Hvala. Narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene nije shvatio gospodin Petrović, iako se trudim da ovde govorim tako da me svako shvati. Izgleda da gospodinu Petroviću moram još na neki drugi način da prilagodim svoje govore.
Ali, gospodine Petroviću, optužili ste me da SRS traži krize da bi pobeđivala na izborima, a sada u najvećoj krizi, ovde sa govornice, tražili ste da održimo vanredne parlamentarne izbore, da vi pobedite. Treba da znate, ako se zalažemo za vanredne parlamentarne izbore i vi i mi, nemojte nas da optužujete da to tražimo sad kad je nesreća, pošto i vi u isto vreme tražite vanredne parlamentarne izbore.
U vezi dve ideologije, molio bih vas da me ne svrstavate baš sa svima u ovoj sali. Vi rekoste da je ideologija jednih – srpska država na Zapadu do nekakvih granica, a ideologija DS je – jaka Srbija, moćna. A, gde su vam sada oni ostali? Nemojte slučajno kod mene da ih bacite, jer ja to ne primam. To su vaši, to je vaš demokratski reformski blok.
Znači, na jednoj strani kažete – radikali, a na drugoj ste vi i G17 plus, DSS, SPO, Nova Srbija, tako da znam o čemu se radi, ali je glupo reći da samo vi imate želju da Srbija bude jaka. Pa ko nema takvu želju? Ko od građana Srbije nema takvu želju, koji dinar nisu zaradili na tome što iznose svoje želje sa skupštinske govornice?
Pa, valjda je svima nama želja da Srbija bude jaka, ali ne mogu da dozvolim da otcepljujemo po krajevima nešto što se možda malo poderalo, oparalo, otprosenilo, da bi ono što ostane u sredini bilo jako, nego da se zalažemo da i ono tamo što je malo pocepano zakrpimo, da bar ima privid snage koju vi u Beogradu eksploatišete neumereno, do poslednje granice.
Smatram da, kad biste malo normalnije razmišljali o Srbiji, vi biste imali košmar, gospodine Petroviću. Ja sam svoje košmare imao 2000, 2001, 2002. i probudim se i vidim da sam jedan normalan i zdrav čovek, da su mi košmare pravili oni koji su hteli narod da ubede kako je sve što sam radio nenormalno, a ono što će oni da rade – normalno.
Hajde da vidimo sada, da li biste vi kao normalan čovek trebalo da imate košmare? Šta se sve desilo sa Srbijom od kada ste vi na vlasti, gospodine Petroviću? Ne za košmare, to je za "Lazu". Zaista je predsednik Republike učinio jedno veliko delo za sve vreme svog mandata, Platinija proglasio za najboljeg golmana na svetu i zbog toga mu čestitam.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika.

Koliko se sećam, nisam ni jednom rečju pomenuo SRS, ali je vrlo dobro da se prepoznajete. Možda ima nade za vas, da se iz tog sveta u kome živite polako vratite u realnost. A opet nekima treba pomoć. Možda bi, gospodine potpredsedniče bilo dobro, da neku sanitarnu medicinsku službu držite ovde, da prvu pomoć pruža odmah, ljudi imaju verbalne izlive sa mesta.
Ali, nije to bitno. Ne vredi polemisati sa onim što nema veze sa realnošću. Tačno, DS traži vanredne parlamentarne izbore da bi Srbija dobila snažniju Vladu nego što je ova, da bi u ovom parlamentu bila nesporna parlamentarna većina i da ove u košmarima svedemo na razumnu meru.
Zato lažni vapaji za vanrednim izborima najbolje se pokazuju na sednicama Administrativnog odbora, gde ovi u košmarima održavaju Vladu najviše što mogu i produžavaju njen život. Pretpostavljam da čekaju neku veliku nesreću da bi onda isprovocirali vanredne parlamentarne izbore.
Ali, DS traži vanredne izbore da vas vratimo iz tih košmara i da pokažemo da je Srbija, koja je u realnosti i Srbija koja ima snagu i volju, ogromna većina i da ćemo ući u EU što pre možemo.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svakako da ovakva rasprava proizilazi iz toga što su na redovnim sednicama skupštinskog zasedanja odsutni poslanici DS i očito je da smo se svi uželeli polemika i svađa. Moram da kažem, molim ih u ime svih nas da ostanu ovde, jer nemamo s kim da se svađamo.
