Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistem za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 83 narodna poslanika i da nemamo jednu trećinu narodnih poslanika, te ni uslova za rad pa, prema članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, sednicu odlažem za jedan sat.

(Posle pauze - 11,15.)

Poštovane dame i gospodo, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistem za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Spisak narodnih poslanika koji su prijavili odsustvo sa sednice Skupštine 22. maja 2006. godine: Živodarka Dacin i Vukosav Tomašević.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PREUZIMANjU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Branislav Stevanović, Vjerica Radeta, Vojislav Milajić, Radiša Ilić, Božidar Koprivica, Branislav Rankić, Miloš Dišić, Sulejman Spaho, Milorad Buha, Zoran Krasić, Sreto Perić, Dragan Živkov, Ljubomir Kragović, Petar Jojić i Milan Stevović, kao i amandmane koje je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Pošto je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o preuzimanju akcionarskih društava da posle tačke 6) ide tačka 6a koja glasi: "Ciljno društvo ne može biti preuzeto ako sve akcije nisu upisane u Centralni registar". Već znamo, u procesu privatizacije dešavale su se mnoge nepravilnosti. Jedna od većih nepravdi je ta što negde ukupno oko 30% akcija nije upisano u Centralni registar, što samim tim čini proces privatizacije nelegitimnim.
Prema tome, hteo sam ovim predlogom da dam do znanja Vladi Srbije i kolegama poslanicima da u danu kada budemo odlučivali o ovom amandmanu imamo u vidu i to da otklonimo ovu veliku nepravdu koja je učinjena prema našim građanima.
Treba imati u vidu još jednu nepravilnost, a to je kada su u pitanju akcije koje su putem raspisivanja konkursa deljene, i mnogi ljudi, naši zaposleni u mnogim preduzećima, nisu mogli da ostvare svoja prava na akcije, iz razloga što nisu uspeli da pročitaju putem oglasa u dnevnoj štampi i da ostvare svoja prava. To je takođe isto jedna velika nepravda koja je urađena protiv građana Srbije.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, čuli ste i u načelnoj raspravi stavove SRS o ovom predlogu zakona i čuli ste iz kojih razloga mi ne možemo glasati za Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Suština ovoga zakona jeste da će primenom ovog zakona da se obogate već privilegovani delovi društva, odnosno manji broj građana Srbije. Znamo kakvih je sve problema bilo do sada i pre ovog zakona. Nažalost, ovim zakonom ništa neće da se izmeni.
Samo ću da podsetim javnost Srbije pre svega, a i vas kolege poslanici, kakvi su se recimo problemi dešavali u toku preuzimanja akcija "Knjaza Miloša".
Sećate se koliko je bilo pokušaja, odnosno ubeđivanja i Komisije za hartije od vrednosti i ostalih nadležnih organa da se akcije, da preuzimanje akcija bude izvršeno od strane "Danona", zato što je to tada bila volja Miroljuba Labusa, pa se sećate da se on privatno sastajao sa predstavnikom "Danona" u svojoj kući umesto u Vladi Srbije, jer je tada bio potpredsednik Republičke vlade.
Na kraju je taj posao završen relativno dobro, u svakom slučaju zakonito, zato što smo mi iz SRS, pre svega na Odboru za privredu i privatizaciju, intervenisali i objasnili namere Vlade Srbije tada i sećate se naravno, seća se i javnost, sećaju se građani Srbije, da je predsednik Komisije za hartije od vrednosti, gospodin Milko Štimac, zamalo umro, odnosno imao je velikih zdravstvenih problema, pozlilo mu je pod najezdom Vlade Srbije, ministra Bubala i potpredsednika tadašnjeg Vlade Miroljuba Labusa.
Imali smo mi i Anketni odbor u ovoj skupštini koji je utvrđivao te okolnosti i taj anketni odbor je završio svoj posao, naravno poodavno već, i nikada izveštaj anketnog odbora nije stigao na sednicu ovog parlamenta.
To govori o neozbiljnosti i vladajuće većine i Vlade Republike Srbije, a sve takve stvari mogle su da se dešavaju zbog nepreciznih i loših propisa. Svi učesnici koje smo saslušali u toku rada anketnog odbora su se žalili na loše propise i kao loši propisi su krivi za sve što se zamalo desilo.
