Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, zatim Saša Vitošević, pa narodni poslanik Branče Stojanović.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine, morate da vodite računa o dostojanstvu ovog visokog doma.
Predstavnik Vlade, u ovom slučaju gospođa Ivana Dulić-Marković ovde može da govori samo o predlogu zakona, jer na samom predlogu zakona stoji da je ona ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije.
Nemamo ništa protiv, greška Vlade, valjda će o tome da vode računa. Sama ministarka je priznala da je to greška Vlade, jer je rekla da su svi u njenom timu mnogo pametniji od nje.
Verujem da jesu, jedino ne znam zašto se onda naturila da ona bude ministar, zašto nekom od ovih pametnih ljudi nije dozvolila da radi posao, kada već znaju, jer i ministar kaže da znaju.
Takođe, ministar je ovde pokušala da kaže da profesor Mašić nije pročitao zakon i da ne zna šta govori.
Naravno, javnost i poslanici koji su u ovoj sali čuli su i čuće još mnogo toga konkretno o ovom zakonu, naravno od profesora Mašića i od ostalih poslanika SRS, ali mi od ministra ništa nismo čuli o ovom zakonu.
Donela je žena 14 fascikli, valjda je svu svoju pamet strpala u te fascikle, umesto da nam ona ovde objasni, obrazloži nešto dodatno, ne da nam čita, ona muca ovde, ne zna žena ni da čita, da nam lepo objasni nešto što kao ministar može da predoči narodnim poslanicima, da bismo mi razmislili o tome da glasamo za ovaj zakon.
Naravno da nećemo glasati, i o tome ću govoriti kada se bude govorilo o zakonu, ali je nedopustivo, gospodine predsedavajući, da ministar ovde kaže da narodni poslanici šire netačne informacije i mržnju.
Može da kaže da širimo netačne informacije, a mi ćemo joj dokazati da su tačne, kao što je sama priznala da je tačno da je Saši Vitoševiću dala 14 miliona kredita za njegovu zadrugu u Čurugu, kao što je sama priznala da je bila na nekim skupovima.
Samo nam nije objasnila šta je radila i u ime koga je bila na skupu sa nevladinim organizacijama pre 20 dana u Osijeku, da li je tamo nešto u ime Vlade Republike Srbije radila ili je to bio neki njen izlet. Šteta što pre toga nije ministar Jočić uveo kontrolu poznatih ličnosti.
Doduše, ko bi prepoznao Ivanu Dulić na carinskom prelazu, ko bi znao da je ona poznata ličnost.
I, dalje je nedopustivo, odnosno posebna uvreda ovog parlamenta je poslednja rečenica u prvom delu izlaganja ministarke Dulić-Marković, kada je rekla da će ovaj zakon koristiti i Vojvodini i Srbiji. Gospođo Ivana Dulić-Marković, Vojvodina je Srbija.

Reč ima narodni poslanik Saša Vitošević, kao ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, zaista želim da apelujem, jer danas polemišemo o vrlo značajnom predlogu zakona, da se vratimo na temu, jer mislim da je ovaj zakon od značaja za naše građane, konkretno za poljoprivrednike. Ako smo mi svi birani ovde od strane građana, mislim da je krajnje vreme da o njima razmišljamo.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu, koncentrisao bih se na nekoliko segmenata tog zakona koji nisu obrađeni od strane prethodnih govornika, a naročito od strane predstavnika SRS, koji je na početku svog izlaganja rekao da će govoriti o zakonu, a od svojih 20 minuta, 47 sekundi je govorio o zakonu.
Hteo bih da napomenem da je u upotrebi već 14 godina stari Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je u mnogim svojim segmentima prevaziđen zbog raznih društvenih promena koje su se dogodile u poslednjih 14 godina i to je jedan od najznačajnijih motiva da Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Vlada Republike Srbije predloži jedan ovakav značajan zakon.
Da bi poljoprivreda mogla da funkcioniše neophodno je da najznačajniji segment, a to je segment zemljišne politike, bude adekvatno uređen propisima, ne samo zakonom, već i pratećim merama podrške koje Ministarstvo poljoprivrede protekle dve i po godine svesrdno sprovodi, bez obzira što je na snazi bio stari zakon.
Te mere podrške su već dale određene rezultate, i naravno, kada ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu bude usvojen i kada bude stupio na snagu te mere podrške i mere koje ovaj zakon predviđa daće još veće rezultate.
Ja sam i zbog svoje profesije vrlo detaljno pratio javnu raspravu povodom predloženog zakona o poljoprivrednom zemljištu, a nažalost, ta javna rasprava je skrenula u drugom pravcu i najviše se govorilo o samo jednom segmentu Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu, a to je taj segment korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta.
Jednostavno, javnost nije obraćala pažnju na druge značajne segmente zakona koji govore o uređenju, zaštiti, korišćenju poljoprivrednog zemljišta, bilo da je u privatnom ili državnom vlasništvu.
Tu je vrlo značajan segment komasacije poljoprivrednog zemljišta, koji praktično preslikava najsavremenije trendove koji su danas prisutni u razvijenim zemljama. Podsetio bih samo i narodne poslanike i javnost da se prosečan posed u Srbiji kreće između dva i tri hektara. Složićete se sa mnom, nije moguće na tako malom poljoprivrednom posedu obavljati profitabilnu ili ekonomičnu poljoprivrednu proizvodnju.
