Hvala. Evo odgovor na poslaničko pitanje, ako mogu da iskoristim priliku da odmah odgovorim na poslaničko pitanje vezano za arbitražu u Švajcarskoj.
Naime, odnos kapitala u Mobtelu od osnivanja je bio 51% Karić, 49% PTT u ime države Srbije. Za sve ovo vreme nikada ni dinar dividende nije Karić kao privatni suvlasnik platio državi na osnovu profita koji je Mobtel imao u ovom periodu. U leto 2005. godine Karić sklapa ugovor sa konzorcijumom austrijskih investitora, koje predvodi Martin Šlaf, gde prodaje zapravo svojih 51% Šlafu, međutim taj ugovor nikada niko nije video. Oni su ga objavili, ali ga državni organi nisu videli.
U decembru po osnovu podataka dobijenih od UNMIK-a, gde je Karić neovlašćeno dao podugovor za licencu na Kosovu Ekremu Luki, Vlada Republike Srbije donosi odluku o oduzimanju licence Mobtelu. U januaru ove godine država, po osnovu predloga Ministarstva finansija, preuzima 90 miliona evra potraživanja od dve austrijske banke, Rajfajzen banke i Hipo-Alpe-Adrie, i postaje većinski poverilac u Mobtelu i time stiče pravni osnov da potpuno preokrene situaciju u pregovorima.
Jer u slučaju eventualnog stečaja Mobtela, nakon preuzimanja ovog potraživanja, Austrijanci gube sve i primorani su da krenu u pregovore sa Vladom Republike Srbije. Ti pregovori traju tri meseca, gde se na kraju dogovara sledeći ugovor: da država, po osnovu preuzetih potraživanja koje su imali i hipoteku nad svom opremom koju je Mobtel koristio, dakle repetitore i ostalu imovinu koja je neophodna za obavljanje ove delatnosti, postaje 70% vlasnik imovine Mobtela, a austrijski konzorcijum 30%, pri čemu se austrijski konzorcijum obavezuje da povuče sve tužbe koje su ikada kompanija BK trejd, odnosno Karić kompanija podnosila protiv države u poslednjih 14 godina, a država da povuče sve tužbe protiv BK trejda takođe u ovom periodu.
U tom smislu, nakon zaključenja ovog sporazuma, gde država postaje vlasnik 70% imovine, a 30% Austrijanci, povlače se tužbe i arbitraža u Cirihu je prekinuta danom zaključenja ovog ugovora, odnosno nakon toga. Povučena je tužba za oduzimanje licence Vrhovnom sudu, dakle nekih 14 različitih tužbi je povučeno nakon ovog sporazuma.
S obzirom da se Kompanija sastoji u ovom trenutku od repetitora, zaposlenih, korisničke baze, a nema licencu, kao što znate u decembru je Vlada oglasila Telekom Srbije da privremeno obavlja ovu funkciju do izbora na javnoj aukciji novog operatera. Imajući u vidu da država Srbija je vlasnik licence, onda je suštinski vlasništvo Republike Srbije u sadašnjem operateru ne 70%, kao što je zaključeno na osnovu imovine, već izađe na 82%, kada se preračuna i cena licence.
Na taj način mogu reći da je ova vlada uspela da sa 49% akcija u Mobtelu, na osnovu kojih nikada prethodne Vlade nisu naplatile dividendu, dovede u situaciju državu da postane suštinski vlasnik 82% u nekadašnjem Mobtelu. Formirano je novo preduzeće "Mobi 63", sa ciljem da se izvrši njegova privatizacija, zajedno sa drugom licencom.
Inače, u periodu od leta 2005. godine do decembra 2005. godine, znači do oduzimanja licence, austrijski konzorcijum je nudio tada određenim ministrima u Vladi da otkupi 49% vlasništva Vlade Republike Srbije za oko 250 miliona evra. To je bila tada ponuda.
U međuvremenu, pošto je to odbijeno naravno, jer prvo niko nije ni razmišljao o mogućnosti da se državni deo prodaje van javne aukcije, odnosno tendera, drugo suma je bila veoma mala, došlo se u situaciju da je raspisan javni poziv za aukciju i devet ponuđača se javilo u prvoj fazi, izrazilo zainteresovanost.
