Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Niko nije prijavio sprečenost da prisustvuje današnjoj sednici.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VRAĆANjU (RESTITUCIJI) IMOVINE CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Aleksandar Vučić, Milorad Mirčić, Milovan Radovanović, Milan Stevović, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Miljko Četrović, Momir Marković, Branislav Blažić, Vojislav Milajić, Sreto Perić, Goran Cvetanović, Ljubomir Kragović, Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Gordana Pop-Lazić, Zlatan Jovanović, Dragutin Perić, Bore Kutić, Stefan Zankov, Mita Avramov, Milorad Krstin, Radiša Ilić, Zoran Antić, Milan Veselinović, Nikola Todorović i Dragan Čolić, kao i amandmane Odbora za privatizaciju.
Primili ste izveštaje Odbora za privatizaciju i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže izmenu naziva Predloga zakona.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

SRS je na ovaj Predlog zakona podnela tridesetak amandmana. Da bi se shvatilo šta se predlaže amandmanom na član 1, moram prvo da objasnim da se ne slažemo i oko naziva ovog zakona. Vlada predlaže da se taj zakon zove zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Mi smatramo da, ukoliko ovu oblast treba regulisati posebnim zakonom, ukoliko ste i dalje na tom stanovištu, onda ima mesta primeni Zakona o sredstvima u svojini Republike, koji dozvoljava da se vrati ona imovina.
Praktično, nije potreban zakon, ali ako već insistirate na zakonu zbog nekih političkih razloga, da uvažimo da postoje neki krupni politički razlozi, a ti krupni politički razlozi, recimo, nalažu da je bolje nešto urediti zakonom nego odlukama vlade, onda bi ovaj zakon morao da glasi – zakon o davanju na trajno korišćenje imovine crkvama i verskim zajednicama.
Da objasnim o čemu se radi. Kada je 1995. godine donet Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, onda je bliže definisan pravni položaj državne svojine, bez obzira šta je predmet državne svojine. Utvrđeni su režimi kada je u pitanju nepokretnost, pa još ako je u pitanju zemljište, poslovni prostor, objekti, kakav je pravni režim pokretnih stvari, novčanih sredstava itd.
Ono na čemu se zasniva taj zakon moglo bi da se definiše da o pravu korišćenja i upravljanja može da brine i neko drugo lice, ali pravo raspolaganja nad sredstvima u državnoj svojini ima Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je izvršni organ koji sprovodi zakone, ona izvršava zakone.
U okviru tih ovlašćenja iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije potpuno je moguće rešenje, a moram da kažem da je taj zakon u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Za razliku od ovog zakona, koji za ovu formulaciju i ovu sadržinu nema ustavni osnov, da se ispravi nešto što, po proceni izvršne vlasti, ima potrebu da se ispravi. Kako? Tako što bi se nekom licu prenelo pravo korišćenja i upravljanja, s tim da Republika zadrži i dalje pravo raspolaganja.
Ustav Republike Srbije ne zna za kategoriju "vraćanje". Moram da vas podsetim da, ma koliko neki ljudi iz Vlade Republike Srbije, koji su bili lično zainteresovani i koji su pokretali postupak ocene ustavnosti, odnosno tražili da se utvrdi da neke odredbe čak ni Ustava ne smeju da postoje, čak ste i Vi, gospodine Parivodiću, jedan takav postupak pokrenuli, ili ste najavili da ćete da pokrenete, i to pred Sudom državne zajednice. Vidite, rasturi se i sud i državna zajednica i sad nema ko da vam rešava to. Znam da ste se vi šalili povodom toga. Od toga nema ništa.
Trenutno su Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije u fazi kada hvale Ustav Republike Srbije. Moram da vas podsetim, ovih nekoliko dana puna usta hvale za Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, koji je tako savršen akt, jer je predvideo sve moguće situacije. Ne bi bilo dobro da sad kritikujete nešto što se ovih dana hvali. Mi od početka pričamo da u ovom Ustavu možda treba pet-šest članova promeniti, možda onaj član u kome još postoji društvena svojina kao pojam i još nekoliko koji se tiču nadležnosti pojedinih državnih organa.
