Hvala, gospodine Anđelkoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da Srbija treba da ima zakon o slobodnim zonama, ali ne ovakav kakav je predložio Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije.
Obično su poslanici G17 skloni tome da kritikuju, u nedostatku argumenata, kako poslanici SRS tobož zato što im se samo eto tako ne dopada neki zakon pišu amandmane "briše se".
Ne vidim šta je loše u tome, to je idealno kada želimo da neki zakon sklonimo, odnosno da uopšte ne dođe do njegovog usvajanja, ili kada smatramo da je od početka do kraja loše urađen. Za ovaj smatramo da ima neke tehničke elemente koji mogu da se prihvate, ali ovo što ja imam u ruci je potpuno novi zakon koji je uradila poslanička grupa SRS.
Mi ovaj predlog zakona o slobodnim zonama nismo kao poslanička grupa podnosili, odnosno tražili od skupštinske većine da dođe na dnevni red po proceduri utvrđenoj Poslovnikom o radu Narodne skupštine, zato što smo na početku ovog mandata i ovakvog sklepanja Vlade posle naše ubedljive pobede 2003. godine na parlamentarnim izborima, ako se sećate, u februaru mesecu 2004. godine podneli nekoliko veoma važnih sistemskih, što biste vi rekli, zakona, međutim, tek mesecima posle toga je pred Narodnu skupštinu došao taj naš predlog sa 82 potpisa poslanika SRS.
Vi ste odbili da o njima raspravljate i mi smo onda shvatili da je najbolji način da uredimo sve oblasti našeg privrednog i društvenog života dolaskom SRS na vlast. To će biti uskoro, za nekoliko meseci. Takva je situacija i takvo je stanje u biračkom telu u Srbiji, mi smo uvereni apsolutno.
Čak su i one agencije koje mi ne poručujemo, kao što je Galup ili njoj slične, pre nekoliko dana saopštile da u situaciji u kojoj SRS ima preko 40% uporišta u ovom trenutku, preraspodeli mandata, jer mnogi ni pomoću one Bupkine motke ne mogu da preskoče cenzus, mi bismo imali većinu za funkcionisanje, odnosno za samostalno formiranje Vlade i budite sigurni da ćemo mi sve da učinimo da do toga dođe.
Onda ćemo da krenemo da uređujemo jednu po jednu oblast našeg društvenog života i verujem, pošto smo dobili negativan odgovor za ove amandmane, oni su u formi amandmana zato što su reakcije na vaš zakon, a to je zapravo zakon SRS o slobodnim zonama, da ćemo veoma brzo moći da ga usvojimo, odnosno da promenimo ovaj koji je sada Mlađan Dinkić predložio.
Smatramo da je ovaj predloženi zakon monopolističkog karaktera. Deklarativno, ministar se zalaže za to da sve jedinice lokalne samouprave, i one koje treba da vrate sebi status slobodne zone, mogu da konkurišu. Ali kod koga? Kod vas, odnosno, kod ministra finansija i kod ove republičke vlade. Onda se opet vraćamo na onu priču, o kojoj smo govorili celog dana, o finansiranju lokalne samouprave i kakav je odnos Vlade prema lokalnim samoupravama i sredinama gde su na vlasti srpski radikali.
Meni je odmah zapalo u oko ovo obrazloženje zakona, odnosno, to nije rekao ministar, doduše, on je skoro sve pročitao iz obrazloženja, nešto još dodao, ali nije napomenuo ovu ključnu stvar za vas – da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Nemamo ništa protiv te međunarodne asocijacije, niti protiv bilo kakve vrste integracija za dobrobit naše zemlje, našeg naroda i svih građana koji žive ovde, ali moram da vas podsetim, pa i samog ministra, da Ruska Federacija već 20 godina čeka da postane punopravni član Svetske trgovinske organizacije i stalno im se ispostavljaju novi i dodatni uslovi. To je zemlja koja je naš prijateljski i bratski narod, koja ima veliku ekspanziju u privrednom razvoju, u spoljnotrgovinskom ogromnom suficitu, velikim deviznim rezervama.
