ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.05.2006.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

22.05.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Članovi 34. i 35. imaju zajedničku logiku i predstavljaju jednu celinu. Gospodin Perić će o članu 35. koji ima naslov - Prinudna kupovina, a ja ću o članu 34. koji ima naslov - Prinudna prodaja.
Naravno, amandmanom tražim da se član 34. briše. Zašto da se briše? Zato što on, u stvari, negira svojinsko pravo koje proizilazi iz činjenice da neko ima akciju. Ovako kako ste vi postavili u članu 34, on nevoljno mora da proda svoju akciju.
Vi ste u mišljenju Vlade povodom naših amandmana, stvarno me je sramota da pročitam ovo što ste napisali ovde, jer to što ste napisali nema veze sa onim što je napisano u članu 34. Predloga zakona. Vi ovo tumačite kao pravo akcionara. Taj član ima naslov - Prinudna prodaja. Ko prodaje? Prodaje akcionar. Ako prinudno prodaje, gde je tu njegovo pravo? Kada se kaže "prinuda", to znači da postoji neka obaveza, a ta obaveza se izvršava uz monopol fizičke prinude. Ovde nije ta materija, pa da bi se koristio Jočić, specijalci, žandarmerija, ali je tu Centralni registar itd.
Bez namere da bilo koga vređam, ali u ovom članu izvire organska pokvarenost u načinu razmišljanja. O čemu se radi? Stav 1. kaže: "Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva (znači, on je već imao 25, pa je otkupio još i došao je do 95% akcija jednog društva; znači, ostalo je samo 5% kod jednog, petorice ili 200 akcionara, pa sad, taj ponuđač) ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a po uslovima iz ponude za preuzimanje.''
Znači, on ima obavezu da otkupi pod istim uslovima kako je otkupio. E sad, šta ako mali akcionari, taj jedan, pet ili dvadeset njih, ili petsto njih ne želi da proda svoje akcije? Ko može da natera nekoga ko ima pravo svojine da nešto proda? Postoji jedna varijanta kada postoji ta prinuda, to je u slučaju eksproprijacije, ali onda ide za pravičnu naknadu.
Kod eksproprijacije, po pravilu, zato što se zemljište privodi nekoj nameni prema urbanističkom projektu, negira se pravo svojine, vrši se prenos zemljišta, a ranijem vlasniku se isplaćuje pravična naknada. Ako ne može pred Sekretarijatom za finansije da se postigne dogovor, niti u vanparničnom postupku, ima neka procedura kako se utvrđuje pravična naknada.
To je jedan izuzetak, kada je vlasnik ograničen u pravima u pogledu prava svojine koju ima i to ima nekog opravdanja zato što je u pitanju nepokretnost, jer on ne može nepokretnost da stavi u džep pa da ode na drugo mesto. Ovde su akcije, formalno-pravno akcija je, ako je posmatramo kao nešto što je u prostoru, papir, ali ako posmatramo šta ona sadrži i koja su ta prava, ona sadrži svojinska prava.
Kakva svojinska prava? U idealnom delu u odnosu na nešto što predstavlja celinu. To što je celina može biti nepokretnost, može biti pokretnost, mogu biti i novčana sredstva na nekom računu pravnog lica. Vi sada nekome, koji ne želi da raspolaže, a ovde je u pitanju raspolaganje, nekoga ko ne želi da raspolaže, terate ga da raspolaže, a u svom mišljenju kažete da je to njegovo pravo kojim se štiti mali akcionar.
Ako je neko mali akcionar i zna pravila tog AD da oni, tzv. Insajderi, koji imaju i akcije i koji su zaposleni trpe, odnosno koriste neku beneficiju, formalno-pravno danas mogu svašta da stave u svojim osnivačkim aktima, zašto bi vi njega primoravali, ako on ne želi. On ne želi da proda akciju, ne želi sredstva, on želi da ubira dividendu.
