Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milomir Minić podneo je amandman kojim je predložio da se članovi od 55. do 59. brišu.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako izgleda kada se u Predlogu zakona napravi još i sukob interesa. Član 55.  reguliše savet komora i odmah u prvom stavu kaže se: ''Savet je izvršni organ komore.''
U članu 54, čitano je za ovom govornicom koje su sve nadležnosti Skupštine i kojim poslom treba da se bavi komora itd. E sad, savet čine predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva, jedan predstavnik Narodne banke Srbije, jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, jedan predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, jedan univerzitetski profesor i četiri ovlašćena revizora zaposlena u preduzećima za reviziju.
Idemo redom, jedan predstavnik Ministarstva - izvršna vlast. Dalje, jedan predstavnik Narodne banke Srbije - opet izvršna vlast. Jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, tu već imate ljude koji su bliski vama, doduše prodali ste neke banke, tako da ste možda oslabili taj svoj monopol u tom udruženju, promenili su se vlasnici, ali sam siguran da ima tamo ljudi koji sprovode politiku za račun izvršne vlasti. Jedan predstavnik Komisije za hartije vrednosti, opet organ državne uprave, opet izvršna vlast. Jedan univerzitetski profesor i četiri ovlašćena revizora zaposlena u preduzećima za reviziju.
Kaže dalje, predsednika i potpredsednika predlažu članovi komore iz reda članova komore. Pa kaže dalje, za predsednika i potpredsednika saveta ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija ili funkcioner sindikalne organizacije.
Pazite, ovde znači da imamo predstavnike Udruženja banaka, imamo predstavnika NBS, pa zar ona ne određuje kontne okvire recimo, način obračuna završnog računa i način vođenja knjiga za banke. Sada u ovoj situaciji ona direktno može da utiče i na odluke saveta komore.
Predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, mnogi izveštaji koji se podnose, pogotovo kada su u pitanju hartije od vrednosti i preuzimanje akcionarskih društava i gde se menjaju vlasnički odnosi itd, to opet reguliše Komora. Otkud to, znači da jedno nezavisno, strukovno udruženje ima kao predstavnika opet jednog organa državne uprave, dakle izvršne vlasti.
Za predsednika i potpredsednika saveta ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke. Ne verujem da predstavnik ministarstva, a pogotovo Ministarstva finansija, može da se desi da ne bude član političke stranke. Smešno jeste možda vama, ali ovde imamo predstavnike ministarstva koji nose značke određenih političkih stranaka.
Znači, NBS, guverner, viceguverneri teško da mogu da budu na tim funkcijama ukoliko nisu po volji Mlađana Dinkića. Jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, već smo videli kako to radi ministar Dinkić. Ukoliko neka banka nije po njegovoj volji gubi dozvolu za rad. Jedan predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, videli smo i to, kako je to radio Miroljub Labus, pisan je ceo zakon samo da se komisija smeni. Ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju, verovatno opet moraju da budu po volji ministra finansija.
Pazite ovo, ako ne može predsednik i potpredsednik da bude član političke organizacije, onda je moralno da nijedan od ovih koji se nalaze na ovom spisku članova saveta ne može da bude član političke stranke, odnosno funkcioner, a još manje funkcioner koji je na javnoj funkciji.
Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika saveta. Ako sam savet otme kontroli Ministarstva finansija i izvršne vlasti, tu još uvek stoji ministar finansija Mlađan Dinkić koji će da stavi veto sam.
Predsednik i potpredsednik saveta biraju se na period od pet godina i ista lica ne mogu ponovo da budu birana na tu funkciju. Tu doduše postoji jedno ograničenje, ali dokle će više da se mandat pojedinim licima produžava na pet godina. Šta ako to lice jednostavno, ako već ima toliko uplitanja izvršne vlasti u celom ovom postupku, jednostavno kada dođe promena vlasti ne bi bila smenjena.
Da li je to želja da stranke koje sada čine vlast, da G17 plus koji sada učestvuje u vlasti, zadrže svoje kadrove i po gubitku vlasti. To izgleda nije.
Kada god se donosi odluka o osnivanju neke agencije, kada se imenuju direktori, upravni odbor itd, kada se obrazuju komisije i sada čujemo i komore, cilj je da ljudi jednostavno nastave da budu na funkcijama i da određena političke stranka, koja nema podršku u narodu i nije uspela da uđe u neku novu vladu Republike Srbije, nastavlja da gospodari u određenim oblastima javnog života.
Koje su nadležnosti saveta? Savet priprema predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština. Znači, statut je za jednu komoru, za jedno preduzeće, za jednu političku stranku isto ono što i ustav za Republiku.
