Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Živodarka Dacin i Nikola Novaković.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan od važnih zakona koji omogućava fiskalnu decentralizaciju – Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave. Kao što znate, postoji opravdan zahtev opština i gradova i vas narodnih poslanika da se izvrši fiskalna decentralizacija i da se više nadležnosti i sredstava poveri lokalnim samoupravama, da se što više odlučuje na lokalnu, a ne na centralnom nivou. Ovaj zakon konačno to omogućuje.
Sećate se da smo mi obećali da ćemo, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, napraviti zakon koji će omogućiti daleko transparentnije planiranje prihoda lokalnih budžeta i koji će sasvim sigurno onemogućiti bilo čiju arbitrarnost pri dodeli transfernih sredstava opštinama.
Moram da kažem da je najveći deo ovog zakona urađen od strane Stalne konferencije gradova i opština. Ministarstvo finansija je prepustilo potpunu inicijativu Stalnoj konferenciji gradova i opština, smatrajući da oni koji žive na lokalu najbolje znaju šta su lokalni problemi, tako da suštinski, u krajnjoj fazi, mi smo prihvatili sve najvažnije predloge Stalne konferencije gradova i opština, a bila je održana i javna rasprava.
Na kraju, ovaj predlog zakona koji je pred vama predstavlja rezultat usaglašenih stavova između Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, s jedne strane, i Stalne konferencije gradova i opština, s druge strane.
Želim da kažem da je u odnosu na 2000. godinu dosadašnji sistem finansiranja obezbedio realni rast prihoda jedinica lokalne samouprave za preko dva puta. Time želim da kažem da je učešće lokalne samouprave u bruto domaćem proizvodu povećano sa 3,8% u 2000. godini na 6,6% u 2004. godini.
Međutim, problem u dosadašnjem sistemu finansiranja bio je neravnomeran razvoj različitih opština i gradova. Naime, najveći rast zabeležen je kod fiskalno najjačih opština i gradova, a najmanji kod fiskalno najslabijih. Tako su stvorene velike razlike.
Kod ustupljenih izvornih prihoda razlika između fiskalno najjače jedinice lokalne samouprave, a to je Novi Sad, i fiskalno najslabije, a to je Bojnik, jeste čak 16 puta. Nakon dodele transfera ta razlika je svedena na 9,5 puta u 2005. godini. Međutim, i dalje je, po sadašnjem sistemu finansiranja, razlika između fiskalno najjače i najslabije opštine 9,5 puta, bez obzira što smo transferima pokušali da ujednačimo i da smanjimo te razlike.
U tom smislu smo primenili ovde preporuku Saveta Evropa i tzv. "Robin Hud" metodom preraspodelili deo sredstava od bogatih gradova i bogatijih opština ka siromašnim opštinama. To je osnova ovog zakona, dakle, po osnovu precizno utvrđenih kriterijuma koje je stoprocentno napravila Stalna konferencija gradova i opština. Ministarstvo finansija nije uopšte učestvovalo u izradi kriterijuma, već smo prihvatili sve ono što je Stalna konferencija gradova i opština dala. Oni su dali kriterijume za utvrđivanje stepena razvijenosti pojedinih opština i mi smo to prihvatili. Na bazi takvog modela smo omogućili preraspodelu značajnog dela sredstava od bogatijih opština, pre svega od gradova Beograda i Novog Sada, ka fiskalno siromašnijim opštinama.
Ako pogledate situaciju na primeru 2005. godine, gde je Zakonom o budžetu utvrđeno 15,4 milijarde dinara za finansiranje lokalne samouprave, kada bi ovaj zakon važio u ovoj godini, a on važi od 1. januara 2007. godine, onda bi 99 opština dobilo veća transferna sredstva po ovom zakonu, to su siromašnije opštine, sva četiri grada bi imala smanjenje transfera, pri čemu najveće Beograd i Novi Sad, dok bi 42 opštine zadržale potpuno isti nivo transfera kao i u ovoj godini. Radi se o natprosečno razvijenim opštinama.
Šta je suština zakona i u čemu je njegova prednost u odnosu na dosadašnji sistem finansiranja?
Prvo, ovaj zakon omogućava potpunu predvidljivost u planiranju prihoda lokalne samouprave, jer do sada je transfer lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta određivan posebnim godišnjim zakonom. Ukoliko se usvoji ovaj zakon, više neće biti potrebe da se donose posebni godišnji zakoni, s obzirom da je u ovom zakonu tačno utvrđen parametar transfera ka lokalnim samoupravama, u iznosu od 1,7% bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.
Drugim rečima, zakon određuje obim transfera lokalnim samoupravama, a kriterijumi u zakonu određuju distribuciju po pojedinom opštinama.
Drugim rečima, više niti Skupština, niti Ministarstvo finansija, niti Vlada, više niko ne može uticati na preraspodelu transfernih sredstava, već samo objektivni pokazatelji razvijenosti.
Ako se fiksira, kao što je u zakonu fiksirano, da se svake godine automatski 1,7% bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine transferiše lokalnim samoupravama, time se definiše obim sredstava.
Ukoliko se po ovim kriterijumima objektivno sagleda stepen razvijenosti, onda se samo svake godine pomeraju relativni nivoi razvijenosti jedne opštine u odnosu na drugu, a odluke o tome se objavljuju u memorandumu u budžetu.
Međutim, ključnu ulogu ima komisija za praćenje finansiranja sistema lokalne samouprave, koja se sastoji od 11 članova, od kojih pet članova čine predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, koji na taj način mogu pratiti kako se ovi parametri koji su postavljeni u zakonu konkretno odražavaju na pojedine transfere za konkretne opštine.
Dakle, prva odlika ovog zakona jeste predvidljivost i omogućavanje sigurnijeg srednjoročnog i dugoročnog planiranja budžeta opština.
Takođe, druga karakteristika ovog zakona jeste efikasniji sistem ujednačavanja, odnosno preraspodele sredstava od bogatijih ka siromašnim opštinama.
Ukoliko posmatramo 2005. godinu i opredeljene transfere u iznosu od 15,4 milijardi dinara, ovaj zakon suštinski vrši preraspodelu 2,8 milijardi dinara, od čega u prvoj godini primene 2,1 milijardu, a ostatak postepeno u naredne tri godine.
Drugim rečima, 2,1 milijardi dinara se preraspodeljuje od četiri grada, Beograda i Novog Sada pre svega, a nešto manje od Niša i Kragujevca, ka svim ostalim lokalnim samoupravama, a pre svega ka ovih 99 lokalnih samouprava. Mi smo dali i analizu koliko bi koja konkretna opština dobila sredstava ove godine, da je ovaj zakon usvojen prošle godine.
Dakle, napravili smo jednu analizu, pod pretpostavkom da su transferi 15,4 milijardi dinara.
Međutim, imajući u vidu kretanje bruto domaćeg proizvoda u prošloj godini, vi i sami znate da je bruto domaći proizvod prošle godine porastao 6,5%, to znači da će transferi u narednoj godini biti značajno iznad 20 milijardi dinara.
Kada neko računa koliko će koja opština konkretno dobiti u narednoj godini, treba da pođe od procene bruto domaćeg proizvoda iz prošle godine, koji je 6,5% veći nego u onoj prethodnoj, što znači da 21-22 milijarde dinara bi trebalo, prema prvim procenama, da iznose ukupni transferi za 2007. godinu za opštine u Srbiji.
Inače, kada govorim o ovom procentu 1,7% bruto domaćeg proizvoda, kako smo odredili taj procenat? Pošli smo od toga da su ovi transferi, koje smo dali u Zakonu o transfernim sredstvima u 2004. godini, činili oko 0,8% bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, imajući u vidu da se pred vama nalazi zakon o snižavanju poreza na plate, a imajući u vidu da lokalne samouprave ostvaruju 40% od ukupnog prihoda koji se ostvaruje od poreza na dohodak, onda smo proračunali da se sa 1,7% vrši ne samo kompenzacija, već i povećanje obima transfera lokalnim samoupravama.
Suštinski, da nije bilo promene ovog zakona, koji je sada pred Skupštinom, o smanjenju poreza na plate, planirani transfer, kako smo proračunali, bio bi 1,175% bruto domaćeg proizvoda u odnosu na 0,8%, koliko je bilo, dakle nekih 0,4% poena bruto domaćeg proizvoda se zapravo povećavaju transferi opštinama. Međutim, na kraju smo stavili da je to 1,7%, s obzirom da računamo na gubitak koji će opštine, zajedno sa republičkim budžetom, imati zbog smanjenja poreza na plate, makar u prvoj godini, s obzirom da kasnije očekujemo da će se uz manje poreze više ljudi prijavljivati pa će se taj gubitak kasnije kompenzirati.