U skladu sa tim Ustavom, mi predlažemo, pored promene naziva ovog zakona, da i u članu 1, gde se na neki način definiše sadržina Predloga zakona, umesto termina "vraćanje imovine", upotrebite reči "davanje na trajno korišćenje". Šta u praksi znači kada se nešto da na trajno korišćenje, u skladu sa Ustavom i u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije? To znači da ono lice, kome je preneto pravo trajnog korišćenja, ima gotovo sva prava nad tim stvarima, osim prava raspolaganja.
Ako se pogleda šta je osnovni zahtev crkava i verskih zajednica koje, s pravom, traže da se ispravi neka istorijska nepravda, onda možete doći do nepogrešivog zaključka da su oni samo zainteresovani za pravo trajnog korišćenja. Zašto?
Oni ne žele pravo raspolaganja, oni ne žele da stiču po osnovu prometa nepokretnosti jer su svesni značaja nepokretnosti, ne samo njegovog značaja za crkvu, za vernike, nego i za narod i za ovu Republiku i njihov osnovni zahtev jeste da im se to vrati u smislu korišćenja i upravljanja. Naravno, ako se vrati šuma, i treba da se vrati šuma sa pravom trajnog korišćenja, to podrazumeva i eksploataciju i održavanje i obnavljanje itd.
Dobro, pošto imamo puno amandmana, imaćemo vremena za još.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman sam podnela u skladu sa koncepcijom SRS i našim dugogodišnjim stavom kada je u pitanju imovina i povraćaj imovine crkvama, odnosno verskim zajednicama. Mi smo vam govorili, kada je bio Zakon o verskim zajednicama, da je naša SPC u proteklih 60-70 godina i pod vremenom Kralja Aleksandara Karađorđevića postradala zbog otimanja svoje imovine, a kasnije zbog progona vernika i svega onoga što nam se kao državi i narodu desilo.
Smatramo da je ovaj amandman, koji sam podnela u ime SRS, zapravo ključ svega i videćete, gospodine ministre, da je to koncepcija koju zagovaramo, za sve vreme razgovora o pojedinostima, a to je da se reč "vraćanja" zamenjuje rečima – "davanja na trajno korišćenje". To je jedini mogući način po Ustavu Republike Srbije.
Smatramo da bi se time ispravila ta velika istorijska nepravda koja je zadesila, pre svega, SPC i druge priznate verske zajednice u našoj zemlji. Daje se mogućnost da oni raspolažu tom imovinom koju će da imaju na trajno korišćenje, ali ne da je otuđuju, odnosno da, kao što je rekao gospodin Zoran Krasić malopre, vrše promet nepokretnosti, odnosno onoga što imaju u posedu bez saglasnosti Vlade Republike Srbije.
Naša država je, i to je naš stav oduvek bio i od postojanja u višestranačkom sistemu političkih stranaka, odgovorna za to da se omogući nesmetano korišćenje poseda SPC i drugih verskih zajednica, ali odgovorna treba da bude i u budućnosti za raspolaganje tom imovinom, naročito zbog toga što je Ustav Republike Srbije taj koji nam dozvoljava da donesemo zakon, da tu nepravdu ispravimo i da damo crkvama imovinu na trajno korišćenje. Sve ostalo biće svojevrsna obmana, kao što je i Zakon o evidentiranju oduzete imovine fizičkim i pravnim licima, donet prošle godine. Taj rok ističe negde sada u julu.
Veliki su problemi nastali u međuvremenu, neraščišćeni odnosi, nemogućnost da pojedini vlasnici na osnovu samo onog upitnika, koji ste im vi dali, dokažu svoje vlasništvo, a ovde je sve apsolutno i kristalno jasno. SPC i druge tradicionalne verske zajednice kojima je oduzeta imovina imaju na to pravo i one znaju tačno kada se to desilo, koje godine, kog datuma, kojim ukazom.
