Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, zaista želim da apelujem, jer danas polemišemo o vrlo značajnom predlogu zakona, da se vratimo na temu, jer mislim da je ovaj zakon od značaja za naše građane, konkretno za poljoprivrednike. Ako smo mi svi birani ovde od strane građana, mislim da je krajnje vreme da o njima razmišljamo.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu, koncentrisao bih se na nekoliko segmenata tog zakona koji nisu obrađeni od strane prethodnih govornika, a naročito od strane predstavnika SRS, koji je na početku svog izlaganja rekao da će govoriti o zakonu, a od svojih 20 minuta, 47 sekundi je govorio o zakonu.
Hteo bih da napomenem da je u upotrebi već 14 godina stari Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je u mnogim svojim segmentima prevaziđen zbog raznih društvenih promena koje su se dogodile u poslednjih 14 godina i to je jedan od najznačajnijih motiva da Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Vlada Republike Srbije predloži jedan ovakav značajan zakon.
Da bi poljoprivreda mogla da funkcioniše neophodno je da najznačajniji segment, a to je segment zemljišne politike, bude adekvatno uređen propisima, ne samo zakonom, već i pratećim merama podrške koje Ministarstvo poljoprivrede protekle dve i po godine svesrdno sprovodi, bez obzira što je na snazi bio stari zakon.
Te mere podrške su već dale određene rezultate, i naravno, kada ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu bude usvojen i kada bude stupio na snagu te mere podrške i mere koje ovaj zakon predviđa daće još veće rezultate.
Ja sam i zbog svoje profesije vrlo detaljno pratio javnu raspravu povodom predloženog zakona o poljoprivrednom zemljištu, a nažalost, ta javna rasprava je skrenula u drugom pravcu i najviše se govorilo o samo jednom segmentu Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu, a to je taj segment korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta.
Jednostavno, javnost nije obraćala pažnju na druge značajne segmente zakona koji govore o uređenju, zaštiti, korišćenju poljoprivrednog zemljišta, bilo da je u privatnom ili državnom vlasništvu.
Tu je vrlo značajan segment komasacije poljoprivrednog zemljišta, koji praktično preslikava najsavremenije trendove koji su danas prisutni u razvijenim zemljama. Podsetio bih samo i narodne poslanike i javnost da se prosečan posed u Srbiji kreće između dva i tri hektara. Složićete se sa mnom, nije moguće na tako malom poljoprivrednom posedu obavljati profitabilnu ili ekonomičnu poljoprivrednu proizvodnju.
Naravno, moguće je, ukoliko se bavite samo povrtarstvom, ali poljoprivredna proizvodnja podrazumeva i druge segmente i iz tog razloga ovaj zakon otvara mogućnost i daje instrumente kako Ministarstvu poljoprivrede, tako i lokalnoj samoupravi da dalje unapređuje i sprovodi zemljišnu politiku u kontekstu najracionalnijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Takođe bih istakao vrlo značajan segment ovog zakona koji daje vrlo velika ovlašćenja, ali ne samo ovlašćenja, već i vrlo veliku odgovornost lokalnoj samoupravi. U ovom slučaju lokalna samouprava, uz pomoć Ministarstva, uz pomoć uprave za zemljište, jedne institucije koja će sprovoditi zemljišnu politiku u ovoj zemlji ukoliko ovaj zakon bude usvojen, ima obavezu da pripremi poljoprivredne osnove koje podrazumevaju čitav niz stvari, jer sam zakon je to definisao, ja ću ga u jednom segmentu samo pročitati.
Znači, to su pre svega ciljevi, zadaci i osnove postavke zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Dakle, po prvi put se, a opet da napomenem, u širem kontekstu decentralizacije vlasti i spuštanja odgovornosti na niži nivo vlasti, otvara mogućnost lokalnoj samoupravi da na adekvatan način uredi ovu oblast, a to je korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Ne samo to, nego i da kontroliše sprovođenje. Tu je površina i struktura načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Zatim, da se bavi stanjem i problemima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, ocenom pogodnosti i ograničenja za razvoj poljoprivredne proizvodnje u jedinicama lokalne samouprave, da predlaže i sprovodi planska rešenja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Takođe, vrlo značajno jeste da propisuje i uputstva o načinu i mere koje će preduzimati kako bi sprovodila sve te definisane mere ovim predlogom zakona.
Naravno, čest slučaj u našoj zemlji u prošlosti jeste da su se donosili vrlo kvalitetni zakoni, ali oni se u većini slučajeva ipak nisu sprovodili. Ponovo bih se vratio na još uvek aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je u upotrebi od 1992. godine. On je u to vreme bio vrlo savremen zakon, međutim, do dana današnjeg pojedini segmenti tog zakona uopšte nisu sprovođeni.
