Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je apsolutno ispravan i jedini mogući koncept za koji se zalaže SRS. Ako vi nemate krivični zakonik koji je kodifikovan i u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa onim što su moguća krivična dela, onda je besmisleno da razgovaramo o tome.
Nije ovo prvi slučaj, gospodine Anđeliću, da se krivično zakonodavstvo u finansijskim zakonima, koje predlaže Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, prepliću. Imali smo u mnogim drugim zakonima, i u Zakonu o hipoteci, Zakonu o planiranju i izgradnji, je l' tako. Setite se samo unazad par meseci koliko je toga bilo i to nije dobro.
To je jedna praksa koju je otpočela prethodna DOS-manlijska garnitura i upozoravali smo ih sa ove govornice. Ne znam, možda je hiljadu puta to predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj istakao i rekao im - nemojte to da radite, kasnije će da vam se obije o glavu. Pokazalo se da je tako.
Toga imate i u Zakonu o privatizaciji, u ovom izmenjenom zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji, to sam rekla, ne mogu sada da se setim, ali je stvarno bilo mnogo tih zakona, i kaznenih odredbi i latentnih krivičnih dela.
Mi se zalažemo da ono bude uređeno. Imali smo mnogobrojne primedbe na ovaj zakon prethodni, ali donekle je ta poslednja kodifikacija Krivičnog zakonika urađena tako da su i ova krivična dela obuhvaćena i ne znam zašto ih potpuno bespotrebno sada stavljate u ovaj zakon.
E sada, postavlja se drugo pitanje. Kada je to već tako i kada imamo zakonske norme koje moraju da se poštuju u ovoj državi, šta ćemo da radimo sa svim počiniocima krivičnih dela po članu 45. vašeg zakona, odnosno po Krivičnom zakonu i Zakonu o krivičnom postupku, koji i dan-danas se nalaze na slobodi? Na stotine učinjenih pljačkaških privatizacija u našoj državi, u dosluhu sa onima koji su bili naravno predstavnici vrha državne vlasti i koji su kao takvi direktno učestvovali u korist onih koji su u bescenje kupovali naša preduzeća.
Nemojte da mi kažete da je privatizacija pojedinih preduzeća u Kragujevcu ili u Kraljevu, gde su neverovatni primeri, je l' tako gospodine Četroviću, i u Vrnjačkoj Banji, i Soko Banji, u Nišu, da ne govorimo o beogradskom ''Putniku", nemojte da mi kažete, molim vas, da se pojavio taj Ilić onako iznenada, setio se da mu je ovo ovde otadžbina, da nije bio prijatelj bivšeg premijera, i dan-danas jeste, je l' tako, Zorana Živkovića, i navodno je osporavana svaka njegova uloga, odnosno dosluh sa bivšim premijerom i vrhom te žute mafijaške organizacije, i posed tog ogromnog kapitala za male pare, koji je naknadno ostvaren.
Ali, znate, po onome - pojeo vuk magarca - šta vi sada da objasnite tim ljudima, šta da objasnite ljudima koje smo mi primali ovde kod privatizacije drugih hotelskih preduzeća, da ne govorim drugih fabrika u zemlji. Ova vlada da je bila svesna onoga što radnici traže i ono što je zahtev javnosti da raščisti, i preko nadležnog odbora, i preko ministarstva, a pre svega pred nadležnim sudovima u zemlji da se počinioci tih krivičnih dela, znači ti isti koji su ovo radili, samo ne ovako kroz definisani ovaj član, nego zna se da je to krivično delo po Krivičnom zakonu Republike Srbije, nađu iza rešetaka, odgovaraju za to što su pokrali državu i narod, i što su za sitne pare i svakako uz dojavu kupili ta preduzeća.
Hajde sada vi ubedite bilo koga, malo dete u Srbiji, da dojavu o kupovini cementara i šećerana nisu imali ovi mafijaši vezani za Demokratsku stranku, i da je tako taj Miodrag Kostić, pojavio se, imao dva-tri evra u džepu tog dana i došao i rekao – hajde, da kupim tu šećeranu, nema veze, nije to nešto, to je jedna čokolada ili dve čokolade ili dvesta grama kafe. Hajde sada da banalizujem, da stavim neke ekvivalente. Nije tačno.
Za sva ta preduzeća koja su prodana budzašto u našoj zemlji, svi oni koji su trgovali na tržištu hartija od vrednosti, koji su učestvovali u aukcijskoj privatizaciji i te kako su imali ,i odgovorno vam tvrdim, mnogi od njih i dan danas zaleđinu. Para na paru stiže, oni se lepo obogatili, narod ispašta. Niti je poštovan socijalni program, niti ko pita te radnike, i dolazili i pojedinačno i po grupama, i jedino se poslanici SRS u Odboru za privredu i privatizaciju zalagali, sa tonama materijala, da se bar neki od tih slučajeva rasvetle.
Znate, nije ni to nadležnost skupštinskog odbora, treba državni organi da rade svoj posao, MUP, naše tužilaštvo, Ministarstvo pravosuđa, nadležni sudovi. Ovako, kome vi da objasnite? Evo vam slučaj kragujevačkog preduzeća PKB "Transport". Napraviću samo jednu malu digresiju, da bi vam bilo jasno. Mnogo puta sam spominjala taj slučaj, ali da vidite kako je to.
Znači, izvršena je privatizacija, sa takvom mutljavinom što se tiče potrebne dokumentacije, i to znaju najbolje ljudi koji su članovi odbora, i ja koja nisam, ali sam se zbog zahteva tih radnika i odgovornosti zalagala da se to istera na čistac. Poništena privatizacija PKB "Transporta". Znači, bili su u pravu oni, i moje insistiranje i kod gospodina Novakovića, i svuda i na svakom mestu da se taj slučaj uzme u razmatranje. Velika bitka i borba se vodila dve i po godine, gde je sada taj slučaj? Na Višem trgovinskom sudu.
U međuvremenu uhapšen ovaj kriminalac Kljajević, za koga smo od početka tvrdili da je kriminalac, jer je kao takav i došao, putem onih svojih oružanih formacija ili već petooktobarskih pučista, upao u tadašnji Privredni sud, radnici i dan-danas čekaju. Podneli oni krivičnu prijavu protiv tužioca, žalili se ovome, onome. Kad god je koja sednica Skupštine, da o tome može da se priča, svi odbornici u Gradskoj skupštini na našu inicijativu, bez obzira da li su vlast ili opozicija, 87 odbornika zauzelo istovetni stav. Mora da se poštuje zakon i radnici da se vrate na posao, i da im se da ono što im pripada. Nema ničega.
Tako vam je i sa ovim članom zakona. Prvo što mu ovde nije jasno. Drugo i što postoji to krivično delo, odnosno na takav način formulisano u Krivičnom zakonu, ne poštuje se, zato što su i dalje svi oni koji su u dosluhu sa režimom, sa onima koji su u mogućnosti da prodaju naša preduzeća, a da radnici ostaju na ulici, i dalje u privilegovanom položaju, rade šta hoće i niko im ništa ne može.
Setite se samo da je prošlo skoro dve godine, a da mi kao narodni poslanici još uvek nemamo izveštaj o radu anketnog odbora vezano za elektroenergetsku mafiju Hamović-Lazarević. Ni dan-danas nije došao izveštaj pred narodne poslanike. Valjda vam je to dovoljno da vidite u kakvoj državi živimo i kakvi kriminalci vršljaju i rade šta hoće.