Naravno da je tačno da loši propisi mogu tako negativno da utiču, ali pre svega je problem u primeni tih propisa i upravo iz tog razloga je i ovaj moj amandman na član 4. Predloga ovog zakona, da ne bi neka buduća komisija za hartije od vrednosti ili neki budući nadležni državni organ rekao da je loš zakonski propis kriv za nečiju kriminalnu aktivnost u toku ovog postupka.
Zato mi insistiramo, ne samo kod ovog zakona, nego inače, da zakonski propisi moraju biti precizni, jasni, koncizni i da primena zakona ostavlja što je moguće manje mogućnosti za zloupotrebu, odnosno za ovakvo ili onakvo tumačenje.
Naravno, kao pravnik znam koji sve načini tumačenja pravnog propisa postoje, ali mi kao zakonodavni organ moramo da donosimo takve zakone da kada neko primenjuje zakon nema mnogo mogućnosti za manevrisanje u primeni tog zakona, a pogotovo da nema mogućnosti da se taj zakon zloupotrebljava.
Zato sam na član 4. podnela amandman, a reći ću član 4. odnosi se na zajedničko delovanje. U prvom stavu se kaže:''Fizička i pravna lica deluju zajednički: 1) ako su se ugovorom, pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno sporazumela da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcija ciljnog društva.''
Ovo, dame i gospodo, ovako neprecizno, uopšteno, ne može da stoji u zakonu. Zato sam predložila da se brišu ove reči ''pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno'' i da ostane "ako su se ugovorom sporazumela da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcija ciljnog društva". To je jedino pravnički ispravno i to je jedino moguće da stoji u zakonu.
Šta znači u zakonu da se neko prećutno oko nečega dogovorio? Šta znači i usmeno? Onda još kaže - izričito ili prećutno. Kako može u nekom sudskom sporu da se dokaže nečiji usmeni ugovor?
Znam da postoje takve mogućnosti, ali vas pitam - zar mi hoćemo da donosimo zakone koji će da proizvedu dugotrajne i višegodišnje sudske sporove, od kojih će da trpe pre svega akcionari, a onda to znači građani Srbije.
Šta znači ako postoji neki ugovor izričit ili prećutan, govorim o usmenom ugovoru kakav je predviđen u ovom predlogu zakona? To je prosto neverovatno, ako se dvoje ljudi usmeno dogovore da će nešto da urade ili da neće da urade, kako oni mogu da se prećutno dogovore ako se ne dogovore, čak iako je usmeni ugovor u pitanju, ako se ne dogovore izričito?
Šta sad treba u zakonu da predvidimo da se tumačenjem zakona tumači nečije razmišljanje. Ovo mislim da mora biti prihvaćeno, ovaj amandman, jer zaista ovako ako ostane, to će doneti takve glavobolje da će to biti neverovatno i vrlo brzo ćemo imati mnogo konkretnih slučajeva o kojima ćemo ovde govoriti upravo iz tog razloga.
Kaže Vlada Republike Srbije da se amandman ne prihvata zato što ''Predlogom zakona se zajedničko delovanje fizičkih i pravnih lica uređuje na način na koji to propisuje Direktiva EU iz ove oblasti, kao i drugim zakonima koji regulišu zajedničko delovanje.
Cilj ovih odredaba je da se obuhvate svi mogući oblici dogovaranja zajedničkog delovanja fizičkih i pravnih lica u nameri da se spreče netransparentna preuzimanja akcionarskih društava
Ljudi moji, da li ovo nekome zvuči verovatno, da se prećutnim ugovorima spreči netransparentno preuzimanje akcionarskih društava.
U kom momentu će fizička ili pravna lica da zaključe taj usmeni dogovor, ugovor kako kažete, ko može da dokaže u kom momentu su se oni izričito, a pogotovo prećutno dogovorili oko postojanja nekog ugovora.