U toku je pregledanje podataka od strane učesnika, do kraja jula ove godine mi ćemo imati javnu aukciju pred TV kamerama, gde će onaj ko da najveću cenu pobediti na aukciji. Početna cena je 800 milina evra, što znači da državi suštinski pripada oko 650 miliona evra.
Naravno, u zavisnosti od konkurencija, cena može ići i više, i to je način kako je rešeno pitanje u "Mobtelu", a biće konačno rešeno završetkom procesa aukcije do kraja jula ove godine.
Nakon toga, onaj ko pobedi ima obavezu da preuzme sve zaposlene u "Mobtelu", osim onih protiv kojih su pokretani odgovarajući sudski postupci. S druge strane, u međuvremenu je administrator, a to je Telekom Srbija, dao otkaz pojedinim članovima Upravnog odbora bivšeg "Mobtela" koji su iz porodice Karić, koji nisu bili u funkciji obavljanja delatnosti, već su tu dobijali neke apanaže. To je odgovor na vaše poslaničko pitanje.
Dakle, nije nijedna Vlada, niti ova naša, niti neka buduća, niti bivša, vlasnik tih sredstava od privatizacije. Na ovaj način, s jedne strane, rešavamo jednu komplikovanu situaciju koja je postojala u našoj mobilnoj telefoniji, a s druge strane, uspeli smo da preokrenemo jednu prilično izgubljenu situaciju svih ovih 14 godina i da s jedne strane skinemo sa leđa i arbitražu i tužbe, i da dođemo u aktivnu poziciju da do 82% od prodaje pripadne budžetu Republike Srbije, a to će biti i deo osnove za sprovođenje nacionalnog investicionog plana.
Minimalno očekujemo da država dobije oko 650 miliona evra u procesu privatizacije, pri čemu je postignut sporazum da, ukoliko je cena na aukciji niža od milijardu i 100 milina evra, da aukcijski konzorcijum zadržava pravo da ostane manjinski vlasnik od 30% u toj kompaniji, a ako je preko milijardu i 100 onda mora da proda novom vlasniku.
Kao što znate, prijavile su se kompanije iz čitavog sveta. Imamo Dojče telekom, Frans telekom, Ruski MTS, kompaniju iz Ujedinjenih emirata, jednu kompaniju iz Egipta, koja je skoro dobila na tenderu u Italiji, takođe imamo Mobilkom austrijski, dve kompanije iz Švedske i jednu Norvešku kompaniju, tako da je konkurencija dosta jaka. Očekujemo da će se u tom postupku, ne verujem da će svih devet odlučiti da učestvuje do kraja, ali očekujemo jedan konkurentan postupak i da postignemo što veću cenu.

Hvala, gospodine Dinkiću. Narodni poslanik Ivana Kovačević, pa narodni poslanik Milorad Mirčić. Zahvaljujem se gospođi Raca, koja je odustala od replike, verovatno zato što ima 10 minuta na raspolaganju, kao ovlašćeni predstavnik, tom prilikom može da iskoristi to vreme.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege i koleginice, Skupština Srbije danas razmatra izmene i dopune dva veoma važna zakona. To su Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zašto su oni važni?
Prvo, zato što se tiču svih građana Srbije. Čim usvojimo ove zakone, činjenica je da će se porez na zarade smanjiti na 12% i da će se uvesti neoporezovani deo zarade u iznosu od 5.000 dinara, a to će rasteretiti privredu u iznosu od 30 milijardi dinara. A opet, zašto je to važno? Privreda će taj novac moći da uloži u nove investicije, u otvaranje novih radnih mesta, a samim tim to znači i veće zapošljavanje.
Za koga je ovo još važno? Važno je i za zaposlene, jer će se na ovaj način suzbijati i rad na crno. Važno je i za poljoprivrednike, jer ćemo ih u naredne dve godine osloboditi poreza na prihod.
Za koga je još važno? Moram da pomenem da postoje mnogi građani koji već uplaćuju sredstva u dobrovoljne penzijske fondove. Znači, iznos do 3.000 dinara, koji im se skida sa plate dobrovoljno, neće biti oporezovan.