Nema većeg užitka nego reći u lice DS ono što zaista zaslužuje, a to je npr. oni govore o tome da 15 godina neko odlazi od nas. Od tih 15 godina, dame i gospodo, koliko ste vi na vlasti? U te tri godine je nestala SRJ, nestao tzv. Žabljački ustav i stvorena tzv. Ustavna povelja, koja je za vas bila spasonosno rešenje. Kome vi delite lekcije?
Prema tome, svakako da danas nije ni dan za nekakvo veliko slavlje, nije ni dan za neku preteranu žalost, ali u svakom slučaju, SPS se i dalje zalaže za zajednički život Srbije i Crne Gore, za zajednički život srpskog i crnogorskog naroda. Uostalom, ima li nekog bližeg naroda Srbima od Crnogoraca?
Žalosno je što se u ovim vremenima stvara antisrpska i anticrnogorska atmosfera u Srbiji i u Crnoj Gori. Žalosno je što smo počeli da više volimo one protiv kojih smo ratovali 600 ili 700 godina, nego neke sa kojima smo zajedno ratovali protiv tih ljudi.
Uostalom, to je slučaj i sa onima koji su u Crnoj Gori izglasali nezavisnost. U Crnoj Gori je nezavisnost izglasana, pored Crnogoraca, glasovima onih protiv kojih su se Crnogorci borili 600 godina. Oni su se 600 godina borili protiv njih, ujedinili sa Srbima, a na referendumu su zajedno sa njima odlučili da se izdvoje od Srba. Istorija je čudo.
Narodi ostaju, vlasti prolaze i bilo bi katastrofalno ukoliko bi se u Srbiji i Crnoj Gori stvorila antisrpska i anticrnogorska atmosfera. U tom smislu, imajući u vidu da treba poštovati pre svega i srpske nacionalne i državne interese, ovaj dan nikako ne može biti dan velike radosti. Ovaj dan ne može biti dan kada Srbija proglašava svoju nezavisnost. Nezavisnost se proglašava u odnosu na nekoga od koga na ovaj dan Srbija postaje nezavisna.
Srbija je stvorila zajednicu, nije je stvorila SPS. Stvorila je srpska dinastija 1918. godine. Da li je pogrešila ili ne? Možda je pogrešila što je stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, ali Crna Gora je donela tada odluku da živi zajedno sa Srbijom.
I kakva je to velika radost kada danas, posle 80 godina, Crnogorci govore o tome da su konačno povratili svoju slobodu. Srbija nema razloga da slavi ovaj dan, Srbija treba da bude zabrinuta zbog toga što je jedna trećina srpskog naroda ostala da živi van Srbije, u RS Krajini, u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori u Makedoniji.
To je realnost, dame i gospodo poslanici, i sve dok državne vlasti Srbije ne shvate da je njihov prioritetni zadatak da brane svakog Srbina na ovom svetu, neće biti dobro srpskom narodu u celini.
Svaki državljanin neke zemlje ili pripadnik jednog naroda kod svih velikih zemalja na svetu zaslužuje pažnju. Kod nas je postalo normalno da se Srbi svuda u našem okruženju šikaniraju, samo zbog toga što su Srbi. Da li će to tako biti i u Crnoj Gori? To je pitanje broj jedan koje je trebalo da postave naši državni organi, a ne da se utrkuju u čestitkama.
Da li će se u Crnoj Gori rasrbljavati stanovništvo? Da li će se negirati srpski jezik? Da li će se negirati srpska istorija? Da li će se negirati srpska književnost? Da li će se uništavati srpska crkva? Valjda je to važno pitanje za ovu državu i za ovaj narod. Zato danas, kada neko govori o tome da je svako spominjanje Srba van Srbije velika Srbija, varaju se. Jedna država je velika ne samo po teritoriji koju zauzima, nego je velika i po tome koliko brine za građane i koliko brine za svoj narod.