Naravno, moguće je, ukoliko se bavite samo povrtarstvom, ali poljoprivredna proizvodnja podrazumeva i druge segmente i iz tog razloga ovaj zakon otvara mogućnost i daje instrumente kako Ministarstvu poljoprivrede, tako i lokalnoj samoupravi da dalje unapređuje i sprovodi zemljišnu politiku u kontekstu najracionalnijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Takođe bih istakao vrlo značajan segment ovog zakona koji daje vrlo velika ovlašćenja, ali ne samo ovlašćenja, već i vrlo veliku odgovornost lokalnoj samoupravi. U ovom slučaju lokalna samouprava, uz pomoć Ministarstva, uz pomoć uprave za zemljište, jedne institucije koja će sprovoditi zemljišnu politiku u ovoj zemlji ukoliko ovaj zakon bude usvojen, ima obavezu da pripremi poljoprivredne osnove koje podrazumevaju čitav niz stvari, jer sam zakon je to definisao, ja ću ga u jednom segmentu samo pročitati.
Znači, to su pre svega ciljevi, zadaci i osnove postavke zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Dakle, po prvi put se, a opet da napomenem, u širem kontekstu decentralizacije vlasti i spuštanja odgovornosti na niži nivo vlasti, otvara mogućnost lokalnoj samoupravi da na adekvatan način uredi ovu oblast, a to je korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Ne samo to, nego i da kontroliše sprovođenje. Tu je površina i struktura načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Zatim, da se bavi stanjem i problemima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, ocenom pogodnosti i ograničenja za razvoj poljoprivredne proizvodnje u jedinicama lokalne samouprave, da predlaže i sprovodi planska rešenja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Takođe, vrlo značajno jeste da propisuje i uputstva o načinu i mere koje će preduzimati kako bi sprovodila sve te definisane mere ovim predlogom zakona.
Naravno, čest slučaj u našoj zemlji u prošlosti jeste da su se donosili vrlo kvalitetni zakoni, ali oni se u većini slučajeva ipak nisu sprovodili. Ponovo bih se vratio na još uvek aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je u upotrebi od 1992. godine. On je u to vreme bio vrlo savremen zakon, međutim, do dana današnjeg pojedini segmenti tog zakona uopšte nisu sprovođeni.
Tim zakonom je bilo predviđeno da se formira fond za poljoprivredno zemljište. On je jedno vreme bio formiran, ali nikada nije zaživeo, ni dan-danas on ne postoji.
Naravno, u međuvremenu taj zakon je prevaziđen, pa čak i pored demokratskih promena 2000. bila je ideja da se formira taj fond, ali jednostavno tadašnji zakon nije dozvoljavao i nije davao instrumente tom fondu da može da sprovodi politiku.
Ono što je najbitnije kod ovog predloga zakona, kao i kod drugih zakona, jeste finansijska osnova za sprovođenje zakona.
Možete videti iz Predloga zakona da dobar deo sredstava, a čuli smo i ministarku da je Vlada prihvatila amandman Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine da se 30% od zakupa poljoprivrednog zemljišta izdvaja za Pokrajinu, veliki procenat se izdvaja za lokalnu samoupravu i ostatak za Republiku.
Ovaj zakon ne samo što propisuje koliki procenti će se izdvajati za koji nivo državne vlasti, već propisuje i namenu korišćenja tih sredstava. Ta sredstva se moraju isključivo upotrebiti za unapređenje poljoprivrednog zemljišta, bilo da je u privatnom, bilo da je u državnom vlasništvu. Opet se ostavlja pre svega lokalnoj samoupravi od onog dela sredstava, jer ona najbolje zna kakva je situacija na teritoriji kojom upravlja, za koje namene u kontekstu korišćenja, održavanja i unapređenja poljoprivrednog zemljišta će te novce i upotrebiti.
Naravno, najveći problem u Republici Srbiji jeste upravo problem navodnjavanja i odvodnjavanja, i pretpostavljam da će dobar deo tih sredstava biti utrošen najpre za rekonstrukciju, unapređenje i izgradnju novih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje. Svedoci smo ove godine kolike štete u poljoprivredi su nanele poplave.
Takođe, vrlo značajna stvar, da ne ponavljam stvari koje su moji prethodnici rekli, jeste ravnopravan položaj po prvi put u pristupu ka državnom poljoprivrednom zemljištu od strane fizičkih lica, kako se to često kaže, ja bih upotrebio termin "poljoprivrednih gazdinstava"; sva registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju potpuno ravnopravan pristup korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Naravno, imaju ista prava i odgovornosti, što se tiče Predloga zakona. Dakle, nema izuzimanja vezano za sprovođenje odredbi ovog zakona koje se tiču najviše korišćenja celokupnog poljoprivrednog zemljišta i mera kojih se moraju pridržavati prilikom korišćenja tog zemljišta, odnosno obrade poljoprivrednog zemljišta.