Moram da kažem da je predlog Stalne konferencije gradova i opština bio da ovaj ukupan obim transfera bude na nivou 1% bruto domaćeg proizvoda. Ovo je više od onoga što je bilo u originalnom zahtevu Stalne konferencije gradova i opština.
Što se tiče drugih važnih karakteristika ovog zakona, porez na imovinu se ovim zakonom po prvi put definiše kao izvorni prihod lokalne samouprave. I do sada je lokalna samouprava ubirala 100% sve prihode koji su nastali naplatom poreza na imovinu, međutim to je bio preneseni prihod. Sada to postaje izvorni prihod lokalne samouprave.
Ono što je važno, skupština jedinice lokalne samouprave ima slobodu da utvrdi visinu stope poreza na imovinu, ali maksimalno do najviše stope koja je propisana sistemskim Zakonom o porezu na imovinu. Drugim rečima, jedna, druga, treća opština mogu da se takmiče i snižavaju stope poreza na imovinu ukoliko smatraju da će na taj način privući ljude da investiraju u tu opštinu ili da tu žive, tako da neko može da uvede i nultu stopu poreza na imovinu ukoliko želi. To je sada u potpunosti odluka lokalne samouprave. Jedino se limitira maksimalni nivo stope, a on se limitira Zakonom o porezu na imovinu, koji donosi Republička vlada.
Na ovaj način lokalna samouprava dobija više instrumenata u konkurentnosti i pokušaju da bude bolja od neke druge lokalne samouprave.
Takođe, ovaj zakon definiše, između ostalog, šta su to lokalne komunalne takse, koje su to lokalne komunalne takse. Ovo ističem posebno zato što postoji jedno specifično rešenje u članu 15. Naime, ovaj zakon definiše 16 vrsta različitih lokalnih komunalnih taksi, a prve tri u ovom zakonu su: isticanje firme na poslovnom prostoru, isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora i držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina. Dakle, to su i do sada bile lokalne komunalne takse. Specifičnost je da sada lokalne samouprave nemaju pravo da neograničeno dižu nivo tri lokalne komunalne takse, već samo do maksimalnog nivoa koji utvrđuje Vlada na predlog komisije za finansiranje lokalne samouprave, u kojoj sede i predstavnici lokalne samouprave.
Drugim rečima, ne može se dozvoliti da lokalna samouprava neograničeno podigne neku od ove tri takse i na taj način onemogući poslovanje nekog privrednog subjekta; dakle, ne može bilo ko, kako mu padne na pamet, ukoliko je neka firma uspešna, da mu samo podigne, nakon što vidi da je firma uspešna, komunalnu taksu i da ga na taj način oporezuje.
Dakle, maksimalni nivo taksi će se znati, a lokalne samouprave mogu da idu od nule, pa do maksimalnog nivoa kod ove tri, dakle firmarina i ispisivanje firme, kao i taksa za držanje motornih drumskih i priključnih vozila. Dakle, tu se daje plafon.
Lokalne samouprave mogu da idu niže, ali ne više od plafona koji će zajednički utvrđivati komisija za finansiranje lokalne samouprave i Vlada. To je takođe bitna novina.
Što se tiče tehnike kako se sada u ovom zakonu određuje ukupan obim transfera opštinama i gradovima, u memorandumu u budžetu se konstatuje koliki je nivo bruto domaćeg proizvoda bio u prethodnoj godini i na osnovu toga 1,7% bruto domaćeg proizvoda se opredeljuje u Zakonu o budžetu.
Faktički, kada se usvoji ovaj zakon nema više potrebe čak ni za raspravama koliko sredstava se daje, jer prosto će objektivni kriterijumi određivati ukupan obim.
Naravno, tu će sve vreme sedeti predstavnici ove komisije za finansiranje lokalne samouprave, koja će biti formirana 45 dana nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Isto tako, komisija za finansiranje lokalne samouprave ima zadatak da stalno analizira kriterijume i merila za dodelu nenamenskih i funkcionalnih transfera i da prati kako se utvrđuje prema pojedinim lokalnim samoupravama, takođe da analizira programe za dodeljivanje namenskih transfera, uključujući postupke dodeljivanja i kriterijume za izbor, zatim da prati vertikalnu i horizontalnu ujednačenost sistema, stepen zaduženosti jedinica lokalne samouprave i ima obavezu da priprema godišnji izveštaje i da ih dostavlja najkasnije do 30. maja za prethodnu budžetsku godinu.
Takođe, ova komisija ima zadatak da priprema predloge za izmenu i poboljšanje sistema finansiranja lokalne samouprave.
Ministarstvo finansija je dužno da komisiji i Stalnoj konferenciji gradova i opština dostavlja podatke o prihodima i rashodima svih jedinica lokalne samouprave za prethodnu godinu, a najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Šta se dobija primenom ovog zakona? Napravili smo simulaciju na podacima iz 2005. godine; kao što sam već rekao, 99 lokalnih samouprava imalo bi znatno veća transferna sredstva.
Daću vam pojedine primere. Primera radi, Bogatić bi imao 2,7 puta veće transfere, Bojnik 2,5 puta, Knić 2,6 puta, Lučani 2 puta, Malo Crniće 2,4 puta, Rekovac 2,3 puta, Vladimirci 2,3 puta, Žabari 2,7 puta, Žitorađa 2,4 puta, Kovačica 2 puta, Žabalj 2,4 puta, Žitište 2 puta. Dao sam primer nekih siromašnijih ili manje razvijenih opština, koje po osnovu ovog zakona značajno uvećavaju svoje budžete. Nijedna druga opština ne gubi u relativnom smislu prihode.
Naprotiv, kako se povećava ukupan obim transfera, a već sam rekao da će biti povećan na 21 ili 22 milijarde u sledećoj godini, sve druge lokalne samouprave povećavaju, ali 99 u relativnom i u apsolutnom smislu povećava, 44 zadržavaju iste, u relativnom smislu, transfere budžeta, dok kod četiri grada dolazi do smanjenja transfera, i to kod Beograda za milijardu i 700 miliona dinara prema podacima za prošlu godinu, dakle govorim u relativnom smislu, Novi Sad za 355 miliona dinara, Kragujevac 114 miliona dinara i Niš 30 miliona dinara. Svi ovi podaci po svim opštinama dati su vam u prilogu.
Šta je konačna posledica primene ovog zakona? To je smanjenje raspona između fiskalno najjače i fiskalno najsiromašnije opštine sa postojećih 9,5 puta na 5,6 puta. Dakle, ovim zakonom nismo uspeli da u potpunosti stvari ujednačimo, ali već sam rekao da je sada bez transfera za ujednačavanje razlika 16 puta, pa smo je sveli na 9,5 puta i ovim zakonom se ona svodi na, u ovom trenutku relativno prihvatljivih, 5,6 puta; konkretno, to je Novi Sad prema Doljevcu. To tako ispada kada se preračuna.
Dame i gospodo, zahvaljujem na pažnji. Želim da kažem da, što se tiče poreza na imovinu, pripremamo zakon o decentralizaciji poreske uprave, a u ovom zakonu se daje mogućnost lokalnoj samoupravi da počevši od 1. decembra ove godine počne da preuzima radnike i sredstva republičke poreske administracije i da sama počne da naplaćuje lokalne poreze, uključujući i porez na imovinu.
Ovo za sada nije obaveza, već mogućnost, jer se daje rok do 31. decembra 2008. godine da se u potpunosti preuzme lokalna poreska administracija. Ideja je da kada vršimo fiskalnu decentralizaciju ovim zakonom i fizički naplata bude u rukama lokalne samouprave za lokalne poreze, da se republička administracija bavi naplatom republičkih poreza i carina, a da se lokalna administracija bavi naplatom lokalnih poreza.
Na taj način će biti više motivacije da se naplati porez na imovinu kod onih građana koji taj porez nisu prijavili, da se evidentira, a mi ćemo biti spremni da od 1. decembra prebacimo one ljude za koje potpišemo odgovarajuće protokole i ugovore sa lokalnim samoupravama, uključujući i opremu koju oni koriste, da oni postanu radnici lokalnih samouprava.
