan, nemoguće) na račun hartija od vrednosti ponuđača, odnosno novca na račun nesaglasnih akcionara, na način propisan pravilima poslovanja Centralnog registra".
To znači, Centralni registar kaže - na tvoj račun evo ti pare, ovamo prebaci akcije, ti su uzeo pare i ti više nemaš akcije. To je ta vaša prinudna prodaja.
Gospodin Sreto Perić će u drugom smeru priča, gde postoji pravo, ali dajemo drugu varijantu koju vi naravno opet niste prihvatili. Znači - putem prinude, naravno ne batinom, nego putem dva zahteva i jednog obaveštenja, izlazi neko iz AD samo zato što je neko napravio veliku koncentraciju sredstava i otkupio 95% akcija.
Vi se u ovom vašem mišljenju pozivate na Direktivu EU. Molim vas, ta direktiva EU nas ne obavezuje. Zašto? Nismo članovi EU. Koliko znam, u ovome što ste vi iz G17 radili, pa je zbog nezadovoljstva došlo do toga da je Labus otišao tamo, a Ksenija otišla kod Minićke u Evropski pokret, kako se zvaše, tako nešto, znate, manite se te priče, od toga nema ništa.
Polovinu tih direktiva i preporuka ne poštuju ni Francuska ni Nemačka. One ne mogu da obezbede sprovođenje svojih, tih navodnih, direktiva i propisa unutar zemalja EU, a vi nas ovde ubacujete kao da je to neki standard. Ako je to standard, kažite mi zašto ga ne primenjuju Francuzi, Italijani, Španci, Portugalci, Grci? Nego ovde pusti se iluzija, pa kad uvate na televiziji da drndaju - EU, proces pridruživanja, naplaše se ljudi pa pomisle - ako ne uđemo u tu Evropu poplavismo se svi.
Nije ljudi tako. Odgovaraćete zbog toga što dezavuišete javnost i što lažete građane Srbije. Ništa ne zavisi od ulaska u EU. Zašto? Oni nas planiraju kroz 30 godina, tada neće ni da postoji EU. Uporedite. Dvadeset-trideset godina treba navodno, ali nema ništa od toga, nikada se to neće desiti. Nikada. To morate da shvatite.
Ne možete vi da budete u pravu kada ste pričali o EU, pa sada EU da kaže - nećemo vas, a vi ste opet u pravu što pričate da idemo ka EU. Nisu birači toliko senilni. Mrdnu malo glavom, pa vide čija je to priča tačna, gde je istina, gde nije istina.
Zbog ove neistine koja se ovde promoviše šest godina vi ubiste državu.
Prvo ste SRJ razbili, napravili Solaniju, a sada u kontinuitetu ide dalje. Još ne podnosite ostavke. Za šta god ste se uhvatili, osušilo se. Vi još ne podnosite ostavku.
Znači, u ovom članu se krije podvala i nasilno otimanje akcija licu koje ne želi da raspolaže. Lice ne želi pare, želi da ima akcije i da koristi ona prava u privrednim društvima po osnovu posedovanja tih akcija. Vi takvo lice isterujete. Bukvalno rečeno isterujete. Zašto?
Jer dajete pravo Canetu Žapcu da 120 dana može da razmišlja da li će da ukloni tog mikroakcionara da mu on ne smeta, jer mali akcionari imaju i neka prava. Promeniće se stavovi u našim sudovima, mnoge stvari za koju godinu, nemojte da se sekirate, pa će onda mali akcionari da imaju i svojinsku zaštitu svojih prava.
Onda će da se promene još neki propisi oko iskazivanja dobiti, kako se knjiže troškovi poslovanja, sve, sve, pa će mali akcionari da budu zaštićeni, jer će dobit morati da se prikaže da bi se ispunile pre svega obaveze prema državi, jer sva bogatstva ovog sveta nastaju kada se ili nešto ukrade ili se ne ispuni obaveza prema državi.
Kod neispunjavanja obaveza prema državi, postoji selektivnost. Ako si blizak vlasti, vlast ti popušta da ne ispunjavaš obaveze. Ako nisi blizak vlasti, onda ispunjavaš obaveze sa još 10% do 20% više obaveza nego što si dužan. Zašto?
Da bi bio miran, da bi ćutao. Ovi povlašćeni mogu u Crvenkapici da otvore i berzu energenata, i ovamo drugu berzu, i treću, da sarađuju, da budu ''in'' itd.
Znači, mi predlažemo da se ovaj član izbriše. Zašto? Zato što je ne samo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, nego je i u suprotnosti sa prirodnim pravom. To je pravo svojine koje čovek ima. Bez prava svojine čovek nije slobodan.
Čovek koji ima svojinu, koja je zaštićena, jeste ljudsko biće koje uživa ljudska prava i može slobodno da koristi svoja ljudska prava, a kada ima ovakve odredbe koje se tiču prinude, onda građanin nije slobodan. Znači, vi hapsite građane.