Prvo, cela ova grupa zakona o kojoj raspravljamo je poprilično zakasnela u Srbiji, s obzirom da je veliki broj privatizacija izvršen. Najveća preduzeća su privatizovana i znaju svi u Srbiji da je većina tih privatizacija urađena i protivzakonito, u svakom slučaju na kriminalan način, da je mnogo građana Srbije ostalo bez posla u ovim privatizacijama, da su mnogi ostali bez odgovarajućih otpremnina.
Dakle, koristili ste nekakve vakuume ili još gore loše zakone. Niste dozvoljavali da se raspravlja o predlozima SRS i kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, zato što ste hteli da završite one poslove, odnosno Vlada Republike Srbije, i ova i one dve prethodne, i Živkovićeva i Đinđićeva, hteli ste da završite taj najveći deo posla, da ojadite i građane, i privredu i celu državu, upravo onako kako ste i uradili, i onda ste se sada setili da, kada je taj proces takoreći završen, predlažete ove zakone. I onda ni za ovo malo preostalih privrednih društava niste spremni da donesete zaista zakone da bar ovo što je preostalo bude urađeno i pravično i pravno čisto.
Jer, primenom stava 1. člana 4. ovog zakona nijedan ovaj posao ne može biti ni pravno čist, a pogotovo ne može biti pravičan. Ne znam kome ste spremni da date u nadležnost da razmišlja o tome da li je neko prećutno ili izričito usmeno zaključio nekakav ugovor, da mu na taj način stavite sudbinu ljudi koji su zaposleni, akcionara, u ruke nekom, ne znam zaista kome.
Da li to znači da će neko da se pojavi da preuzima neke akcije i da u međuvremenu, kada se steknu uslovi koji mu odgovaraju ili koji odgovaraju nekom trećem, da će oni da naprave nekakav dil, da kažu - mi smo se još ranije usmeno oko toga dogovorili i evo sada, izvolite, primenjujte naše usmene, prećutne dogovore.
Dakle, mogu da se pojave lica koja se nisu ni čula ni videla u nekom međuvremenu i da nađu nekakav svoj zajednički interes, naravno na štetu malih akcionara, jer to jeste specijalitet i ove vlade i prethodne dve vlade, i da tvrde da su imali nekakav prećutni dogovor.
Ovo je zaista neverovatno da u zakonu možete da predvidite ovako nešto. Iznenađuje me da kolege pravnici ne reaguju ili bar da ne prihvate ovaj amandman, jer ovo je nedefinisana pravna norma. Ne znam na koji način može da se primenjuje, a da vi kažete da je u skladu sa zakonom, jer ako ne prihvatite ovaj moj amandman, onda za sve što se na tu temu neko eventualno dogovori, u kojem god momentu i ko god napravi kakav dil, može da se tvrdi da je to urađeno u skladu sa zakonom, jer je zakon formulisan upravo na taj način da može da se zloupotrebljava.
Zato pozivam, predstavnik Vlade nije tu, ali pozivam kolege da kada se bude glasalo o ovom zakonu, da shvate ovaj moj amandman kao krajnje dobronameran i da prihvatanjem ovog amandmana izbegnemo bar još jednu zloupotrebu u nizu zloupotreba koje su u toku privatizacija bile prisutne u Srbiji od 2000. godine do dana današnjeg.
Naravno, vi koji ste sada vlast i koji imate premijera, u izbornoj kampanji ste tvrdili da ćete da proverite 83 privatizacije. Nijednu niste proverili. Svaka koja stigne do suda, svaki čas imamo sudske presude gde se utvrđuje da su privatizacije izvršene na kriminalan način, mnoge, naravno, ne sve. Kada ovog govorim, jasno je da ne mislim na sve, nego na one koje su urađene suprotno zakonu ili u toku privatizacije nije poštovan zaključeni ugovor. Građani štrajkuju, izlaze, žale se, dobijaju sudske presude. Sudske presude su uglavnom neizvršive, jer posao u međuvremenu bude završen. Vas sve baš briga za to i umesto da ispravljate ako se da ispraviti nešto od onoga što je već urađeno, predlažete da se...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i u budućnosti (završavam) radi na pogrešan način. Još jedanput vas molim, nemojte da stavljate u zakon ovako nejasne, neprecizne formulacije i nemojte da mi zakonima otvaramo mogućnosti zloupotreba.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Izvolite.