Kažem opet, to nije obaveza, one opštine koje su spremne mogu da preuzmu već od 1. decembra ove godine, a one koje nisu mogu da zaključe sa Poreskom upravom poseban ugovor da Poreska uprava u njihovo ime vrši tu naplatu, ali ne kasnije od 31. decembra 2008. godine.
Takođe, daje se mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumno preneti ovlašćenja za obavljanje poslova na jednu od jedinica lokalne samouprave.
Drugim rečima, ako postoji jedna jača opština, a okolo su neke slabije, mogu se dogovoriti, pa da samo jedna jedinica to radi i da se na taj način racionalizuju resursi.
Dakle, hvala na pažnji. Ovim je i obećanje koje smo dali, da ćemo izvršiti fiskalnu decentralizaciju, ispunjeno.
Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničke grupe SPS.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, SPS pozdravlja svaki napor Vlade Republike Srbije i svakog državnog organa da se jedinicama lokalne samouprave obezbede potrebna sredstva za funkcionisanje, odnosno da lokalna samouprava može na adekvatan način da izvrši sve svoje obaveze, vezano za poslove koje joj zakon propisuje.
Mislimo da je dobro što će se doneti ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave, iz prostog razloga što će se na ovaj način preraspodelom sredstava objektivno poboljšati položaj jednog velikog broja opština u Srbiji i time dati mogućnost da opštine bolje funkcionišu i građani budu zadovoljni.
Ovo govorim, ne bez razloga, jer lokalna samouprava ima to svojstvo da je prvi i osnovni nivo na kome građani, da tako kažem, osećaju uticaj države, ne znajući da je to lokalna samouprava i možda u velikoj meri ne razumevajući razliku između jednog i drugog; oni svoj odnos prema državi i formiraju primarno zavisno od načina funkcionisanja lokalne samouprave i znaju često da daju ocene o državi, govoreći suštinski o lokalnoj samoupravi.
Zato je važno da lokalna samouprava ima potrebna finansijska sredstva, jer je obim poslova koje Zakon o lokalnoj samoupravi pripisuje opštinama izuzetno veliki.
Reč je o velikom broju složenih poslova i pitanje je koliko opštine u Srbiji mogu da odgovore tom poslu.
Ovo govorim jer postoji velika razlika u ekonomskoj razvijenosti opština u Srbiji, odnosno jedinica lokalne samouprave, jer negde gde ima novca, ima ga jako malo, troši se na kašičicu, a negde novca ima u izobilju, troši se na svakojaki način, a ja ću posle govoriti o nekim primerima rasipanja novca na nivou lokalne samouprave.
Negde, verovali ili ne, ima predsednika opština koji imaju veća primanja od narodnih poslanika.
Primera radi, ministar je malopre pomenuo jednu od opština koja uvećava prihod; pre dva i po meseca, kada sam bio kod svojih kolega stranačkih, oni su mi saopštili podatak da, primera radi, predsednik opštine u Vladimircima prima izuzetno visok lični dohodak, veći nego što su primanja poslanika.
Ovo govorim zato što se unutar tog sistema dešavaju čudne stvari i o tome treba voditi računa i govorim iz razloga što bih želeo da ministar, kada bude našao vremena, odgovori nama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da li Ministarstvo finansija ima neke podatke o tome koja su primanja predsednika opština ili predsednika SO, da li postoji taj podatak, s obzirom da govorimo o finansijskim stvarima, o funkcionisanju lokalne samouprave, da li postoji neki pokazatelj kako se kreće, koji je dijapazon primanja predsednika opština.
Bilo bi zanimljivo takođe čuti koliko primaju direktori javnih preduzeća u opštinama, da čujemo i kako to funkcioniše, odnosno koji je to obim njihovih sredstava, da bi se videlo da li baš svi dele sudbinu lokalne samouprave koju predstavljaju ili imamo slučaj, kao što je to obično, da u nerazvijenim lokalnim samoupravama nema sredstava za funkcionisanje lokalnih samouprava, a zato ima za predsednika opštine i slično.
Moram da vas podsetim da Zakon o lokalnoj samoupravi... Znači, ovde je meni poenta, a ministar je vrlo detaljno govorio o preraspodeli sredstava, a ja bih želeo da skrenem pažnju na jednu drugu dimenziju, na efekat ovog zakona, odnosno da li ima dovoljno sredstava i posle ove preraspodele, za funkcionisanje lokalne samouprave kako to treba.
Znate kako, država bi trebalo, ne kažem, mi socijalisti smatramo da treba, ali ovde je reč o tome da bi država morala preraspodelom da omogući isti nivo usluga na nivou lokalne samouprave za svakog građanina Srbije, nezavisno od opštine gde se rodio, živi i radi.
Ne možemo dozvoliti ili bar ne bi trebalo, to pojedinci i političke stranke mogu, ali država ne bi smela da dozvoli da ta ekonomska nerazvijenost utiče na kvalitet života građana.
Postavlja se logično pitanje da li svi građani u Republici Srbiji imaju isti nivo usluga, vezano za obrazovanje, zdravstvo, kulturne potrebe, kvalitet predškolskih ustanova, da li se finansiraju neki poslovi u lokalnoj samoupravi i u kojoj meri.
Ovo pominjem zato što Zakon o lokalnoj samoupravi vrlo detaljno i opširno govori o poslovima lokalne samouprave. Samo ću pomenuti nekoliko, primera radi, opština ima obavezu da uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim putevima; osniva ustanove u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije i socijalne zaštite; organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu; organizuje zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda; donosi osnove zaštite poljoprivrednog zemljišta; uređuje način korišćenja i upravljanja izvorima; uređuje, odnosno obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, što je izuzetno važno, prečišćavanje i distribuciju vode, proizvodnju i snabdevanje toplom vodom, gradski prevoz, prigradski prevoz, održavanje čistoće u gradovima, naseljima, održavanje deponija, uređivanje i održavanje i korišćenje pijaca, parkova, zelenih površina, javnih parkirališta, javne rasvete, određivanje i održavanje grobalja, kao i druge organizacione i materijalne uslove za njihovo obavljanje.
Pomenuo sam samo nekoliko od poslova, a verujte, ima ih mnogo, pobrojano je 35 obaveza lokalne samouprave. Postavlja se logično pitanje da li će ovom preraspodelom sredstava, koja je dobra, biti dovoljno sredstava za funkcionisanje lokalne samouprave.
Ovo govorim i u kontekstu jednog drugog zakona koji je donet 1995. godine, Zakona o nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije za period do 2005. godine. U tom zakonu su kao nedovoljno razvijene opštine pobrojane, između ostalih: Bujanovac, Petrovac, Golubac, Ražanj, Bojnik, Žagubica, Bosilegrad, Medveđa, Kučevo, Gadžin Han, Mali Zvornik, Osečina, Mionica, Sjenica, Crna Trava, Krupanj, Prijepolje, Ljubovija, Rekovac, Leposavić, Vlasotince, Merošina, Trgovište, Surdulica, Lebane, Babušnica, Kuršumlija, Blace, Brus i Žitište.
Među njima najnerazvijenije opštine tada, evidentirano u zakonu, jesu Preševo, Žitorađa, Bujanovac, Bojnik, Gadžin Han, Bosilegrad, Medveđa, Tutin, Crna Trava, Trgovište, Žagubica i Kuršumlija. Pošto se ovde govori o kriterijumima i o delovima opština koje treba razvijati i slično, zakon kao zakon vrlo je detaljan, voleo bih da čujem, ako je moguće, da li je u toku 10 godina bilo prelaska ovih opština iz jedne u drugu kategoriju, iz najnerazvijenijih u nedovoljno razvijene ili u one koje se ne smatraju nedovoljno razvijenim opštinama.
Mislim da bi to bilo interesantno čuti ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije baš danas kada govorimo o finansiranju lokalne samouprave i ministar će verovatno odgovoriti na to.
Zapazio sam jednu za mene čudnu stvar, a verovatno ministar ima logičan odgovor na to, ali za mene je čudno. U ovom dokumentu koji smo danas dobili u Narodnoj skupštini Republike Srbije u Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave, gde se govori o postojećem sistemu i novim rešenjima, video sam da je za tri opštine koje spadaju u najnerazvijenije zadržan isti nivo sredstava: Crna Trava, Surdulica i Žagubica.
Moram reći da je za mene to čudno. Ja odgovora logičnog nemam, zato i postavljam ministru, jer ne verujem da su oni uspeli da naprave neki značajniji pomak u ekonomskom razvoju u proteklih 11 godina od početka primene ovog zakona. Ne verujem da je situacija u tim opštinama dobra.