Eto, imala sam tu čast i priliku da za vreme vaskršnjih praznika u delegaciji SRS boravim više dana u Ruskoj Federaciji, da razgovaram i sa njihovim deputatima, dakle našim kolegama, njihovim privrednicima i ljudima koji sagledavaju situaciju pre i posle Jeljcina, odnosno propast bivšeg Sovjetskog Saveza, onaj period jeljcinizma i kada je Rusija puzila, odnosno bila na kolenima i sada ove velike privredne ekspanzije. To je jedan ogroman prostor i država koja u ovih 5.000 nabrojanih slobodnih zona, ko zna koliko ima, eto, interesantno, ali baš taj podatak nisam saznala... Mnoge zemlje, ne samo bivšeg istočnog bloka, nego zemlje Bliskog i Dalekog istoka, zemlje koje svojim geografskim položajem i resursima koje imaju, naročito plovne tokove, zemlje koje imaju velike i male luke, i te kako koriste mogućnost za stvaranje slobodnih zona.
Tačno je u teorijskom smislu ovo što je ministar rekao, da dolazi do ekspanzije proizvodnje, privrednog rasta, izvoza, ali to u Srbiji neće da se desi ni pod ovom vlašću, ni na način na koji ste vi to ovde predvideli.
Sada da se vratimo na period posle 5. oktobra, kako vi inače u svojim glavama računate vreme, pre i posle 5. oktobra. Posle 5. oktobra 2000. godine, tog puča koji ste izveli, nastupio je haos i zaista jedan kriminogeni način ponašanja, pa i kada je u pitanju ova oblast, jer je izvesni Zabunović, u ovom trenutku ne mogu da mu se setim imena, sa kriznim štabom upao u Saveznu upravu carina. Posle toga, sami znate da je Vladan Begović došao za direktora Savezne uprave carina, da je Zoran Đinđić formirao onu kriminalnu DOS-ovsku vladu i da je došlo do ukidanja slobodnih zona i ostavljanja samo tri slobodne zone na potezu Dimitrovgrad, odnosno Pirot, prema bugarskoj granici, slobodne zone Zrenjanin tek kasnije formirane i slobodne zone Subotica.
Postavlja se pitanje šta ste radili, šta ste čekali kada je to zahtev, na koji vi želite da odgovorite, Svetske trgovinske organizacije svih ovih godina. U međuvremenu ste... A moram zarad javnosti vas koji ne znate da podsetim na još jednu grupu koju je preživeo naš narod pre ovog događaja od 21. maja, kada su separatisti Mila Đukanovića uz pomoć Šiptara izvršili secesiju srpske Republike Crne Gore, da je harmonizaciju, po sistemu dvostrukog koloseka sa Crnom Gorom, carinskih stopa i carinskih propisa u ime Republike Srbije vršio Čedomir Jovanović. Šta ćete gore od toga?
Što onda da se čudimo što je došlo do ukidanja slobodnih zona i što je Zabunović bio jedno vreme direktor Savezne uprave carina, što je došao posle ovaj Begović i što nije došlo do razvoja i do strateških projekata za slobodne zone.
Prvo, moram da kažem da je član 5, to je ključna stvar u ovom zakonu, tačka 5) protiv Ustava. Ovaj zakon, da mi imamo Ustavni sud kako treba, a ne politički Ustavni sud (a daće bog da se to uskoro promeni promenom vlasti u Srbiji), ne bi mogao da opstane samo zbog ovog jednog člana.
Vi kažete, kod uslova za podnošenje zahteva, u članu 5. da privredno društvo može da podnese zahtev za osnivanje zona pod uslovom da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Gde ste vi za ovakav član, tačku 5) našli osnov u Ustavu? Ko ste vi da jednom pravnom subjektu (tu su eksperti, pravnici iz SRS koji, ako vi to ne znate, mogu da vam potvrde, ili vaše stručne službe), ko su ti koji mogu da zabrane jednom privrednom društvu koje posluje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, a koje je ranije imalo dozvolu, da se ponovo kao takvo pojavi? To je klasična diskriminacija.