Kaže - imam dovoljno sredstava, ove su mi akcije u ovom preduzeću sigurne, na kraju godine one mi donose neki prihod, zainteresovan sam za taj prihod, imam neke lične probleme koje mislim da na taj način mogu da rešim ili ta akcija mi stoji kao sredstvo mog ličnog obezbeđenja za ne daj bože kada dođe neko vreme.
Vi takvo lice praktično terate, odnosno ne terate njega, nego ga dovodite u situaciju da je on izgubio akciju, da je navodno nju prodao. Kako to radite? E, sada ide ona pokvarenost. Ponuđač, ajde recimo kao ponuđača stavimo Caneta Žapca, čuli ste za ovog kriminalca sa cigaretama.
On je finansirao i Đinđića i Đukanovića i Srećka Kestnera i Hrvate i vamo i onamo, sve on finansira. To je onaj što je u Inđiji pravio farmerke, došao iz Francuske kao veliki biznismen.
Cane Žabac reši da otkupi nešto. Otkupio je 95% nekog preduzeća i sada ima, ako tih 5% akcija postoji, petoricu ili dvadesetoricu ljudi koji drže tih 5% akcija i oni ne žele da prodaju. Kažu - Cane Žabac je veliki prevarant. On velike pare izvlači iz tog preduzeća, on mora da prikaže i dividendu na kraju godinu, jer on sada pati od toga jer nema status. Znači, on je pare rešio, kriminal je rešio, Latifundije, ostrva itd. Njemu sada fali status u džet-set društvu, da bude poštovan, da bude ugledan itd. To je drugi motiv u spisku od devet motiva koji pokreću čoveka na neku aktivnost.
Kod njega je taj motivacioni faktor sada jako izražen, pa i u godinama, on juri ovu decu od 17-18 godina, pa mu Džej Ramadanovski pravi tamo sa Milom one terevenke. Znate, o tome smo mi pisali pre pet godina, kada ste vi mislili da je on veliki biznismen, obična fukara, kriminalac. E vidite, on je došao do 95% akcija nečega i ima pet zadrtih radikala u tom preduzeću koji neće da prodaju akcije. Kažu - lopov je, valjda ćemo i mi dividendu da uzmemo neku. Mora da je prikaže.
E sad šta radi Cane Žabac, sada idemo na stav 2. kako je to Mlađa zamislio. Ovde je slučajno uzet Cane Žabac, možemo da uzmemo i druge iz životinjskog carstva, nije nikakav problem. Pošto je Brana Crnčević napisao knjigu "Srbija zemlja nadimaka", kako mi se čini.
Kaže ovako, znači Cane Žabac podnosi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, to nikakav problem nije, zahtev za prinudnu prodaju akcija nesaglasnih akcionara, to je onih pet, najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka za ponude i preuzimanje.
Sto dvadeset dana je četiri meseca. Razmislite šta može za četiri meseca da se desi sa tim akcijama? Slažem se, pod onim uslovima kako je preuzeo i došao do 95%. U međuvremenu svašta može da se desi sa tim akcija, može akcija da porasta. Njemu zakon garantuje da će po onoj ceni po kojoj je otkupio. Ako su u međuvremenu akcije porasle, znači on će da kupi po onoj nižoj ceni po kojoj je kupio.
Znači vi njemu garantujete sigurnost, znači 120 dana on može da razmišlja kada će da podnese Centralnom registru. Vi niste napisali kao ovamo na nekim odredbama - sutradan, odmah, ne 120 dana. Četiri meseca razmišlja i poslednjeg dana podnese Centralnom registru. U međuvremenu se svašta desilo sa akcijama.
Uz navođenje uslova kupovine akcija iz ponude za preuzimanje, znači poziva se na ono što je bilo pre 120 dana, izvršenih uplata itd. Pa onda - ponuđač je dužan da istovremeno sa podnošenjem zahteva da isto objavi opet u onim novinama, sada se tu izgubio sajt. Znate, mi smo malopre pričali o onom sajtu da se izbaci, iz člana 18, e ovde ga nema. Znači, ovo više nije toliko interesantno, zato smo i podneli amandman jer smo videli da pravite tamo kod člana 18. neku podvalicu.