Kako se sve opštine razlikuju, pomenuću i podatke koji su pre neki dan objavljeni u jednom dnevnom listu. Primera radi, prosek neto zarada u Srbiji je sada 19.670 dinara. Šest najviših proseka u Srbiji su: Beočin 28.500, Kosjerić 27.100, Lajkovac 26.000, Apatin 25.600, Beograd 25.000, Vršac 23.600. Šest najnižih proseka u Srbiji su: Svrljig 6.900, Bela Palanka 7.300, Leskovac 7.300, Bojnik 8.000, Vlasotince 8.200 i Medveđa 8.600. Mislim da ove podatke vredi pomenuti, jer oni govore o stanju u lokalnim samoupravama.
Inače, generalno lokalna samouprava ima brojnih problema. Mislim da je i postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi napravio sijaset problema sa stanovišta funkcionisanja lokalne samouprave.
Postojećim Zakonom o lokalnoj samoupravi stvorili smo jedan različit sistem, ako se to može nazvati sistemom, u lokalnoj samoupravi: stvorili smo jedan mini predsednički sistem na lokalnom nivou, čoveka prvog, većinski izabranog, i imamo izabrane odbornike po proporcionalnom izbornom sistemu.
Praktično smo učinili da predsednik opštine ima velike ingerencije, da u slučaju kada ne postoji saglasnost stranačka u skupštini opštine i predsednika, onda to dovodi suštinski do nefunkcionisanja lokalne samouprave.
Onda se, verovali ili ne, dešava da predsednik opštine, kao neko ko je po zakonu nadležan da raspolaže budžetom, jednostavno iz stranačkih razloga, s obzirom da je on naredbodavac za izvršenje budžeta po članu 41. Zakona o lokalnoj samoupravi, ne želi da stavi svoj potpis i da se novčana sredstva prenesu za funkcionisanje lokalne samouprave. Ali, i to je Srbija. To samo govori koliko ima problema u lokalnoj samoupravi i da ovaj postojeći zakon treba menjati.
Na kraju krajeva, videli ste i ove serije ponovnih raspisivanja izbora na lokalnom nivou, bilo da je reč o predsedniku opštine ili o raspuštanju skupštine opštine usled neuspele inicijative, pa raspisivanje izbora za odbornike skupštine opštine, to govori da ne valja Zakon o lokalnoj samoupravi.
To jeste deo ove priče i danas ga samo treba pomenuti. Ne valja Zakon o lokalnoj samoupravi i treba ga menjati kao i zakon o lokalnim izborima, jer suštinski, dok se odvijaju izbori, bilo za predsednika, prvo šest meseci traje kampanja za izbore za predsednika opštine, pa ta inicijativa ne uspe, pa onda još nekoliko meseci za skupštine opštine za odbornike, a za to vreme lokalna samouprava propada i građani trpe.
Da ne pominjem da je umanjena i uloga građana u lokalnoj samoupravi, da su ti oblici neposrednog učešća građana u vršenju poslova lokalne samouprave apsolutno stavljeni u drugi plan, da je uloga odbornika praktično svedena na glasačku mašinu, da je polazeći od analogije koja je napravljena u vezi sa odlukom Vrhovnog suda da mandati pripadaju poslanicima to preneto i na lokalni nivo.
Tako su se pojedini odbornici u skupštinama opština, nezavisno od toga što su predloženi od strane stranaka i političke stranke su vodile kampanju za njihov izbor, sa časnim izuzecima, zbog ove odluke Ustavnog suda, pojavili kao vlasnici svog mandata, prešli na neku stranu i izazvali haos u funkcionisanju lokalne samouprave.
To je objektivno sijaset problema. Još kada dodate da li ima dovoljno sredstava, onda možete videti kako je teško građanima na nivou lokalne samouprave, pogotovo ako žive u nekoj ekonomski nedovoljno razvijenoj opštini.
Treba pomenuti još jednu stvar. Pitao sam gospodina ministra da li ima podatke o primanjima predsednika opština i direktora javnih preduzeća. Bilo bi takođe zanimljivo čuti koliko je povećan broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi od 2000. godine pa naovamo.
Mi smo imali jednu medijsku kampanju do 2000. godine od strane tadašnje opozicije da treba stvoriti jedan funkcionalan sistem koji treba da ima optimalan broj zaposlenih. To je suštinski bio poziv da se smanji broj zaposlenih, da bi lokalna samouprava bila dostupna građanima, da bi građani mogli učestvovati u vršenju poslova lokalne samouprave, da bi njihove inicijative mogle biti prihvaćene. Formalno i govorno sve je bilo usmereno ka nekim boljim rešenjima.
Posle septembarskih izbora, lokalnih, 2000. godine, kada je tadašnja opozicija u velikom broju opština postala vlast, desilo se da je ogroman broj tih opština primio najmanje jednu trećinu tih ljudi.
Verujte mi, kada se pogleda broj zaposlenih na nivou lokalne samouprave, prema podacima koje posedujemo, teško je naći opštinu koja nije najmanje za jednu trećinu povećala broj ljudi. I oni će se finansirati iz ovih sredstava. To govori samo po sebi i o načinu rada lokalne samouprave. Svi su požurili da zaposle svoje prijatelje, rođake i ostale, ne vodeći računa o ostalim zadacima koje lokalna samouprava ima.
Ministar nam je ovde pomenuo, u okviru prihoda lokalne samouprave, da i porezi na imovinu prelaze u nadležnost opština, odnosno neće više biti to preneta sredstva, nego će biti izvorna sredstva, i ministar nam je rekao da postoje stope od - do. Verujte mi ministre, ako ne budem u pravu, ja ću se javno izviniti predsednicima opština, ali verujte mi da će svi iskoristiti ono - do. Svi će uzeti maksimalnu stopu koju zakon dozvoljava da bi povećali stopu poreza na imovinu, jer će to uvek obrazlagati da lokalna samouprava nema dovoljno sredstava i da su sredstva uvek potrebna za funkcionisanje lokalne samouprave.
Ovo govorim zato što i u tom delu ima brojnih anomalija. Vi znate, primera radi, u Beogradu ima opština u kojima su pojedine ulice proglašene ekstra zonom, i to ne dovodim u pitanje. Unutar toga se dešava jedna nelogična stvar – da za zgrade, kuće, stare, verujte mi i neke straćare koje su u tim ulicama, ti ljudi koji su vlasnici stanova, tih nepokretnosti plaćaju ogroman porez na imovinu.
Znajući kako funkcioniše lokalna samouprava, ali neka budem ja u krivu, onoga trenutka kada počne preuzimanje ljudi iz poreske uprave i kada zakon bude stupio na snagu u tom delu, svi će reći da su ta sredstva potrebna za funkcionisanje lokalne samouprave. I ne samo kod tog poreza, nego i drugih poreza. Gde god postoji ta mogućnost od - do lokalne samouprave će koristiti onu najveću moguću stopu, jer sredstava lokalne samouprave nikad dosta.
Ako pogledate suštinski kako funkcioniše lokalna samouprava i ponašanje pojedinih predsednika opština, njih interesuje samo nekoliko stvari: što više para, što duži mandat i što veća vlast. Sve ostalo je u drugom planu, jer to su tri stvari koje svakog predsednika opštine ili ogroman broj predsednika opštine zanimaju.
Kad je reč o finansiranju objekata na nivou lokalne samouprave, e onda se traži pomoć Republike, onda treba ministarstvo odgovarajuće, jer ima i ranije započetih objekata, postoje određeni kriterijumi, ministarstvo nije u situaciji da odgovori zahtevima svih opština i onda se opštine na različite načine dovijaju i onda će tu biti svega i svačega.
Kada sam govorio o neracionalnom načinu trošenja sredstava, evo uzeću primer Beograda, pored ovih kriterijuma o kojima je govorio gospodin ministar.
Gospodine ministre, mislim da treba ovde da obratite pažnju na jedan mali detalj koji smo videli ovde u Beogradu, da je, nažalost, kada je reč o finansijama u Beogradu funkcionisao jedan nevidljivi kriterijum koji se zove politički kriterijum. Kada su se dešavala zbivanja u opštini Surčin pre nekoliko meseci, primera radi, imali smo situaciju da je službenik Skupštine grada, na nagovor čelnika Skupštine grada, obustavio prenos novca Skupštini opštine Surčin i nekoliko meseci zaposleni nisu primali sredstva.
