ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.05.2006.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

22.05.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:15

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Naravno, od kada je DOS došao na vlast imamo stvarno strahovito podržavljenje svega i svačega i to je prosto jedna tendencija. Sada bih to kroz jednu retrospektivu pokazao kako to izgleda.
U vreme dok je Anđelković bio na vlasti, pa kasnije i kada su radikali učestvovali u toj vlasti, kada je gospođa Pop-Lazić bila ministar za lokalnu samoupravu, onda je ova grupacija ovde, i koja sedi i koja je odsutna, i ona što je pobegla, tvrdila kako je u Srbiji najveća centralizacija, jer za sve i svašta mora lokalna vlast da pita centralnu vlast.
Desila se demokratska promena, i to je ona svetlost kada je gorela Skupština, RTS, Narodna banka, naravno, nije gorela, tamo su pare, tamo je Mlađa ulazio sa čarapama, posle te velike demokratske promene krenula je još veća centralizacija. Evo, u lokalnoj vlasti ne može ništa da se isplati dok se ne pita Mlađan Dinkić, pa čak i ako se po njegovom zaključku ne smanji broj zaposlenih, neće ići transfer sredstava iz budžeta.
Onda je na scenu stupio čuveni Gaša. U borbi za autonomiju fakulteta i univerziteta dobili smo, posle druge izmene Zakona o visokom obrazovanju, univerzitet koji ima autonomiju i fakultete koji su radne jedinice univerziteta.
Da je to urađeno u vreme dok je gospodin Anđelković bio na vlasti i dok sam ja bio na vlasti, NATO pakt bi slistio sa zemaljske kugle Srbiju sa rekama, čak i sa Đerdapom.
Ali, pošto je demokratska vlast to uradila, to je urađeno i onda je na scenu stupio onaj što farba brkove, Šumarac, onaj što kada dođe do Đinđića raportira kao kapetan i napravio novi zakon o planiranju i izgradnji, pa je predvideo licence i nešto slično kao što se ovde gura, a to je neka komora.
Ta komora je postala prepuna para, ne zna kako da ih potroši, mora da ih drži na nekom računu, te to služi kao rezerva nekome, ko se na bazi tih para kvalifikuje za nešto drugo, ali to nije današnja tema. Ta komora je naravno dovela u pitanje smisao i postojanje Saveza inženjera i tehničara u Republici. Slično je urađeno i sa drugim institucijama.
Devalviran je pripravnički staž, devalviran je stručni ispit, krenulo je sve na licence. Tako i prosvetni radnici moraju da imaju licence, tako i zdravstveni radnici, pre svega mislim na lekare, koji su morali da završe fakultet koji traje pet godina, verovatno su ga završili za šest godina, pa su imali obaveznu praksu, pa polože državni ispit, pa onda ako nekako dođu do neke specijalizacije, nekoliko godina na specijalizaciji, pa onda se zaposle i rade u svojoj struci.
Onda i to nije bilo dovoljno, nego opet mora da se licencira. Licenciraju se lekovi, licenciraju se i farmaceuti, sve nešto novo, licencirano, licencirano i licencirano.
Poučeni tim iskustvom vidimo da ste baš prilično preterali, a ništa dobro nije donela ona reforma koju ste sproveli za ovih pet-šest godina, što sam hronološki na brzinu izdeklamovao kako to izgleda.
Dobili smo čak neke negativne stvari. Kada je u pitanju izgradnja objekata i odgovorni izvođač radova, znam za slučaj da je licencirani inženjer, odgovorni izvođač radova na 15 gradilišta, a ubeđivao me je jedna poslanik SPS da zna za jedan slučaj gde ima 45 gradilišta jedan licencirani. Znači, stvara se novi monopol.