Dame i gospodo, članom 4. predviđen je institut zajedničkog delovanja prilikom sticanja akcija ciljnih društava. Moja prethodna govornica je uglavnom obuhvatila ovaj institut, koji u sebi sadrži dva osnovna elementa i koji određuje sadržinu tog pojma.
Suština pojma zajedničkog delovanja je u tome da određena lica usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva, a to sa namerom da na posredan ili neposredan način kontrolišu druga pravna lica. To je otprilike smisao tog instituta zajedničkog delovanja.
Tu Predlog zakona u članu 4. navodi slučajeve zajedničkog delovanja, pa navodi da zajedničko delovanje može nastati na taj način što će se 1) ugovorom, pismeno ili usmeno, usklađeno delovati u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcija ciljnog društva; 2, ako jedno od njih drži akcije za račun drugog lica. Takođe fizička i pravna lica deluju zajednički kada jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica. Tu sada navode četiri primera šta bi to bilo.
Pod pojmom zajedničkog delovanja, takođe, navodi se da društvo za upravljanje upravlja kada upravlja sa više investicionih, odnosno dobrovoljnih penzionih fondova i privredna društva mogu zajednički da deluju prema odredbama zakona gde se uređuju privredna društva.
Znači, uglavnom ove sve odredbe u članu 4. vezane su za pravna lica i za njihov način sticanja akcija kojima će vršiti kontrolu akcionarskih društava. U zadnjem stavu ovog člana predviđena je situacija ograničenja za fizička lica, gde zajedničko delovanje fizičkih lica prilikom sticanja određenih akcija nastaje ako imaju određeni statusni odnos, a što znači bračni drugovi, srodnici do trećeg stepena pobočnog srodstva, tazbinski srodnici, usvojenik, usvojilac, staralac, štićenik itd.
Međutim, za ovaj pojam zajedničkog delovanja nije bitan taj statusni odnos fizičkih lica, već je bitna namera da određena lica, bilo da su pravna ili fizička lica, imaju nameru da steknu određene akcije ciljnog društva i da sticanjem tih akcija preuzmu kontrolu određenog pravnog lica. To je suština ovog instituta zajedničkog delovanja.
Sam odnos tih lica, da li su oni u srodstvu ili nisu, to je najmanje bitno. Bitno je da imaju nameru da preuzmu određeno pravno lice i akcije određenog pravnog lica. Nejasno je, ovde se navodi da pod pojmom zajedničkog delovanja spada i to kada društvo za upravljanje upravlja sa više investicionih fondova, na ovom dnevnom redu bio je i zakon o investicionim fondovima i tu je izričito bilo predviđeno da društva za upravljanje mogu upravljati sa više investicionih fondova, pa ne znam zbog čega bi to podvodili pod ovaj institut.
Drugo, sankcije za zajedničko delovanje su u kaznenim odredbama, kao privredni prestup, predviđena je mogućnost kažnjavanja za one koji zajednički deluju. Za odgovorno lice predviđena je kazna od 100.000 do milion dinara. Međutim, to je simbolična kazna za onu koristi koju mogu na ovaj način ostvariti određena pravna i fizička lica, ako se zloupotrebi ovaj pojam zajedničkog delovanja.
U obrazloženju Vlade na ovaj amandman, gde oni odbijaju amandman SRS na član 4. stav 6, navode da su oni ovaj institut zajedničkog delovanja uskladili sa direktivama EU, a što pokazuje ne samo u ovom zakonu, nego i u nizu zakona koji su donošeni iz ekonomske oblasti, da nekritički prepisuju direktive EU i da uopšte ne gledaju da li je nešto u sistemu ili nije u sistemu, da li je povezano sa drugim zakonima ili nije, da li je to primenjivo u našim ekonomskim i društvenim uslovima? Jednostavno, nekritički se prepisuju zakoni.
Uglavnom su svi odgovori Vlade na amandmane SRS da je njihov predlog zakona u skladu sa nekom od direktiva EU, što ne može biti valjano obrazloženje i valjan razlog za odbijanje amandman SRS.