Naša je namera, i to je ono što mi treba da uradimo što je moguće pre, ali da im damo na trajno korišćenje tu zemlju. Čak je jedan objekat, evo, ovde je govorio gospodin Krasić, a tu su bili ministri iz Vlade Republike Srbije, koji je bio objekat Vlade Republike Srbije i koristilo ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova, 1998. godine na predlog predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio predsednik Vladinog Odbora za budžet i finansije, uz saglasnost Vlade i resornog ministarstva, dat je na korišćenje Mileševskoj eparhiji.
Mi smo tada pokazali, tim gestom i mnogobrojnim ktitorstvom koje je, i Ministarstvo vera, koje je predvodio gospodin Milovan Radovanović, i Vlada Republike Srbije učinila u tom periodu, da nam je namera da štitimo imovinu SPC, kao što nam je sada ovde namera da vam kažemo da je jedino moguće da se prihvati ovaj amandman, dakle, u samom početku da se naziv zakona promeni. Suštinski se ništa ne menja, crkvi se vraća ono što joj pripada, ali samo da se uskladi sa važećim Ustavom Republike Srbije i da se umesto "restitucija", kako ste vi napisali, zakon nazove i u svakom članu tako da stoji – "davanja na trajno korišćenje".
Nama, dame i gospodo narodni poslanici, i našoj SPC preti velika opasnost sada, posle onoga što je uradio separatistički režim Mila Đukanovića, uz pomoć Šiptara, u Crnoj Gori, gde živi stotine hiljada naših sunarodnika. Vi vidite i danas u dnevnoj štampi, a to je ono što smo mogli da pomislimo odmah pošto su euforično separatisti, pre odluke Referendumske izborne komisije, samoproglasili izborne rezultate, da jedan raspop i predvodnik otcepljenog dela, ili nečega što se zove, sami se nazivaju crkvom, Miraš Dedejić, preti od jutros, i to je objavila sva dnevna štampa, da će da nam otmu sve objekte i svu imovinu koju ima naša SPC u Crnoj Gori.
To je ono o čemu mi moramo u budućnosti da razmišljamo, kao i o tome, a to je ideologija naše stranke i ono što nam je ne samo ostavio u amanet naš predsednik, koji je otišao i da brani tu ideju ujedinjenog sprtva, da svi Srbi mogu slobodno da žive na svojoj zemlji, ono za šta ćemo da se borimo, i tako štiteći srpske nacionalne interese da štitimo i SPC, i druge narode, i one druge koji se drugačije izjašnjavaju i koji su druge veroispovesti.
Smatramo da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman i da u tom kontekstu dalje razgovaramo o ovim sledećim amandmanima SRS, kako bi se na pravi način definisalo to šta mi treba kao država, odnosno Vlada Republike Srbije da uradi posle usvajanja ovog zakona i da se ispravi ta istorijska nepravda koja je naneta, pre svega, mučenici SPC. Hvala.

Hvala. Pre nego što nastavimo o amandmanima, u stvari, da pitam samo još o ovom prvom amandmanu da li neko želi reč? (Ne.)
Jedno obaveštenje i konstatacija.
Primili ste ostavku Srboljuba Marinkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Srboljubu Marinkoviću, izabranom sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo, zapamtila sam kada smo govorili ovde o zakonu u načelu da je jedan od poslanika, iz poslaničke grupe koja će glasati za ovaj zakon, rekao da će ovaj zakon postići najvažniji spoljnopolitički efekat. Zapisala sam to.
Svaki put se naježim od ovakve konstatacije, jer zbog tih spoljnopolitičkih efekata imamo danas, još uvek nezvanično, ali, otcepljen deo srpskog naroda u Crnoj Gori, naravno, koliko god je za to odgovoran separatistički režim Mila Đukanovića, odgovorna je EU i Havijer Solana, koji se ničim izazvan, mešao u te poslove.