I sad kaže - po isteku roka od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenje stava 3. ovog člana "na pismeni zahtev ponuđača, Centralni registar vrši prenos sa računa hartija od vrednosti nesaglasnih akcionara (prvo, ne znam koji su to nesaglasni, što bi oni morali da budu saglasni sa Canetom Žapcem, na nikada sa njim ne mogu da budem saglasan, ne daj bože da sam akcionar tamo gde i on ima neke akcije, kako bih bio sa njim saglasan, nemoguće) na račun hartija od vrednosti ponuđača, odnosno novca na račun nesaglasnih akcionara, na način propisan pravilima poslovanja Centralnog registra".
To znači, Centralni registar kaže - na tvoj račun evo ti pare, ovamo prebaci akcije, ti su uzeo pare i ti više nemaš akcije. To je ta vaša prinudna prodaja.
Gospodin Sreto Perić će u drugom smeru priča, gde postoji pravo, ali dajemo drugu varijantu koju vi naravno opet niste prihvatili. Znači - putem prinude, naravno ne batinom, nego putem dva zahteva i jednog obaveštenja, izlazi neko iz AD samo zato što je neko napravio veliku koncentraciju sredstava i otkupio 95% akcija.
Vi se u ovom vašem mišljenju pozivate na Direktivu EU. Molim vas, ta direktiva EU nas ne obavezuje. Zašto? Nismo članovi EU. Koliko znam, u ovome što ste vi iz G17 radili, pa je zbog nezadovoljstva došlo do toga da je Labus otišao tamo, a Ksenija otišla kod Minićke u Evropski pokret, kako se zvaše, tako nešto, znate, manite se te priče, od toga nema ništa.
Polovinu tih direktiva i preporuka ne poštuju ni Francuska ni Nemačka. One ne mogu da obezbede sprovođenje svojih, tih navodnih, direktiva i propisa unutar zemalja EU, a vi nas ovde ubacujete kao da je to neki standard. Ako je to standard, kažite mi zašto ga ne primenjuju Francuzi, Italijani, Španci, Portugalci, Grci? Nego ovde pusti se iluzija, pa kad uvate na televiziji da drndaju - EU, proces pridruživanja, naplaše se ljudi pa pomisle - ako ne uđemo u tu Evropu poplavismo se svi.
Nije ljudi tako. Odgovaraćete zbog toga što dezavuišete javnost i što lažete građane Srbije. Ništa ne zavisi od ulaska u EU. Zašto? Oni nas planiraju kroz 30 godina, tada neće ni da postoji EU. Uporedite. Dvadeset-trideset godina treba navodno, ali nema ništa od toga, nikada se to neće desiti. Nikada. To morate da shvatite.
Ne možete vi da budete u pravu kada ste pričali o EU, pa sada EU da kaže - nećemo vas, a vi ste opet u pravu što pričate da idemo ka EU. Nisu birači toliko senilni. Mrdnu malo glavom, pa vide čija je to priča tačna, gde je istina, gde nije istina.
Zbog ove neistine koja se ovde promoviše šest godina vi ubiste državu.
Prvo ste SRJ razbili, napravili Solaniju, a sada u kontinuitetu ide dalje. Još ne podnosite ostavke. Za šta god ste se uhvatili, osušilo se. Vi još ne podnosite ostavku.
Znači, u ovom članu se krije podvala i nasilno otimanje akcija licu koje ne želi da raspolaže. Lice ne želi pare, želi da ima akcije i da koristi ona prava u privrednim društvima po osnovu posedovanja tih akcija. Vi takvo lice isterujete. Bukvalno rečeno isterujete. Zašto?