Ili, kada je reč o godišnjoj količini novca koju dobijaju lokalne samouprave, primetili smo da, primera radi, pojedine opštine u Beogradu u kojima socijalisti participiraju u vlasti dobijaju manje sredstava iz godine u godinu, što je nenormalno, jer po pravilu se svuda povećava obim finansijskih sredstava; drugo je pitanje da li su ta sredstva dovoljna, a kamoli kada se smanje potrebna finansijska sredstva.
Što se tiče načina trošenja novca, pa evo, kada izađete ispred Skupštine ovim trotoarom do Slavije videćete gazeći po njemu da je potrebna njegova rekonstrukcija, a pravljen je pre dve godine, uz tvrdnju da će to trajati 100 godina. Naravno, neko je to, da kažem, debelo naplatio i opet će se to renovirati i opet će se novac trošiti.
Pomenuo sam više puta način rada, odnosno da se i u Fondu za građevinsko zemljište Skupštine grada Beograda u završnim računima pojavio manjak od 8 - 9 miliona evra. Ima izvođača na nivou lokalne samouprave koji dobijaju poslove bez obzira kako rade. To što zazidaju prostor za liftove, to što se sruši deo objekta koji su napravili, što prokišnjava, što, primera radi, predškolske ustanove ne rade mesecima, to nikog ne interesuje, jer to je nažalost ta mogućnost da se raspolaže novcem kako se želi i onda se on naravno koristi u potpuno druge svrhe.
Još jedno pitanje. Gospodine ministre, meni je jasno, više puta ste pomenuli Stalnu konferenciju gradova i opština, ali ako je već zakon predvideo formiranje komisije za finansiranje lokalne samouprave onda bi bilo logično da svih pet predstavnika iz Stalne konferencije budu predstavnici lokalne samouprave. Ne, tamo piše tri. Oprostite, ne mora, bilo bi logično, ako Stalna konferencija gradova i opština okuplja predsednike opština onda bi bilo logično da svih pet budu predsednici opština; ko je to, neka konferencija izabere.
Ovde se kaže tri, zašto se ostavlja prostor da dvojica ljudi budu neko ko ne predstavlja lokalnu samoupravu izvorno? Jer, ako ministarstvo, ako Vlada imenuje pet predstavnika, logično je da tih pet predstavnika neće biti predstavnici lokalne samouprave, biće ljudi koji znaju kako funkcioniše lokalna samouprava, ali neće biti predstavnici lokalne samouprave; onda bi bilo potpuno logično da tih pet predstavnika koje imenuje Stalna konferencija gradova i opština budu predsednici skupština opština ili skupština gradova.
Logično, moj kolega Hrane Perić je podneo jedan amandman, čini mi se da bi bilo logično da među tih pet bude jedan predstavnik iz onih nedovoljno razvijenih opština. Mislim da bi to unapredilo ceo ovaj sistem koji se pokušava stvoriti, a čini mi se i da je potpuno logično ovo na šta ja skrećem pažnju.
Dakle, na samom kraju, dobro je da ovaj zakon bude predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dobro je da dođe do preraspodele sredstava. Suštinsko pitanje koje mi socijalisti postavljamo, dajući podršku ovom zakonu, jeste da li će ta preraspodela sredstava biti dovoljna za funkcionisanje lokalne samouprave?
I, molio bih gospodina ministra da u toku ili na kraju rasprave o ovom zakonu, ako je moguće, objasni ove stvari vezane za finansijska sredstva za Crnu Travu, Žagubicu i Surdulicu, s obzirom da je reč o nerazvijenim opštinama, a po ovom novom modelu oni ne dobijaju ni dinara sredstava više u odnosu na prethodna rešenja, a čini mi se da je ovim opštinama i te kako potrebno. Hvala vam.

Hvala. Reč ima ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Hvala. Evo da odmah odgovorim na ovo pitanje koje ste dva puta postavili. Naime, već sam rekao da u relativnom smislu 42 opštine će imati isti iznos sredstava, u apsolutnom će svi dobiti više. S obzirom da je transfer u 2006. godini bio 15,4 milijardi dinara, odnosno kao što znate to je ove godine izglasano, jer od prošle godine ove godine se raspodeljuje, a transfer za 2007. godinu... Ja sam pogrešno rekao 21-22 milijarde, sad me je koleginica ispravila, transfer u 2007. godini će, ukoliko se i zvanično potvrdi da je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda bila 6,5%, imajući u vidu koliko je bila ranije, biti 27,7. Dakle, ukupan obim transfera za lokalnu samoupravu u 2007. godini će biti, prema sadašnjem stanju, 27,7 milijardi dinara, to je 80% više u apsolutnom iznosu u odnosu na prethodnu.
Naravno, treba imati u vidu da će opština izgubiti jedan deo prihoda od poreza na plate kada se usvoji ovaj zakon o smanjenju poreza na plate. Zbog toga smo išli sa ovako visokim povećanjem da bi ostalo tu još prostora da bi se osetilo poboljšanje.
Konkretan odgovor za ove tri opštine – ja sam se isto kao i vi začudio kada sam dobio od stručnih službi simulaciju. Objašnjenje je sledeće: u prethodnom zakonu, osim ovih kriterijuma koji sada postoje, postoji i jedan kriterijum koji je ubačen skupštinskim amandmanom, a zvao se stepen razvijenosti, koji je bio prilično arbitraran i uglavnom je naša stručna služba koristila podatke o društvenom proizvodu po stanovniku kao kriterijum stepena razvijenosti, gde su sve ove tri opštine imale jako nizak društveni proizvod po stanovniku, jer su siromašne opštine i samim tim dobijali su veći iznos transfera.
Sada je na predlog Stalne konferencije gradova i opština izbačen ovaj kriterijum i, kao što vidite, u članu 42. imate broj stanovnika, površinu teritorije, broj odeljenja u osnovnom i srednjem obrazovanju, broj objekata u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe imate broj dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom, i to su kriterijumi koje je sama Stalna konferencija gradova predložila.
Kada se ti kriterijumi primene na ove podatke, kada se jednostavno ti podaci primene, dobija se zaista jedan paradoks – da je Crna Trava zapravo po tim kriterijumima koji se sada daju dobijala i nešto više relativno nego što je trebalo, isto i ove druge dve opštine.
To je odgovor, znam da zvuči apsurdno, jer se radi o nerazvijenim opštinama, međutim činjenica je da kada primenite ove kriterijume bukvalno dobijate prema statističkim podacima ovakvu raspodelu koju smo vam dali u prilogu. Ali, ponavljam još jednom da nijedna opština neće dobiti isto, dobiće sve više, samo će neke dobiti mnogo više, a neke će dobiti malo više. To je razlika. Čak će i gradovi, koji gube u relativnom smislu, s obzirom da će se apsolutni iznos transfera povećati, dobiti nešto više, ali kod njih će povećanje biti malo.
Još jedan odgovor na ovo pitanje vezano za komisiju za finansiranje lokalne samouprave. Suštinski, predstavnici gradova i opština biraju članove Stalne konferencije gradova i opština. Ovo jeste predlog Stalne konferencije gradova i opština koji smo mi uneli, da bude pet članova njihovih, od toga tri člana predsednici lokalne samouprave. Oni su u javnoj raspravi zaista rekli da će najmanje jedan biti iz nerazvijenih opština, dakle ovo što ste poslednje rekli, ali ovo je stvar prosto poverenja među samim ljudima koji čine lokalnu konferenciju gradova i opština.
Vi birate te predstavnike i moram da kažem da su članovi Stalne konferencije gradova i opština koji nisu predstavnici lokalne samouprave dali zapravo i ključni doprinos da se neka od ovih rešenja naprave. Do sada su pokazali, meni se čini, naravno to je na predsednicima opštine da kažu, da su svojim radom pokušali da vode računa balansirano o svima, jer njihov je predlog da se napravi ova preraspodela ka siromašnijim opštinama, njihov je predlog da se zakuca procenat od bruto domaćeg proizvoda, tako da nema pravo nijedan ministar koliki će biti apsolutni transferi i da se ovi kriterijumi daju objektivno, da statistika može da ih meri, da ne može da bude arbitrarnosti u relativnom položaju određene opštine.
Tako da ja mislim da je ovo dobro rešenje, no kažem, prosto do sada nije bilo sumnje u te predstavnike koji su radili. Sigurno da mora i neko ko je iz nerazvijene opštine da bude prisutan, a to su članovi Stalne konferencije gradova i opština potvrdili.