Nijedan građanin Srbije ne treba, naravno, da trpi zbog toga što nije Srbin. Molim vas, nijedan građanin Srbije ili bilo koje druge okolne zemlje ne sme da trpi zbog toga što jeste Srbin. Da li to sve političke stranke smeju da kažu ili će biti prezadovoljne ukoliko ćemo živeti u suživotu sa nekima koji tako otvoreno rade protiv srpskog naroda u svojim državama.
Zato kada govorim o odnosima Srbije i Crne Gore, Srbija nema pravo da prizna rezultate referenduma sve dok to ne urade oni koji su se u Crnoj Gori borili za zajedničku državu, sve dok to ne urade oni koji su glasali za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. Rezultati referenduma jesu posledica desetogodišnje antisrpske kampanje i kampanje protiv zajedničke države Srbija i Crna Gora. Ovo je u stvari završetak plana koji je lord Karington imao još 1991. godine, o stvaranju šest suverenih nezavisnih država.
Ovo je, u stvari, posledica onoga što EU i razni međunarodni zvaničnici čine u proteklih nekoliko godina. Oni su nametnuli Ustavnu povelju, oni su izbrisali iz Ustavne povelje obavezu da budu neposredni izbori. Uostalom, prekid pregovora sa EU nekoliko nedelja pre referenduma u Crnoj Gori nije bio zbog Ratka Mladića, nego je bio podsticaj separatističkog rukovodstva Crne Gore, da im se da još malo vetra u leđa i da prođe tih 55%.
Postoji li ijedan poslanik u ovoj sali koji ne veruje da je EU dala da taj cenzus bude 60% ili 65% da Milo Đukanović ne bi napravio 60,5%. Tih 0,5%, tih nekoliko vagona uvezenih Albanaca ili nekih drugih su uvek bili spremni da izglasaju nezavisnost. Hoće li tome Srbija da se raduje? Hoće li tome Srbija da se raduje i da slavi kao veliki dan u srpskoj istoriji?
Istorija Srbije ne počinje od ovog dana. Istorija Srbije počinje nekoliko vekova unazad. Srbija je stvorila zajedničku državu. Srbija nema od koga da se otcepljuje. Srbija nema od koga da traži nezavisnost. Srbija i srpski narod treba da budu ponosni na svoju državnost, a ne da je slave kao što su to neki učinili posle 5. oktobra. Goran Svilanović je bio taj koji je podigao jugoslovensku zastavu u Ujedinjenim nacijama, ne znam, tu je gospodin Svilanović, ne mogu da se setim koja smo bili zemlja po redu, čini mi se da smo bili 200. zemlja po redu u Ujedinjenim nacijama.
Šta nam je to donelo? Vi se sećate šta ste govorili pre 2000. godine, samo da ode SPS, neka ode Milošević, biće dobri odnosi sa Crnom Gorom. Šta je bilo? Da li ste govorili, samo da ode SPS, Milošević? Da li će biti rešeni svi problemi oko Kosova i Metohije. Govorili ste da su Kosovo i Metohija i Crna Gora demokratsko pitanje. Šta je sada? Da li ste vi nedemokratska vlast? Da li je u pitanju bila demokratija ili je u pitanju separatizam, terorizam, želja za nezavisnošću? Prema tome, nemojte gledati na to pitanje ideološki, gledajte nacionalno.
U ovom trenutku, donošenje ovakve odluke potrebno je iz nacionalnih i državnih interesa. Mislim da nema potreba da vodimo neke široke rasprave, koje su, naravno, potrebne. One se danas vode zato što ovakvih rasprava nema na nekim drugim zasedanjima, jer nisu sve stranke prisutne u Parlamentu.
Parlament je mesto gde treba da se međusobno nadmećemo, ali ovde, čini mi se, nema dileme. Skupština Srbije treba da donese odluku o tome, da samo primeni ono što piše u Ustavnoj povelji, a to je da je Srbija državnopravni sledbenik nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, da Srbija i drugi državni organi treba da preduzmu sve mere iz te nadležnosti i da se to što pre primeni.
Inače, što se tiče kadrovskih rešenja, smatramo da sva ta pitanja i ona ko će biti ministar, treba da se reše ovde u parlamentu glasanjem. Onda ćemo videti ko će i kako da glasa.
