Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI (pojedinosti)
Ujedno i obaveštenje da ćemo danas produženo raditi, očito do završetka ove tačke, koja ima 52 amandmana.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ištvan Takač, Sava Urošević, Velimir Simonović, Jovan Todorović, Zoran Anđelković, Milomir Minić, Branislav Rankić, Zoran Krasić, Mita Avramov, Vitomir Plužarević, Mileta Poskurica, Radića Ilić, Igor Bečić, Stevica Deđanski, Vitomir Milošević, Ivan Radić, Momčilo Duvnjak, Dragutin Perić, Goran Dunjić, Zoran Antić, Miljko Četrović, Darko Glišić, Milan Škrbić, Nenad Mitrović, Milovan Radovanović, Goran Cvetanović, Paja Momčilov, Milan Veselinović, Blagoje Krajinović, Dragoljub Anastasovski, Stefan Zankov, Vjerica Radeta i Ljubomir Kragović.
Primili se mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima, koji su podneti na Predlog zakona. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Drago mi je, gospodine Mihailoviću, da u takvom zanosu i zaletu štancujete zakone i amandmane, sve vam je lepo, produženi rad, hajde sa jednog na drugi.
Nema veze, mi to sve možemo da izdržimo, ali ovaj predlog zakona o računovodstvu i reviziji, po mišljenju SRS, nije dobar i mi smo ovde dali konkretne stručne primedbe, a naročito one koje se tiču iskustva ljudi koji se bave računovodstvom, i pre svega zbog usklađivanja sa našim domaćim standardima, to nam je bio prevashodni cilj, a vama ovi svetski standardi.
Moram prvo da vas podsetim da je Zakon o budžetskom sistemu, koji je usvojen pre tri godine, napravio veliku mogućnost malverzacija i zloupotreba, počev od ovog republičkog budžeta preko budžeta lokalnih samouprava.
Mi smo vas tada upozoravali, kao što vas sada upozoravamo kod zakona o računovodstvu i reviziji, da se ne bavite terminima koji su preuzeti harmonizacijom.
Sada ćete to da radite bez ove nažalost separatističke bratije iz Crne Gore, zato što su, uz pomoć Šiptara, razbili državu naočigled svih vas i uz vaše smeškanje, ne mislim na sve konkretno, ali zna ova organizacija na koju posebno mislim, sve im je lepo i šareno.
Sada kada je već tako i kada se bavimo u ovom današnjem danu, posle seirenja separatista sa sve Šiptarima u Crnoj Gori, računovodstvom i revizijom, da vas upozorimo da je taj zakon o budžetskom sistemu kroz definisanje naziva, kao što su specijalizovani ugovori, posebni troškovi itd. doveo do velikih zloupotreba i pranja para, i tome niko ne može da uđe u trag.
Kada tražite po Zakonu o računovodstvu i Zakonu o budžetskom sistemu, to najbolje znaju srpski radikali koji su došli na vlast i preuzeli opštine kojima je rukovodila ova žuta kriminala banda, kada tražite da dođe budžetski inspektor iz Ministarstva finansija, odgovara vam ministar finansija da ih nema dovoljno.
Vi tražite da se izvrši presek stanja, da se uradi jedna jasna računovodstvena slika, da se vidi šta je to sa jedne, šta sa druge strane, ko je kakve ugovore potpisivao, kako posluju javna preduzeća čiji je osnivač skupština opštine. Nema toga.
Upućuju vas na to da vi uzmete nekog ovlašćenog revizora, koji će da dođe sve to da sagleda, a koja je onda uloga države u svemu tome.
Da li to Ministarstvo finansija štiti zloupotrebe i malverzacije, koje se očigledno dešavaju od grada do grada, a naročito tamo gde je budžetski, odnosno po zakonu za trošenje budžeta odgovoran predsednik opštine, a koji sa druge strane nema direktni mehanizam kontrole određenog preduzeća, zato što ima neku hajdučiju, neku skupštinsku navodnu većinu.