Jer dajete pravo Canetu Žapcu da 120 dana može da razmišlja da li će da ukloni tog mikroakcionara da mu on ne smeta, jer mali akcionari imaju i neka prava. Promeniće se stavovi u našim sudovima, mnoge stvari za koju godinu, nemojte da se sekirate, pa će onda mali akcionari da imaju i svojinsku zaštitu svojih prava.
Onda će da se promene još neki propisi oko iskazivanja dobiti, kako se knjiže troškovi poslovanja, sve, sve, pa će mali akcionari da budu zaštićeni, jer će dobit morati da se prikaže da bi se ispunile pre svega obaveze prema državi, jer sva bogatstva ovog sveta nastaju kada se ili nešto ukrade ili se ne ispuni obaveza prema državi.
Kod neispunjavanja obaveza prema državi, postoji selektivnost. Ako si blizak vlasti, vlast ti popušta da ne ispunjavaš obaveze. Ako nisi blizak vlasti, onda ispunjavaš obaveze sa još 10% do 20% više obaveza nego što si dužan. Zašto?
Da bi bio miran, da bi ćutao. Ovi povlašćeni mogu u Crvenkapici da otvore i berzu energenata, i ovamo drugu berzu, i treću, da sarađuju, da budu ''in'' itd.
Znači, mi predlažemo da se ovaj član izbriše. Zašto? Zato što je ne samo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, nego je i u suprotnosti sa prirodnim pravom. To je pravo svojine koje čovek ima. Bez prava svojine čovek nije slobodan.
Čovek koji ima svojinu, koja je zaštićena, jeste ljudsko biće koje uživa ljudska prava i može slobodno da koristi svoja ljudska prava, a kada ima ovakve odredbe koje se tiču prinude, onda građanin nije slobodan. Znači, vi hapsite građane.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. zakona o preuzimanju akcionarskih društava i u članu 35. sam predložio da se broj "95" zameni brojem "80", a broj "5" brojem "20".
To ću sada prokomentarisati, ali pre nego što pređem na iznošene argumentacije vezano za prihvatanje ovog amandmana, moram da kažem da mene uopšte nije iznenadilo što ministar Mlađan Dinkić nije prihvatio ovaj amandman. On se ovih dana trudi da prihvati ono nešto ostataka od G17 plus.
Narodni poslanik Zoran Krasić je komentarisao amandman na član 34. zakona o preuzimanju akcionarskih društava, gde se radi o prinudnoj prodaji, a ovde se radi o prinudnoj kupovini. SRS protiv instituta prinudne kupovine nema primedbi, ali smo predložili u nameri da se zaštite mali akcionari, s obzirom da je u poslednje vreme blizu miliona ljudi ostalo, odnosno preko 500.000 ostalo bez posla, ukupno oko milion ljudi, na jedan mali način probamo da njihova prava zaštitimo i da im omogućimo da ostvare neku dividendu koliko je to moguće.
S obzirom da je Vlada koja sada vlada obećala, odnosno jedna od političkih stranaka koja je nosilac vlasti obećala da će izvršiti reviziju privatizacije i da od toga otprilike nema ništa, mi na to ne možemo sada intervenisati, ali možemo na zakon koji ste vi predložili da se usvoji, da intervencijom preko određenog broja amandmana probamo da zaštitimo prava nezaposlenih, odnosno vlasnika određenog broja akcija.
Kaže se u stavu 1. člana 35 - kada je ponuđač otkupio najmanje 95 akcija, da li je to bilo 25 u prvom momentu, kada on stiče kvalifikovanu većinu za učešće u odlučivanju, pa naknadno sve do 95% ciljnog društva, većinski akcionar obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara, na njihov zahtev, a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
Mi u SRS predlažemo da se ovaj procenat od 95 smanji na 80, pa da se zaštiti malo veći broj vlasnika akcija, jer se može desiti da većinski ponuđač ili većinski vlasnik akcija ne želi da preuzme, odnosno otkupi akcije između 80% i 100%, i na taj način da iz obezvredi i da dovede u težak i nepovoljan položaj male akcionare, a samim tim logično je da se ovaj procenat od 5%, ostalo im je 5%, ako se ovih 95% smanji, onda bi taj njihov procenat bio 20%.