Dakle, svi oni koji su ranije radili neki posao, a ništa nisu učinili da bi krivičnopravne sankcije snosili, po ovom članu zakona ne mogu da se pojave.
Isto ste se drznuli da u članu 27. tačka 2) kažete da saglasnost kojom se određuje područje zone prestaje da važi aktom Vlade Republike Srbije. To je zapravo monopol Vlade kako će da odluči.
Još ste išli korak dalje da kažete, i ovo je protivustavno – ako je odgovorno lice privrednog društva za upravljanjem zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu, čiji je pravni sledbenik društvo za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine.
Ako je neko protiv kriminala i korupcije, to smo vam jasno demonstrirali pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to građani dobro znaju, onda je to SRS.
Naravno da mi ne bismo smeli nikada da se zalažemo za to da kriminalci i tajkuni, one koje podržava i ova vlast i koje je stvorila, pre svega, Demokratska stranka, upravljaju tako važnim privrednim objektima i resursima ili zonama, u ovom smislu, zakon predviđa šta znači slobodna zona.
Ako mi imamo zakon u Srbiji, Zakon o sudijama kaže da sudija koji je do 6 meseci pravosnažno osuđen i izdržao zatvorsku kaznu – dakle, odležao kaznu u zatvorima, gde će mnogi da leže i iz ove vlasti i iz prethodne i svi po bočnoj i vertikalnoj liniji, povezani sa vama, u Srbiji kada bude stvarno pravda stupila, ona je spora, ali je dostižna – ko ste vi da kažete nekome ko je to imao iza sebe, takav period, ili je imao montirani politički proces podveden pod privredni...
Sećate se u ono vreme tzv. tehnokratskih poteza pojedinih direktora, menadžera, to znaju starije kolege poslanici, za vreme komunističkog samoupravljanja.
Hoćete da računate i to što je neko pod Brozom i Kardeljem bio navodno osuđivan i odležao za neke privredne prestupe i sad se pojavi taj neko, i dalje radno sposoban, i želi da vodi jedno takvo privredno društvo i vi kažete – ne može zato što je on bio taj i taj. To je prosto neverovatno.
Želim da kažem da je ovaj zakon loše urađen i zbog toga što nastavljate jednu veoma lošu praksu, da osnivate raznorazne agencije, uprave itd., megalomanski državni aparat, tzv. upravu za slobodne zone, protiv koje je SRS.
Da biste opravdali šta će ta uprava da radi, sa ko zna kojim brojem zaposlenih, kao organ Vlade, kažete da će tesno da sarađuje sa Agencijom za promociju izvoza.
Agencija za promociju izvoza je u svom osnivačkom, dakle ulogu od strane Vlade Republike Srbije imala 50 miliona evra, odnosno toliko je ukupno predviđeno sredstava.
Samo mi recite gde ste izvršili promociju izvoza, i sa ove tri slobodne zone, i koliki je sada spoljnotrgovinski deficit, šta smo mi tu unapredili, koji su to polufabrikati ili gotovi fabrikati koje možemo da izvezemo.
Toga uopšte u Srbiji nema. Mi ne možemo time ni da se dičimo, ni da se pohvalimo, jer ono što možemo da izvezemo na tržište EU sa njihovim strogim propisima i stalnim uslovljavanjima i ucenama...
Recimo, sa Ruskom Federacijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini od 1998. godine, mi to nismo koristi, jer to nije želela da radi ni prethodna ni sadašnja vlast.
Pitaju se i stvarno se s pravom čude naše kolege u Rusiji što je to tako, i predsednik njihove države, ali oni znaju da će to da se promeni dolaskom SRS na vlast.