Evo, imamo slučaj u Aranđelovcu takav, i pet ili deset puta se obraća predsednik i kaže ministarstvu - dođite da izvršite presek stanja - nema nigde nikoga.
Ovaj amandman koji je podneo kolega Rankić, a za koga verujemo da će odneti ubedljivu pobedu na vanrednim lokalnim izborima u Boru, i mi pozivamo sve da dođu sutra, a sutra je naš predizborni skup i da podržite našeg kandidata, časnog, poštenog čoveka, a pre svega uglednog srpskog radikala i onoga ko može celom tom kraju i istočnoj Srbiji da donese suštinske promene, za šta se zalaže SRS, on je predložio da se u članu 2. stav 3. promeni.
Umesto predloženog kako je to definisao predlagač, da glasi: ''Pod profesionalnom regulativom se podrazumevaju Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja; Međunarodni računovodstveni standardi – MPC (International Accounting Standards - IAS), odnosno Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – MSFI (International Financial Reporting standards - IFRS), tumačenja koja su sastavni deo standarda, Međunarodni standardi revizije – MSR (International Standards on Auditing – ISA), Kodeks etike za profesionalne računovođe, nacionalni računovodstveni obrazovni standard ROS 31 - profesionalno osposobljavanje računovođa i računovodstvenih standarda JRS 33 - računovodstveni softver.''
Da li znate šta nam je odgovorila Vlada? Lepo je čovek napisao da taj član zakona nije dovoljno definisan i da mora da se dopuni. Kazao je da se predlaže dopuna, jer taj član zakona, odnosno ceo zakon ne treba samo da bude napisan, nego da bude dostupan i primenjiv u praksi, i kod onih koji tek idu na obuku za računovođe, i da se pored tih međunarodnih, uskladi i sa onim što su naši nacionalni kodeksi.
Vlada Republike Srbije odgovara, to je samo jedan deo njihovog obrazloženja u više rečenica, ovo je bila njegova osnovna namera. Ako već pravimo zakon za nas, za Srbiju i za računovođe u Srbiji, da mora da bude primenjiv, i da sve bude jasno i da ne ostane nikakve nedoumica.
Ne, Vlada Republike Srbije, Koštunica je potpisao, a ranije je to Labus, a on je podneo ostavku i sada Koštunica potpisuje sva obrazloženja, kaže, odbija da se to prihvati, uz sve ovo što je naveo kolega, zato što navedene nacionalne standarde je doneo Savez računovođa i revizora Srbije u skladu sa svojim aktima, a ne na osnovu zakona, zamislite, pa se iz tih razloga se ne mogu tretirati kao nacionalni standardi.
Znači, Savez računovođa i revizora Srbije, koji održava sve svoje sesije i razne seminare, i to je sve potrebno, i znam mnoge mlade ljude koji su se opredelili posle završene ili srednje škole ili fakulteta pre svega za smer računovodstva, i da pohađaju te kurseve koji su inače veoma skupi.
Ta kotizacija vam je da biste se osposobili za to, jer je to u pravom smislu reči zanat, nešto što može da vam donese realnu zaradu ako hoćete time da se bavite. Svako ko je sposoban iole i ko je ažuran, a osposobi se za to i završi određenu školu, pohađa kurseve, može uvek da nađe u svom gradu bar jedno ili dva preduzeća, samostalne trgovinske radnje, i da od toga živi.
Vi kažete, oni imaju svoje standarde, Savez računovođa, i zato oni ne moraju da se usklađuju, odnosno to ne mora da bude propisano striktno kako je to kolega Rankić tražio članom 2. zakona.
Samo smo želeli, i njegova je namera bila, da dopunimo i da se ne ostavi nikakva praznina i da bude jasniji i onim ljudima koji tek treba da rade taj posao, i onima koji vrše obuku u Savezu računovođa ili putem donacija koje su prisutne svuda.