Tim zakonom je bilo predviđeno da se formira fond za poljoprivredno zemljište. On je jedno vreme bio formiran, ali nikada nije zaživeo, ni dan-danas on ne postoji.
Naravno, u međuvremenu taj zakon je prevaziđen, pa čak i pored demokratskih promena 2000. bila je ideja da se formira taj fond, ali jednostavno tadašnji zakon nije dozvoljavao i nije davao instrumente tom fondu da može da sprovodi politiku.
Ono što je najbitnije kod ovog predloga zakona, kao i kod drugih zakona, jeste finansijska osnova za sprovođenje zakona.
Možete videti iz Predloga zakona da dobar deo sredstava, a čuli smo i ministarku da je Vlada prihvatila amandman Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine da se 30% od zakupa poljoprivrednog zemljišta izdvaja za Pokrajinu, veliki procenat se izdvaja za lokalnu samoupravu i ostatak za Republiku.
Ovaj zakon ne samo što propisuje koliki procenti će se izdvajati za koji nivo državne vlasti, već propisuje i namenu korišćenja tih sredstava. Ta sredstva se moraju isključivo upotrebiti za unapređenje poljoprivrednog zemljišta, bilo da je u privatnom, bilo da je u državnom vlasništvu. Opet se ostavlja pre svega lokalnoj samoupravi od onog dela sredstava, jer ona najbolje zna kakva je situacija na teritoriji kojom upravlja, za koje namene u kontekstu korišćenja, održavanja i unapređenja poljoprivrednog zemljišta će te novce i upotrebiti.
Naravno, najveći problem u Republici Srbiji jeste upravo problem navodnjavanja i odvodnjavanja, i pretpostavljam da će dobar deo tih sredstava biti utrošen najpre za rekonstrukciju, unapređenje i izgradnju novih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje. Svedoci smo ove godine kolike štete u poljoprivredi su nanele poplave.
Takođe, vrlo značajna stvar, da ne ponavljam stvari koje su moji prethodnici rekli, jeste ravnopravan položaj po prvi put u pristupu ka državnom poljoprivrednom zemljištu od strane fizičkih lica, kako se to često kaže, ja bih upotrebio termin "poljoprivrednih gazdinstava"; sva registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju potpuno ravnopravan pristup korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Naravno, imaju ista prava i odgovornosti, što se tiče Predloga zakona. Dakle, nema izuzimanja vezano za sprovođenje odredbi ovog zakona koje se tiču najviše korišćenja celokupnog poljoprivrednog zemljišta i mera kojih se moraju pridržavati prilikom korišćenja tog zemljišta, odnosno obrade poljoprivrednog zemljišta.
Podsetiću vas da danas praktično celokupno poljoprivredno zemljište koriste isključivo pravna lica. Posle privatizacije pojedina pravna lica, samo ona koja su privatizovana, plaćaju naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Međutim, najveći broj pravnih lica koja danas koriste poljoprivredno zemljište ne plaća tu naknadu. Nije to toliko strašno. Najstrašnije je što su mnoga pravna lica zbog loše vođene agrarne politike u prošlosti dovedena u vrlo težak položaj. Mnoga od njih su i u predstečajnom ili u stečajnom postupku i najveće površine tog državnog poljoprivrednog zemljišta, a da ne govorimo i poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u vlasništvu tih kompanija, ne obrađuje se ili se neadekvatno obrađuje.
Zato je vrlo bitno da ovaj zakon što pre stupi na snagu, kako bi se pre svega lokalnoj samoupravi dali instrumenti da napravi, pripremi plan korišćenja tog državnog poljoprivrednog zemljišta. U prošlosti se pokazalo da nije bilo dobro da Beograd upravlja svim i svačim.
Ne zato što su u Beogradu sve pametne glave, nego zato što jednostavno ne može čovek iz Beograda da zna šta se dešava na terenu i da li tamo neki kombinat ili fizičko lice adekvatno koristi poljoprivredno zemljište ili ne. Zato su podeljeni ti nivoi odgovornosti, i naravno prava, ali i obaveza koje moraju ti nivoi da sprovode.
U okviru mera komasacije postoji jedna rečenica, a to je da posed, pogotovo posed poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije ne može biti podeljen i smanjen na površinu manju od jednog hektara, a zemljište koje nije bilo predmet komasacije na manje od pola hektara.
Svedoci smo da, pre svega u postupku nasleđivanja poljoprivrednog zemljišta, dolazi do kontinuiranog usitnjavanja poseda, što nije dobro. Pojedine razvijene zemlje su to regulisale u delu zakona o nasleđivanju.