Sada vi ne postavljate strateško pitanje koje su to buduće slobodne zone, da li su to one koje su nekada imale status, pa vi želite ovim zakonom da ih vratite, jer ovaj zakon je apsolutno usmeren samo na to da isključivo Beograd, nemam ništa protiv toga, ali je jasno da je usmeren na to da Beograd ima veliku slobodnu zonu, odnosno zaokružene celine u gradu, a da ostali dobijaju na kašičicu.
Desila se jedna velika prevara dolaskom ovih prethodnih dosmanlija, ovog drugog oblika iz kojeg ste vi iznikli, sam ministar i mnogi od vas, u periodu vladavine do 2004. godine.
U opštini Lapovo ovi "žuti" iz DS-a i neki, mislim da se zove Borislav, a nadimak mu je Borica, Jelenković, zamislite kako interesantno ime i prezime, kao predsednik Izvršnog odbora SO Lapovo obećao je da će Lapovo da dobije status slobodne zone.
Doduše, izgrađene su samo dve OMV pumpe, na zemljištu za koje je pitanje da li je plaćeno i po kojoj ceni, zaposleno je samo nekoliko desetina ljudi.
Od ostalog ništa, oaza dosovske prevare, kako smo mi pisali u našem listu "Velika Srbija".
Znači, šta vas je ometalo i šta vam je smetalo svih ovih šest godina da Lapovo ima status slobodne zone?
Evo, taj nesrećnik je bio iz dosovskog konglomerata i obećao, uzeo sebi pare, napravio čovek posao za šačicu ljudi, postavio u njivi pored puta, koja je slučajno na rubu tzv. slobodne zone, bilbord od kojeg zarađuje pare, a za ostale ga baš briga.
Tako se vi ponašate kada su u pitanju vaši interesi. Kada je u pitanju opšti interes i kada je u pitanju nešto što je kičma Srbije i privrednog razvoja, vi to ne spominjete. Zato ću ovde, time ću danas u ovom izlaganju, možda kasnije koristim i vreme naše poslaničke grupe, ali svakako po amandmanima, koji nisu amandmani reakcija i reagovanja, primetio je to i vaš poslanik Jakšić, na vaš član...
Kada mi kažemo da se menja član 24, recimo, on ne menja suštinu vašeg predloga 24, nego potpuno novu formu daje zakona, na način na koji to vidi SRS.
Recimo, mi smatramo da strani državljani i njihovi privredni subjekti mogu, ali samo do nivoa 49% kapitala, da posluju u slobodnim zonama, jer na taj način želimo da zaštitimo i nas kao državu i naše tržište.
To je jedan princip koji moramo da imamo i kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju vodni resursi, kada je u pitanju sve ono što država ima kao strateški resurs.
Pre mnogo godina, početkom 70-tih godina, urađen je jedan veliki elaborat koji su stručnjaci, eksperti iz SRS prošle godine do krajnjih detalja definisali, doktori nauka iz oblasti prostornog planiranja i izgradnje.
Samo ću neke delove elaborata da vam danas objasnim, odnosno građanima Srbije, da bi znali kako mi zamišljamo funkcionisanje slobodnih zona kada budemo na vlasti i šta mi to kvalitetnije i mnogo bolje nudimo građanima od ovog vašeg prepisanog zakona.
Smatramo da je država Srbija država u kojoj se ništa ne investira, zato što su kriminogene strukture na vlasti, kako one od 5. oktobra do 2004. godine, tako i vašim dolaskom na vlast.
Investicije koje dolaze, sigurne investicije, a ne zaduživanje i krediti, kao što je ova u Novom Sadu, izgradnja TE od preko 600 miliona evra, koja je pristigla u Srbiju od strane Rusije, zahvaljujući ličnom angažovanju Tomislava Nikolića, samo je jedna od investicija u nizu.
Stručnjaci koji su radili ovaj elaborat – zašto javni radovi u Srbiji, kuda Srbija treba da krene i kako putem napretka, bazirali su svoj projekat na investiciji vrednoj preko 15 milijardi dolara u izgradnji infrastrukture, koja bi više desetina milijardi dolara mogla da donese Srbiji za period od 15 do 20 godina od dana izgradnje, a do same izgradnje, projekat na kome bi aktivno učestvovalo 1,5 miliona ljudi koje bismo mogli odmah da zaposlimo.