Da vam kažem nešto, pošto imam malo više godina i više iskustva u ovoj i onoj tamo zgradi, i kada se donosio naš prvi zakon gde se predviđalo da ovlašćeni revizor, računovođa, to je u vreme kada je bio jedan normalan ministar finansija, Jovan Zebić, moram da kažem, bez obzira što se ne slažemo oko nekih političkih pitanja, ali njegovu struku ne smem da dovedem u pitanje, jer je imao ekipu koja je izuzetno stručno i odgovorno radila, za razliku od ovih novih eksperata, koji ne znaju šta je odgovornost.
Tada je takođe pokrenuta jedna inicijativa da se prvi put kod nas uvede nešto što bi ličilo na te ovlašćene računovođe.
To je malo izazvalo zabunu kod nas i moram da kažem da smo donekle malo i prigovarali, jer smo smatrali da država treba da bude ovlašćena da daje te neke sertifikate, licence i dozvole. Zašto smo to zastupali? Zato što je jednostavno takav bio sistem.
Pokušali smo da to stavimo u isti rang kao što je pravosudni ispit. Tada sam pogrešio, pošto sam pisao taj amandman, iz jednog prostog razloga što ne možete sudiju i revizora, ne možete lekara i revizora da stavite u isti koš. Zašto? Ceo zakon o računovodstvu zasniva se u suštini na procenama.
Zasniva se na nekim standardima, odavno kod nas postoje međunarodni standardi, a implementaciju tih standarda vršilo je ovo specijalizovano udruženje. Možda je to pogrešan naziv za savez. Ne ulazim u to kakva je svojinska struktura u tom savezu, mislim da nije ni bitna za ovo što treba da bude nadležnost.
Hteo bih da vas upozorim na jednu stvar. Čuvanje lovišta je posao od državnog interesa. Zakonima je gazdovanje prepušteno udruženjima građana, koje se zove Lovački savez. Lovački savez ima neke svoje propise. Kada je u pitanju ribarenje, gazdovanje ribljim područjem takođe udruženje građana, jer država smatra da ne može taj posao tako uspešno da radi, već da postoje profesionalne organizacije koje su osposobljene za vršenje nekih stručnih poslova.
Naravno, ne želim da poistovetim Savez računovođa i revizora sa Lovačkim savezom, Ribolovačkim savezom, niti sa obavezom da neko lice položi pravosudni ispit da ispuni uslov da bi bilo sudija, jer to su sve različite kategorije. Ovde se radi o međunarodnim standardima.
Međunarodni standardi su potrebni da bi naši računovodstveni iskazi bili uporedivi sa iskazima susednih država i svih država na kugli zemaljskoj, tim pre što je naša država poprilično otvorena i uvek je bila otvorena za strani kapital, a ukoliko su propisi identični ili približno identični, onda i ta sagledavanja uspešnosti, bilans stanja, bilans uspeha može da se prati, pa bez obzira na to gde neko pravno lice ima svoj kapital.
Da li je država u mogućnosti i da li je njen posao da radi ovo što je propisano u članu 5? Šta država dobija sa tom profesionalnom komorom? Dobija novi monopol. Ko dobija? Dobijaju oni koji su bliski Ministarstvu finansija. Mislim da čak ministar finansija nije hteo da ide na međunarodni skup u Beogradu, gotovo da su računovođe i revizori iz svih zemalja Evrope došli na proslavu, ne znam da li je bilo 40 ili 50 godina postojanja Saveza, koji se relativno dobro kotira u tim međunarodnim asocijacijama.
Sada zbog lične sujete, koja ide čak do besa, treba da se uništi nešto, slično kao što se radilo sa udruženjem, odnosno Savezom inžinjera i tehničara. Potpuno identično.
Da li računovođa, revizor, da ne koristim ove ostale termine ovlašćeni, interni, odgovara za svoj posao, na osnovu čega odgovara, kako odgovara. Da li vi mislite da ta odgovornost se pojačava ukoliko poslove iz člana 5. Predloga zakona radi nova komora koja tek treba da se osnuje, šta je sa ovim ljudima koji su godinama radili kao ovlašćeni revizori? Ne ulazim u prelazne i završne odredbe, znam da možete da nađete rešenje, pa da kažete, niste videli prelazne i završne odredbe; video sam.