Ovako vi ovo niste želeli, iz nama neshvatljivih i zaista neprihvatljivih razloga, nikome normalnom ovakvo obrazloženje Vlade ne bi bilo prihvatljivo. Pošto je Vlada tako odgovorila, ipak vama ostaje mogućnost, narodni poslanici, ako ste me pažljivo slušali i ako ste pratili šta se dešava u ovom zakonu, da u danu za glasanje odlučite drugačije.
Ako ne odlučite, a verujem da nećete, biće vam onako kako vam i sleduje, i to je to. Nema nikakvog razloga da se na nas ljutite što vas na vreme upozoravamo, a pre svega celokupnu javnost da ovi zakoni nisu dobri i da oni ne mogu da budu primenjivi, što se i pokazalo da je nemoguće i kod mnogih drugih zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, sada imamo pred sobom zakon o računovodstvu i reviziji. U poslednjih nekoliko godina zakon koji se stalno menja i iziskuje određeno angažovanje svih onih koji hoće da se bave jednim ovakvim poslom.
Imamo savezni Zakon o računovodstvu i reviziji. Nažalost, više nemamo nikakvu saveznu državu, čak ni državnu zajednicu. Kriminalci su završili svoj deo posla, oni u Crnoj Gori. Sada je red na ove u Srbiji.
Postoji već jedna određena praksa koja reguliše ovu oblast kao što su računovodstvo i revizija. U primeni tog zakona naišlo se na određene poteškoće, kao i određene nepravilnosti, nazovite kako god hoćete. Predlagač jednim ovakvim zakonom hoće da spreči, da kažemo da je tako, monopol koji ima Savez računovođa i revizora Srbije. Zbog tog navodnog monopola imamo jedan ovakav predlog zakona.
Sada se postavlja pitanje ko je sve umešan u izradu jednog ovakvog zakona. Ima puno, ima konsultantske kuće koje su se bavile procenom vrednosti kapitala u postupku privatizacije, pogotovo kada su u pitanju cementare.
Znači, nije im odgovaralo jedno strukovno udruženje, koje je član međunarodnih računovodstvenih organizacija, pa je zbog toga verovatno zasmetalo i "Tuš Diloitu" da taj deo posla obavlja dalje.
Dalje, gospodo, postavlja se pitanje, ako već rešavate pitanje monopola kada je jedna oblast u pitanju, zašto ne rešite sa svima, nego to radite selektivno. Sa ove strane se Savez računovođa i revizora stavlja u stranu. Sada da vas pitam šta je sa "Privrednim glasnikom", da li on ima monopol. Ima, gospodo, ima, bili su neki put državno preduzeće, pa su nekim čudom postali AD. Zašto ne kažete koliko im para gurate u džepove, zašto ne kažete da i najmanji akcionar u tom "Privrednom glasniku" nema manju dividendu od 100.000 evra?
Zašto ne kažete ko su oni da tumače zakone koje donosi Skupština Srbije? Ko su oni da određuju kako se zakoni, koje donosi Skupština Srbije, sprovode i ko su oni da svi organi države uprave koji rade na terenu postupaju po njihovim uputstvima? Kada vam dođe kontrola preduzeća, sedne inspektor i vadi "Privredni glasnik" i na osnovu njega vrši kontrolu.
Zašto njima ne oduzmete monopol? Da li su oni neko strukovno udruženje, zar mi nemamo ministarstva sposobna da sama određuju primenu zakona? Da li neki organ iz ministarstva daje saglasnost na to što oni napišu? Da li organi uprave, a sudija za prekršaje jeste organ uprave, postupa po mišljenju "Privrednog glasnika", koji je privatno preduzeće. Inspektor koji je na terenu postupa isto tako po njihovom mišljenju. Šta je sad ovde u pitanju? O kakvom se sad cirkusu ovde radi?
Amandmani se ne prihvataju iz obrazloženja da je to podzakonski akt na koje može samo ministar da da saglasnost i objavi u Službenom glasniku.