Ono što je po meni ključno u predlogu koje je dalo Ministarstvo finansija, to su mere koje će podstaći zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, kojih je najviše na tržištu rada, bar po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Što se tiče mladih, svaki poslodavac koji zaposli osobu mlađu od 30 godina biće oslobođen ne samo poreza, nego i doprinosa, što je vrlo bitna stavka, u naredne dve ili tri godine, u zavisnosti od toga da li se radi o pripravniku.
Koristim priliku da odgovorim i studentima, koji su neki dan bili u Skupštini i koje je upravo ovo jako zanimalo, jer oni su ti koji uskoro treba da se zaposle, znači, ova mera stupiće na snagu 1. septembra. Važno je da mi ovde izglasamo te zakone, a 1. septembra stupiće na snagu.
Što se tiče invalida, svaki poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom, na neodređeno vreme, biće oslobođen poreza i doprinosa u naredne tri godine i poslodavac koji zaposli starije od 45 godina biće oslobođen u naredne dve godine.
Ovakav predlog po meni je jako dobar i predstavlja pravi put ka vođenju aktivne politike zapošljavanja, jer, moram ponoviti, rasterećenje privrede, sa jedne strane, oslobađa novac za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, a podstiče zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Osvrnula bi se na osobe sa invaliditetom. Ukoliko posmatramo njihov položaj u Srbiji danas, zaključićemo da većina njih bi vrlo rado želela da se zaposli sa preostalom radnom sposobnošću, jer oni bi radije da privređuju nego da budu izdržavana lica. Mislim da je ovo jako dobar put da im pomognemo da to ostvare. Na taj način će oni ostvariti svoja ustavna i građanska prava, neće biti izdržavana lica i moći će da rade onoliko koliko su u mogućnosti.
Moram da kažem da socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života jeste ono za šta se G17 plus zalaže i upravo zbog toga ću lično sa zadovoljstvom, a pretpostavljam i svi ostali, podržati ovakve predloge zakona.
Još nešto o efektima ovog zakona, to je ono što mene lično veoma raduje, jer to stoji i u našem programu, a to je rasterećenje privrede u siromašnim opštinama.
Svesni smo situacije da u Srbiji danas postoji neravnomeran razvoj i na ovaj način će se podsticati ravnomeran razvoj i razvoj u ruralnim oblastima.
Kada pričamo o nerazvijenim opštinama, najčešće pominjemo jug Srbije, tamo jesu nerazvijene opštine, deo tih opština se nalazi u istočnoj Srbiji, ali često zaboravimo da je veliki deo Banata nerazvijen.
Ovakva mera upravo je ono što će obradovati građane Banata, zato i apelujem da glasamo za ovakve mere, jer sela u Banatu nisu mala, ona broje po nekoliko hiljada stanovnika i prosto ne mogu svi da se bave poljoprivredom, nisu se ni školovali svi da se bave poljoprivredom.
Međutim, pošto nemaju šanse da pronađu posao, neki od njih se svojom voljom sele u grad, ali neki prisilno, jer prosto nemaju izbora i ne mogu da ostanu tamo gde bi možda želeli da ostanu. Ovo je sad jedan apel, kada krenu grinfild investicije i kada krenu podsticaji da se i tu vodi računa upravo o takvim opštinama i da ti podsticaji za te opštine budu veći.
Naravno, tu i opštine moraju da budu aktivne. Ne može opština čekati da samo Vlada donese neke mere. Opština sama mora preduzeti mere, u smislu koliko ima građevinskog zemljišta, da ga komunalno opremi, da spremi sve što će podstaći otvaranje novih radnih mesta, malih pogona, kakvih god privrednih objekata.
Na kraju, ukoliko bih želela da sumiram sve ove predloge, stavila bi ih u jednu formulu koja glasi - manji porezi, više radnih mesta. Pozivam, u ime poslaničke grupe G17 plus, sve vas da glasate za ove zakone, a u korist i za dobrobit građana Srbije.

Hvala vam, gospođo Kovačević. Što je mladost, u moje vreme se uopšte nije školovalo za poljoprivrednike.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, 15 minuta za vašu poslaničku grupu. Izvolite, gospodine Mirčiću.