Dokle god se udovoljava takvim zahtevima, mi sebi pravimo ono što ne odgovara građanima Srbije. Posledica toga jeste i ovo što vam je gospođica Nataša Jovanović malopre rekla, da je jutros pod vešću "užas" objavljeno da Miraš Dedejić ima nameru da preotme 750 hramova SPC. Mislim da je jutros, danas, ovo veći problem i za SPC, nego ovaj zakon o kojem mi raspravljamo, uz sva uvažavanja, i značaj, i potrebe za donošenjem jednog ovakvog zakona, naravno ne ovakvog kako ste ga vi koncipirali, mi smo podneli amandmane na svaki član ovog zakona, i to konstruktivne amandmane.
Pokušali smo da vam predstavimo našu koncepciju kako bismo mi obeštetili SPC i ostale tradicionalne crkve. Na osnovu tih naših amandmana napravili smo prečišćen tekst Predloga zakona i predali smo ga svim poslaničkim grupama i ministru, naravno, ali očigledno da nikoga ne interesuje da se neki problem, ovakav kakav je, kako vi kažete, "vraćanje", a mi kažemo, "davanje na trajno korišćenje imovine crkvama", reši na pravi način.
Da se jedan takav zakon donese glasovima svih narodnih poslanika – vi to nećete i zato niste ni prihvatili naš amandman.
I nema potrebe, ministre, da prihvatate svaki treći ili svaki peti, jer ako ne prihvatite sve naše amandmane, onda niste uradili ništa da bismo mi ipak glasali za ovaj zakon.
Ovde je, takođe, neko govorio u načelnoj raspravi, nakon rasprave poslanika SRS, da ne treba praviti novu nepravdu, kao da su ljudi, ili pravna lica, svejedno, koji sada koriste imovinu koja je nekada bila crkvena, kao da su je oni lično oteli, kao da oni nisu savesni korisnici te imovine. Dakle, potpuno nakaradno postavljeno.
Zapravo i ovaj zakon jeste jedno od vaših predizbornih obećanja. Razumemo mi da vi pokušavate samo da ispunite vaša predizborna obećanja. Niste do sada ispunili nijedno, nećete ni ovo. Zato što je zakon koji donosite, ministre, moram da vam kažem, neprimenljiv. Uporno donosite neprimenljive zakone, neustavne zakone.
Juče sam ovde citirala nekoliko članova Ustava Republike Srbije, sada ću da vam citiram samo član 119. stav 1. koji kaže: " Zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt mora biti saglasan sa Ustavom". Ovaj zakon, ministre, i kolege poslanici, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i nije u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
U članu 8. stav 2. ovog zakona kaže se: "O davanju na korišćenje, odnosno u zakup, nepokretnosti koje koristi državni organ i organizacija odlučuje Vlada Republike Srbije". Dakle, ako ste zaista želeli da na ovaj način rešite pitanje vraćanja, kako ste vi rekli, a mi, opet ponavljam, kažemo – davanjem na trajno korišćenje imovine crkvama i verskim zajednicama, onda je trebalo da menjate i Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije ili da ga stavite van snage, a pre toga morali ste da promenite Ustav Republike Srbije, jer Ustav Republike Srbije ne poznaje institute koje vi predviđate u ovom zakonu.
U članu 2. Predloga ovog zakona predvideli ste da se vraćanje oduzete imovine zasniva na načelima: jednakog pravnog tretmana svih crkava i verskih zajednica; njihove autonomije volje u pogledu pokretanja postupka; zaštite pravne sigurnosti sadašnjih savesnih vlasnika i trećih lica, kao i na načelima hitnog postupanja. Sam ovaj član Predloga
Zakona, zapravo, objašnjava ono što smo mi kroz svoje amandmane i kroz načelnu raspravu pokušali da vam stavimo do znanja, jer je nemoguće ako zadržite ovaj termin "vraćanje oduzete imovine" da primenite član 2. Predloga ovog zakona. I ne samo ovaj, nego mnogo članova ovog zakona.