Rok u kojem oni imaju pravo da ponude prodaju svojih akcija je šest meseci. U tom delu nismo intervenisali. Ono što čini sam postupak i suštinu ovog člana zakona nismo uopšte ništa menjali, samo da se ovaj procenat promeni, Ali je veoma interesantno i obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata ovaj amandman. Tu su navedena dva razloga i ja ću redosledom koji je Vlada navela da ih i prokomentarišem.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je Direktiva EU predvidela ovakve procente u sličnoj oblasti. Malopre je narodni poslanik Zoran Krasić govorio da ta direktiva nije obavezna i mi nismo članica EU, tako da nas ova direktiva i ne obavezuje.
Drugi razlog za neprihvatanje amandmana, kaže se da je u Zakonu o privrednim društvima otprilike okvirno prihvaćen procenat. On i nije regulisan u Zakonu o privrednim društvima, nisu naznačeni ovi procenti, tako da tu i ne postoji obaveza, ali vama je između dva razloga koja su se smatrala da su valjani, kvalitetni i na prvom mestu bi trebalo staviti ovaj koji proističe iz tzv. direktive EU, što ni u kom slučaju ne može biti tačno.
Inače, ova odredba člana 35. se nalazi u trećem delu ovog zakona o okončanju postupka o preuzimanju i to bi moglo tako da ostane. Nadam se da ova mučenja i malih akcionara i građana Srbije neće još dugo trajati i da ćemo uskoro imati izbore u Srbiji, i onda će SRS prilikom dolaska na vlast i ovaj i druge zakone koje smo na brzinu usvajali raditi na jedan drugačiji način, na način koji odgovara građanima Srbije.
Jer sam sinoć gledajući jednu TV emisiju bio u prilici da vidim jednog od naših kolega poslanika koji već šest meseci nije zavirio u ovu salu.
Kaže da ovaj parlament na sve liči osim na ono što bi trebalo u stvari da bude, a on je najvećim delom doprineo da se rasproda najveći broj privrednih subjekata u Srbiji, i to pod sumnjivim okolnostima. I dan-danas daju doprinos da ovaj parlament radi tako kako radi, ali SRS ga shvata na najozbiljniji mogući način, jer zastupa ove interese ne samo svojih birača, nego svih građana Srbije, a oni koji možda po Poslovniku imaju pravo da se ne nađu tu u datom momentu, koriste to poslovničko pravo.
Lično mislim da između prava koja proizilaze iz Poslovnika i obaveza koju postavljaju građani Srbije pred nas, uvek se treba opredeliti za obaveze koje građani Srbije stavljaju pred narodne poslanike. Hvala.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je na član 35. u ime poslaničke grupe podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Kada već dođe do toga da je ponuđač otkupio visoki procenat akcija ciljnog društva, onda je potrebno zaštititi manjinske akcionare, koji su na neki način prepušteni volji većinskog vlasnika.
Amandmanom se traži da procenat od 95% otkupljenih akcija bude zamenjen sa 80%, a shodno tome procenat od 5 da se zameni sa 20%.
Razlog je jednostavan i mislim da je prihvatljiv. Veoma je mali broj preduzeća gde je čak 95% akcija ciljnog društva otkupljeno i ova zakonska odredba bi na neki način obuhvatila manji broj akcionara, a samim tim i društava.
Ukoliko bi se prihvatio amandman narodnog poslanika Srete Perića, značajno bi se povećao broj preduzeća, a time i malih akcionara, na koje bi se odnosio ovaj predloženi amandman.
Očigledno je da je protekla privatizacija u stvari samo predstavljala unosan biznis za odabrani krug ljudi, i to ljudi koji su bliski aktuelnom srpskom vladajućem establišmentu.
Ovde je na delu tzv. neprijateljska privatizacija. Tada se aludira, naravno preko medija, u naručenim reportažama, da neko akcionarsko društvo ne sme da preuzme npr. neko iz druge države i tome sl.