Podsetiću vas da danas praktično celokupno poljoprivredno zemljište koriste isključivo pravna lica. Posle privatizacije pojedina pravna lica, samo ona koja su privatizovana, plaćaju naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Međutim, najveći broj pravnih lica koja danas koriste poljoprivredno zemljište ne plaća tu naknadu. Nije to toliko strašno. Najstrašnije je što su mnoga pravna lica zbog loše vođene agrarne politike u prošlosti dovedena u vrlo težak položaj. Mnoga od njih su i u predstečajnom ili u stečajnom postupku i najveće površine tog državnog poljoprivrednog zemljišta, a da ne govorimo i poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u vlasništvu tih kompanija, ne obrađuje se ili se neadekvatno obrađuje.
Zato je vrlo bitno da ovaj zakon što pre stupi na snagu, kako bi se pre svega lokalnoj samoupravi dali instrumenti da napravi, pripremi plan korišćenja tog državnog poljoprivrednog zemljišta. U prošlosti se pokazalo da nije bilo dobro da Beograd upravlja svim i svačim.
Ne zato što su u Beogradu sve pametne glave, nego zato što jednostavno ne može čovek iz Beograda da zna šta se dešava na terenu i da li tamo neki kombinat ili fizičko lice adekvatno koristi poljoprivredno zemljište ili ne. Zato su podeljeni ti nivoi odgovornosti, i naravno prava, ali i obaveza koje moraju ti nivoi da sprovode.
U okviru mera komasacije postoji jedna rečenica, a to je da posed, pogotovo posed poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije ne može biti podeljen i smanjen na površinu manju od jednog hektara, a zemljište koje nije bilo predmet komasacije na manje od pola hektara.
Svedoci smo da, pre svega u postupku nasleđivanja poljoprivrednog zemljišta, dolazi do kontinuiranog usitnjavanja poseda, što nije dobro. Pojedine razvijene zemlje su to regulisale u delu zakona o nasleđivanju.
Nadam se da će to biti inicirano i od strane naše vlade da tu dođe do određenih izmena, ali sama ova odredba će praktično na neki način sprečiti i tu vrlo negativnu pojavu u našem društvu, a to se dešavalo i u drugim zemljama.
Vrlo bitna stvar je da zakon stvara pravni okvir za stvaranje institucije, to je uprava za gazdovanje i uprava za poljoprivredno zemljište, koja će brinuti o sprovođenju ovog zakona, i okvir koji ovaj zakon daje za izgradnju informacionog sistema u oblasti poljoprivrednog zemljišta.
Nažalost, danas imate vrlo malo preciznih podataka o korisnicima poljoprivrednog zemljišta, o strukturi tog zemljišta, o načinu korišćenja tog zemljišta od strane onih koji ga obrađuju, a da ne kažem da se pojavljuju korisnici koji nemaju pravo da koriste to zemljište. Bili smo svedoci u prošlosti da su pojedini korisnici izazvali prave ekološke katastrofe na pojedinim parcelama.
Samo ću navesti primer od pre par godina iz okoline Zrenjanina, gde i dan-danas tih 50 hektara više ne može da se koristi zbog neadekvatne primene pesticida.
To je upravo ono što ovaj zakon mora da reguliše, ali ponavljam, neće samo Beograd brinuti o tome kako ko koristi poljoprivredno zemljište, već upravo lokalna samouprava, jer oni treba da najbolje znaju šta se dešava u njihovom ataru i na koji način će sprovoditi te mere.
Zakon o organskoj proizvodnji, koji je takođe predmet ove rasprave, predstavlja takođe jedan vrlo značajan pravni okvir koji otvara mogućnost našim proizvođačima, nažalost ne odmah, ali uz određene aktivnosti koje pre svega državni organi moraju da preduzmu ovaj zakon vrlo brzo može da zaživi.
Ne bih govorio o samom zakonu, jer je ministar obrazložio, da kažemo, prednosti ovog zakona, samo bih napomenuo nekoliko koraka koji se moraju hitno preduzeti posle usvajanja ovog zakona kako bi konačno i ovaj segment poljoprivredne proizvodnje, za koji vole ljudi da pričaju – to je budućnost Srbije, pa kažu još – zdrava hrana. Znate, hrana ne može biti zdrava ili bolesna, hrana može biti samo organski proizvedena ili proizvedena na konvencionalan način. Ali, kažem, ta hrana proizvedena na organski način treba da nađe svoje kupce pre svega na evropskom tržištu.
Ako pogledate analize od proteklih šest godina, praktično od 1999. godine pa do dana današnjeg značajno raste trend korišćenja organski proizvedene hrane, pre svega u razvijenim zemljama kao što su Švedska, Danska, Nemačka, Francuska, jer je to naravno skupa hrana i nije dostupna širem sloju stanovništva. Naša zemlja tu može da dobije deo kolača na tom evropskom, odnosno svetskom tržištu, da plasira svoje proizvode.
Prvi korak naših državnih organa, ja verujem možda su i preduzeli, stvarno nemam informacije, jeste da se konačno stvore uslovi, a ovim zakonom će jedan deo uslova biti stvoren, da se inostrane ili priznate sertifikacione kuće konačno pojave na našem tržištu i omoguće našim proizvođačima da izvrše sertifikaciju kako svog zemljišta, svog procesa proizvodnje, tako i svojih krajnjih proizvoda i da na taj način mogu da i izvezu.