Priprema predlog programa za sticanje profesionalnog zvanja iz člana 4. ovog zakona u skladu sa međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje, u skladu sa ovim zakonom. Tu isto možemo da vidimo da se ona priča oko monopola, zbog koga je donesen ovaj zakon i dalje nastavlja, samo znači sada, da kažem, ukinuće jedan monopol i uvešće drugi, koji će verovatno biti još drastičniji i veći.
Predlaže članove komisije za sprovođenje ispita iz člana 6. stav 1. ovog zakona. Znači, članovi komisije takođe moraju da budu politički podobni. Verovatno i oni koji polažu ispit moraju da budu politički podobni. Svedoci smo kada se organizuju izbori čak i za savete mesnih zajednica, ukoliko jedan direktor želi da zadrži svoje direktorsko mesto, čak i za savete mesnih zajednica, mora da dovede 20, 30, 40, 50 ljudi koji će da glasaju javno. Dotle to ide.
Predlaže uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci ovlašćenim revizorima za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja. Znači, predviđaju i uslove za oduzimanje licenci. Da li to znači da ukoliko neko jednostavno ima suprotan stav, suprotno mišljenje, može da izgubi zbog toga licencu? Uslovi su takvi. Ovo me podseća na vreme jednopartijskog sistema kada se jednostavno, samo zato što neko drugačije misli, moglo da mu se odredi da izgubi pravo da obavlja jedan posao.
Odlučuje o upisu i brisanjem članova iz registra koje komora vodi, utvrđuje procedure za praćenje primene međunarodnih standarda revizije i kodeksa etike za profesionalne računovođe u preduzećima za reviziju itd.
Znači ono je to koje određuje i primenjuje međunarodne standarde za reviziju. Ko to propisuje? Ko je taj koji daje preporuku toj komori? Pa Međunarodna federacija računovođa.
Sa njom ne možete da imate saradnju jer obrazujete komoru koja je suprotna statutu te međunarodne federacije. Znači, svuda imate izvršnu vlast, finansira se iz budžeta Republike Srbije i samim tim jednostavno sebe, kao jednu nezavisnu organizaciju, stavlja u stranu.
Kada ste pravili razne komisije, razne agencije, uvek ste u zakonima navodili da su to nezavisna tela, ili stručna tela, pa obavljaju poslove koji su povereni zakonom, ustavom itd. Sada idete korak dalje, jer će jedna ovakva komora vama da treba, da biste mogli mnogo lakše da uredite postupak privatizacije velikih privrednih giganata i da na taj način obezvredite te iste gigante.
Ovo što je ovde napisano izuzetno me podseća na jednu kuću koja se bavila procenom određenih privrednih subjekata i verujem da je ta kuća i pisala Zakon o privatizaciji, koji je bivši ministar Vlahović iz Demokratske stranke ovoj skupštini predložio na usvajanje, to je ''Tuš Diloit.'' Izgleda da je i ovaj zakon pisala ista organizacija.
Doduše, tu se sada upleo i Privredni glasnik, a on je u suštini izuzetno blizak i ''Tuš Diloidu'', videćemo verovatno je tu negde Privredna komora Srbije. Kad je narodni poslanik, direktor Privredne komore, pisao zakon o privrednoj komori, to je pravi sukob interesa.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo Dragoljub Anastasovski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 56. Predloga zakona o računovodstvu i reviziji, kojim tražim da se član 56. briše.
Članom 56. regulisan je rad, ovlašćenje i sastav nadzornog odbora komore ovlašćenih revizora. On glasi: ''Nadzorni odbor ima pet članova. Nadzorni odbor čine: predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik ministarstva i dva predstavnika preduzeća za reviziju. Predsednika i potpredsednika predlažu članovi skupštine komore, iz redova članova komore.
Za predsednika i potpredsednika nadzornog odbora ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija ili funkcioner sindikalne organizacije. Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika nadzornog odbora.
Predsednik i potpredsednik biraju se na period od pet godina i ista lica ne mogu ponovo da budu izabrana na tu funkciju. Nadzorni odbor vrši: 1) nadzor nad zakonitošću rada komore; 2) pregleda godišnji izveštaj o radu i finansijski izveštaj, kao i druge akte komore; 3) obavlja i druge poslove na osnovu ovog zakona i statuta komore.''
Amandmanom na član 56. predlaže se brisanje odredbe koja reguliše rad nadzornog odbora.
Prema konceptu SRS, statut komore treba da reguliše vrste organa komore, ovlašćenja i delokrug rada organa komore, kao i sastav i način biranja članova organa komore.