Dalje, u Predlogu zakona se ne predviđa donošenje nacionalnih računovodstvenih standarda, već se primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, čiji se prevod objavljuje u Službenom glasniku. Čiji su to međunarodni računovodstveni standardi i ko opredeljuje te međunarodne računovodstvene standarde? Međunarodna federacija računovođa. Da li imamo člana te međunarodne federacije? Imamo, to je Savez računovođa i revizora Srbije. Oni ovde predstavljaju tu federaciju.
Da li morate sve što oni napišu da prihvatite? Ne morate. U samom zakonskom predlogu saglasnost na svaki prevod daje Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija daje saglasnost na prevod, daje saglasnost za nacionalne računovodstvene standarde. Ministarstvo, jer to mu je i posao, ne određuje to Privredni glasnik, daje saglasnost na plan i program obuke računovođa i revizora. O tome se radi.
Vi ste jednim potezom hteli sve da sklonite u stranu i da sve počne ispočetka. Kasnije ćemo doći na komoru, kako se ona obrazuje, ko je sve obrazuje i kako će to da funkcioniše.
Nemamo ništa protiv, neka prave računovođe i revizori svoju komoru, ali da li će oni da budu zaduženi za određivanje toga ko može da obavlja internu reviziju, a stvarno ne znam koji je to pojam interna revizija i revizija.
Interna revizija je nešto novo i koji je to dokument koji je nastao iz interne revizije, isto tako se postavlja pitanje i u čiju svrhu. Valjda u svrhu vlasnika kapitala, ali on ne mora da traži internog revizora. Tražiće onoga ko zna taj posao i za koga je siguran da će da ga uradi pošteno, za njega. Taj dokument ne izlazi iz okvira pravnog lica, odnosno vlasnika kapitala.
Dalje, u članu 2. stav 4. kaže se: ''Pod internom regulativom podrazumevaju se opšti akti koje donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, računovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, uputstava i smernica za usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koje je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica.''
Tu stvarno prevazilazite sebe u jednom delu. Pravna lica, prema Predlogu zakona i prema dosadašnjem zakonu, dele se na mala, srednja i velika. Međunarodni računovodstveni standardi po Predlogu zakona važe samo za velika pravna lica, za mala ne važe, ali očekujete od malih pravnih lica da donesu opšta akta koja sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, računovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje imovine.
Pa čak idete u tom delu i dalje, dajete takva ovlašćenja preduzetniku, znači, fizičkom licu, samostalnoj ugostiteljskoj radnji, samostalnoj zanatskoj radnji, samostalnoj trgovinski radnji da donosi opšta akta. Da li je to moguće?
Da li neko kada postavlja pitanje unutrašnjeg uređenja, najčešće poslodavac to radi onako kako je njemu najlakše, pogotovo ako je to malo pravno lice, eventualno preduzetnik. Najlakše je, najjeftinije i najefikasnije za njega. Ali, da malo pravno lice i preduzetnik donose opšta upravna akta, to je stvarno presedan u našem domaćem zakonodavstvu.
Da li su u obavezi da takav jedan akt koji donesu i pokažu nadležnom inspektoru koji će doći, revizoru ili kome već koji će doći u kontrolu? Nigde to u zakonu ne piše, a ako jesu, hoće li takav jedan opšti akt da bude u skladu sa zakonom? Neće, zato što ga nisu sastavljala lica koja znaju da sastavljaju takva akta.
Da li to podrazumeva da će morati da zaposli posebno lice u jednoj trgovinskoj radnji koje će da donosi opšta akta kako se uređuje njegovo računovodstvo?
Zašto se onda nalazi onoliki broj poslovnih knjiga koje moraju da budu u jednom objektu, eventualno nekoj kancelariji gde se vode poslovne knjige određenog preduzetnika itd.