Kao što sam rekao, ovaj zakon daje odličan pravni okvir koji dalje, uz značajno angažovanje državne administracije, treba da omogući da ovi proizvodi koji imaju perspektivu na tržištu pronađu svoje kupce i naravno poboljšaju profitabilnost i konkurentnost naše poljoprivrede.
Zaista neću biti demagog, kao što je moj prethodnik i moj kolega gospodin Mašić, pa je rekao – nadam se da moje izlaganje neće izazvati polemiku u ovom domu. Znate kako, ovo je jedino mesto gde treba da polemišemo, ali opet upućujem apel svim narodnim poslanicima – hajde da polemišemo o onome što je predmet dnevnog reda. Međutim, za ovom govornicom su izrečene neistine i ne samo što postoje dokumenta po kojima se te neistine mogu dokazati, ja mislim da će onaj ko izriče te neistine biti kažnjen na neki drugi način, a to je pre svega na izborima, kada će ljudi koji će glasati za određenu opciju shvatiti da njihovi kandidati govore neistinu.
Podsetiću vas samo da je vaša stranka, Srpska radikalna stranka, na vlasti u opštini Žabalj, gde se nalazi preduzeće u kome sam zaposlen. S obzirom da ste vi na vlasti, pretpostavljam da je većina građana na toj teritoriji glasala za vas i vama veruje. Ne znam da li će vam posle ovih izrečenih neistina ponovo verovati, iz prostog razloga što od svega što ste rekli jedino je istina da se ja zovem Saša Vitošević, sve ostalo je potpuna neistina.
Hteo bih da napomenem, jer me moral obavezuje na tako nešto, ne da bih zaštitio sebe lično, već da bih zaštitio firmu u kojoj radim i ljude u kojoj su zaposleni u toj firmi, jer ja nisam vlasnik te firme... Vlasnici te firme, ima ih negde oko 400, to su sitni akcionari i želim da zaštitim njihovo pravo, oni su me zamolili da demantujem ove neistine koje su izrečene i danas i u prethodnom izlaganju pre svega poslanika Srpske radikalne stranke.
Kredit o kome govorite je firma dobila, a vi naravno niste rekli kredit, nego da je ministar poljoprivrede dao meni pare. Znači, kredit o kome je bilo govora je dobila firma skoro osam meseci pre nego što sam se ja zaposlio u toj firmi, dakle, zaista u tom trenutku nisam imao ni u glavi da ću raditi u toj kompaniji. Taj kredit je firma dobila preko poslovne banke, dakle, ne od ministra poljoprivrede, već preko poslovne banke, kao i 5000 drugih pravnih i fizičkih lica, koja su slične kredite dobila u ovoj zemlji u proteklom periodu.
Takođe, moram da vas demantujem, a kažem, to ljudi znaju, vaši glasači znaju da se firma u kojoj sam zaposlen ne bavi stočarskom proizvodnjom, dakle, nema junice, nema krave. Ne znam šta da vam kažem, to je ona stara poslovica, a to je – brat Saše Vitoševića lopov, a vi gospodine Vitoševiću, dokazujte da nemate brata. Znači, to liči na SRS, ali nije moje da vas kritikujem, to će vas kazniti glasači u opštini Žabalj, koji ove činjenice znaju, jer oni žive u toj opštini.
Moram da napomenem, jer imam informacije da je pre svega gospodin Mašić, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, inicirao formiranje komisije koja je trebalo da istraži pomenuti slučaj.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme, privedite kraju vašu diskusiju.)
Evo privodim, hvala. Nažalost, kada su došli do ovih podataka prestali su da istražuju; nije im bilo interesantno, jer su shvatili da je tu zaista urađeno sve kako je valjano.
Ono što je kod mene zaista izazvalo, moram da kažem, smeh, znate, ovde se amputira ministru da je sramota što putuje u inostranstvo, a putuje da bi se usavršavao, kao i njegovi saradnici; i ne samo saradnici, već i drugi stručnjaci su putovali u toj delegaciji u Ameriku.
Takođe se, molim vas, kritikuje ministar zašto je putovao u Osijek.
Pa, gospodo, ministar je putovao sa holandskim ministrom poljoprivrede u Osijek, a vi se onda informišite. Znam da ste vi dobro informisani, međutim, govorite samo one segmente za koje mislite da liče na govor kako vama dolikuje, jer, opet ne želim da doprinesem kampanji koju je pokrenula javnost, a ne G17 plus, na onaj govor koji se konstantno izriče za ovom govornicom.
Druga stvar, šokiran sam izjavom da se ovde kritikuju banke zato što daju kredite. Pa znate šta, najbolje da se vratimo u vreme dirigovane ekonomije, a ovo je, gospodo, agrarna politika koju ste vi podržavali dok ste bili u Vladi. Znači, ovo je agrarna politika gde ću samo pročitati samo nekoliko segmenata, a to su: određivanje obima i nivoa zaštitnih cena, propisivanje oblika zaštitnih cena, pa zatim institucionalizacija posebnih oblika zaštitnih cena. Znači, uloga Narodne banke u razvoju poljoprivrede, gospodo molim vas, to je vaša agrarna politika, a to je – hajmo da štampamo novac, pa da kupujemo žito. Znate šta, ne moram da govorim, znaju ljudi koliko je plaćena pšenica u vaše vreme i ko je mogao da kupuje i da trguje pšenicom, tako da ne bih da trošim vreme za polemike oko ovih stvari.