U svakom slučaju, SPS bez obzira na ove rezultate referenduma i dalje smatra da srpski i crnogorski narod, neću da govorim o tome da li je to jedan narod ili ne, da se ne bi neko vređao, ali činjenica je da u Crnoj Gori živi 30 i nešto posto Srba i možemo li mi ovaj dan gledati kao trenutak radosti? Samo nam fali "Oda radosti", spuštanje zastave, podizanje zastave i sve će nam biti bolje.
Treba da živimo u nadi da će se srpski narod nekada ujediniti. To nije san o velikoj Srbiji. Mi treba da tražimo da dok se to ne desi, Srbi imaju prava u tim državama i da pitanje odnosa sa tim državama bude uslovljeno time.
Neću da govorim o reciprocitetu, jer nisu krivi Crnogorci koji žive u Srbiji kakav će odnos Crna Gora imati prema Srbima koji žive u Crnoj Gori. Nisu krivi Hrvati u Srbiji kakav odnos ima Hrvatska prema Srbima u Hrvatskoj. Ali, naši međusobni odnosi treba da zavise od toga.
Dokle mi da se udvaramo, da čestitamo, da se izvinjavamo svima redom koji su nas ubijali, koji misle o nama sve najgore. Dajmo malo ponosimo se sami sobom! To treba da kažemo da bi se nacija uspravila, a ne da slavimo neke dane koji nisu dani radosti za našu državu i za naš narod. Prema tome, živela Srbija, ali ne od danas!
One političke stranke koje nisu uvek govorile živela Srbija, ponajmanje imaju razloga da to danas govore. Bili smo za Srbiju svih ovih godina, za Srbiju koja živi zajedno sa svojim narodom u drugim republikama, za Srbiju koja je živela u zajedničkoj državi i za Srbiju koja će, nadamo se, ponovo živeti zajedno sa nekima drugima, ali samo sa onima koji to zaista žele.
Zato da ne bismo dalje govorili o tome, SPS žali zbog toga što se na ovakav način desio ishod ovog referenduma. Ne priznajemo rezultate referenduma zato što smatramo da je namešten. Ne priznajemo rezultate referenduma zato što to nisu učinile ni one političke partije koje se u Crnoj Gori zalažu za zajedničku državu.
Kako imate obraza da priznate rezultate referenduma kada ih nisu priznale one političke partije koje ste podržavali? Vi sada hoćete da kažete da ćete ih tamo ostaviti na cedilu. Znači, neki su ovde radosni zbog toga što su podržavali Mila Đukanovića i zato što su zajedno sa njim bili u kampanji za razne izbore itd. Ima u svemu ovome i nešto dobro, niko više neće moći u Srbiji da vlada uz pomoć Mila Đukanovića i to je nešto što je dobro.
Zalažemo se za zajednički život srpskog i crnogorskog naroda, naravno, zalažemo se i za sva prava svih građana Srbije koji nisu Srbi i, naravno, zalažemo se za put Srbije koji će ići ka evropskim integracijama, ali da u tim integracijama vodimo računa o nacionalnim i državnim interesima i zato smatramo da možda u ovoj preambuli nije trebalo toliko isticati sve ono što nije bitno za ovaj trenutak.
Zato nismo uopšte imali nameru da danas uzimamo učešće u ovoj raspravi, ali nikada ne treba propuštati priliku da se iskažu različita mišljenja. Samo je žalosno što više Parlament nije mesto gde se razmenjuju mišljenja o političkim dešavanjima u Srbiji, zato što neki misle da se nešto može uraditi van Parlamenta, a i malo mi je to ironično, da dižete zastavu ispred Savezne skupštine.
Neki koji tamo idu da dižu zastavu učestvovali su u paljenju te Savezne skupštine, pa ne znam da li vam je ta zgrada baš adekvatna za parlament Srbije.
Ali, pošto se ne gadite ničega da biste se održali na vlasti, u svakom slučaju, siguran sam da će mnogi koristiti one institucije koje su palili, siguran sam da će mnogi koristiti ono što su govorili svih ovih godina da bi se očuvali na vlasti.