Što se tiče ovog vašeg pitanja vezanog za to da li je neka opština iz niže kategorije prešla u višu, nemam taj podatak, to ima Zavod za statistiku. Zamoliću Zavod za statistiku da vašoj poslaničkoj grupi da precizne podatke o tome.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik SRS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, slažem se potpuno da je Skupština trebalo da raspravlja o jednom zakonu koji bi bliže definisao način finansiranja lokalne samouprave, ali isto tako pre ovog zakona je trebalo da bude u proceduri Predlog zakona o finansiranju gradova i gradskih opština, gospodine ministre, jer je očigledno da sadašnji sistem funkcionisanja gradskih opština, u skladu sa njihovim statutima, funkcioniše na politički način. Toga ste i vi svesni, čak i na republičkom nivou bilo je funkcionisanje opština na politički način.
Sada ovaj predlog zakona samo u jednom delu takvu mogućnost umanjuje, ali još uvek ministarstvo nadležno za poslove finansija i Vlada Republike Srbije mogu da protežiraju određene opštine, gde su njihovi predstavnici predsednici opština ili gde u skupštinama čine nekakvu koalicionu većinu.
Da je to trebalo da prethodi i ovom zakonu, to se vidi i po ponašanju čelnika grada Beograda, kako se neprestano doteruje, samo kozmetički, centar grada, bez nekih ozbiljnih razloga za takve investicije, dok siromašne opštine jednostavno nemaju ni osnovne civilizacijske tekovine, kao što su voda, kanalizacija, da ne pričam o putevima itd.
U samim nadležnostima i izvornim prihodima koji se vide ovde u članu 6. Predloga zakona, već u stavu 1. vidi se da Vlada Republike Srbije zadržava određena prava i to u tački 1) – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to: porez na imovinu. E sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu pa kažite narodnim poslanicima i građanima Srbije koliki je procenat naplaćenog poreza na imovinu. Izađite i recite da je to porez koji se najteže naplaćuje i da je to porez čija se osnovica najteže utvrđuje.
Znači, takav vid oporezivanja, koji teško ubira prihode, vi opredeljujete za lokalne samouprave, pri tome zadržavate pravo da ste vi ti koji odlučujete o porezu na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji jesu deo ustupljenih prihoda lokalnih samouprava, ali procenat naplate itd. vi određujete, Ministarstvo itd.
Znači, kada su u pitanju ovi porezi, njihova naplata je prilično laka.
Da bi neko bilo kakav prenos apsolutnih prava ostvario, on mora prvo, uz neki ugovor ili sudsko rešenje, ili na bilo koji drugi način, to da ode da overi u poresku upravu, gde će da mu napišu kolika je vrednost imovine, koliko treba da plati porez, pa kad reši da to sve vlasništvo prenese na sebe moraće da dokaže, prilikom prenosa, da je taj porez izvršio. To zadržavate za sebe. Tamo gde je najteže naplatiti porez, to uvaljujete lokalnim samoupravama.
Još nešto, kada je u pitanju porez na imovinu, tu se jednostavno ponašate kao da vas je baš briga kako će lokalna samouprava to da naplaćuje. Želite da lokalne samouprave trpe posledice loše vlasti na nivou Republike. I to sa punim pravom, vi ste na vlasti u samo dve opštine od preko 120-130, tako da ćete eventualno u dve opštine da imate problema, ali neće oni morati da vrše tu naplatu toliko rigorozno, jer ćete transfernim sredstvima iz budžeta Republike Srbije taj novac da im nadoknadite.
Nemojte više da pričate o Stalnoj konferenciji gradova i opština, kako je to neko veliko i pametno udruženje koje se brine o lokalnim samoupravama, jer, nažalost, morate da priznate, hteli to ili ne, DS još uvek vrši vlast u Srbiji i tu vlast vrši baš uz pomoć G17 i DSS na lokalnom nivou. Svi koji predstavljaju Stalnu konferenciju gradova i opština su iz DS, eventualno možda ima neko iz DSS-a, možda ima neko iz G17, ali oni su ti koji određuju politiku Stalne konferencije gradova i opština.
Znači, na republičkom nivou ste navodno sa njima u svađi zbog lopovluka i kriminala prethodne vlade, Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, sada se predstavljate kao legalisti, pošteni ljudi, a u suštini zajedno sa Demokratskom strankom radite na lokalnom nivou to što ste radili i do sada na republičkom nivou.
Kada je u pitanju ta Stalna konferencija gradova i opština, ona ne bi trebalo da se meša u finansiranje lokalnih samouprava, bar ne na ovaj način kako je koncipirana i sa svojim predstavnicima koje ima.
Zašto, recimo, lokalnoj samoupravi ne opredelite neki poreski prihod koji je lakše naplatiti nego porez na imovinu? Zar nije lakše da opredelite da jedan od prihoda bude porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara?
Jer, vi oporezujete taj prihod, zadržavate isključivo za sebe, a već se vidi da u izvornim prihodima lokalne samouprave mogu da naplaćuju te iste poreze koje biste vi morali da im date kao lokalne administrativne takse i komunalne takse.
U članu 7. se kaže ... Dobar dan, gospodine predsedniče opštine Bor. U svoje ime i ime poslaničke grupe SRS, čestitam vam na izboru za predsednika opštine Bor i građanima Bora.
U članu 7. se kaže: "Stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom." Znači, tu ste dali to pravo da lokalna samouprava određuje kolika je stopa poreza na imovinu i kažete – samo ne može da donese odluku da bude veća nego što je to regulisano zakonom.
Kako će to da ima pravo dejstvo prilikom ubiranja takvog poreza? One opštine koje su siromašne i koje ne mogu da smanje poresku stopu zadržaće porez na imovinu onakav kakav je propisan zakonom. Opštine kojima se preliva, a ima i takvih, počeće da smanjuju određene poreze koji su im ustupljeni, baš zbog toga da bi stekli određene političke poene, a ne radi samog kvaliteta, odnosno poreske olakšice u interesu građana.
Na taj način imovinu koja se nalazi u manjim i siromašnim opštinama još više obezvređujete, pogotovo kada je u pitanju nepokretna imovina, jer takvu ne možete da selite iz opštine u opštinu, ona još više gubi na svojoj vrednosti, dok je imovina koja je u opštinama koje imaju bolju finansijsku situaciju još skuplja.
Bolje bi bilo, ako želite da pomognete lokalnim samoupravama koje su zadužene da se brinu i o privredi u svojim sredinama i da im omoguće normalno funkcionisanje svojom politikom na lokalnom nivou, da ste, kao što ste lepo razmišljali na republičkom nivou da smanjite porez na dobit na 10%, zašto taj porez ne ustupite lokalnim samoupravama. Na taj način stimulisali biste investitore da investiraju u onim opštinama gde je porez na dobit niži.
Da ne kažemo da bi baš te siromašnije opštine i te kako bile zainteresovane da takav jedan vid oporezivanja smanje, da bi privukle potencijalne investitore, zaposlile svoje građane i rešile velike ekonomske, socijalne i druge probleme na teritoriji opštine, a ne porez na imovinu koji je, u principu, najteže naplatiti.
Znači, očekujete od predsednika opština, od nekih drugih, da se šunjaju ljudima oko kuće i da proveravaju kolika im je kvadratura, da vrše popis njihove imovine, da bi mu odredili poresku osnovicu. Uradite vi to, gospodine ministre, zato jeste ministar. Neka to radi Republička poreska uprava, zato i postoji.
Dalje, kaže se u članu 15: "Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina". Gospodine ministre, vi to već oporezujete. Imamo porez na držanje, upotrebu i nošenje dobara. Hajde sada da lokalna samouprava, zato što nema pravo da raspolaže tim porezom, uvodi lokalne takse.
Tu je još držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. Isto, gospodine ministre.
Znači, postoji porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara i hajde sada i lokalna samouprava da u tom delu razreže komunalne takse, a vi taj porez ubirete i onda izlazite za ovu govornicu i tvrdite kako je budžet Republike Srbije u suficitu, ima više para nego što mu treba, a taj višak para je nastao tako što je lokalna samouprava prisiljena, jer nama pravo na raspolaganje tim prihodom, da uvodi takse. Jednostavno, taj prihod se pravi dranjem kože sa leđa poreskih obveznika.