Zahvaljujem se i naravno pozivam sve narodne poslanike da podrže ovaj zakon, jer ovaj zakon otvara u dobrom delu vrata za ulazak u EU, a mislim da je svima nama cilj. Hvala vam i izvinjavam se, gospodine predsedavajući.

Replika, narodni poslanik Zoran Mašić. Gospodine Stojanoviću, vi se kao ovlašćeni predstavnik javljate? Da, dobro. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na repliku. Kao narodni poslanici obavezni smo, i radi nas samih i radi javnosti, da iznosimo za ovom govornicom istinu. Gospodin Vitošević u svom izlaganju je izneo više neistina. Samo ću se na jednoj ili dve zadržati i na nekoliko konstatacija koje dezavuišu javnost i o kojima nisam u svojoj raspravi diskutovao.
Prvo da kažem, nemojte dezavuisati javnost po pitanju banki i našeg protivljenja da podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivrede idu preko banaka.
Protiv toga nismo, kad dođemo na vlast tražićemo da banke još uviše učestvuju u kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, ne samo sa 10%, koliko sada učestvuju; a 90% te banke o kojima govorite koriste naše državne pare, pare svih građana Republike Srbije, to su pare iz budžeta, a vi te pare usmeravate samo u nekoliko banaka.
Suština naše primedbe i kritike je to što te pare usmeravate samo u nekoliko banaka gde su direktori iz G17 plus ili su bliski.
To kritikujemo i ti direktori, pošto banke odobravaju, one primaju zahteve, odobravaju, a ministarstvo samo potvrđuje i zato se dešava i zato sumnjamo u dobronamernost te ideje postupanja banaka i imamo saznanja da upravo ljudi bliski vama, članovi G17 plus ili pristalice G17 plus, dobijaju ta podsticajna sredstva. U tome je suština. Nemojte zamagljivati i pričati o tome da se mi protivimo što ide preko banaka.
Druga stvar koju je gospodin Vitošević izneo, kaže, on se nije bavio trgovinom junicama. Gospodine Vitoševiću, prošle godine je upravo od strane Ministarstva poljoprivrede na moje poslaničko pitanje stigao odgovor koliko ste uvezli junica prošle godine. Pokazaću vam papir. To su dobili svi poslanici, da su te junice bile zaražene sa dve zarazne bolesti, leukoza i virusna dijareja; na kraju, i vi znate gde je rađena dijagnostika, a ja sam u tom institutu radio, sa dva izvora sam dobio tu informaciju. Prema tome, nemojte iznositi neistinu.
Još je gore ako se vi ne bavite stočarskom proizvodnjom, a uvozili ste i preprodavali junice, kupovali po jednoj, a prodavali po drugoj ceni. To je nešto što ne bi smeo niko da radi, a pogotovo vi koji ste bili savetnik, barem je tako bilo u javnosti, savetnik za poljoprivredu predsedniku G17 plus. Nisam ni znao da ste direktor, samo sam znao da ste suvlasnik te zadruge, poljoprivrednog preduzeća "Budućnost" iz Čuruga, i po toj osnovi su ta sredstva i dobijena krajem 2004. godine, a korišćena u 2005. godini.
Prema tome, nemojte iznositi neistine, nemojte zamagljivati stvari, nego priznajte ono što ste radili, tj. što ste zloupotrebili funkciju, poziciju člana G17 plus.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović, ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Dame i gospodo, predsedavajući, uvažena gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pokušam da kažem nekoliko reči o ovom zakonu, da mi niko ne zameri, a najmanje ministar poljoprivrede, imam jedan kratak osvrt na stanje poljoprivrede u našoj državi, zamolio bih gospodina Vitoševića da to prošlo vreme i posebno cenu pšenice ne spominjemo, jer znamo da je ona bila problem, da tako kažem, svih vlada. Dosovska vlada...
Nije G17 plus tada učestvovao i nije gospođa Dulić bila u toj priči, ali znamo kolika je cena pšenice bila i tada, da se ona nije menjala ni posle tih oktobarskih promena koje ste pominjali, da je izvezena, pa uvožena po mnogo višoj ceni itd.
Hoću da kažem da je prošlo vreme bilo teško za naš narod i ta naša jadna poljoprivreda najviše je, rekao bih, dala danak tome.
Da se ne vraćamo tome, već da se okrenemo budućnosti i vidimo šta nam je činiti, da jedan važan resurs ove zemlje, a to je upravo ovo o čemu danas razgovaramo, to je zemljište, a samim tim i poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja, i određenim zakonim i polemikom koju vodimo dovedemo dotle da bude u funkciji razvoja jedne grane, kao što je poljoprivreda.