Međutim, najveći su neprijatelji oni koji kupe preko svojih veza za bagatelu neko preduzeće uzimanjem kontrolnog paketa akcija, zatim izdele imovinu i preprodaju po znatno većim cenama ostvarujući enormno visoki profit.
To je u stvari neprijateljsko preuzimanje. Firma se zatvori, odnosno ono što ostane od firme, radnici ostanu na ulici i to je prava slika i prilika tranzicije.
Evo kako to izgleda u brojkama koje će pokazati koliko je bila uspešna i ona bivša dosovska vlast, a i ova sadašnja kada se govori o privatizaciji i kako su na neki način ostavili veliki broj građana Srbije bez posla, a državu Srbiju bez imovine.
Do kraja 2005. godine u preko 1.500 preduzeća je izvršena privatizacija ili, bolje rečeno, pljačka državne imovine. U 230 preduzeća je zvanično, odlukama državnih organa, poništena privatizacija.
U više od 1000 preduzeća se traži revizija privatizacije, nova procena kapitala i raskid kupoprodajnih ugovora. Za oko 150 privatizovanih preduzeća sprema se stečaj, radnici su na ulici, a vrednost akcija malih akcionara je drastično umanjena.
To je u stvari tzv. neprijateljska privatizacija. Retki su oni koji su povećali proizvodnju, uložili dodatni kapital, povećali plate itd. Nisu kao neki prevaranti, kao uloženi kapital prikazivali dedine livade na nekoj zabačenoj planini, čiji ar košta kao da je u centru Beograda.
Najveća meta su ona preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu od pre 15 godina, a neke čak iz doba Ante Markovića, gde je većinski paket akcija od 60% u vlasništvu malih akcionara. Upravo na ta preduzeća se juriša iznutra u cilju da se oslabe i onda da se obaranjem vrednosti akcija jevtino kupe.
Kada se radnicima duže vreme ne isplaćuje zarada, onda im se posle godinu dana ponudi mogućnost da prodaju akcije kojim će zadovoljiti neke životne potrebe. Mali akcionari te svoje akcije će odmah prodati, iako po znatno umanjenoj ceni.
Znači, psihološko dejstvo je učinilo svoje i radnici će biti zadovoljni nekoliko meseci ili par godina, dok će poslodavac za to vreme preuzeti firmu i sa svojim ljudima, koji su mu pripremili teren pre dolaska, ostvarivaće ogroman profit za sebe. U takvim situacijama poslodavac zna da kaže onima koji nisu prodali svoje akcije da više neće kupovati akcije, čime mali akcionari stiču utisak da u rukama imaju bezvredne papire koje poslodavac neće.
Ovim amandmanom obaveza poslodavca bi bila da otkupi akcije malih akcionara ako ima 80% akcija u svom vlasništvu umesto tek 95%. Poslodavac će od, na primer, 75% do 95% upravo doći taktikom obezbeđivanja akcija, odnosno neće da ih otkupi. Onda će akcionari zbog teških životnih uslova prodati, što narod kaže, pošto-zašto. Zato smatram da će poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman, a da bi se poboljšao položaj malih akcionara u Srbiji. Hvala.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podnela Vlada.
Pošto je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov. Izvolite.

Dragan Živkov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. stav 1. koji glasi: da se briše. S obzirom da SRS uglavnom u ovom zakonu o preuzimanju akcionarskih društava članovi se brišu iz razloga što zakon aludira na nešto drugo.
Ovaj zakon je jednostavno instrument za preuzimanje akcija od malih akcionara i prinudno, maltene, preuzimanje akcija. U dosta situacija i primera što se tiče privatizacije u našoj zemlji i na takav način je odrađeno.
U članu 38. koji glasi da upravni odbor ciljnog društva je dužan da pismenim putem upozna zaposlene u ciljnom društvu o ponudi za preuzimanje.