Dalje – držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. Znači, opet regulisano porezom na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Zatim – držanje restorana. U članu 15. tačka 8) kaže – držanje kućnih i egzotičnih životinja. Baš bih voleo da vidim da li će neko da juri papagaje i kanarince po kućama. Ili mačka, teško je za mačku utvrditi čija je. To je jedino mogao utvrditi Vojislav Koštunica.
Dalje: "Vlada će utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tačke 1), 2) i 3) ovog člana, na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje komisije za finansiranje lokalne samouprave".
Lokalne komunalne takse – iz tačke 1) je isticanje firme na poslovnom prostoru; 2) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave; 3) držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina.
Gospodine ministre, recite mi u kojoj se to opštini desilo da se pojedinačno za firmu određuje kriterijum, znači, pojedinačni kriterijum za određivanje jednog korisnika poslovnog prostora koji će da istakne svoju firmu? Valjda se to uređuje za sve, nema tu povlašćenih, nema tu onih kojima posao dobro ide, pa hajde više novca da im uzmemo, nema onih kojima posao slabije ide, njima nećemo ništa ili ćemo manje da uzimamo. Takva akta se donose za sve, ne za pojedinca.
Obrazloženje koje ovde dajete je u najmanju ruku smešno. Ovo ipak treba da se ostavi lokalnoj samoupravi da ona to određuje. Kakva Stalna konferencija gradova i opština i Ministarstvo! Sa jedne strane pričate o decentralizaciji, a ovde čak i na njihove izvorne prihode, koji su do sada bili isključivo u njihovoj nadležnosti i sami su određivali iznose komunalnih taksi, sada vi kažete – ne, to više ne može, ta priča o decentralizaciji ne važi, sada ćemo mi da vam određujemo i to, vi možete samo nula, a mi najviše.
Dalje, u članu 32. kaže se: "Lokalni organ uprave nadležan za finansiranje vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima". Pa se u sledećem stavu kaže: "Prihodi iz stava 1. ovog člana koriste se za kupovinu, izgradnju, tekuće popravke i održavanje zgrada i objekata i nabavku i održavanje opreme".
Gospodine ministre, to je ona priča sa početka mog izlaganja. To možete u opštinama koje nisu gradske. Šta ćemo u gradskim opštinama, kada one iz tih prihoda obezbeđuju plate za zaposlene u opštinama i organima uprave? Kako ćemo sa njima? Nemamo zakon o finansiranju gradskih opština. Znači, da se Bogdanović ne ponaša kao monarh, može na bilo koji način da opredeljuje sredstva opštinama u kojima je on na vlasti, a u opštinama gde nije da ne opredeljuje nikakva sredstva. Sad i za prihode koji su izvorni prihodi takvih gradskih opština opredeljujete im gde će ti prihodi da se troše. Jednostavno, na taj način možete da dovedete da lokalna samouprava u gradskim sredinama prestane da funkcioniše.
Dalje, u članu 35. se kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji: 1) porez na dohodak građana, i to na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti, nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica.
Dalje – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i to: godišnja naknada za motorna vozila, naknada za zagađivanje životne sredine, naknada za izvađeni materijal iz vodotoka, naknada za korišćenje šuma, naknada za korišćenje voda itd.
Gospodine ministre, sve ove naknade i poreze ili ne uplaćujete u odgovarajućim iznosima ili uopšte ne uplaćujete, pogotovo kada su u pitanju naknade za korišćenje šuma, jer tu "Srbijašume", koje vi kontrolišete kao politička stranka, nikome ništa ne uplaćuju, niti Republika Srbija vrši refakciju bilo kakvog prihoda lokalnim samoupravama, iako ta ista javna preduzeća eksploatišu i lokalne puteve i uništavaju ih i ne učestvuju u održavanju takvih puteva. Znači, ovo je samo navedeno forme radi, da se zamažu oči.
Ili kažite u zakonu – porez na dohodak građana, i to od samostalne delatnosti 100%, 90%, 80 ili 70%, kao što ste to pokušali da rešite u članu koji reguliše transferna sredstva lokalne samouprave.
Još nešto, gospodine ministre. Vratićemo se posle, kada bude bila rasprava o pojedinostima, na ovu Stalnu konferenciju i na ovakav način finansiranja lokalne samouprave.
Vidite kakvu prevaru sprema Mlađan Dinkić. Godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Poslednji podatak republičkog organa nadležnog za poslove statistike iz 2004. godine, on je manji od predviđenog za ovu godinu za 600 milijardi dinara.
Izračunajte, 600 milijardi dinara puta 1,7%, pa ćete videti da Mlađan Dinkić na ovaj način zakida lokalnim samoupravama između devet i deset milijardi dinara, a ovamo priča o nekom pravednijem načinu finansiranja lokalne samouprave.
Gospodine ministre, mi smo u svojim amandmanima tražili da se reguliše do kog dana nadležni organ za poslove statistike mora da objavi podatak za prethodnu godinu. Imajući u vidu da sva preduzeća i sva pravna i fizička lica koja se bave bilo kakvom delatnošću ili fizička lica kroz kumulativne poreske obračune, a pravna lica 28.2. u tekućoj godini treba da podnesu završni račun za prethodnu godinu, sa ovim informacionim sistemom koji ima i poreska uprava, i NBS i Agencija za privredne registre, nadležni organ za poslove statistike treba da objavi podatak najviše za tri meseca od dobijanja ovakvih podataka, tako da mu treba stvoriti i zakonsku obavezu, da ne bismo na ovaj način pljačkali lokalne samouprave.
Treba stvoriti zakonsku obavezu, pogotovo imajući u vidu prihode iz budžeta za tu delatnost koju on obavlja i pogotovo imajući u vidu da je on u funkciji Vlade Republike Srbije koja treba da nam zamaže oči kako se živi bolje od kada je ova vlada na vlasti. Zato zbog svih ovakvih nepravilnosti, koje su u samom zakonu, SRS neće glasati za ovaj zakon.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, pred nama je zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je višestruko interesantan.
Interesantan je po načinu kako je nastao i po tome što je nespecifičan u odnosu na druge zakone, jer je imao vrlo široku javnu raspravu iz koje je proizašao predlog koji je pred vama.
Ovaj zakon je nastao na pravi način. Nastao je kao plod saradnje dve suprotstavljene strane. Na jednoj strani je Ministarstvo finansija, na koje su lokalne samouprave često davale primedbe o nivou sredstava koja se transferišu sa republičkog na opštinski nivo, a na drugoj strani je bila nevladina organizacija Stalna konferencija gradova, kao predstavnik tih do sada vrlo često nezadovoljnih lokalnih samouprava.
Predlog zakona koji je pred nama je nastao po modelu koji je uradila Stalna konferencija gradova i opština i uz neke male dorade i izmene Ministarstva finansija došli smo do ovakvog predloga.
Smatram da je značajno da pre nego što krenem na diskusiju o samom zakonu kažem i mali istorijat ovakvog nivoa transfernih sredstava u poslednjih nekoliko godina, jer je godišnji zakon, koji je ovaj saziv donosio do sada tri puta, uvek izazvao brojne polemike. Za 2004. godinu godišnji zakon je bio, da ga tako nazovem, prelazni, jer je zbog buduće pojave poreza na dodatu vrednost i ukidanja poreza na fond zarada od 3,5% menjan sistem finansiranja lokalne samouprave.
U 2005. godini imali smo prvi put transferna sredstva koja su se u tom godišnjem zakonu pojavila kao gotove cifre i izazvala nezadovoljstvo kod predstavnika većine lokalnih samouprava. Takođe, u godišnjem zakonu za 2005. godinu pojavljuje se porez na zarade kao značajan izvor sa 30% ukupnog poreza na zarade ubranog na teritoriji jedne opštine. To su, u stvari, bila sredstva koja su prenošena lokalnim samoupravama, da bismo u 2006. godini imali predlog ponovo transfernih sredstava, koja su po dogovoru, ovog puta sa Stalnom konferencijom gradova, uvećana za opštine 19,9%, a za gradove 5% i 40% u učešću poreza na zarade.
Šta je karakteristično za ovaj zakon? Pored toga što sam rekao da je karakterističan način njegovog nastajanja, i to je jedna potpuno demokratska procedura, imamo nešto što sada predstavlja sigurnost – prvi put se iznos transfernih sredstava vezuje za bruto društveni proizvod, tako da bi on mogao da bude za svaku godinu predvidljiv za lokalne samouprave. I ne samo za jednu godinu, nego i za više godina unapred, s obzirom na činjenicu da se iznos od 1,7% u zakonu vezuje za u tom trenutku poznati bruto društveni proizvod, i tu se ne radi ni o kakvoj prevari, vezaću se malo za izlaganje prethodnog kolege.