Danas kada razgovaramo o poljoprivredi, jer su tema dva, po nama socijalistima vrlo važna, zakona, i to zakon o poljoprivrednom zemljištu i zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti poljoprivrede, interesovanje šire javnosti, pa vidimo i predstavnika te šire javnosti ovde u parlamentu, pojačava se i pored činjenice (a mi socijalisti ocenjujemo to kao dobro u radu ovog ministarstva) da se pri donošenju određenog zakona sprovodi šira javna rasprava stručne javnosti, tako da se i ova dva zakona koja su danas pred poslanicima Narodne skupštine već duži period nalaze na oceni stručne javnosti.
Na početku takođe želim da kažem da mi socijalisti nismo zadovoljni tom zakonodavnom aktivnošću iz oblasti poljoprivrede, odnosno smatramo da Ministarstvo poljoprivrede nije ponudilo veći broj zakona, iako su planovi (bar ono što je kao plan dostavljeno skupštinskom Odboru za poljoprivredu) bili dosta ambiciozniji, ali prihvatićemo ovo što je gospođa ministar rekla – da nije najvažniji kvantitet, da je važniji kvalitet.
Ipak, ono što je Odboru dostavljeno kao plan rada, nažalost, u Skupštini se nije realizovalo. Znamo da nas iz mnogih oblasti očekuju zakoni, zakoni su potrebni; čini mi se da je danas zakazana javna rasprava zakona o zadrugarstvu. Iako za taj zakon nije zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, ipak mislimo da i Ministarstvo poljoprivrede mora i te kako da se uključi, naravno i resorni Odbor za poljoprivredu. Gospodin Rafailović je i na Odboru za poljoprivredu nekoliko puta inicirao i zalagao se da, ako se niko drugi ne seća iz Vlade, da li jedno ili drugo ministarstvo, Odbor inicira donošenje ovog zakona, jer je situacija, što se zadrugarstva tiče, teška.
Ono je, po našoj oceni, skromnoj, vrlo važno za funkcionisanje poljoprivrede, jer nije poljoprivreda Srbije samo poljoprivreda Vojvodine, gde su veliki posedi; poljoprivreda Srbije je i poljoprivreda uže Srbije, gde su mali posedi, gde su sitni proizvođači, gde je bez organizovanog okupljanja poljoprivrednika pojedinih specijalnosti jednostavno nemoguće da se funkcioniše.
Mi socijalisti smatramo da je iz oblasti poljoprivrede potrebno usvojiti mnogo veći broj zakona, jer su problemi u poljoprivredi veliki.
U zakonu o poljoprivrednom zemljištu kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona navodi se realizacija Strategije poljoprivrede Srbije. Ozbiljno smo se bavili u našim partijskim organima, o tome smo razgovarali sa gospođom ministrom na poslaničkoj grupi – iniciramo, tražimo, molimo da Strategiju poljoprivrede koju je usvojila Vlada, o kojoj se Odbor za poljoprivredu izjasnio pozitivno, znači predstavnici svih stranaka u tom odboru, da kažem bili smo jednoglasni, mislimo da bi ta strategija trebalo da bude predmet razmatranja i Skupštine, odnosno da Skupština razmatra Strategiju razvoja poljoprivrede.
Mislimo da bi se mnoge nedoumice koje postoje, eventualno i razlike, svele na manju meru, evo koristim i ovu priliku, mada je i gospođa Dulić rekla da nema ništa protiv da to bude i tema skupštinske rasprave, znači, apelujem da Skupština razmatra Strategiju i da se otklone mnoge nedoumice kod donošenja budućih zakona iz oblasti poljoprivrede, za koje, kako to gospođa Dulić često zna da kaže, ta strategija predstavlja kišobran.
Kada su u pitanju zakoni iz poljoprivrede, zašto je interesovanje javnosti veliko, a to se, kao što vidimo i iz današnje rasprave, vidi. Mislimo da su problemi u poljoprivredi veliki. Naravno, ne želim ovog puta da kažem da je isključivo odgovornost ovih ljudi koji sede ovde u prvom redu i ministra poljoprivrede. Problemi su akumulirani duži niz godina. Dozvolite mi da iskažem stav moje poslaničke grupe o trenutnoj situaciji u poljoprivredi. Naravno, pozdravljamo sve mere koje Ministarstvo čini da se ovo promeni.
Znači, od 2000. godine naovamo vodi se politika čiji je cilj da se uveze skoro sve za prehranu građana, a što Srbija inače proizvodi. Mi uvozimo danas, nažalost, dame i gospodo, da ne kažem sve, ali pobrojaću neke osnovne proizvode. Uvozimo čak i pšenicu, paradajz, krastavac, beli i crni luk, krompir, jabuke, kruške, meso, sve vrste mesnih prerađevina, mleko, slatkiše i druge konditorske proizvode, sokove itd. Jednom rečju, uvozimo sve što Srbija proizvodi ili bar može da proizvede.
Posledice svega toga po poljoprivredu i seljaka, a rekao bih i nacionalnu ekonomiju, velike su: seljak nema kome da proda svoje proizvode, a država odvaja stotine miliona dolara za uvoz hrane. Jedinu korist imaju uvozni lobiji, koji dobro zarađuju, nezasluženo se bogate zbog ovakve politike.