Naime, mi smatramo da je reka Morava kičma razvoja Srbije i da bi njena povezanost sa plovnim tokom Dunava, koji ima svoj ekonomski najvažniji faktor u zapadnoj Evropi, na funkcionisanju Dunava, Rajne i Majne, sada preko prevodnice koja bi se uradila za brodove od nivoa Dunava do nivoa Morave, pa sve južnim tokom Morave do Vardara, odnosno do Aksiosa i do luke u Grčkoj i do Egejskog mora, i te kako mogao da bude strateški projekat za Srbiju, koji će svakako da realizuje SRS.
Time se već sada otvaraju mogućnosti za nekoliko slobodnih zona.
Mi imamo danas samo, opet da apsolviramo, Zrenjanin, Dimitrovgrad i Suboticu; Novi Sad je bez ikakvih razloga taj status izgubio, a već sam spominjala Lapovo koje je to imalo u povoju.
Mi srpski radikali smatramo da je strateški važno i da bi izgradnjom i prokopavanjem Velike Morave do Vardara, a dalje do Aksiosa u Grčkoj i skraćivanjem plovnog toka za tri i po dana za brodove o kojima je govorio, odnosno o nekim drugim je verovatno govorio ministar Dinkić, mi bili, pored našeg geopolitičkog i geostrateškog položaja, i te kako važni i za zapadne i za druge investitore, koji jedva čekaju dolazak srpskih radikala na vlast da bi u jedan ovakav projekat investirali.
Ključna luka u tom projektu prokopavanja Velike Morave svakako bi bio grad Stalać, grad Kruševac, Jagodina.
Ono što je veoma važno je činjenica da bi se kroz ne samo plovni tok, nego kroz iskorišćavanje nivoa vode od ovih velikih i sve češćih kišnih perioda, pa preko sušnih, odnosno do stvaranja bedema kroz prokopavanje toka Morave, da bi mogli njom da plove brodovi nosivosti od 1350 tona, dužine 18 do 23 metra, u širini od 14 metara, da bi taj plovni tok mogao da zadovolji izgradnju kompletne infrastrukture, ne samo u ovim, nego u svim gradovima u celokupnom moravskom slivu.
Mislimo da je to veoma važno i da je ovo što radi današnja Republička vlada i ministar za kapitalne investicije zamajavanje; krpljenje autoputa, sada imamo deonicu kod Velike Plane koja se drugi put krpi za protekle dve godine.
To je takođe rađeno zbog velike frekvencije teretnjaka na autoputu, odnosno kamiona velike nosivosti, da bi kroz ovakav projekat koji, opet ponavljam, za narednih 12 godina upošljava milion i po ljudi i donosi direktnu investiciju u infrastrukturu od 15 milijardi dolara, podiglo Srbiju na noge, uz sve ovo drugo što treba da se uradi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Smatramo da je to važno i zbog činjenice da mi u slobodnim zonama do sada nismo imali nikakvu proizvodnju, a da su mnoge druge siromašne zemlje i u našem okruženju...
Moram da vas podsetim na one zemlje koje su doživele ekspanziju, koje nikada nisu imale nikakvu tradiciju u automobilskoj industriji, kao što je stizanje u lotovima automobila marke "suzuki" ili "tojote" u Mađarsku ili u Grčku, u Makedoniju, kroz stvaranje slobodnih zona i kroz proizvodnju, u toku transporta tih delova, odnosno automobila u lotovima, i te kako uposlili mnogo radnika, doduše, jevtinije radne snage nego što je na zapadu, ali dali podsticaj razvoju njihove privrede.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završiću, gospodine Anđelkoviću, pošto je ovo zaista jedna opširna i dugačka tema i priča o kojoj ću kasnije da govorim.