Osnovna ideja ili cilj ovih zakona je da se postojećim privrednim subjektima, odnosno privredi olakša, a da se stimulativno deluje na potencijalne investitore.
Ali, kada pogledamo šta je suština predloga zakona, onda ćemo videti da nisu ovo dovoljne olakšice za privredu, niti dovoljan stimulans za potencijalne investitore iz više razloga.
Prvo, kada se procentualno, kako je to ministar ove u predlogu zakona iskazao, onda to za one neupućene ima neki značaj. Ako se u ukupnoj masi pogleda kakav je stimulans za privrednike, onda bi moglo po onom pravilu, što izgubiš ili što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji ili obrnuto.
Ovde u jednoj preraspodeli koja se ogleda u poreskoj politici i dalje se nadoknada traži u onom delu koji je sve manji i manji, i koji u ova teška vremena ima neka primanja i to, kako ministar kaže, velika primanja. Relativno u nekim našim uslovima može i tako da se nazove.
Da vidimo kakav je to suštinski stimulans. Tako što će se porez na zarade smanjiti sa 14 na 12%, tako što će se ukupni porezi i doprinosi sa 73 smanjiti na 62,7%, tako što će postojati jedan cenzus od 5.000 dinara, i kada sve to saberete, a imate u vidu da recimo parametri na osnovu koga je rađen ne samo ovaj predlog zakona nego i predlog mnogo važnijeg zakona, zakona o budžetu, parametri koji predviđaju inflaciju, već je dokazano i pokazano da nisu pravi, da nisu tačni.
Jer inflacija već uveliko prevazilazi ona predviđanja koja su ugrađena i u budžetu, a samim tim i kada je konkretno ovaj cenzus u pitanju, možete misliti pri inflaciji koja je pretpostavljam planirana od 9,8%, kada bude dvocifrena, koliko će značiti taj cenzus od 5.000 dinara, realno koliko će značiti.
Ono što je veoma bitno za potencijalne investitore, to je jedna vrsta sigurnosti. Oni sigurnost traže u sistemu koji funkcioniše, u politici koja vodi državu i u zakonskim regulativama. Kako mogu imati sigurnost u sistemu koji funkcioniše kada taj sistem nema strategiju. Kako mogu da budu sigurni u političku volju vladajuće koalicije, kada je ona promenljiva i u funkciji je volje onih koji im daju nalog. Kako može, u krajnjem slučaju, biti siguran potencijalni investitor u zakonske odredbe, kada se zakonske odredbe svakodnevno menjaju, čak se i uredbama vlada kada je u pitanju ova oblast.
Uostalom, ima i jedan faktor koji je jako bitan za potencijalne investitore iz inostranstva, koji ne gube nikad vreme da to naglase, a to je poverenja u čoveka koji je najodgovorniji za poresku politiku. Sada kada bi se uprošćeno gledao ministar finansija kao tehničko lice u sklopu Vlade Srbije, onda bi se moglo reći da on sprovodi politiku koju diktira Vlada.
Međutim, on je u međuvremenu napredovao, on je i te kako relevantna i značajna politička ličnost, on je predsednik jedne političke partije koja učestvuje u Vladi. Kako sada da ubedite stranog investitora da čovek koji nije samo "tehničko lice" u okviru Vlade, nego relevantna politička ličnost, da neće potezom jednog preda da poništi sve ove odluke.
Taj čovek je kao guverner potezom jednog pera zatvorio sve banke. Taj čovek je bukvalno pokazao kako i lično osvetoljubivo nekad zna da odigra značajnu ulogu. Upravo je na jednoj od kompanija, sa čijim se on gazdama lično zamerio, pokazao kako se lično treba svetiti i kako tu kompaniju treba uništiti.
Kako da se poveruje, sada već značajnoj i od velike uloge, ličnosti koja je bukvalno formirala Nacionalnu štedionicu na bazi prevara i malverzacija, a onda privatizacijom jednostavno konstatovao i obavestio javnost, pa i ako je bilo nepravilnosti, sada je kasno, to je privatizovano.