Privatizacija u poljoprivredi – naravno, znamo da odgovornost za to ne snosi Ministarstvo poljoprivrede, ali mislim da se ta situacija i te kako odražava na opšte stanje u poljoprivredi – odvija se kroz stečajeve, rasprodajom, prodajom u bescenje. Novi vlasnici krčme imovinu, a radnici u najvećem broju preduzeća nemaju nikakve koristi.
Poštovane dame i gospodo, seljaci su u celoj ovoj priči potpuno isključeni iz privatizacije, a oni su takođe učestvovali u stvaranju nacionalnog bogatstva zemlje.
Moram da kažem, prvobitni zakoni o privatizaciji, koje je donosila Socijalistička partija Srbije, odnosno imala odgovornost za njih, takođe seljake nisu tretirali. Mislim da to nije dobro.
Što se tiče samog zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, to je zakon koji je trebalo, po nama, mnogo ranije da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer zakon je potreban našoj poljoprivredi iz više razloga, to smo čuli ovde i od gospođe ministra, znači, donošenje poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, i to za teritoriju Republike, autonomne pokrajine i opštine.
Definiše zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uređenje poljoprivrednog zemljišta, korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Tu dolazimo do malog problema, uslovno rečeno, što se tiče nas socijalista. O tome smo razgovarali sa gospođom ministrom. Imamo određene dileme, da ne kažem strah od prodaje državne imovine, iako uvažavamo stav i ljudi koji se bave time, a i gospođe ministra, da je i u prethodnom zakonu takva mogućnost postojala.
Znači, plašimo se da jedan od najvažnijih resursa ove zemlje, znači poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, ne daj bože, po bagatelnoj ceni ode i proda se tajkunima koji, nažalost, kao što znamo, kroz privatizaciju velikih sistema, pre svega društvenog zemljišta u Vojvodini, dolaze do izuzetno krupnih poseda.
O tome je gospodin Mika Vlaović često govorio i na Odboru za poljoprivredu, da takve posede niko nikada nije imao u Vojvodini.
Kao poslanička grupa smo uložili jedan amandman, ministar to zna, gde tražimo da zakon eksplicitno kaže da se zabranjuje prodaja državnog zemljišta.
Imamo objašnjenje koje je razumno i koje možemo da shvatimo, ali su naše dileme, nemojte da nam zamerite, takve da, ne daj bože, neko to zloupotrebi, iako je jasno rečeno članom 1. da je taj proces prodaje državne zemlje nemoguć dok se ne izvrši proces restitucije.
Takođe, naš principijelni stav ovde, o tome će govoriti gospodin Hranislav Perić, što se tiče obrazovanja uprave za poljoprivredno zemljište – mislili smo, mada smo čuli podatke koji su nas malo demantovali, da je naše Ministarstvo poljoprivrede, u poređenju sa ministarstvima poljoprivrede zemalja u okruženju, koje imaju slične površine, znatno manje i da nas na neki način malo demantuje oko ovog.
Ovde je još jedna naša dilema i o tome ćemo da govorimo, iako smo dosta razgovarali i na poslaničkoj grupi i na neki način prihvatili objašnjenje gospođe ministra poljoprivrede.
Uložen je jedan amandman, o tome će gospodin Smiljanić da govori – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se u dugoročni zakup na 20 godina, bez javnog oglašavanja, sadašnjem korisniku zemljišta kada: sadašnji korisnik zemljišta uzima u zakup celokupnu površinu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; ako to poljoprivredno zemljište čini bazu reprolanca (ratarstvo - stočarstvo - prerada) i ako je sadašnji korisnik zemljišta vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, višegodišnjih zasada, ribnjaka i drugih proizvodnih objekata veće vrednosti na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup.
Zašto smo uložili ovaj amandman? Na neki način smo prihvatili objašnjenje ministra, ali ipak imamo veliki strah.
Ti veliki sistemi su, nažalost (to je činjenica, sa kojom mislim da će i ljudi iz Ministarstva i ministar da se slože), jedini koji trenutno u našoj zemlji imaju preradne kapacitete. Mislim da je veliki problem naše poljoprivrede vrlo nizak stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda.
Ako želimo (a mislim da u ovoj sali nema niko dilemu, posebno ljudi iz Ministarstva) da poljoprivredu dignemo na jedan viši nivo i pružimo mogućnost našim seljacima da valorizuju tu svoju proizvodnju na jedan viši način, bez preradnih kapaciteta toga, mislim da ćete se složiti sa mnom, nema.
Kažem, nažalost, veliki kombinati su u vrlo teškom položaju, nalaze se u procesu stečaja. Ti stečajevi obično dugo traju.
Samo ću da navedem primer iz mog kraja, koji je frapantan, koji možda nije ni za pominjanje, ali jednostavno je istina. Smederevski kraj je bio vinogradarski kraj.
On više to nije. Zašto? Zato što je Poljoprivredni kombinat "Godomin", nažalost, već duže vreme u velikim problemima. U okviru kombinata "Godomin" postojao je vinarski podrum. "Godomin" je u stečaju, ljudi su bili primorani, jer je jedini kapacitet bio...
