Radi, ali svaka treća reč se čuje. Znate da se ovo što se ovde govori stenografiše. Valjda to znate. I da mora da postoji i audio-snimak. Ako ne radi ozvučenje, onda nema audio-snimka, znate to već.
Dakle, amandman na član 55. sam podnela tako što sam predložila da se u stavu 2. ovog člana brišu tačke 3), 4), 5), 6), 7) i 8) iz razloga što je potpuno besmisleno da ono što sadrže ove tačke bude deo zakonskog teksta, jer, zapravo, ovo što je predviđeno u Predlogu zakona trebalo bi da bude sadržano u nekakvom npr. pravilniku za obuku skijaša, jer, pročitaću naravno kasnije sve ove primedbe, toliko je nelogično kada bi sve ono što instruktor vožnje mora da radi i na koji način treba da obuči nekog polaznika te škole bilo sadržano u zakonu, jednostavno to ne bi bilo ni normalno ni logično.
Zakon bi bio preglomazan i analogno tome ovo što je ovde sadržano trebalo bi da bude sadržano u nekom pravilniku, pogotovo što ste i ostavili u prelaznim odredbama rok za donošenje pravilnika, odnosno podzakonskih akata, a pošto ste sve napisali u ovom ovde zakonu, onda, zaista, ne znam šta je to što će se regulisati podzakonskim aktima.
Član 55. u drugom stavu kaže. "Skijaš je obavezan (pročitaću ove tačke za koje predlažem da se brišu):
2) da izabere liniju (pravac, smer) vožnje tako da skijaše koji voze ispred njega ne ugrožava i da je u mogućnosti da blagovremeno izbegne sudar sa bilo kojom osobom ili bilo kojim objektom ispred sebe;
4) da druge skijaše pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju koje im daje dovoljno prostora za sve njihove pokrete (kretanje);
5) kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da može to da učini bez opasnosti po sebe ili druge".
Ne znam da li vama ovo zvuči nelogično, nenormalno, da bude sadržano u zakonu. Meni zaista tako zvuči. Pravnik sam sa dugogodišnjim iskustvom i ovakav šarlatanski zakon još nisam srela. Zamislite da u Zakonu u saobraćaju stoji da kada dođete na semafor morate da se okrenete levo, pa desno, ili kada dođete na pešački prelaz da pogledate levo pa desno. Neverovatno, zaista.
Šta je Vlada mislila, da izgleda ozbiljnije zakon zato što ima više članova, više stranica? Ovo zaista, ova pravila ne mogu i ne treba da stoje u zakonu. To mogu da budu nekakva pravila za instruktore. Posebna priča da je ovo "nemoguća misija", ovo što je sadržano u tački 3) i tački 4).
U tački 6) kažete da se bez nužde ne zaustavi (obustavi vožnju), ovo valjda ko ne zna šta znači zaustaviti, sad znate kolege, to znači obustaviti vožnju na uskim i nepreglednim delovima staze i da u slučaju pada, što je moguće brže oslobodi prostor. Šta će neko ko se polomi, kako će on što je moguće brže da oslobodi prostor? Ovo je zaista neverovatno. Kaže Moma, čim ozdravi. To je to. Zaista neverovatno da ovakve, ja moram da kažem, gluposti, jer ne mogu drugačije da definišem nego glupošću ovo što je predloženo u ovom članu.
"Skijaš je obavezan da:
7) u slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze;
8) se uz stazu ne penje peške nego da koristi žičaru". Ne znam šta od ovo dvoje treba da se primenjuje. Mislim da je toliko prenatrpan ovaj mali i zaista u ovom delu beznačajan zakon.
U onom drugom delu, koji se krije iza ovoga, a to je formiranje javnih preduzeća, to je prava priča. To je prava priča koju je Vlada želela da sakrije od narodnih poslanika, da mi ne znamo ni koja će to biti javna preduzeća, ni koji su to delovi tih turističkih centara gde će se formirati ta javna preduzeća. Onda sledi naravno privatizacija tih javnih preduzeća i zbog toga vi donosite ovaj zakon, koji ne znači apsolutno ništa.
Stvarno sam očekivala da će ministar ozbiljno shvatiti naše amandmane, jer nismo, ne mogu da kažem, koncepcijski, uopšte dirali u ovo što je Vlada napisala, ali jednostavno ovi amandmani su pisani od strane ljudi koji se zaista razumeju u skijanje i smejali su se nekim detaljima koji su u ovom predlogu zakona napisani. Očekivala sam, ministar je nešto reagovao kao da su svi naši amandmani zaista takvi da mogu da poprave Predlog zakona, ali naravno to je samo tako bilo prividno.
Ne bi ministar bio ministar kada bi prihvatio amandmane SRS, kada bi priznao da on nije u stanju da ovde napiše, odnosno da predstavi dobar zakon, a verujte, sa našim amandmanima ovaj zakon bi to zaista bio, ali samo pod uslovom da se prihvate svi amandmani. Bilo koji amandman kada ne bi bio prihvaćen postalo bi nešto mnogo smešno, apsurdno, glupo i neprimenjivo u ovom zakonu.
Na kraju, pošto ministar nije tu, valjda će znati šta se ovde razgovara, moram da ponovim ono što sam rekla i u načelnoj raspravi, da oni koji imaju pare za skijanje mogu da skijaju i bez ovog i bez bilo kog zakona, a da bi Ministarstvo trgovine, turizma i usluga moralo mnogo drugačije i na mnogo bolji način da vodi računa o svim građanima, ne samo o onom malom broju skijaša, protiv kojih nemam ništa, i neka ih i neka skijaju.
Bilo bi dobro da se Ministarstvo pozabavi onima koji nemaju svaki dan ni da jedu, a kamoli da razmišljaju o letovanju, zimovanju. Ministarstvo bi trebalo konačno da stane na pravi način u zaštitu naših robnih marki, da stane u zaštitu srpskog tržišta, a ne da se dogovara sa raznima koji haraju po Srbiji. Mislim na ove razne trgovačke kuće, na to šta rade Slovenci, Hrvati, po Srbiji, a srpski proizvodi nisu zaštićeni ni u Srbiji, a kamoli da se negde izvezu, kao što je to popularno da se kaže, brendovi.
Dakle, ministar i Ministarstvo imaju mnogo prečih poslova. Očigledno kao ni ostala ministarstva nisu u stanju da rade svoj posao. Posle ove srpske tragedije koja se desila pre dva dana, krajnje je vreme da Koštunica podnese ostavku i da malo drugačije radimo u ovoj Srbiji.