To je nešto što je značajno i što potencijalni investitori moraju da imaju u vidu. U ovakvim povlasticama i privilegijama značajna je uloga i ličnosti, a pogotovo funkcije.
Što se tiče zakonskog predloga da se stimuliše smanjenje broja nezaposlenih, možda je ono značajno kada bi mi imali razvijenu privredu, možda bi ono bilo i te kako važno kada bi privreda beležila neki rast. Ali, mi smo u situaciji kada u ovoj državi samo funkcionišu mala i srednja preduzeća, kada su dva velika sistema NIS i EPS pred privatizacijom, gde očekujemo dodatni broj otpuštanja, odnosno nezaposlenih.
Šta znači stimulisanje poslodavca ako mu za dve ili tri godine ne naplaćujete porez i doprinos, a zakonom ga obavezujete da period zapošljavanja takvog lica mora biti duži od dve ili tri godine. Šta mu to znači? Ne znači mu ništa. Zašto? Zato što on nema dovoljno sredstava da finansira tekuću proizvodnju, zato što nam je situacija u srednjim i malim preduzećima da su ljudi do guše zaduženi na osnovu kredita hipotekarnih.
Mi ovde samo gubimo iz vida da nas guverner obaveštava kakva je realna opasnost od novih zaduživanja, od novih kredita, navodeći kao primer mala i srednja preduzeća, između ostalog i lična zaduživanja, a ministar nam ovde servira i kaže, ovo je nešto što će unaprediti, što će smanjiti broj nezaposlenih. U najmanju ruku, kada taj čovek kaže, onda se može slobodno reći da je to dvoličnost.
Čovek koji vodi računa o smanjenju broja zaposlenih, a koji je potezom pera, zatvarajući banke, isterao na ulice 5.000 službenika iz tih banaka. Čovek čiji potpis stoji ispod preporuke ili uredbe i naredbe Vlade da se na nivou lokalne samouprave u organima uprave smanji broj zaposlenih za 10%. To je 50.000 novih nezaposlenih.
Kakav je efekat ovih zakona, hajde neka bude 5.000. Šta ćemo, ministre sa onih 50.000, na kojima insistirate da lokalna samouprava otpusti. Gde je tu stimulans za prijem novih mladih ljudi do 30 godina? Vi otpuštate već zaposlene, stvarate socijalni problem. Računajte, privatizacijom EPS i NIS dodatni broj na ulici.
Šta je vaša računica i vaše promišljanje, neću biti u vlasti, pa neka drugi ko bude u vlasti rešava te probleme.
Najbolji primer treba da vam služi onaj koga ste smenili. Vidite da ništa ne zastareva. Da li znate koliko je on imao ovakvih predloga zakona, inicijativa, čak je lično učestvovao i u potpisivanju Ustavne povelje. Vidite kako ga vi prvo stavljate na stub srama, a zamislite kada ga dohvate organi gonjenja i pravosudni organi.
Zato uvek imajte kao primer i to primer za opomenu, onoga koji je do juče vodio vašu partiju. Morate odgovarati za ono što radite. Vi možete da predlažete zakone, ali morate ubediti i sadašnje privrednike i potencijalne investitore da neće nikada doći do izražaja samovolja.
Evo vam jedan od primera, kolege su govorile o investicijama u Novom Sadu, 600.000 miliona dolara i na kakve probleme nailaze. Samo zato što je investitor Švajcarac, izvođači radova su iz Rusije, osnovali mešovitu kompaniju koja ima sedište u Novom Sadu, odnosno u Beogradu, a nije uz dozvolu ili blagonaklonost, ili dobru volju članova Vlade, sada ljudi treba da imaju probleme.
Šest stotina miliona dolara, to vam je najveća investicija posle Elektrane Krško. Znači, na prostorima bivše Jugoslavije najveća investicija, i umesto Vlada da bude servis, da ne prorade sujete, niste se vi još oglasili, ali uvek iz senke delujete, pojedine vaše kolege već počele da viču na sav glas da nema smisla, kakav je to način, ne pitaju članove Vlade.