Ne samo da su zainteresovane zemlje zapadne Evrope i u kontaktima sa predstavnicima SRS, o kojima su danas govorili predsednici opština, zemlje Podunavlja i te kako forsiraju ovaj projekat, nego su, pre svega, zainteresovani svi oni koji smatraju da je energija, energija za budućnost, kao što je ovaj projekat izgradnje TE na gas ili kao što je korišćenje vode i izgradnje HE sa 100 megavata korišćenjem te vode godišnje, što je otprilike preko 10% onoga što danas Đerdap ima, i te kako je energetski potencijal za našu zemlju.
Da ne govorim o trgovinskom procvatu i o razvoju, o mogućnosti prodaje svega onoga što se proizvede u našoj zemlje ili što kao polufabrikat kroz ugovore stiže putem slobodne zone ili kroz transport brodovima ili ono što će tek da se radi, do finalne proizvodnje, što smo mi striktno definisali članovima zakona od 21. do 26, da strana i domaća roba u tom slučaju moraju da imaju isti status.
To su stvari o kojima razmišljaju ozbiljni ljudi. Izgradnja poprečnih kanala i sistema, pomenutih prevodnica da se premosti nivo Dunava i Morave, preko kompletne ne komunalne infrastrukture, nego infrastrukturnih velikih objekata, poslovnih zgrada, proizvodnih objekata, to je nešto o čemu razmišljaju eksperti iz reda SRS, a ne vi kao eksperti koji ste upropastili i opljačkali državu, pa unazad šest godina umesto da razmišljamo o tome da zapošljavamo ljude, mi imamo preko milion ljudi bez posla.
Ovo je samo jedna u nizu ozbiljnih stvari i opipljivih i realnih projekata koje ćemo, verujem, uskoro moći da sprovodimo. Ako nismo u stanju da to uradimo i da pomognemo građanima Srbije, a pre svega celokupnom jugu Srbije koji je zapostavljen i od strane ove i prethodnih vlasti, mi onda ništa nismo uradili.
Želimo da svaki kraj Srbije ima ravnomerni razvoj, a pored onoga što moramo da očuvamo, budite sigurni da je projekat izgradnje plovnog toka kroz reku Moravu i ovako nešto, što nameravaju da urade budući ministri, investitori koje privuče SRS, realan osnov da građani Srbije već sada mogu da razmišljaju da ima nade za njih i za njihovu decu. Naravno, usput ćemo, a ne na ovakav način kako to promoviše jedan od vodećih u procesu kriminalizacije društva, ovaj koji je nasledio prethodnog direktora Uprave carine, kroz ovu brošuru "Stop korupciji"... Znate, to govore oni po sistemu – držite lopova, a oni najveći lopovi.
Ako pogledate koliki je stepen korupcije, ne kod običnih ljudi i kod carinika, nego kod onih koji upravljaju kroz rad naših carinskih zona (a i on ne može da se pohvali sa ovom brošurom, pitanje je koliko ovo košta građane Srbije, štampanje ovako luksuzne brošure), videćete da su to sve nesposobni ljudi.
Između njega i Zabunovića i onog pomenutog Begovića nema nikakve razlike, kao što nema nikakve razlike između Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih iz prethodne garniture koju smo voljom građana oterali sa vlasti.
Sada ćemo to da uradimo, ali naravno u mnogo većem procentu, da uspemo samostalno da vladamo; pustite vi nas da krenemo kroz kičmeni stub Srbije sa izgradnjom projekta Velike Morave i svih termoelektrana i svih fabrika koje smo u stanju da napravimo u Srbiji, a vi lepo to posmatrajte preko malih ekrana ili onako iz prikrajka, kako to rade političari koji voljom naroda odu sa vlasti. Hvala.

Reč ima ministar finansija Mlađan Dinkić.

Veoma sam pažljivo saslušao prethodno izlaganje. U suštini, amandmani koje je dala Srpska radikalna stranka formalno znači, kao što je već rečeno, podnošenje novog zakona, međutim, želeo bih da kažem narodnim poslanicima da suština svih amandmana SRS jeste zapravo vraćanje starog zakona, a mi ga menjamo uz neke manje korekcije.