Postavljam pitanje, šta će biti ukoliko osposobljavanje tih ljudi preuzme neko ko nije stručan da ih osposobi za te stvari. Verovatno će neki ljudi sa Ekonomskog fakulteta da mi zamere zbog ovoga što ću reći. Mlađan Dinkić je došao sa Ekonomskog fakultete. Znate kako se on kotirao na tom fakultetu? Tako da je njegov profesor rekao, taj kod mene neće nikada da doktorira. Može neko da zamisli da sa Ekonomskog fakulteta takvi kadrovi, poput Mlađana Dinkića, obučavaju nekoga poslovima računovodstva.
Hoćemo li malo iskreno da kažemo koliko se uči računovodstvo na Ekonomskom fakultetu, koliko ima predmeta, na kojoj godini i koliko duboko i široko se ulazi u knjigovodstvo? Vrlo malo. Hoćete li da vam kažem kakvi kadrovi sa Ekonomskog fakulteta izađu? Kada završe Ekonomski fakultet, diplomirani ekonomista ako se zaposli u nekoj firmi, prvo ide na plan i analizu, u normalnim firmama, u normalno vreme, kada je bio pripravnički staž i kada se neko pripremao za najodgovornije poslove finansija i ekonomije u nekom preduzeću. Prvo ode u plan i analizu da nauči šta je to finansijski plan, kako se planira.
Retko ko od njih je odlazio u knjigovodstvo i računovodstvo. I ako ga postave za direktora računovodstva i knjigovodstva, čije usluge on koristi? Ovih ljudi sa srednjom ili Višom ekonomskom školom koji su položili ove ispite u Savezu računovođa, jer oni znaju ovaj zanatski posao. Ovo je čist zanatski posao i veština.
Da li možete da zamislite mašinskog inžinjera koji će da radi na strugu? Ne možete da ga zamislite. Zašto? Nije učio da radi na strugu i ako ode da bude nastavnik ili profesor negde da predaje praktičnu nastavu godinama ima problema da nauči decu šta je strug i kako se radi. A vi sada od jednog ekonomiste, diplomiranog, verovatno na celom Ekonomskom fakultetu računovodstvo zna onaj zaposleni u računovodstvu fakulteta i dva ili tri profesora koji neposredno predaju ovaj predmet, i ta dva-tri profesora su uvek u kontaktu sa Savezom računovođa i revizora oko međunarodnih standarda i praktične primene.
Sada su se javile druge izdavačke kuće, one za lepe honorare nude službenicima ministarstva, Vlade i drugima koji rade u drugim institucijama da naprave stručno mišljenje kako da se primeni odgovarajuća odredba zakona ili neki standard.
Odmah da vam kažem, to je već viđeno, to je bilo za vreme onog pucvald-ministra za rad, onog sindikalnog funkcionera, sa onom njegovom službenicom što je falsifikovala glasanje ovde.
Uzme zakon, prepiše ga, da stručno mišljenje o primeni zakona. Tako rade neki ljudi vezani za Ministarstvo finansija, preko nekih drugih izdavačkih kuća, o kojima je pričao Arsić, da se njihova publikacija vidi kao obavezno uputstvo koje primenjuju oni koji kontrolišu kako izgledaju ti računovodstveni iskazi itd.
Znači, u ovoj oblasti ne postoji apsolutno nijedan opravdani razlog za formiranje posebne komore, niti postoji bilo kakav opravdani razlog da stoji ovo što je navedeno u članu 5. ovog predloga zakona.