Nedopustivo je da se zakonom ograničava izbor predsednika i potpredsednika nadzornog odbora zato što su članovi neke stranke ili sindikalne organizacije.
Takođe, u stavu 5. ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika nadzornog odbora, čime direktno utiče na sastav i rad nadzornog odbora.
Komora, a samim tim i nadzorni odbor, moraju da budu profesionalna i strukovna udruženja, a ne filijale Ministarstva finansija.
S obzirom da zakon nije dobar, zakon nije primenljiv, jedino je primenljiv za ministra Dinkića, i nadam se da u danu za glasanje moj amandman verovatno neće biti prihvaćen, ali pretpostavljam i da zakon u celini neće biti prihvaćen.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pri kraju smo razmatranja amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS. Vlada je na svojoj sednici sredinom meseca razmatrala, davala mišljenje i naravno odbila sve amandmane koje je SRS podnela.
Uz svaki odbijeni amandman dala je mišljenje i kratko obrazloženje, ali imajući u vidu da su u tom obrazloženju za neke od amandmana dati navodi paušalni i da nemaju uporište u drugim zakonskim propisima, niti u prihvaćenoj međunarodnoj praksi, ovim putem želim da kažem da zahvaljujući našim izlaganjima, braneći ove amandmane, postalo je jasno zbog čega nijedan predlog poslaničke grupe SRS nije prihvaćen i verovatno neće biti prihvaćen.
A imali smo ideju i motiv i davali amandmane, sve u cilju uređivanja haotičnog stanja na tržištu računovodstvenih i revizorskih usluga, ali Ministarstvo finansija nije prihvatilo naše amandmane.
Ovo govorim više radi Saveza računovođa, više radi građana Srbije, koji ipak gledaju ovaj prenos, bez obzira što nas ima ovako malo.
Možda je isti razlog i za osporavanje saveza, njegovog međunarodnog značaja, međunarodnih obaveza i prava, njegovih profesionalnih nastojanja da se donesu jasni i primenljivi zakonski propisi, kako bi svako bio odgovoran za ono što radi.
To je bio naš cilj.
Nameće se i pitanje zbog čega Ministarstvo finansija ne želi da sarađuje sa Savezom i neće da primi neke savete ili neke predloge poslaničke grupe SRS, pa čak ni da odgovori bar na jedno od desetine i desetine pitanja ili predloga koje je Savez računovođa i revizora uputio Ministarstvu finansija, da ih primi na razgovor, bar toliko da se udostoji.
Savez je u transparentnom procesu, uz učešće najeminentnijih stručnjaka, doneo svu nacionalnu profesionalnu regulativu, preveo i ažurirao sve međunarodne standarde, a ministar, iako je više puta obavešten o tome, ni do danas nije doneo, niti objavio rešenje u skladu sa članom 20. važećeg Zakona o računovodstvu i reviziji.
Na kraju, želim radi vašeg informisanja, i ostalih poslanika koji nisu ovde, da ukažem na to da je Savez ostvario ogromne rezultate na edukaciji računovođa i implementaciji priznatih standarda u procesu usklađivanja sa tekstovima EU, što ima ogroman značaj u razvoju računovodstvene prakse i struke.
Narodni poslanici, žao mi je što ih nema više ovde, setimo se, bilo je više nacrta zakona, sve lošijih od lošijih predloga, koji nikada nisu zaživeli, pa mislim da tako neće ni ovaj zakon ugledati svetlost dana u praksi.
Loši zakoni i nedoneti prateći propisi svakako odgovaraju nekim profitabilnim ciljevima, što je moj kolega Arsić malopre govorio. Ako kažem, nekim profitabilnim ciljevima, mogao bih da se složim, gospodine Arsiću, s tobom, da je tu i Akcionarsko društvo Privredni savetnik i malopre ono što si ti nabrojao, da se tu radi o ličnim interesima nekih lica povezanih sa njima, ali ne i harmonizovanom računovodstvu i računovodstvenoj profesiji, a još manje poreskim obveznicima Srbije, a ponajmanje našem iovako trnovitom putu ka Evropskoj uniji.
Ovaj zakon neće ubrzati taj put ka Evropskoj uniji, ponavljam, ka kome vi uporno težite. Hvala lepo.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, vidi ste iz člana 57. kako to izgleda kada se neko igra predlogom zakona. Znači, članom 57. reguliše se disciplinska komisija komore, znači, to je organ komore koji sprovodi ovlašćenja utvrđena statutom i pravilnikom o disciplinskom postupku, uz sprovođenje disciplinskih i drugih mera u skladu sa ovim zakonom. Kaže se, disciplinsku komisiju čine tri člana komore, jedan predstavnik Ministarstva finansija i jedan predstavnik Ministarstva pravde.