Molio bih predstavnike Vlade i ministarstva da mi kažu gde će to i u kojoj firmi da se desi na ovakav način i da će biti ciljno društvo, tj. šapu na koga stavi pojedinac ciljnog društva da će upoznati akcionare o pravoj situaciji i da će sigurno učiniti onako kako bi trebali da ostvare akcije i po pravoj tržišnoj vrednosti.
U takvim situacijama tada se počnu mešati brokeri, dileri koji jednostavno lobiraju za pojedince ko je stavio šapu na akcionarsko društvo i ciljnu grupu. Smatram da ovaj član bi trebalo da se briše.
U obrazloženju Vlade, gde se ne prihvata amandman koji sam podneo, piše da predlog zakona uređuje obaveza upravnog odbora ciljnog društva da upozna zaposlene o ponudi za preuzimanje, koje je propisana direktivom EU. To je na svaki član koji je podnela SRS obrazloženje, a nama srpskim radikalima koji je cilj EU u našoj državi i koji je cilj pojedinaca koji žele da otkupe i otmu od malih akcionara akcije. Hvala.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč?        Na član 43. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović. Izvolite

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava ispred SRS podneo sam amandman na član 43. koji treba promeniti u celosti tako da glasi: "Protiv akata koje donosi komisija može se u roku od osam dana od dana prijema akta uložiti prigovor ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Protiv odluka ministarstva može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom".
Ovaj amandman sam podneo u cilju zaštite malih akcionara, a očekivao sam da i Predlog zakona bude u cilju zaštite malih akcionara. Međutim, ovde zakon štiti poslodavca, a grubo su narušena prava malih akcionara. Ovim amandmanom ispravio bi se član 43. u kojem stoji da ''akti koje donese komisija su konačni'', znači tapija, nema više, komisija je sveto pismo za male akcionare i ako ona donese neku odluku ne može da se žali. ''Protiv akata komisije predviđena strana može pokrenuti upravni spor.'' Znači, može ići na sud, može na parnični postupak i kad će da ostvari svoja prava-nikada.
Ovim rešenjem se upravo želela zaštita malih akcionara, da na odluku Komisije za hartije od vrednosti može da se žali upravo Ministarstvu za finansije, a ukoliko dobije negativan odgovor od Ministarstva za finansije, da onda u drugostepenom postupku mali akcionar može svoju zaštitu da zatraži pred sudom. Samo se na taj način može obezbediti dvostepenost i zaštita malih akcionara.
Međutim, kada sam predložio ovaj amandman nisam mislio da će, kako vi kažete, komisija i njihove odluke su konačne i verovatno će biti potvrđene i od Ministarstva za finansije i ne mislim da će Ministarstvo za finansije koje sada radi pomoći bilo kojem malom akcionaru ili malim akcionarima, ali je potrebno ovo staviti u Predlog zakona zato što će ova vlada jako kratko da traje, pa će da dođe neka nova vlada, neko novo ministarstvo za finansije, koje će realno sagledati sve ono što mali akcionari traže i zaštiti upravo te male akcionare da njihova prava budu uvažena pred Ministarstvom za finansije.
A ne kako ste predložili u Predlogu zakona da je ono što donese komisija konačno i da mali akcionar može samo da plače nad svojom sudbinom zašto se sprovela ta odluka o oduzimanju njegovih akcija ili nasilne prodaje.
Stoga predlažem i umoljavam narodne poslanike da za ovo glasaju u danu za glasanje. Neće mnogo promeniti u zakonu, ali će dati šansu malim akcionarima da mogu, ukoliko su nezadovoljni odlukom Komisije za hartije od vrednosti, a Komisija nije sveto pismo, da mogu da ulože prigovor Ministarstvu za finansije u prvom stepenu, a ukoliko ne budu zadovoljni odlukom Ministarstva za finansije da potraže svoja prava i zaštitu svojih prava kod suda.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Povodom amandmana reč ima narodni poslanik Momir Marković.