Dakle, i ovo je jedan od zakona kojim ćete vi da se hvalite kako ste doneli zakon o vraćanju imovine crkvama, a nećete moći da vratite imovinu, bar ne najveći deo. Zato mi insistiramo i dalje na tome da prihvatite naše amandmane i da prihvatanjem naših amandmana zaista budu zadovoljni svi; i sadašnji korisnici te imovine, i crkve, i verske zajednice i, na kraju krajeva, da se, kako vi kažete, ispravi jedna nepravda.
A vi tu nepravdu ispravljate nanošenjem nove nepravde, jer zaista ne vidim u čemu je razlika između onih koji su oduzimali imovinu i crkvama i građanima Srbije, od vas koji, takođe, planirate da oduzmete nekom imovinu, da biste je nekom drugom vratili.
Zaista ne verujem ni da je cilj, ni namera crkava, pogotovo SPC, da se bilo kome oduzima imovina, da bi se vratila crkvi. Ovo govorim nevezano za onaj osnovni naš aspekt, a to je ustavnost ovog predloga zakona. Niko od poslanika koji će glasati za ovaj zakon, govorim pre svega o pravnicima, ne spominje, čak i kada bismo imali ovo predviđeno u Ustavu, prekluzivni zakonski rok od 20 godina i taj rok je smetnja za ovakav predlog zakona.
Dakle, ni pravnički, ni politički ovo nije dobro rešenje, ali mi svakako želimo, kada je u pitanju SPC i ostale crkve, da se na neki način razreši, odnosno da se ispravi nepravda koja je nekad naneta ovim crkvama. Zato smo i predlagali i predlažemo da se, umesto vraćanja oduzete imovine, koristi ustavni termin, zakonit termin, i da se kaže, da se crkvama daje imovina na trajno korišćenje.
Na ovaj način se zadovoljava cilj i ovog zakona i potrebe crkava. Jer, ne treba crkvama imovina da bi je one preprodavale, prodavale, nego im treba da bi mogli da obrađuju tu zemlju, ako je u pitanju obradiva površina. Da obrađuju zemlju da bi od toga mogle da žive i crkve i manastiri, jer znamo kako se izdržavaju monasi i monahinje, pre svega, u srpskim pravoslavnim hramovima.
Naravno da mi nemamo ništa protiv toga, ali nemojte da zarad, eto, ne znam, nekakvih političkih poena koji su jednokratni, jer vi, danas, sutra ili već kada se bude usvajao ovaj zakon, kada usvojite taj zakon, moći ćete dva-tri dana da se hvalite da ste doneli ovakav zakon i onda ćete imati zahteve crkava da se ovaj zakon realizuje, a ljudi u lokalnim samoupravama neće moći da razreše to pitanje; neće moći da vrate imovinu kako predviđate ovim zakonom, zato što ne verujem da će pravnici u tim službama da donose neustavna rešenja, a posebno je pitanje sadašnjih korisnika te imovine.
Dakle, s obzirom na to da je danas neuobičajeno poprilično puna sala u Parlamentu, predlažem narodnim poslanicima da razmisle o našim amandmanima, ne samo o ovom amandmanu koji sam podnela na član 2. Predloga zakona, već da razmisle o svim našim amandmanima i da u danu za glasanje glasate za ove amandmane. Jedino na taj način ispunjavamo obavezu prema crkvama i verskim zajednicama. Način na koji predviđa Vlada Republike Srbije to nije moguće.
Ništa u našim amandmanima, pretpostavljam da ste pogledali predlog teksta zakona koji smo mi napravili na osnovu Vladinog predloga i na osnovu naših amandmana.
Imate vremena, pogledajte i videćete da, ni u jednom delu nismo osujetili nameru, niti na bilo koji način doveli u pitanje obeštećenje crkava i verskih zajednica.