Sada ste u ovoj čitavoj priči, znači, dostigli jedan vrhunac. Ajde da ste rekli da disciplinsku komisiju čine tri predstavnika iz reda revizora, ali ovde ste stavili tri člana Komore.
Znači, član Komore može biti, zakonom je predviđeno, jedan iz reda Ministarstva finansija, znači, u ova tri člana može i on, to je već jedan.
Dakle, jedan predstavnik Ministarstva finansija, ne mora da bude onaj isti, to je drugi. I treći je predstavnik pravde, znači, od pet, tri mogu biti iz izvršne vlasti.
Znači, izvršna vlast je u ovoj situaciji, ako ovakav zakon zaživi, ta koja će da vodi disciplinski postupak i druga ovlašćenja utvrđena statutom i pravilnikom o disciplinskom postupku; znači, izvršna vlast.
Nemojte da kažete da je to nemoguće, jer u zakonu niste predvideli ta ograničenja.
Izvršna vlast je ta koja će se ponašati kao sudija u nekom disciplinskom postupku protiv onih koje vodi komora. Protiv koga će da vodi?
Najverovatnije protiv onih revizora, računovođa itd. koji zbog nečega nisu hteli da obrukaju profesiju. Znate, već duže vremena se vrši pritisak čak na organe izvršne vlasti.
Ne može niko da me ubedi na zemaljskoj kugli da na predsednika Komisije za hartije od vrednosti nije vršen pritisak prilikom prodaje "Knjaza", niko ne može na ovoj planeti da me ubedi.
Na čoveka je vršen pritisak da se ta transakcija stavi van snage. Vršen je pritisak da se malim akcionarima vrate akcije, da bi samo neko ko je bliza izvršnoj vlasti završio posao i postao većinski vlasnik.
Sutra, kada se rade revizije ili kada se radi revizija završnog računa budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu, ko će da radi te revizije; preduzeća zadužena za reviziju, ili ćete da kažete da moraju strana preduzeća, pa možete da kažete da će strana, evo tu vam je "Deloitte and Touche", tu je pored zgrade Skupštine Srbije.
Znači, moći ćete da utičete na završni račun bilo kog preduzeća za reviziju koje ovde postoji. Moći ćete da vodite disciplinski postupak protiv tih preduzeća, ako u postupku revizije budžeta Republike Srbije, koji su trošili Božidar Đelić, onaj što je u narodu poznat kao Boža derikoža, i Mlađan Dinkić, ne daju prolaznu ocenu.
Hoće li takav izveštaj da razmatra Skupština? Teško. Takav izveštaj prvo ide Vladi, pa ide iz Vlade Skupštini Srbije.
Dalje, ministar finansija je taj koji će svojim aktom da odredi koja će revizorska kuća da radi reviziju i završnog budžeta Republike Srbije i budžeta javnog preduzeća, i nemojte da se pravite da to nije tačno, čak ima cirkularno pismo svim javnim preduzećima da su u obavezi da odrade tu reviziju, a ministar je taj koji će da odredi preduzeća.
Znači, ovde je izvršna vlast ta koja će biti u situaciji da, pod pretnjom da će nekome oduzeti dozvolu za rad, natera tu revizorsku kuću da napravi izveštaj za budžet Republike Srbije i završne račune javnih preduzeća koji odgovaraju izvršnoj vlasti.
Da li je to ona priča, to još uvek nije završeno, kada je u pitanju elektroenergetska mafija, kakav je izveštaj napravljen, a kakav je izveštaj usvojen. U izveštaju koji su radili oni članovi Anketnog odbora na jedan pošten način sve se te zloupotrebe razotkrivaju. A na koji način je predloženo da se završi? Tako što će da se angažuje revizorska kuća koja će da utvrdi da li je bilo zloupotreba ili nije.
Verovatno se sada čeka takva revizorska kuća, ali prvo ovaj zakon mora da stupi na snagu, da Vuk Hamović i Vojin Lazarević ne odgovaraju, da se poslovanje Ministarstva energetike i rudarstva ne stavi pod pravu reviziju, da se ne zna kako su građani Srbije opljačkani za 450 miliona evra.
