Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ovaj zakon, ne zato što smo protiv slobodnih zona, već ima nekoliko razloga zašto ćemo glasati protiv.
Prvi je: kada je pisan zakon, bez želje da nekoga uvredim, zakon je tehnički loše urađen. Dakle, ima mnogo tehničkih nedostataka, mnogo toga je nedorečeno u samom zakonu.
Evo, pre nekoliko minuta je pomenuto, u članu 14. u stavu 1. se kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa."
Mislim da zakonski mora da bude regulisano koji su to predstavnici nadležnih organa, i nije samo da ministar daje formalno saglasnost, nego on daje saglasnost na predlog komisije koju on obrazuje.
Dakle, ministar obrazuje komisiju i daje saglasnost na njen predlog. Nema potrebe za takvom komisijom, jer će on to odraditi i bez nje. Znači, organ izvršne vlasti je tu nadležan.
Možemo da pogledamo i kada je u pitanju uprava za slobodne zone. Znači, obrazuje se uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Ko sada imenuje direktore i na čiji predlog? Hoće li to opet da bude neka komisija koja se obrazuje iz nadležnih organa ili će jednostavno ministar nadležan za poslove finansija dekretom da imenuje direktora, ili će to da radi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko će da imenuje direktora?
To su stvari tehničke prirode, ali izuzetno važne u ovoj oblasti, jer iskustvo koje imamo sa vama od kada ste na vlasti je da vi jedino možete da vladate onako kako je u interesu građana samo ako ste zakonski sprečeni i ako zakoni nisu nedorečeni i ne mogu široko da se tumače.
U članu 17. kaže se: "Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe. Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja." Tu se podrazumeva verovatno neki tehnološki postupak.
"Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja."
Sada izvinite, gospodo, ovo je ipak previše široko tumačenje, pogotovo u ovom poslednjem stavu, jer roba koja se ispituje, atestira i marketinški prezentira na teritoriji Republike Srbije napušta definitivno slobodnu zonu.
Da li je nekim posebnim zakonom regulisano koliko to može biti robe?
Recimo, Zakonom o porezu na dodatu vrednost kaže se – ministar nadležan za poslove finansija će doneti uredbu koja će da dozvoli koliko to robe može da bude iskorišćeno u reklamne svrhe, svrhu poklanjanja, reprezentacije itd. Da li ima to negde ovde? Nema.
Da li pišu rokovi u kojima treba roba da se vrati u slobodnu zonu ili iz slobodne zone da se vrati na teritoriju Republike? Ne.
Imamo sada zakon u proceduri o deviznom poslovanju koji kaže – ako u roku od 180 dana za robu koju izveze sa teritorije Republike ne donese devize u zemlju kazniće se čak i kaznama zatvora, ili ako je platio unapred robu, a nije uvezao u roku od 180 dana kazniće se kaznom itd. Toga nema. Ko nama garantuje da će to da se vrati nazad tamo odakle je i steklo određenu povlasticu? Nigde.
Kakvo nam je iskustvo sa vama? Evo kakvo, da se vratimo malo na onu aferu oko štete koja je naneta Elektroprivredi i NIS-u. Reč je o mazutu koji je kupljen od NIS-a za potrebe izvoza.
Bio je oslobođen svih poreza, svih dažbina, sačekao je tri ili četiri meseca u carinskom skladištu i nije napustio teritoriju Republike. Samo je promenio deklaraciju, postao je uvozni mazut i naplaćen je po dva ili tri puta većoj ceni nego što je nabavljen, pa je čak i carina zaračunata, koja nikada nije stvarno obračunata i prikazana carinskim organima.
Tako to izgleda kada se zloupotrebljava neko pravo. Gde su akteri te afere? Na slobodi. Ko je za to kriv? Vlast. Ko sprovodi ovaj zakon? Ta ista vlast.
Zato, kada su ovakvi zakoni u pitanju, gde su moguće zloupotrebe, zakoni ne smeju da budu tehnički nesavršeni i nedorečeni.
Ili, kažete da je Uprava carine nadležna jednim delom za kontrolu ovog zakona, znači, sva roba koja uđe i izađe predaje se Upravi carine.
Zašto još uvek navodno postoji monopol Republike Srbije, odnosno NIS-a na preradu nafte i naftnih derivata? Obrazloženje za takvu jednu uredbu je bilo da država u to vreme još uvek kriminalizovanu, korumpiranu carinu ne može da kontroliše, pa iz tih razloga uvodi jednu takvu uredbu. To je ta ista carina, nije se ona bitno menjala.
Šta je sa određenim firmama koje su, pod izgovorom da uvoze polovnu i neispravnu robu, mimo carinskog postupka uvozile i plasirale na teritoriju Republike Srbije kao robu široke potrošnje, a niko nikada nije ni jednim jedinim postupkom utvrdio da je reč o polovnoj robi i tehnički neispravnoj?
Čak su oni koji su sprečavali da se takva kontrola uradi i dan-danas na odgovarajućim visokim funkcijama u carinskoj upravi.
Zašto nadležni carinski organ u takvom slučaju ne postupi po službenoj dužnosti, pa napiše krivičnu prijavu, nego prosledi u MUP, a tamo se gurne negde u fioku i ostane?
Tako izgleda kada vi sprovodite zakon.
Zato SRS ne veruje vama da ćete jedan ovako tehnički nedorečen zakon, koji može široko da se tumači, da sprovodite u skladu sa onim namerama koje ste proklamovali ovde u ovom obrazloženju. Čini mi se da će namere i interesi biti isti kao interesi onih koji su manipulisali i strujom, i naftom, i naftnim derivatima, i uvozom naftnih derivata i prodajom ove robe, navodno polovne ili tehnički neispravne. To su razlozi zašto SRS neće glasati za ovakav vaš zakon.