Mi insistiramo na zakonitim i ustavnim rešenjima. Još jednom naglašavam, hoćemo da učinimo to za crkve i verske zajednice, hoćemo da glasamo za zakon, ali pod jednim jedinim uslovom, da zakon bude ustavan, odnosno da umesto termina "vraćanje oduzete imovine" koristimo termin "davanje na trajno korišćenje". Bez toga, dame i gospodo, ne rešavate problem. Donosite zakon koji nećete moći primeniti, samo zato što ne možete da dozvolite sebi činjenicu da su poslanici SRS mnogo ozbiljniji i mnogo studiozniji od Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon vam je dokaz, odnosno ovaj naš predlog je dokaz koliko ozbiljno radimo ovaj posao i koliko želimo, na kraju krajeva, da pomognemo i Vladi Republike Srbije. Kada se donese ovaj zakon i kada bi se doneo onakav kakvog ga mi, Srpski radikali, predviđamo, onda bi primena tog zakona bila na republičkim organima. Jedino Direkcija za imovinu Republike Srbije može da raspolaže državnom imovinom.
Još jedanput vas pozivam, prihvatite ne samo ovaj, nego sve naše amandmane, inače nećete uraditi ništa sa ovakvim zakonom.

Hvala. Da li još neko želi reč o amandmanu?(Ne.)
Imamo dva predloga za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku toku sednice, saglasno članu 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus je, na osnovu člana 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice – Predlog odlike o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. maja 2006. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 9, od ukupno 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS je, na osnovu člana 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice – Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. maja 2006. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 6, od ukupno 135 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pre nego što nastavimo rad, narodni poslanik Nedeljković je tražio reč po Poslovniku. Posle toga nastavljamo o amandmanima. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, kao narodni poslanik iz Gornjeg Milanovca dužan sam da javnosti, i ovoj skupštini i Vladi Srbije skrenem pažnju da se nakom održanog referenduma za opoziv predsednika opštine u Gornjem Milanovcu, koji, inače, nije, da tako kažem, uspeo, dakle, da se u toj sredini uvodi vanredno stanje. Ako je izraz vanredno stanje prejak, daću vam kratak opis onoga što se zbiva, pa vi sami nađite odgovarajući izraz.
Dakle, šta se radi? Predsednik opštine formira krizne štabove. To niko tako nije nazvao, to je to. Dakle, formira krizne štabove i nasilno pokušava negde, a to je već uspeo, da otera fizički pojedine rukovodioce, odnosno direktore javnih preduzeća i ustanova, a na njihovo mesto postavlja ljude koje on hoće. Za one koji možda ne znaju zakonske odredbe, jedino može skupština opštine da imenuje i razrešava, a kada se skupština opštine rasformira, posle neuspešnog referenduma u ovom slučaju, Vlada imenuje prelazno veće koje jedino može da vrši tu funkciju.
Šta se ovde događa? Ljudi upadaju, pokazuju neke papire potpisane od Dražimira Marušića i obaveštavaju da su od tog momenta oni direktori. Dakle, ponavlja se, volite li 5. oktobar ili, rekao bih, 45. godinu, s obzirom na ideološki predznak uzurpatora. Da čudo bude veće, niko od nadležnih državnih organa, institucija, ne reaguje i pored upozorenja, ni MUP, ni tužilaštvo, ni sud. Svi čekaju da se nešto samo od sebe desi.
Ako Vlada ništa ne bude preduzela da spreči revolucionarno preuzimanje vlasti u jednoj srbijanskoj opštini i ne kazni uzurpatora, koji uspostavlja svoj privatni feud, javnosti će to biti definitivan dokaz da je rečeni predsednik iznad zakona. Mi koji se već duže vremena borimo protiv lokalnog despota, znamo, imamo saznanja, imamo dokaze da uživa zaštitu verovatno sa najvišeg mesta.
O razlozima ne želim da nagađam. On je pred zakonom zaštićen poput belog medveda i zbog toga je mogao da čini sve što je do sada činio, da krši zakone, da bude do guše u korupciji i kriminalu, a da tužilaštvo, sud, MUP, apsolutno prstom ne mrdnu do sada.