Šest stotina miliona dolara treba da uđe u ovu državu. Treba stotine i stotine novih radnih mesta da se otvori. Sama investicija angažuje kompletnu građevinsku operativu, a sva logistika, sve je iz Srbije i već imamo probleme.
Gledajte kako ste u ovom zakonskom predlogu predvideli selektivnost, pa ste rekli smanjenje od 73% na 62,7% je selektivno po regionima ili gradovima, pa kaže Novi Sad i Beograd 63,8%. Šta će se desiti, ministre? Da će većina prijavljivati sedište svoje firme u nerazvijenim opštinama. Zar niste izvukli pouke iz primera kada su autoprevoznici i ugostitelji masovno registrovali firme iz Novog Sada sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, jer su porezi i takse mnogo manji.
Naravno, bilo je u tim kekec republikama, znam samo Janšu i Kekeca iz te države, ne znam nikoga iz te države, kakva je to država koja ima manje stanovnika od Beograda, ali vam govorim na primeru Srbije.
I onda će se ispoštovati zakonska forma da se, recimo, firme iz Novog Sada registruju u Novoj Crnji, koja je jedna od nerazvijenih opština, gde će biti umanjen porez, umanjen doprinos i firma će isplaćivati na osnovu važećih zakona i pravila u toj opštini, a radiće i delovati ili u Novom Sadu i u Beogradu. Kako ćete postupati?
Naravno, tu se predviđa mogućnost, tu se otvara prostor za ono što nije ekonomska kategorija, za ono što nije u oblasti finansija, a to je stranačka pripadnost i politička opredeljenost. Pa ko je blizak eventualno vladajućoj koaliciji ili nekoj političkoj partiji, neću da apostrofiram vas zato što ni to nije sigurno, kod vas su izbori u toku, kod vas je previranje, možda i kolega Albijanić izrazi neke ambicije, ali u svakom slučaju imaće privilegije oni koji su blizu partija koje su na vlasti.
Pa prema njima će jedan aršin, reći će da to može u skladu sa zakonom, jer to zakon reguliše i kaže da može sedište da se premesti iz jedne u drugu opštinu, s tim što se izmiruju obaveze poreza i doprinosa, a onda će stupiti vaše kaznene ekspedicije poreske policije. I kako to rade na terenu, ako si kojim slučajem u šifrovanoj stranci G2 plus 17, onda si oslobođen svih odgovornosti, ako nisi, onda moraš da odgovaraš.
A budžet kada se puni, on ne podrazumeva ove kriterijume, nego podrazumeva visinu sredstava koje treba da oprihodujete, pa kako ste ovde napravili drastičnu razliku između onih koji imaju i onih koji nemaju, tako ćete i ove kažnjavati, oni koji nisu bliski vašoj političkoj opciji plaćaće za one što su bliski, ali su napravili prekršaj. Po ovom zakonu dozvoljavate to.
Sve što u zakonu nije isprecizirano, što nije jasno i uvek se u narodu zove i u običnom se životu zove zakonske rupe, oni će ih koristiti, država će ostati uskraćena, a vi ćete smanjiti mogućnost da dobijete Nobelovu nagradu, kako ste to najavili.

 Poslanici imaju imunitet i imaju pravo da naprave lapsus, ali ako se više puta ponovi sa govornice podatak da 50.000 čini 10% zaposlenih, molim da se proveri, jer ako je 500.000 ljudi zaposleno samo u lokalnoj samoupravi, to je naravno dodatni razlog za zabrinutost svih građana. Budite ljubazni da na to odgovorite sada ili narednih dana kao odgovor na poslaničko pitanje. Izvolite.

Želeo bih samo da dam jedno razjašnjenje, nije u ovom zakonu omogućeno, niti predviđeno da ako neko formalno prijavi firmu u Beloj Palanci, a živi i radi u Novom Sadu, dobije veće poresko rasterećenje.
Suštinski, rasterećenje zavisi od nivoa plate. Što je plata veća, manje je poresko rasterećenje, a što je plata koja se isplaćuje niža, pretpostavka je da je ona niža u siromašnijim regionima, veće je poresko rasterećenje. Drugim rečima, ne dobija se rasterećenje sa 86% na 53% u Beloj Palanci samo ako tamo prijavite firmu, već ukoliko isplaćujete platu koja je u decembru bruto bila nažalost samo 8.200 dinara.