Mi nemamo, nažalost, takve proizvođače, još to nije zaživelo; imamo u širem okruženju Krnjeva, postoje ti tzv. mali podrumi, što je apsolutno dobro. Ali, jednostavno, seljaci su svoje vinograde iskrčili, društveni vinogradi su zapušteni, ne obrađuju se već tri godine.
To je nešto što, sa čime će i gospođa Dulić da se složi, nije za ponos nikoga od nas ovde, a naravno ni ljudi iz Ministarstva, da je vinogorje koje ima izuzetno dugu tradiciju, koje je u skoroj prošlosti izvozilo čak i na područje SAD, uništeno.
Zato ostajemo pri ovom amandmanu, jer se plašimo da na ovakav način pocepamo te velike sisteme i možda zatvorimo, možda će to da bude za kraći period; možda će procesom privatizacije da dođu neki novi vlasnici, koji će možda i bolje da organizuju preradu i finalizaciju poljoprivrednih proizvoda od postojećih, slažem se sa tim, ali plašim se da trenutno možemo da dovedemo do toga da zbog nepostojanja kapaciteta, uništavanjem tih preradnih kapaciteta, ne možemo da dobijemo viši stepen finalnih proizvoda i da na takav način valorizujemo poljoprivrednu proizvodnju na bolji način od dosadašnjeg.
Pošto, nažalost, vreme ističe, pokušaćemo da kroz diskusije poslanika SPS-a i kroz amandmane kažemo nekoliko reči, vezano za ovu problematiku koju sam ovog puta načeo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, povreda Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, cenjene kolege, slažem se sa koleginicom koja je malopre rekla da treba zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine i želim da predložim da više ne idemo u rasprave na ličnom nivou.
Mislim da ova država već ima sudove, imala je i pre, oni će biti sve bolji.
Dakle, ako je bilo ko bilo šta uradio, pogotovo kada dođete na vlast, gospodo, najavljujete to, imaćete prilike da svakoga sankcionišete, ako je to uradio.
Mislim da za ovom govornicom to ne bi trebalo da radimo i želim da vratim raspravu na ono što je danas tema, odnosno na zakon.
Ono što me interesuje i što je za mene bitno, to je da dobijemo odgovor, i predlažem i tražim da napadate zakon sa svih strana ako zakon to ne obezbeđuje, dakle, da li ovaj zakon vraćanjem na upravljanje državnog zemljišta lokalnim samoupravama, opštinama, ispravlja jednu veliku nepravdu, a to je, recimo, oko mog sela hiljade hektara obrađuju neki ljudi, prodaju, davali su privatnicima od 1990. do 2000. godine menjajući loše zemljište za bolje i ljudi su dolazili do velikog bogaćenja. Ovako će lokalne samouprave moći da upravljaju time.
Drugo, tema koja je ovde najveća i gde će najviše amandmana biti, to je, recimo, pitanje PIK Bečeja, pitanje ostalih kombinata, dakle, da li ovaj zakon, a ja mislim da, sprečava da tajkuni dođu besplatno do državnog zemljišta. Da se ne lažemo, to zemljište, te kombinate će sutra neko kupiti, to će biti bogati ljudi; kolega Mašić i ja sigurno nećemo učestvovati na tenderima i aukcijama.
Da li treba da im omogućimo da dođu do tog zemljišta ili podržavanjem ovog zakona da sprečimo tajkune da do toga dođu, a zaostavštinu Bogdana Dunđerskog, velike istorijske ličnosti u istoriji Srbije i Vojvodine, dobije onaj kome je on zaveštao, dakle Matica srpska.
To je drugi deo priče, to je ispravljanje druge nepravde i vraćanje zemljišta onima koji su bili vlasnici.
Treća stvar koja je za mene veoma bitna, to je da li ovaj zakon u prvom članu kaže da stranci ne mogu biti vlasnici, ni fizička, ni pravna lica ne mogu kupovati zemljište. Dakle, da to raspravimo i da javnost bude svesna, da bude jasno da li ovaj zakon to radi, a ja tvrdim i svi tvrdimo sa ove strane da ovaj zakon upravo to omogućava.
Samo da se jednom rečenicom osvrnem na kredite. Nemojte zaboraviti nijednog trenutka da je 55.000 ljudi dobilo kredite. To je velika stvar i o tome možemo pričati. Otvorite slobodno tu temu.
Reći ću vam samo ovo, sada idem u Obrenovac, gde dolazi delegacija iz Norveške, danas je tema zemljište za dva hektara staklenika za Poljoprivrednu školu u Obrenovcu, koju Dragan Marković, kod Termoelektrane, sadašnji direktor, ne da Poljoprivrednoj školi, a to je državno vlasništvo.
U opštini se svi radujemo, jer ćemo upravo usvajanjem ovog zakona moći, u dogovoru sa Ministarstvom, da Poljoprivrednoj školi omogućimo ta dva hektara i da donatorski podignemo dva staklenika gde će deca učiti kako da se bave hortikulturom, povrtarskom i drugom proizvodnjom u tim objektima.
Dakle, hajde da pričamo o temi, a lične animozitete razumem, dnevnopolitički događaji su odveli u tom pravcu i predlažem da sa te teme skrenemo i napravimo što bolji zakon.