Srbija i Crna Gora su bliske države, bliski narodi, Srbija danas nema razloga da slavi, ali Srbija danas odlučno treba da kaže svima, kao što je Crna Gora imala pravo da se izjasni, to isto pravo imaju i oni naši građani koji žive van Srbije i zašto onda ne bi imali pravo Srbi u Republici Srpskoj da se izjasne o svom statusu. Ako Rezolucija 1244 nije "sveto pismo" i ako Albanci imaju pravo da se izjašnjavaju, zašto ne bi imali pravo državljani Republike Srpske. Ali, u Srbiji neko treba da ima hrabrosti da to kaže, a ne da se izvinjava svima redom zato što smo Srbi.
Zato nemojte da tražite od nas da budemo ponosniji nego što su naši državni organi. Srbija nema razloga da se ponosi time što će dizati ili paliti zastave, spuštati, Srbija ima razloga da se ponosi samo ukoliko bude jedinstvena u odbrani nacionalnih i državnih interesa, jer kako su mnogi govorili partije su različite, partije su mnoge, ali ako nema države nema nijedne partije.
Zato će SPS učiniti sve, kao i do sada, da bude konstruktivan faktor u naporima da Srbija sačuva svoju političku stabilnost u ovim teškim trenucima koji su značajni za funkcionisanje države u uslovima kada se raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Pošto nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predlagač, narodni poslanik Predrag Marković, želi završnu reč?
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče. Prvo da odgovorim na usputno pitanje – iz čijih klupa dolazim? Iz naših.
Dame i gospodo, nisam uzeo reč na početku da obrazložim Predlog ove odluke, jer sam je potpisao formalno kao predsednik Narodne skupštine, zato što postoje stranke, postoje građani, postoje institucije, postoji, naravno, za život građana jedinstven pravni poredak i onda postoji čitav niz formalnosti koje i u lepim i u teškim trenucima moraju da se obave. Inače, svi imaju problema.
U demokratskoj državi, a Srbija je to odavno, sve stranke koje su u Narodnoj skupštini su birane na demokratski način i sve su sa stanovišta predsednika Skupštine demokratske. To je obaveza. Nema druge institucije u jednoj državi koja ima parlamentarnu demokratiju, koja može da izda uverenje i nalog državnim organima da nešto urade.
Jer izborna vlast dolazi od naroda i kroz zakone ostvaruje se prvo preko Narodne skupštine.
Građani, možda, koji su pratili ovaj prenos, ne znaju šta sadrži odluka o kojoj će danas narodni poslanici glasati, ta odluka o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora, "1) Obavezuju se Vlada i drugi državni organi da, u okviru svojih Ustavom Republike Srbije utvrđenih nadležnosti, donesu u roku od 45 dana potrebna akta i preduzmu potrebne mere sa ciljem:
– ostvarivanja međunarodnopravnog subjektiviteta Republike Srbije, kao države sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora;
– ostvarivanja nadležnosti Republike Srbije koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane, do donošenja neophodnih zakona; i
– rešavanja svih spornih pitanja između Republike Srbije, kao države sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Crne Gore, kao osamostaljene države.
2. Ova odluka stupa na snagu danom usvajanja i objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije".
Zašto je ovo neophodno i zašto sam mislio da ne moram da obrazlažem na početku? Postoje trenuci u kojima je važno dobro se ispričati i raspraviti. Postoje trenuci kada treba ćutati i to ćutanje nije znak samo nužnog slaganja, nego i poštovanja prema onome što se gubi i prema onome što se dobija.
Potpuno razumem, pretpostavljam, izvinjavam se, nisam mogao da pratim sve diskusije, da su mnogi konstatovali da se Srbija uželela svađa, rasprava, pa, naravno, i u svom domu ovde i to poštujem, to je parlamentarna demokratija.
Ali, vi vrlo dobro znate da se građani Srbije nisu uželeli svađa i rasprava, mada im, kao i svakome od nas ovde, mnogo toga nije jasno, za mnogo toga su zabrinuti, i ne od juče. Ovo što će Narodna skupština, verujem, danas glasovima poslanika svi poslaničkih grupa, svima se na toj odgovornosti zahvaljujem, učiniti nespornim, jeste izdavanje uverenja državi i njenim organima da mogu, u skladu sa tim, da preduzmu mere za ostvarivanje i zaštitu prava i nastavak svega što je započeto.