Imate cenzus od 5.000 dinara neoporezivi i samo 3.000 se oporezuje suštinski sa stopom od 12% i tu dobijete to rasterećenje.
Drugim rečima, ili nisam dobro obrazložio ili niste dobro shvatili, ali iskoristio sam priliku da pojasnim. Dakle, rasterećenje po ovim regionima nije automatski prema sedištu firme u regionu, već po nivou faktički realno isplaćene plate.
Konačno, kada se govori o odgovornosti, naravno da niko nije oslobođen odgovornosti. Kao što sam bio dostupan svim mogućim organima koji se bave time, onog časa kada nisam bio guverner Narodne banke i kada su mnogi, od Čede Jovanovića preko Duška Mihajlovića, pokušavali da nešto pronađu u mom radu, tako ću biti i sutra kada ne budem bio ministar finansija.
Nemam nameru da budem večiti ministar finansija, ali zato imam nameru da ostanem u Srbiji i za razliku od Karića, koji je pobegao od odgovornosti, jer očito da ima nečistu savest, sada otvoreno kažem da nema te vlasti koja će doći bilo kada u Srbiji a da ću zbog nje odlaziti iz Srbije. Ostaću ovde prosto zato što sam pošteno radio svoj posao.
Verujem da je ono što smo radili dalo rezultate. Smatram da, za razliku od vas, reforma bankarskog sistema je omogućila da sada imamo rast zaposlenosti u tim bankama, imamo više zaposlenih u bankama danas nego pre pet godina, imamo banke gde ljudi danas štednju podižu bez redova, ovu staru deviznu štednju koja je zamrznuta pre 15 godina. Imamo banke koje odobravaju kredite i imamo ipak jedan pomak kojim sam ponosan.
Što se tiče Nacionalne štedionice, više puta sam rekao da je ta banka osnovana potpuno u skladu sa propisima. Nijedan zakon tu nije prekršen. Prosto, to je banka koja je pomogla da se isplati dobar deo stare devizne štednje.
Što se tiče poteza u poreskoj politici, biće prilike u narednih 30 godina. Gledajte šta će raditi u narednih 30 godina drugi ministri finansija, da li će iko uspeti da ponovi ono što je uradilo ovo ministarstvo finansija, da iz jednog deficita od minus 4% bruto domaćeg proizvoda dođe u suficit od plus 2%, dakle 6% bruto domaćeg proizvoda da napravi pozitivan saldo, a da onda takođe to iskoristi za smanjivanje poreza.
Biće drugih ministara finansija, samo pratite kako će oni da snižavaju poreze. Ponosan sam na ovaj zakon i očekujem da će većina poslanika ovo podržati. Ohrabruje me i današnja diskusija. Bilo je dobrih komentara. Mislim da komentar sa indeksacijom neoporezivih poreskih oslobađanja i cenzusa ima smisla, i ukoliko je neko dao takav amandman, mi ćemo to prihvatiti ili ćemo jedan amandman napraviti koji će dati Odbor za finansije, tako da je u svakom slučaju to imalo smisla.
Spadam u one koji uvek prihvataju ono što je racionalno, što je logično, bez obzira sa koje strane dolazi, ali sam uvek protiv kritike radi kritike. Dakle, očekujem podršku ovom zakonu i naravno mislim da će ovo biti jedan od bitnih faktora za veće investicije u Srbiji.
Što se tiče ovog investitora ne znam zaista ništa o njemu, niko me nije ni pitao, ni konsultovao, niti sam obavešten oko ove investicije u Novom Sadu.
Ukoliko se radi o 600 miliona dolara, svaka investicija je dobrodošla, ukoliko se radi o ozbiljnim investitorima bez obzira ko je u pitanju, bez obzira u kojoj lokalnoj samoupravi, tako da u tom smislu u meni svako može imati saradnika i prijatelja vezano za investiranje koje dovodi do zapošljavanja, bez obzira ko je na vlasti u toj lokalnoj samoupravi.

Hvala vam, gospodine Dinkiću, hvala i na lepim željama, sumnjam da ću 30 godina gledati. Naravno, idemo dalje.