Nadam se da će to biti inicirano i od strane naše vlade da tu dođe do određenih izmena, ali sama ova odredba će praktično na neki način sprečiti i tu vrlo negativnu pojavu u našem društvu, a to se dešavalo i u drugim zemljama.
Vrlo bitna stvar je da zakon stvara pravni okvir za stvaranje institucije, to je uprava za gazdovanje i uprava za poljoprivredno zemljište, koja će brinuti o sprovođenju ovog zakona, i okvir koji ovaj zakon daje za izgradnju informacionog sistema u oblasti poljoprivrednog zemljišta.
Nažalost, danas imate vrlo malo preciznih podataka o korisnicima poljoprivrednog zemljišta, o strukturi tog zemljišta, o načinu korišćenja tog zemljišta od strane onih koji ga obrađuju, a da ne kažem da se pojavljuju korisnici koji nemaju pravo da koriste to zemljište. Bili smo svedoci u prošlosti da su pojedini korisnici izazvali prave ekološke katastrofe na pojedinim parcelama.
Samo ću navesti primer od pre par godina iz okoline Zrenjanina, gde i dan-danas tih 50 hektara više ne može da se koristi zbog neadekvatne primene pesticida.
To je upravo ono što ovaj zakon mora da reguliše, ali ponavljam, neće samo Beograd brinuti o tome kako ko koristi poljoprivredno zemljište, već upravo lokalna samouprava, jer oni treba da najbolje znaju šta se dešava u njihovom ataru i na koji način će sprovoditi te mere.
Zakon o organskoj proizvodnji, koji je takođe predmet ove rasprave, predstavlja takođe jedan vrlo značajan pravni okvir koji otvara mogućnost našim proizvođačima, nažalost ne odmah, ali uz određene aktivnosti koje pre svega državni organi moraju da preduzmu ovaj zakon vrlo brzo može da zaživi.
Ne bih govorio o samom zakonu, jer je ministar obrazložio, da kažemo, prednosti ovog zakona, samo bih napomenuo nekoliko koraka koji se moraju hitno preduzeti posle usvajanja ovog zakona kako bi konačno i ovaj segment poljoprivredne proizvodnje, za koji vole ljudi da pričaju – to je budućnost Srbije, pa kažu još – zdrava hrana. Znate, hrana ne može biti zdrava ili bolesna, hrana može biti samo organski proizvedena ili proizvedena na konvencionalan način. Ali, kažem, ta hrana proizvedena na organski način treba da nađe svoje kupce pre svega na evropskom tržištu.
Ako pogledate analize od proteklih šest godina, praktično od 1999. godine pa do dana današnjeg značajno raste trend korišćenja organski proizvedene hrane, pre svega u razvijenim zemljama kao što su Švedska, Danska, Nemačka, Francuska, jer je to naravno skupa hrana i nije dostupna širem sloju stanovništva. Naša zemlja tu može da dobije deo kolača na tom evropskom, odnosno svetskom tržištu, da plasira svoje proizvode.
Prvi korak naših državnih organa, ja verujem možda su i preduzeli, stvarno nemam informacije, jeste da se konačno stvore uslovi, a ovim zakonom će jedan deo uslova biti stvoren, da se inostrane ili priznate sertifikacione kuće konačno pojave na našem tržištu i omoguće našim proizvođačima da izvrše sertifikaciju kako svog zemljišta, svog procesa proizvodnje, tako i svojih krajnjih proizvoda i da na taj način mogu da i izvezu.
Kao što sam rekao, ovaj zakon daje odličan pravni okvir koji dalje, uz značajno angažovanje državne administracije, treba da omogući da ovi proizvodi koji imaju perspektivu na tržištu pronađu svoje kupce i naravno poboljšaju profitabilnost i konkurentnost naše poljoprivrede.
Zaista neću biti demagog, kao što je moj prethodnik i moj kolega gospodin Mašić, pa je rekao – nadam se da moje izlaganje neće izazvati polemiku u ovom domu. Znate kako, ovo je jedino mesto gde treba da polemišemo, ali opet upućujem apel svim narodnim poslanicima – hajde da polemišemo o onome što je predmet dnevnog reda. Međutim, za ovom govornicom su izrečene neistine i ne samo što postoje dokumenta po kojima se te neistine mogu dokazati, ja mislim da će onaj ko izriče te neistine biti kažnjen na neki drugi način, a to je pre svega na izborima, kada će ljudi koji će glasati za određenu opciju shvatiti da njihovi kandidati govore neistinu.