Pokušali smo da uredimo ovaj zakon amandmanima i da pomognemo da se uskladi i dovede u red. Međutim, Vlada je na sve naše amandmane dala negativno mišljenje i nije ih prihvatila.
Smatramo da konkretno za ovaj institut je apsolutno nepotrebna ova formulacija koja se tiče fizičkih lica i njihovih međusobnih odnosa. Institut zajedničkog delovanja u svojoj suštini predstavlja sticanje određenih akcija da bi se izvršila kontrola određenog pravnog lica. Sam odnos tih lica koja stiču akcije na taj način, da li su u rodbinskim ili nisu u rodbinskim odnosima, i da li su u tazbinskim ili ne znam kakvim odnosima, potpuno je nebitan. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona. U članu 6. stav 4. menja se i glasi: "Lice koje je na osnovu ponude za preuzimanje steklo 75 % ili više akcija s pravom glasa, obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje". Preostali deo teksta se briše i stav 5. se briše.
Od kada je došlo do najave ovog zakona učestale su ponude za preuzimanje srpskih firmi. Mnogim tajkunima je odgovarao prošli zakon, a mnogi će se snaći u novim pravilima igre. Do sada je na ovaj način, prodajom manjinskih paketa, privatizovano oko 500 preduzeća. Samo u prošloj godini, inače rekordnoj po prodaji manjinskih paketa, to je rezultiralo prilivom od nekih 100 miliona evra, ali ako se ima u vidu koja je ovo cifra, ta cifra je mogla da bude znatno veća. Međutim, najveći problem je sama cena preuzimanja, zajedno sa cenom akcija malih akcionara.
Kako se braniti od tzv. neprijateljske privatizacije? Da li je možda rešenje u izlasku na berzu? Postavlja se pitanje koliko može da bude efikasna odbrana u skladu sa pravilima berze i činjenicom da se polazi od knjigovodstvene vrednosti, koja je na neki način naš izum, i ta cena, ako nema zainteresovanih stranaka koje, uz dobru proviziju ili zbog pretnje, znaju da se uzdrže ili da se ne pojave, pa da automatski za 20 posto snize završnu cenu. U praksi prečicom se može doći do akcija kada se od strane kupca da ponuda za preuzimanje, a već ima obezbeđene podatke, unapred sve o emitentu, neophodne za oglas, i to posredstvom svog čoveka, špijuna, insajdera, kako se to popularno kaže, u firmi.
Mali akcionari, koji ponekad godinama čekaju da unovče svoj akcijski kapital, po pravilu se javljaju na te oglase u značajnom broju, u strahu da ne postanu na neki način vlasnici tog mrtvog kapitala.
U takvoj situaciji cena u ponudi za preuzimanje ne mora da bude realna, pogotovo imajući u vidu da knjigovodstvena, nominalna ili cena koja se utvrđuje na neki način dlanom o dlan ne mora da bude ni približna tržišnoj. Zato se preuzimanje može i smatrati prečicom.
Kada krene proces preuzimanja, onda u medijima krene međuoptuživanje između kompanije, malih akcionara i potencijalnih investitora, u kojima se najpre mogu prepoznati sumnjivi investicioni fondovi sa egzotičnih ostrva. Može se slobodno reći da u toj medijskoj borbi kao pobednici uvek izlaze potencijalni investitori, jer raspolažu finansijskim sredstvima kojima se zakupljuju oglasi u visokotiražnim novinama, na udarnim televizijskim kanalima. Pojedine novinare čak i angažuju za svoju kampanju, i često znaju da interese svoje kompanije ili fonda za preuzimanje nekog akcionarskog društva upletu i navodno nacionalne interese, i to sve samo da bi došli do svog zacrtanog cilja.
Što je jeftinije preduzeće i skoro obezvređene akcije malih akcionara, koji u medijsku borbu sa maločas pomenutim nosiocima finansijske moći ulaze neorganizovani i nedovoljno jaki, bez dodatnih finansijskih sredstava za neutralisanje negativne medijske propagande kojom se mali akcionari demorališu, osnovni je cilj navodnih potencijalnih investitora, sa sumnjivim kapitalom, usidrenim po belosvetskim egzotičnim ostrvima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.