Znači, cela ova regulativa koju predviđa zakon je u principu neprimenljiva u praksi. Slažem se da svima koji imaju monopol taj monopol treba ograničiti, ali svakako ne bismo smeli da strukovna udruženja stavljamo po strani kada je primena određenog zakona u pitanju, pogotovo ako su ta strukovna udruženja članovi raznih međunarodnih federacija, kako ste ih vi nazvali ovde, pogotovo što ne znamo kakav će biti autoritet nekakvih komora, pogotovo kada je u pitanju kakvim će aktima da upravljaju te komore i nije regulisano zakonom ko treba da daje saglasnost na akta koja donosi ta komora, a predviđen je način finansiranja komore iz budžeta Republike Srbije.
Pa se sada tu ponovo vrtite u krug, jer međunarodna federacija računovođa, koja određuje međunarodne računovodstvene standarde, ne želi da ima bilo kakav kontakat sa organima izvršne vlasti, a ta komora će to biti, pa me baš interesuje kakva će biti saradnja između te komore i raznih međunarodnih organizacija na koje se pozivate kada je ova oblast u pitanju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Narodni poslanik odustaje od amandmana.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2.  stav 6. narodni poslanik SRS Mita Avramov je predložio da se reči "malo pravno lice i preduzetnik može, a veliko pravno lice, srednje pravno lice" zamene rečima "preduzetnik može, a veliko pravno lice, srednje pravno lice i malo pravno lice".
Kada vam pročitam to vam ništa ne znači. Naime, on je zaista ovim amandmanom želeo da se u našoj praksi izbegnu moguće zloupotrebe, eventualne, mi ne prejudiciramo ništa i ne priželjkujemo da se to desi, ali to je hipotetični moguće i zato se i pišu zakoni da bi se otklonile nejasnoće i da bi se sprečile zloupotrebe.
Valjda vas neko iskustvo uči da donosite bolje zakone, a ne gore ili da primenjujete nečije uzuse koji nisu sa naših prostora. On je lepo obrazložio da npr. jedno fizičko lice, recimo vi gospodine Anđeliću, možete da imate više malih pravnih lica koja su međusobno povezana, ne vi, bilo ko ko ima nameru da se bavi takvim poslom i onda kao takvi zajednički nastupaju na tržištu, mnogo im je lakše da se kao takvi pojave i da ostvare profit.
Izjednačavanjem malih, srednjih i velikih pravnih lica, što je on predložio izmenom stava 6. u članu 2. predloženog zakona, ova eventualna zloupotreba bi se onemogućila. Mi ne možemo da prihvatimo ovo obrazloženje koje je dala Republička vlada, koja kaže da je kompletan član zakona usklađen i da se mala pravna lica obavezuju da primenjuju potpuni set, o čemu smo govorili i niste prihvatili dopunu kolege Rankića, međunarodnog računovodstvenog standarda i međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja, što je suprotno zakonskim rešenjima razvijenih zemalja, pazite, a nije čak ni u skladu sa Četvrtom direktivom Evropske unije i savremenom praksom razvijenih zemalja. Pa onda se stavlja tačka, pa se kaže da baš potpuna bude argumentacija - ni Svetska banka ne preporučuje ovakvu obavezu za mala pravna lica i preduzetnike.
Sada se zaista postavlja pitanje dokle ćete vi i da li želite slepo da prepisujete te zakone, a da ne obraćate pažnju na ono što se u Srbiji dešava. Niti smo mi neki maliciozni ljudi, niti smo ljudi bez iskustva, pa da ne znamo da su se takve stvari dešavale, niti predlažemo nešto što je nenormalno, nego da se izvrši jasno rangiranje šta su mala, a šta srednja preduzeća, odnosno pravna lica.
Uzgred, nema ništa od ovog projekta koji je na sva zvona promovisan još od 5. oktobra, razvoj i podrška malim i srednjim preduzećima, toga u Srbiji nema. Samo se preduzeća zatvaraju, a poreski obveznici muku muče po ovim zakonima kako da isplaćuju sve te svoje obaveze. Kada vam zaista predložimo nešto što je primenljivo za naše tržište, vi kažete, oni nam to ne dozvoljavaju, nije usklađeno sa njima.