E kada donesete jedan ovakav zakon, pa određujete ko će da dobije dozvole za rad na osnovu struke, pa mu još i određujete kakve će izveštaje da piše i revizije da vodi, onda ste zaokružili jednu celinu koja vodi baš prema diktaturi. Nema ovde ni nezavisnog, ni strukovnog organa koji će da radi svoj posao na osnovu profesije i struke, nego isključivo poso zarad Ministarstva finansija, Mlađana Dinkića i one dvojice barabe i lopuža, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Članom 59. Predloga zakona određuje se izvor prihoda komore, pa se kaže: "Komora stiče sredstva za rad od članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanja sertifikata, licenci, naknade za upis i davanje podataka iz registra koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora, u skladu sa zakonom". U sledećem stavu se kaže: "Sredstva za početak rada komore mogu se obezbediti iz budžeta Republike Srbije". Na taj deo ćemo kasnije da se vratimo. Stav 3. je posebno zanimljiv i kaže: "Komora, uz saglasnost Ministarstva, utvrđuje visinu članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata i licenci, kao i visinu naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi".
Da se vratimo na član 5. U članu 5. Predloga zakona se kaže: "Polaganje ispita za sticanje profesionalnog zvanja iz člana 4. stav 1. ovog zakona vrši se po programu koji utvrđuje komora. Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar finansija".
Narodni poslanik Vitomir Milošević je podneo amandman na ovaj član, da se stav 2. menja i da glasi: "Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za vođenje poslova finansija". Ovaj amandman je odbijen, uz obrazloženje: "Ove poslove ne može da vrši ministarstvo, jer se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa, u ovom slučaju ministar finansija, koji je rukovodilac organa uprave, odnosno Ministarstva finansija".
A ovaj vaš predlog za član 59. kaže: "Komora, uz saglasnost ministarstva". U čemu je razlika? Znači, ovamo je nadležan ministar i obrazlažete da se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa, a ovde se ne radi o aktu koji donosi rukovodilac, nego sam organ. Kada pišete te zakone, bar budite dosledni sebi. Znači, za jedan isti stav , koji je u skladu sa članom 59. Predloga zakona, amandman ste odbili.
Taj član 59. je u suprotnosti sa članom 54. koji glasi: "Ministar finansija daje saglasnost na izbor predsednika Skupštine". Član 59. je u suprotnosti i sa članom 55. koji kaže: "Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika saveta". Član 59. je u suprotnosti i sa članom 56. koji kaže: "Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika Nadzornog odbora".
Šta je problem sa članom 59? Nije Mlađa lepo pročitao, pa vam nije rekao da ispravite. Jednostavno, čovek želi da bude iznad zakona, iznad svega. Ako ne može baš tako očigledno da ga krši, onda će da zatraži od Skupštine da mu ona sama da ta ovlašćenja. U tome i jeste problem.
Ili je ovde samo problem u tome što su amandmane podnosili poslanici SRS? Ovde ima i konstruktivnih amandmana, odnosno svi su konstruktivni i nisu napisani zarad samog opstruisanja Predloga zakona. Znači, angažovali smo i stručnjake iz ove oblasti, koji su nam pomogli kada je pisanje ovih amandmana u pitanju, koji nam daju smernice i uputstva kako voditi diskusije, jer narodni poslanici ne mogu sve oblasti da poznaju.
Ovde nije bila bitna ni struka, nije bila bitna ni profesija, bitno je da se donese jedan zakon. Iz mog prethodnog obrazlaganja sasvim je jasno i zbog čega je bitno da se ovakav zakon donese - da bi se poslovi revizije stavili pod kontrolu izvršne vlasti, a pod izgovorom transparentnosti. To je strana reč, ali dobro, možda bi bilo bolje da poslovanje, način vlasti bude jasniji građanima.
Vi to zovete transparentnost, onda angažujete neke revizorske kuće, koje plašite članom 57, jer možete da im oduzmete dozvolu za rad kad god hoćete, da bi vam reviziju završnih računa radili onako kako ne treba, tj. da neko ko je trošio taj novac sutra ne odgovara pred zakonom. Izgleda da je to jedini cilj pisanja ovog zakona.
Doduše, oni koji su na izuzetno čudan način jedno javno preduzeće, kao što je bio "Privredni glasnik", privatizovali, sada je akcionarsko društvo, verovatno im je malo onih par stotina hiljada evra dividendi koju dobijaju godišnje.
Proširiće ovako delatnost, imaće umesto par stotina možda i par miliona, zato što ne verujem da će ovaj cenovnik biti nešto niži nego što je važeći. Biće svakako viši, pogotovo što i ne odgovaraju Međunarodnoj federaciji računovođa, koja ipak vodi računa da njene članice ne preteraju u tom svom bitisanju, da ne bi ona sama, kao jedna međunarodna organizacija, izgubila autoritet.