Prvi put se sada pojavljuje procenat bruto društvenog proizvoda kao ograničavajući faktor, odnosno izvor za cifru transfernih sredstava. Do sada toga nije bilo. Da bi objašnjenja i upoređenja do sada važećeg zakona i modela koji se predviđa ovim zakonom bila jasnija, onda je to vezano za bruto društveni proizvod i to je bilo 1,175 poznatog bruto društvenog proizvoda, odnosno bruto društvenog proizvoda iz 2004. godine koji je iznosio 1.310 milijardi, tako da se ne radi ni o kakvoj prevari.
Moralo je da se pođe od nečega i pošlo se od bruto društvenog proizvoda od 1.310 milijardi i predviđanje za 2007. godinu kreće se na preko 2.000 milijardi, a za 2006. godinu to bi trebalo da bude oko 1.900 milijardi, ali to je nešto što nije bitno za ovaj zakon. Bitan je bruto društveni proizvod za 2005. godinu, jer on će biti osnov za određivanje transfernih sredstava za lokalne samouprave za 2007. godinu. Tu se predviđa rast od nekih 350 milijardi, tako da će bruto društveni proizvod biti 1.650 milijardi, a transferna sredstva nešto manje od 28 milijardi.
Time će se u potpunosti pokriti ono što se pretpostavlja da će biti manjak u budžetima lokalnih samouprava, a to su sredstva od poreza na zarade, jer prema simulacijama i proračunima koji su rađeni u Ministarstvu, usled smanjenja stope poreza na zarade od 14 na 12 i uvođenja neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, smanjenje ukupnih prihoda po tom osnovu na nivou Republike će biti oko 31 milijarda.
S obzirom na činjenicu da oko 40% od tih prihoda ide lokalnim samoupravama, to je 12 milijardi, a malopre sam spomenuo cifru od 28 milijardi u odnosu na 15,4 milijarde, koliko su sada transferna sredstva, znači da će u potpunosti republički budžet podneti teret smanjenja poreza na zarade, da lokalne samouprave taj deo neće ni osetiti. To je jedan aspekt.
Drugi aspekt je taj da moramo da gledamo i pozitivno dejstvo ovog zakona o smanjenju poreza na zarade, jer taj zakon bi trebalo da stimuliše zapošljavanje, tako da će prihodi po tom osnovu da se uvećaju, odnosno uvećaće se osnovica na koju se primenjuju stope, tako da će ukupni prihodi porasti.
Ono što bi svakako trebalo istaći kada se govori o ovom predlogu zakona jeste da on još više ujednačava transfere po glavi stanovnika u opštinama Srbije u zavisnosti od fiskalne snage pojedine opštine. Već smo čuli sa ove govornice da je bez transfera za ujednačavanje, bez transfernih sredstava koja se koriste za ujednačavanje taj odnos između najrazvijenije i najnerazvijenije opštine 1:16, da je u postojećem zakonu taj odnos smanjen na 1:10, a ono što je posebno pozitivno, taj odnos će Predlogom zakona, kada bude usvojen, biti smanjen na 1:5,6 i to je nešto što omogućuje ravnomerni razvoj.
To sigurno nije jedini izvor obezbeđivanja ravnomernog razvoja. Postoje i druga podsticajna sredstva na nivou Republike kojima se radi na ujednačavanju razvoja opština, ali svakako je značajan i ovaj doprinos iz transfernih sredstava.
Predizborno obećanje većine stranaka, a svakako stranke G17 plus, je da će kada stranka G17 plus bude u vlasti, kao što je sada, doći do decentralizacije. Ovim zakonom vidimo prve korake na decentralizaciji, odnosno ovde se govori o fiskalnoj decentralizaciji i jedan vrlo značajan porez prelazi u izvorne prihode.
Ono što prati ovu promenu, iz nivoa ustupljenih prihoda porez na imovinu prelazi u izvorne prihode lokalne samouprave, a sa tim i administracija ovog poreza, dakle, lokalne samouprave su u mogućnosti da od 1. decembra 2006. godine krenu sa preuzimanjem ingerencija naplate i administracije ovog poreza.
Zašto je ovo značajno? Ovaj porez je poznat po tome da ima vrlo nisku naplatu.
Naplata ovog poreza se do sada kretala negde oko 40% i objašnjenje za to je mala zainteresovanost republičke poreske uprave i nemogućnost, nedovoljan broj ljudi i nedovoljno resursa da se ovaj porez prati i naplaćuje.
Još jedna stvar koja je karakteristična za ovaj porez je i to što evidencija o imovini na nivou Republike, a samim tim i na nivou lokalnih samouprava, nije dovoljno dobra, da ta imovina nije evidentirana u stopostotnom iznosu, ni približno u stopostotnom. Primer za to je opština Paraćin, koja je samoinicijativno u poslednjih nekoliko godina radila popis imovine i došla do podatka, kada je taj popis završen, da je imovina na teritoriji opštine Paraćin dvostruko veća nego ona koja se vodila do sada u evidencijama poreske uprave.
Zašto je logično da ovaj porez postane izvorni prihod lokalne samouprave? Logično je zbog toga što su i građevinske inspekcije koje daju dozvole za izgradnju objekata, a to je pretežno imovina na koju se naplaćuje porez, dakle, opštinske službe. I, sa pravom komunikacijom između jednog opštinskog organa, građevinske inspekcije, urbanističke inspekcije, urbanističkih organa i lokalne poreske uprave lako se dolazi do podataka o tome šta sve čini imovinu jedne lokalne samouprave, a iza toga administracija, odnosno izdavanje rešenja i praćenje naplate je mnogo bliže referentima koji su u poreskoj lokalnoj upravi, nego da su to neki iz Republičke poreske uprave.
Između ostalog, prelaskom poreza na imovinu u izvorni prihod povećava se procentualno učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima jedne lokalne samouprave, što je preporuka Saveta Evrope i što Savet Evrope snažno podržava.
Ako govorimo o ravnomernom razvoju Republike Srbije i mogućnostima koje nerazvijene opštine dobijaju ovim predlogom zakona, svakako bi trebalo govoriti i o tri vrste transfera koji služe za ujednačavanje prihoda lokalnih samouprava po glavi stanovnika.
To je transfer za ujednačavanje koji se koristi u slučajevima kada su ustupljeni prihodi jedne lokalne samouprave manji od 90% republičkog proseka, izuzimajući gradove Srbije. To je kompenzacioni transfer, koji se koristi u slučajevima kada ni jedna druga vrsta transfera ne može da nadoknadi umanjenje sredstava koje je nastalo izmenom poreskih propisa i to je pojava koja se pojavljivala i ranije u sredstvima. I, to je tranzicioni transfer, koji se pojavljuje u slučajevima kada nijedan od ova druga dva transfera ne dovodi do nivoa, odnosno kada su sredstva jedne lokalne samouprave ukupno umanjena za više od 5%, nego što je prosek Republike.
Šta još želim da kažem? Ono što je dobro u ovom trenutku u ovom predlogu zakona je formiranje komisije za praćenje finansiranja lokalne samouprave.
To je komisija koja je paritetno sastavljena od predstavnika Vlade, odnosno u njoj će verovatno biti predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva za lokalnu samoupravu i druge zainteresovane strane za rešavanje ovog problema, a to su predstavnici lokalne samouprave koji će biti predloženi od Stalne konferencije gradova i opština.
Prema tome, pred nama je moderan evropski zakon, zakon koji uređuje jednu vrlo važnu materiju, koja do sada nije bila, jer ovo je prvi zakon o finansiranju lokalne samouprave; do sada je finansiranje lokalne samouprave samo u naznakama bilo rešeno kroz Zakon o lokalnoj samoupravi.
Jedan deo je izvučen, pretvoren je u zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji je kroz ove razvojne faze o kojima sam pričao, znači u budžetu za 2004, 2005. i 2006. godinu, a za 2007. godinu, ja mislim potpuno, uredio finansiranje lokalne samouprave na jedan transparentan način. On u sebi sadrži, to moram da kažem, sva dobra iskustva iz dosadašnjeg načina finansiranja, plus su na to dodate neke nove tehnike koje su povećale javnost ovog finansiranja. Poslanička grupa G17 plus će svakako glasati za ovaj zakon, ali pozivam i druge poslaničke grupe da daju podršku ovom zakonu.