Za građane Srbije se postavlja jedno logično pitanje. Ako vi kažete, sada ste onemogućeni da nastavite tu čuvenu harmonizaciju i pregovore sa Evropskom unijom, zato što vam je preča i bezglavo jurite i dopingujete se lažima, izmišljotinama, jurite slavnog generala Ratka Mladića, ali hvala gospodu Bogu i onome što je on sposoban, nikada nećete uspeti u tom naumu, ali sve dok ste to radili, po ovim izveštajima, naročito onom od 9. novembra prošle godine Komisija za priključenje itd, oni vam uopšte ne garantuju nikakve rokove.
Jeste, kažu, a vi umesto čak to da obrazložite suvislije, vi kažete onako servilno, mi to moramo da ispunimo, pa makar to bila svaka direktiva koja dolazi iz Svetske banke.
Da vas podsetim oko budžeta šta je bilo i šta je bilo oko isplate duga penzionerima i poljoprivrednih penzija. Oni su vas uslovili da to bude na mnogo odloženiji rok nego što je u stanju u onom suficitu koji je prikazan da uradi Vlada iz tekućeg budžeta za ovu godinu. I usvojili ste po njihovoj preporuci zakon da se to dešava do jula 2008. odnosno 2009. godine.
Sve su to činjenice i sve to penzioneri vrlo dobro znaju. To direktno prihvatanje svega opet vam ne garantuje, uz svo poniženje naroda, uz srozavanje svega što smo mi i što imamo, podsetiću samo kako ste upropastili Službu društvenog knjigovodstva, nekadašnji SDK, Službu platnog prometa kasnije, kako je ona razbijena u paramparčad za kratko vreme. To vam je takođe bila direktiva od takozvane međunarodne zajednice i Svetske banke. Ništa vam od toga nije bolje niti je građanima bolje.
Kada mi dođemo do brige za državu, evo kroz jedan predlog zakona, kroz ovaj amandman kolege Mite Avramova, vi se uporno pozivate samo na tuđa iskustva i samo na ono što oni traže od vas, ne obraćajući pažnju na situaciju u Srbiji.
Moram da vas podsetim na to, to je pre nekoliko dana posebno apostrofirao u kontekstu ovog velikog i kapitalnog projekta za koji je on lično zaslužan, gospodin Tomislav Nikolić, kada je pre osam dana u Novom Sadu potpisan ugovor vredan preko 600 miliona evra o izgradnji termoelektrane na gas sa firmom "Tehnoprom eksport", koja je pod patronatom ruske Vlade i predsednika Putina.
Dva-tri dana ste dizali buku oko toga, naravno, bilo vam je krivo, jer vi ste nas samo pozaduživali, nikakvu investiciju u državu niste doneli i kada je on govorio u tom kontekstu o tome da Rusija već 20 godina čeka da postane član Svetske trgovinske organizacije i da se postavlja pitanje, sve i da revitalizujemo neki deo naše proizvodnje, i ono što naši poljoprivredni mogu da proizvedu, a gde je nama tržište za to, da li nama garantuje tržište Evropska unija?
Ne, uopšte nam ne garantuje. Niko od ovih akreditovanih diplomata iz dve trećine planete Zemlje koje je gospodin Nikolić primio nije mogao da se složi sa tim. Pa ni Rusi koje smo nedavno posetili, a bila sam član te delegacije SRS. Lepo su ljudi pitali za tekstilnu industriju, za metalski kompleks, za ovo, za ono, sve oni to mogu da kupe, danas su jedna od najmoćnijih država na svetu, ali šta da kupe, ko im šta nudi. Postavlja se sada pitanje zašto vi nećete da prihvatite, jer nismo mi protiv toga, dakle, da se vrše i harmonizacije i integracije kojima vi težite.
Ali, samo se postavlja pitanje čemu nas to vodi i zašto nećete da primenite ova naša iskustva. Mi hoćemo da spojimo jedno i drugo, kao što je gospodin Nikolić našao švajcarske finansijere, a vodeću rusku firmu, investicije je doneo u Srbiji, evo, vi prihvatite to da mi imamo lošeg iskustva i da otvorenu bojazan pokazujemo da će pojedinci da zloupotrebljavaju ovaj zakon, i ništa ne smeta da ostanu i ova prihvaćena rešenja koja vam dolaze sa strane i imaju i druge razvijenije zemlje u svom iskustvu, odnosno koje primenjuju svojim standardima, ali da prihvatite i ovo.