On sada širi priču po Gornjem Milanovcu da je obezbedio da mu Vlada na sutrašnjoj sednici imenuje prelazno veće po njegovom ćefu i da legalizuje ono što sada na silu otima. Ako se to dogodi, ako mu Vlada preda Gornji Milanovac na tacni, on može slobodno da zatvori kapije grada, da podigne vešala i veša sve svoje političke protivnike.
Po mom saznanju, sve političke stranke u Gornjem Milanovcu, odnosno opštinski odbori čije su stranke članice vladajuće koalicije, najavljuju samoraspuštanje ako Vlada udovolji zahtevima lokalnog diktatora da mu imenuje prelazno veće po njegovoj volji. To se nas srpskih radikala ne tiče, ali su me zamolili da to ovde javno kažem.

Reč po Poslovniku ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zato što sam rođen u Gornjem Milanovcu i Dražimir Marušić je član SPS i član Glavnog odbora SPS, predsednik Opštinskog odbora SPS u Gornjem Milanovcu.
Pre nekoliko dana je organizovan referendum o poverenju Dražimiru Marušiću, izabranom predsedniku opštine Gornji Milanovac, koji je iniciralo sedam opštinskih odbora stranaka koje žive i politički deluju u Gornjem Milanovcu. Na tom referendumu Dražimir Marušić je imao 2.500 glasova više od onih koji su organizovali referendum i na taj način je referendum potpuno u skladu sa zakonom validan. Mi, naravno, nekada nismo glasali za ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi i smatram da je kompletan zakon krajnje problematičan, ali zakon mora da se poštuje.
Izrečene su teške kvalifikacije ovde, da je neko korumpiran, neka nadležni državni organi rade svoj posao, ali građani Gornjeg Milanovca nisu poverovali da je Dražimir Marušić korumpiran. Kada 2.500 ljudi više kaže da on treba da ostane predsednik opštine, onda je očigledno reč o čoveku koji ima poverenje u ovoj opštini. Ne treba niko da zatvara kapije na Gornjem Milanovcu.
Dražimir Marušić je nekoliko puta bio predsednik opštine Gornji Milanovac i sa punom odgovornošću želim da kažem da je najmanje sto miliona dolara investicija iz budžeta države ili sa drugih mesta došlo u ovu opštini; prva fabrika za pročišćavanje otpadnih voda, gasifikacija Gornjeg Milanovca, čitav niz drugih dobrih poteza, komunalna infrastruktura. Građani Gornjeg Milanovca su to ocenili, procenili. U skladu sa zakonom bi trebalo organizovati izbore za odbornike opštinske skupštine, što je legalna procedura.
Podsećam vas da je, u momentu kada je promenjena vlast, bilo zabranjeno lokalnoj televiziji da prati izbor predsednika opštine Gornji Milanovac, birački odbori i izborna komisija bili su komponovani bez predstavnika SPS, pa zahvaljujući jednoj intervenciji gospodina Lončara, nadležnog ministra, Dražimir Marušić je dobio pravo na posmatrače na biračkim odborima.
Dakle, prosto molim da zbog javnosti pustimo da ova stvar po proceduri bude dovedena do kraja.
Potpuno sam uveren da će na izborima, koji moraju biti raspisani, SPS lako naći novog partnera da komponuje vlast i da na taj način Dražimir Marušić, kao izabrani predsednik opštine, a član je SPS, formira većinu koja će obezbediti stabilno političko rukovođenje u Gornjem Milanovcu.
Jer, podsećam vas da 50 referenduma o izjašnjavanju poverenja građana Srbije do sada košta budžet države Srbije 600 miliona dinara. Dakle, treba da procenjujemo kada budemo o ovom zakonu govorili da li je vredno na ovaj način održavati ovakav izborni zakon ili treba da se vratimo na pozicije da izabrani odbornici opštinske skupštine biraju predsednika i da na taj način nemamo ove probleme.
U svakom slučaju, čestitam Dražimiru Marušiću na sjajnoj pobedi koju je ostvario u nedelju i nema ovde nikakvih dilema. Država treba da radi ono što treba da radi, a naravno, oni koji gube imaju pravo da se ljute.