To se stručno ne može odbraniti, to se ne može odbraniti direktivama, jer gospođica Jovanović je pročitala mali deo spiska, velikog spiska država u kojima su u pogledu računovodstva i revizije rešenja gotovo identična kao u postojećem zakonu koji je još ovih nekoliko dana na snazi. Zašto to menjate?
Menjate zato što nemate kontrolu nad Savezom revizora i računovođa. Vi računate da je zakonito i normalno samo ono što sluša Mlađana Dinkića. Ne sporim.
Vi iz G17 plus to možete sebi da uvrtite u glavu, vi ste eksperti za sve i svašta, ali oni koji podržavaju ili koji čine Vladu Republike Srbije i koji su zastupljeni u ovoj Narodnoj skupštini morali bi da razmisle gde vodi takav stil rada Vlade Republike Srbije kada je u pitanju predlaganje ovog, prethodnih i sličnih zakona, pošto za sledeće nećete imati vremena.
Te pozivam poslanike da se ovaj predlog zakona čak ni u načelu ne prihvati, jer iz njega izvire upravo ta drčnost i bezobrazluk, da se sve stavi pod kontrolu jednog, više ljudi ili jedne organizovane grupe ljudi, koja je sebe proglasila velikim ekspertima.
U dosadašnjem radu Saveza računovođa i revizora nije bilo tog monopolisanja, koje bi otprilike insinuirate na neki način. Čak je vrlo konkretno navedeno na osnovu kog člana i kojih zakona su oni prilagođavali međunarodne standarde našim potrebama.
Nikada se Ministarstvo nije bavilo ovim poslovima, a da vam kažem i zašto...

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Vreme, gospodine Krasiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Dobro, hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Milošević.

Vitomir Milošević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o računovodstvu i reviziji tako da se u članu 5. stav 2. menja i glasi: "Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za vođenje finansija". Obrazloženje je, da po konceptu SRS ovakve poslove isključivo treba da obavlja organ državne uprave, a ne pojedinac.
Zašto mi smatramo da je naš koncept bolji i kako to izgleda kada o tome odlučuje pojedinac, navešću vam primer iz RTB Bora. Naime, 1998. godine RTB Bor je osnovao Komisiju za procenu vrednosti ukupnog kapitala preduzeća. Komisija je utvrdila da po najnižoj likvidacionoj vrednosti, vrednost kapitala RTB Bor iz Bora iznosi 836 miliona i 454 hiljade dolara. Dugovanja u tom trenutku su bila nekoliko puta niža. Ovu vrednost verifikovala je i Republička direkcija za procenu kapitala.
Kao drugo, za prodaju RTB Bora nikada nije raspisan tender. Pošto su to dva osnovna kriterijuma po kojima se može uvesti proces restruktuiranja u preduzeću, pošto nijedan od ovih uslova nije ispunjen, proces restrukturiranja u RTB Bor je uveden protivzakonito, o čemu postoji odluka Ustavnog suda Republike Srbije.
Pre desetak dana, po naređenju Mlađana Dinkića, obustavljen je rad topionice Bor u Boru. Početkom juna Vlada treba da raspiše tender za prodaju RTB Bora.
Na radnike se vrši strahovit pritisak da napuste RTB, ubeđujući ih da ne postoji nikakva dalja perspektiva, a razlog je što Vlada, smišljenim obustavljanjem procesa proizvodnje, želi da već dogovorenom kupcu pokloni RTB Bor iz Bora. Četiri revizorske kuće, od kojih je jedna "Deloitte and Touche", vršila je analizu poslovanja RTB iz Bora i utvrdila da je RTB Bor za dve godine napravio gubitak u poslovanju od 302 miliona evra.
Ovaj izveštaj su potpisali u februaru ove godine gospodin Labus i gospodin Naumov. To je tolika glupost da za 302 miliona evra može da se kupi sav stambeni prostor u Boru i to skoro tri puta.