Podsetiću vas samo da je vaša stranka, Srpska radikalna stranka, na vlasti u opštini Žabalj, gde se nalazi preduzeće u kome sam zaposlen. S obzirom da ste vi na vlasti, pretpostavljam da je većina građana na toj teritoriji glasala za vas i vama veruje. Ne znam da li će vam posle ovih izrečenih neistina ponovo verovati, iz prostog razloga što od svega što ste rekli jedino je istina da se ja zovem Saša Vitošević, sve ostalo je potpuna neistina.
Hteo bih da napomenem, jer me moral obavezuje na tako nešto, ne da bih zaštitio sebe lično, već da bih zaštitio firmu u kojoj radim i ljude u kojoj su zaposleni u toj firmi, jer ja nisam vlasnik te firme... Vlasnici te firme, ima ih negde oko 400, to su sitni akcionari i želim da zaštitim njihovo pravo, oni su me zamolili da demantujem ove neistine koje su izrečene i danas i u prethodnom izlaganju pre svega poslanika Srpske radikalne stranke.
Kredit o kome govorite je firma dobila, a vi naravno niste rekli kredit, nego da je ministar poljoprivrede dao meni pare. Znači, kredit o kome je bilo govora je dobila firma skoro osam meseci pre nego što sam se ja zaposlio u toj firmi, dakle, zaista u tom trenutku nisam imao ni u glavi da ću raditi u toj kompaniji. Taj kredit je firma dobila preko poslovne banke, dakle, ne od ministra poljoprivrede, već preko poslovne banke, kao i 5000 drugih pravnih i fizičkih lica, koja su slične kredite dobila u ovoj zemlji u proteklom periodu.
Takođe, moram da vas demantujem, a kažem, to ljudi znaju, vaši glasači znaju da se firma u kojoj sam zaposlen ne bavi stočarskom proizvodnjom, dakle, nema junice, nema krave. Ne znam šta da vam kažem, to je ona stara poslovica, a to je – brat Saše Vitoševića lopov, a vi gospodine Vitoševiću, dokazujte da nemate brata. Znači, to liči na SRS, ali nije moje da vas kritikujem, to će vas kazniti glasači u opštini Žabalj, koji ove činjenice znaju, jer oni žive u toj opštini.
Moram da napomenem, jer imam informacije da je pre svega gospodin Mašić, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, inicirao formiranje komisije koja je trebalo da istraži pomenuti slučaj.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme, privedite kraju vašu diskusiju.)
Evo privodim, hvala. Nažalost, kada su došli do ovih podataka prestali su da istražuju; nije im bilo interesantno, jer su shvatili da je tu zaista urađeno sve kako je valjano.
Ono što je kod mene zaista izazvalo, moram da kažem, smeh, znate, ovde se amputira ministru da je sramota što putuje u inostranstvo, a putuje da bi se usavršavao, kao i njegovi saradnici; i ne samo saradnici, već i drugi stručnjaci su putovali u toj delegaciji u Ameriku.
Takođe se, molim vas, kritikuje ministar zašto je putovao u Osijek.
Pa, gospodo, ministar je putovao sa holandskim ministrom poljoprivrede u Osijek, a vi se onda informišite. Znam da ste vi dobro informisani, međutim, govorite samo one segmente za koje mislite da liče na govor kako vama dolikuje, jer, opet ne želim da doprinesem kampanji koju je pokrenula javnost, a ne G17 plus, na onaj govor koji se konstantno izriče za ovom govornicom.
Druga stvar, šokiran sam izjavom da se ovde kritikuju banke zato što daju kredite. Pa znate šta, najbolje da se vratimo u vreme dirigovane ekonomije, a ovo je, gospodo, agrarna politika koju ste vi podržavali dok ste bili u Vladi. Znači, ovo je agrarna politika gde ću samo pročitati samo nekoliko segmenata, a to su: određivanje obima i nivoa zaštitnih cena, propisivanje oblika zaštitnih cena, pa zatim institucionalizacija posebnih oblika zaštitnih cena. Znači, uloga Narodne banke u razvoju poljoprivrede, gospodo molim vas, to je vaša agrarna politika, a to je – hajmo da štampamo novac, pa da kupujemo žito. Znate šta, ne moram da govorim, znaju ljudi koliko je plaćena pšenica u vaše vreme i ko je mogao da kupuje i da trguje pšenicom, tako da ne bih da trošim vreme za polemike oko ovih stvari.
Zahvaljujem se i naravno pozivam sve narodne poslanike da podrže ovaj zakon, jer ovaj zakon otvara u dobrom delu vrata za ulazak u EU, a mislim da je svima nama cilj. Hvala vam i izvinjavam se, gospodine predsedavajući.