Narodni poslanik Milorad Mirčić, pretpostavljam da je replika, pogrešno tumačenje? Sve znam.

Hajte, gospodine Dinkiću, ponovo ga uzmite u stranku, vidite da sve zna.
Samo radi pojašnjenja, rekao sam, nisam bio precizan kada je govorio o olakšicama, a to može da se vidi i iz stenograma na primeru Beograda i Novog Sada.
Iz tog razloga, čak i u zakonu precizirano je u smislu da je cenzus 5.000 i da se oporezuje samo ona razlika između 5.000, ali ne vidim razloga zašto ste potencirali na regionima, odnosno na gradovima.
Možda ste hteli da kažete na primeru gde su po primanjima ti gradovi u samom vrhu, ali onda ste mogli da nađete i primer opštine Beočin. To je opština koja po glavi stanovnika i po zaposlenima ima najveća primanja, ali to sada nije bitno.
Ono što je suština, nisam ni rekao da ste vi lično čovek i ministar koji smetate ili pokušavate da sprečite ovakvu investiciju u Novom Sadu, već sam rekao, sad istine radi niste, ali vaše kolege, pojedine kolege jesu. A zašto?
Zato što osim nekih ličnih razloga, oni i dalje ljudi ne znaju da su ministri, a oni će saznati da su ministri kada im vi saopštite jer ste inače stručnjak za marketing, sa onim bubnjarem, a to bi bilo najbolje sa vašim prijateljem da im saopštite, jer oni samo ton i zvuk bubnjeva mogu da čuju, već kada završe svoj mandat, onda će.
Šta je suština ove investicije? To je zemljište koje je privatno vlasništvo kupljeno od švajcarske kompanije, gde lokalna samouprava nije imala nikakvog uticaja, ali je na teritoriji grada Novog Sada i samo prisustvo visokih funkcionera SRS je bio dovoljan razlog da se već na početku najavi mogućnost sprečavanja realizacije takve investicije.
To javnost treba da zna, to vama ne govorim, već javnost treba da bude upoznata sa tim.
Samo zato što je na teritoriji grada, gde je SRS sa svojim koalicionim partnerima, odnosno gde drži vlast, samo zato što je Tomislav Nikolić, kao najistaknutija politička figura SRS prisustvovao tom potpisivanju, na poziv, sa jedne strane investitora iz Švajcarske i izvođača radova iz Rusije, i uz prisustvo ambasadora, to je razlog da se spreči ovakva investicija i to je prava slika i prilika kako i na koji način funkcionišu pojedini ministri.
Vi imate još veću odgovornost od tih pojedinaca avanturista, vi ste u proteklih mesec dana postali relevantna politička ličnost i ne samo kao ministar da stojite iza ovog zakona, nego morate kao lider političke partije da budete garancija. A sve ovo što sam naveo je niz primera gde ste pokazivali nedoslednost, a primer vašeg bivšeg lidera je ne samo vama primer za nauk, nego svima onima koji isto kao vi kažu, neće iz Srbije, pa naravno, širok je to pojam, različiti lokaliteti gde će pojedini da borave u Srbiji, ali građani Srbije znaju da svako mora da odgovara pred zakonom.
To ste uostalom videli sa svojim koalicionim partnerima koji su vas kasnije, istine radi, progonili, koji su vas kasnije protivzakonito smenjivali sa mesta guvernera Narodne banke, ali ste bili opčinjeni sa njima, hvalili ste sve njihove poteze i nemojte dozvoliti sebi da zaboravite primer vašeg bivšeg predsednika.

Hvala vam, ovo ispred je primer časovnika, tako da vas molim da svi vodite računa o tome.
Oprostite, gospođo Plavšić, ovlašćeni predstavnik za ovu tačku ispred poslaničke grupe G17 plus, verovatno ste propustili, to je gospođa Vesna Raca, propustili ste taj podatak, izvinjavam se.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.) Hvala.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Prelazimo na raspravu u načelu treće tačke dnevnog reda sutra pre podne u 10,00 sati. Sednicom će predsedavati potpredsednik Vojislav Mihailović.