Da RTB Bor za te dve godine ništa nije proizveo i prodao, troškovi poslovanja ne bi bili ni približno toliki, ali su revizorske kuće takvu cifru izmislile da bi se u postupku privatizacije RTB Bor poklonio kao nešto potpuno bezvredno.
Naš kolega narodni poslanik SRS Branislav Rankić je u Skupštini ministru pokazivao program revitalizacije basena Bor, koji bi obezbedio rudarenje u basenu u narednih 100 godina, ali uz pomoć Vlade, koja bi bila zainteresovana da sačuva prirodna blaga i da ih eksploatiše u korist građana Srbije, a ne da poklanja, kao što to radi ova vlada.
Važno je napomenuti da su građani Bora i Majdanpeka izloženi ogromnoj prevari, a pri tome se drže u potpunom informativnom mraku, jer im niko iz Vlade i iz poslovodstva ništa ne saopštava o predstojećoj privatizaciji, što jasno ukazuje na samovolju pojedinaca. Čiji je koncept prihvatljiviji za građane Bora odlučiće sami građani već 28. maja prilikom glasanja na izborima za predsednika opštine Bor.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako to izgleda kad ministar nadležan za poslove finansija donosi samostalno pojedinačne akte, pogotovo ako se više ni struka ne pita, pogotovo ako je u pitanju način određivanja vrednosti nekog preduzeća.
U samom Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji ministar je taj koji određuje način obračuna i primene međunarodnih računovodstvenih standarda. Imali smo Zakon o završnom računu, gde je ministar opet taj koji određuje koji će način amortizacije i revalorizacije osnovnih sredstava da bude u primeni.
Znači, na jedan ovakav način vi možete, primenom dva ili tri zakona, da potpuno obezvredite državni kapital. Izgleda mi da je to i cilj kada se ovakvi zakoni donose, kada ne postupa organ nego pojedinac, koji sebe postavlja iznad zakona, koji sebe postavlja iznad ove skupštine, koji sebe postavlja iznad države. Za čiji interes je jedan ovakav akt potpisao Mlađan Dinkić, videćemo ako uspe da uđe u postupak privatizacije RTB Bor, videćemo kakve će standarde Mlađan Dinkić da primenjuje kada bude pokušao da proda EPS, kada bude pokušao da proda Elektromrežu Srbije, NIS, prodajnu mrežu NIS.
Sve što se sada radi, radi se radi pripreme da se svi privredni subjekti, koji su za sada u državnom vlasništvu i koji stvarno vrede, da li zbog svog monopolskog položaja na tržištu, ali u pitanju su državna preduzeća, ili zbog prava da koriste određene mineralne sirovine i rude, znači, za koju vrednost će takva preduzeća da budu prodata.
Previše ovlašćenja za privredu koja je u privatizaciji, previše načina da se ta privatizacija zloupotrebi. Doduše, sa ovakvim zakonskim predlozima daćete za pravo ministru da ovako postupa, da ne odgovara pred zakonom, a da rasproda ono što je najvrednije što imamo trenutno u državi. To su veliki giganti, koji su čak i onu staru Jugoslaviju, mislim na SFRJ, izdržavali.
Sada će neko za mali novac, za skromna sredstva da dođe u posed tih preduzeća, da eksploatiše naša prirodna bogatstva, naše rude. Kad završi sa eksploatacijom, iza njega će ostati samo razvaline, radiće se bez ikakvog programa.
Već ste i otpočeli to sa Zakonom o davanju koncesija, koji će da se primenjuje i za ovakva preduzeća, za ona rudna nalazišta koja još nisu otpočela sa eksploatacijom.
Znači, neko će bez ikakvih problema, za mali novac, da dođe u posed tih bogatstava, a da stvar bude još gora, treba da damo i zakonsku saglasnost ministru za jednu ovakvu pljačku.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Anđelković i Ivan Radić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pošto je u istovetnom tekstu, gospodine Anđelkoviću, ne ljutite se što ću i u vaše ime da obrazložim ovo?