I neće niko da vam lupi packu zbog toga, niti će da snosi neku odgovornost, nećete morati ni vi, gospodine Anđeliću, niti Dinkić, da podnosite ostavke, jer vi ćete ubrzo da odete sa tih funkcija voljom naroda, zaokruživanjem na biračkim mestima, ali ne bi vam ništa falilo. Samo to nedostaje ovom zakonu i zato vas pozivam da prihvatite amandman SRS, jer stvarno nije u redu ovakvo obrazloženje.
Kada nemate šta, vi onda kažete, nije to u skladu sa ovim ili sa onim. Uopšte vam niko nije rekao niti vas je upozorio da to ne može da stoji u tekstu zakona, jer sve ovo što usklađujete sa međunarodnim standardima i propisima, mi nismo dirali, ništa nismo brisali, samo smo hteli da damo jasniju dopunu, ali vi nećete da prihvatite i opet sve to neka ide na vašu dušu, što narod kaže, a kada izbori dođu, videćemo. Hvala.

Da li još neko želi reč (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandmana, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo, podneli smo amandman na član 2. stav 7: reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo", a reči "malih pravnih lica i" brišu se.
Ovaj naš amandman, Srpske radikalne stranke, želi da se u ovom članu 2. ministar kao pojedinac izbriše, a da te poslove obavlja ministarstvo sa svim svojim stručnim i meritornim kadrovima.
Ministar je sebi uzeo za pravo mnogo toga. Mislim da i on sam više ne zna šta može, šta sme i šta on to sve ume da radi.
Zakonskim regulativama treba da se bavi ministarstvo, a ministar je tu samo kao ''dežurni krivac'', ako se to može tako reći, ali znamo da ni jedan ministar nikada do sada nije bio kriv po bilo kom osnovu, a ne ovaj vaš koji se razume u sve oblasti.
Savez računovođa i revizora Srbije obratio se svim poslanicima sa više predloga o ovom zakonu. Samo ću izdvojiti iz tog konteksta jednu misao, gde oni kažu da ministar i pojedini poslanici pogrešno informišu građane o ovom zakonu i to nije dobro za struku i nauku.
Zašto se ne usliše predlozi 30.000 profesionalnih računovođa i nosilaca profesionalnih zvanja stečenih po ROS-u 31, tako da ovim zakonom ne treba dozvoliti stvaranje komora ovlašćenih revizora.
Svakim novim zakonom stvaraju se agencije, uprave, sada idete i na stepen niže, to su komore, a na kraju verovatno i svi zakoni koje vi predlažete se vezuju i za kojekakve direktive. To je već mnogo za nekog ko je bogatiji, a ne za našu privredu koja jedva sastavlja kraj sa krajem.
Uništavate sve što je vredno, mislim i na ovu oblast iz ovog zakona. Koljete bika za kilo mesa. Hvala.

Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, očigledno je da se nastavlja sa praksom da ministar propisuje način priznavanja, merenja i procenjivanja imovine i obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika, koji ne primenjuju međunarodne računovodstvene standarde, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.
Pa se amandman odbija. Obrazloženje je da se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa. Čemu onda nadležni organ? Da ukinemo ministarstva, da bude samo ministar, nema potrebe da budu ni zamenici ministara, ni pomoćnici ministar. Ministar je, pogotovo kada je u pitanju ministar finansija, iznad svega, bog i batina, on određuje sve. Čak smo imali zakonske predloge ovde i ova skupština je dala da ministar nadležan za poslove finansija može čak u pojedinim situacijama da stavi van snage pojedine odredbe zakona. Čovek je iznad zakona, monarh, šta je.