Jer, zbilja ne govorim o imenima i ne razumem zbog čega bi se pojedinačna imena prozivala, pojedinačno sam podizao i umrlice i krštenice, i činjenicu da mi je neko umro ili da se neko rodio nije menjalo to uverenje, ali je to uverenje bilo neophodno da bi se život nastavio.
Naravno, mnogi će žaliti, mnogi će se radovati u skladu sa svojim političkim opredeljenjima, ali građani Srbije i njihove institucije moraju da imaju jasno uverenje, jer sada od državne zajednice Srbija i Crna Gora, Crna Gora se odvojila na način koji vi dobro znate, a u skladu sa Ustavnom poveljom, članom 60, Crna Gora je sada samostalna država.
Srbija i ovom odlukom ne stavlja tačku nego dodaje tačku za čitav niz oblasti u kojima je moguće dodavati i u sportu, i u nauci i u državnopravnim ugovorima, dodavati veze u regionu i sa državama, ali je moguće ako se prvo ovlaste svi organi države Srbije.
U vašim rukama, vi ste se kao predstavnici političkih stranaka raspravili, ali u trenutku kada glasate vi ste zakonodavci i tog trenutka vi omogućavate da država Srbija zavisno od budućih izbora, od ponašanja organa državne zajednice, od pojedinačnih ponašanja, od sadašnjih republičkih organa, ovlašćuje se država Srbija da uđe u posed onoga što je nasledila, jer je stvarala, al' nije stvarala sama, nego u različitim vremenima stvarala zajedno sa drugima.
To ovlašćenje danas izdaje Narodna skupština Republike Srbije i možda je dobro, mada sam molio sve da ne učestvuju u diskusiji, možda je dobro da smo i diskutovali detaljno, jer i građani Srbije stalno diskutuju i zbunjeni su.
Ali, odgovornost svih nas, svejedno kojih smo političkih opredeljenja, jeste da obezbedimo da oni posle tih rasprava nemaju brigu, već da mogu da počnu da ostvaruju svoja prava, ona koja su institucionalna - institucionalno, ona koja su ljudska, politička, na osnovu garancija i na osnovu svojih opredeljenja koja će iskazati na izborima, onda kada se steknu uslovi, ako treba sutra - sutra, ako treba kroz godinu dana, onda kroz godinu dana, ali kada se steknu zakonski uslovi za to.
Hvala vam svima na toj vrsti odgovornosti i verujem da ćemo pristupiti glasanju i odgovorno obezbediti da nešto, što izaziva i tugu, kod nekih lepa osećanja, kod nekih radost, bude, pre svega, čin odgovorne države, a svi vi ovde u ime građana Srbije garantujete da je država Srbija odgovorna, jer samo na osnovu te garancije ona će i u budućnosti nešto moći da uradi.
Hvala vam mnogo na strpljenju.

Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Pošto spadam u grupu "nevernih", moram da pitam sve vas koji ste ovo zamislili i koji nas sada ubeđujete da će Vlada predlagati, a Skupština da postavlja, ko vas je ovlastio da u nedelju postavljate načelnika Generalštaba? I ko ga je postavio?! Kadrovi iz Crne Gore za odlazak?

Zato treba sve ovde da nam iznesete i da iskreno razgovarate sa nama da biste nas ubedili kako ovo nije običan trenutak u kome vlast vara opoziciju.

Ne, ovo je ponovo dan u kome vlast vara opoziciju, u kome vlast preuzima ingerencije koje bi trebalo da ima Narodna skupština, u kome vlast beži od izrade novog ustava, beži od vanrednih parlamentarnih izbora, ali želi da država funkcioniše po njenim merilima i po njenom ustrojstvu.

I ništa ne verujem, ni u šta više ne možete da me ubedite, kad sam čuo da ste se u međuvremenu dva puta sastali sa rukovodstvom Crne Gore otkako je Crna Gora krenula ovim svojim putem prema Hrvatskoj i Albaniji, nije vam bilo gadno, jednom da uskratite državne počasti Slobodanu Miloševiću, a drugi put da vam rukovodstvo Crne Gore odredi načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

I to samo zato, što tog "junošu" koji nikad nigde nije komandovao, možda je komandovao negde po kancelarijama, na vežbama gde ga je NATO vežbao da bude ovde postavljen, a gle čuda, u veoma tesnim i bliskim odnosima sa predsednikom Republike.