Dalje, u amandmanu koji je podneo Vitomir Plužarević u ime SRS, još uvek jedna definicija nije jasna: zašto se mala pravna lica izjednačavaju sa preduzetnicima? Imamo u članu 7. kako se razvrstavaju pravna lica, pa se kaže da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250, pa da ima dva i po miliona evra do deset miliona ili od milion do pet miliona itd.
Sada vas pitam koja je razlika između preduzetnika koji ispunjava dva uslova da se svrsta u srednje ili veliko pravno lice. Nikakva, osim u načinu sastavljanja računovodstvenih izveštaja. Da li je to moguće? Ograničenja koliko će koji prihod da ima ne određuje status da li je pravno lice ili preduzetnik.
Evo, imali smo situaciju da je Ministarstvo odbrane, dok je ministar odbrane bio Boris Tadić, to je onaj što je zaboravio gde su srpska stratišta, ali ide na tuđa, to je isti onaj Boris Tadić koji se ponudio da ide na sahranu Ibrahimu Rugovi, taj isti je sklapao ugovore o nabavci vojne opreme sa preduzetnicima, jer onaj što ste ga hapsili, ne mogu da mu se setim imena, on je bio SZR, koji je snabdevao vojsku opremom i koji je sasvim u skladu sa svim propisima mogao da se tretira kao srednje ili veliko pravno lice, u skladu sa ovim zakonom.
Sada se postavlja pitanje koliko ima takvih, a ima ih dosta. Verujte, ima puno samostalnih zanatskih i drugih radnji koje imaju veći obrt nego srednja pravna lica. Zašto onda oni ne bi primenjivali računovodstvene standarde? Samo zato što nemaju status pravnog lica? Da li ste im postavili ograničenja koliko mogu da imaju zaposlenih kao preduzetnici? Nema.
Da li postoje ograničenja koliko mogu da naprave godišnji prihod? Nema, ali im ministar propisuje podzakonskim aktom kako sastavljaju računovodstvene izveštaje.
Ipak bi ova materija trebalo da bude regulisana zakonom, bez obzira što su u pitanju preduzetnici. Nema tu podzakonskih akata. Barem da ste u zakonu naveli da se i na preduzetnike primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, ukoliko ima više od 50 zaposlenih i ako mu je prihod koji je ostvario u toku godine veći od milion evra u dinarskoj protivvrednosti. Niste se čak ni to setili da napišete. Bitno je da se donosi zakon. Zašto? To niko ne zna da objasni.
Važeći Zakon o računovodstvu i reviziji je par godina u primeni. On je već zaživeo i ušao u privredu i već je zauzeo svoje mesto u toj oblasti. Hajde sada da menjamo, hajde sada da ukidamo dozvole, odnosno sertifikate koje računovođe poseduju, koje poseduju revizori. Hajde da napišemo novi zakon, pa ćemo sve ispočetka.
Sada samo da vidimo ko će da zaradi novac na novim sertifikatima. Taj koji bude zarađivao novac na novim sertifikatima u stvari je i pisao ovaj zakon. Hoće li to da bude komora? Možda. Videćemo ko će sve to da uđe u tu komoru i kako će komora da deli svoje prihode, a ne bi me iznenadilo da ta komora opet bude neko akcionarsko društvo gde će opet par pojedinaca koji su se već ovde od 5. oktobra naovamo pokazali kao osobe koje znaju kako se novac zarađuje na nezakonit način, pa je to počelo previše da bode oči i vama - dajte da vam omogućimo siguran prihod na drugoj strani. Doduše, ko se obogati na nezakonit način, to je i lak način sticanja novca, napravićemo zakon da vi i dalje na lak način zarađujete ogromna sredstva, ogroman novac.
To je problem kada se ovakvi zakoni donose. Samo, kako vam je krenulo, sumnjam da ćete jedan ovakav zakon uspeti da stignete da primenjujete. Vaše vreme mnogo brže prolazi nego što ste se nadali, a vreme SRS je mnogo bliže nego što mislite.