Zbog toga smo mi sve amandmane SRS odbacili, jer stari zakon je doveo do sledeće situacije. Mi imamo 15 godina zakon koji na papiru postoji, gospođa je pomenula neke konkretne primere i ja bih želeo da objasnim zbog čega smo oduzeli dozvolu za rad na primer slobodnoj zoni Novi Sad, slobodnoj zoni Lapovo, a nemam ništa protiv da kažem ni zašto smo oduzeli dozvolu za rad i slobodnoj zoni Beograd. Nema nikakvih razlika između jednog, drugog i trećeg grada. Naša poreska kontrola je bila tu potpuno jednaka prema svima.
Što se tiče slobodne zone Lapovo, kontrola je vršena za period od 2002. do 2005. godine. U ovoj zoni postoji 10 korisnika, svih 10 se bavi skladištenjem, nema nikakve proizvodnje. Dakle, to je zona koja ništa ne proizvodi, na taj način izbegavaju da plate državi carine i PDV. To nije svrha, da se tu prave magacini u zonama, već da se podstiče proizvodnja, bilo roba, bilo usluga.
Sa druge strane, slobodna zona Novi Sad nešto je drugačija, ali je isti efekat. Slobodna zona Novi Sad ima 114 korisnika, od kojih se i slovima i brojevima samo jedan bavi proizvodnjom, 113 je skladišta, a samo preduzeće "Lanterna" faktički se bavi onim zbog čega je napravljena zona. Preduzeće "Lanterna" inače proizvodi rasvetna tela, lustere i slično i ona je u periodu od tri godine napravila prodaju na domaćem tržištu od milion i 100 hiljada evra, izvezla pola miliona evra, uvezla repromaterijal od 240 hiljada evra, i to je celokupan promet jedne tako na papiru velike zone kao što je Novi Sad.
Dakle, za tri godine svega dva miliona evra, pri čemu je to efekat pojedinačnog preduzeća.
Tom preduzeću svaka čast, dakle, ono se bavi time čime je zaslužilo da postane član zone, ali čak 113 korisnika prosto nema nikakvu proizvodnju.
Primera radi, da vam uporedim jedan veliki Novi Sad, neću Lapovo, za Lapovo je jasno. Znači, Novi Sad je za tri godine, dakle, izvezao pola miliona evra, a Pirot 206 miliona evra, a u Novom Sadu dva miliona evra. To je bio jedini razlog, nijedan drugi, zašto smo oduzeli dozvolu za rad slobodnim zonama Novi Sad, Beograd, Prahovo, Pančevo, Šabac, Smederevo, Sremska Mitrovica i Lapovo. Ostali su, dakle, samo novoosnovani Zrenjanin, Pirot, koji zaista beleži najbolje rezultate, i Subotica, koja takođe ima preko 50% proizvodnje i završava u izvozu.
Dakle, nema nikakvih drugih razloga, mislim da je važno da imate tačne i precizne podatke. Iz zaista isključivo stručnih razloga smatramo da je stari zakon bio jedan korak unapred u doba kada je bio donet i neki su to iskoristili, pre svega Pirot nešto manje, zatim Subotica, ali sada je vreme da se donese jedan savremeniji zakon.
To je jedini razlog zašto odbacujemo sve amandmane SRS, pošto ti amandmani vraćaju na staro, na ovaj sistem koji je dovodio do izbegavanja plaćanja poreza i carina državi, a ne sa efektom zapošljavanja ljudi, već, pre svega, tu su bila skladišta, gde se roba samo dopremala i onda nakon toga prodavala bez dažbina; prosto to nije funkcija zone.

Za repliku se javila gospođica Nataša Jovanović.

Najveći deo ovog zakona u timu poslanika koji su radili ovaj predlog zakona SRS je uradio ekspert za ovu oblast, a to je gospodin Zoran Krasić, bivši ministar za trgovinu. Ovaj zakon je dobar iz razloga što ga je radio Zoran Krasić, a najviše iz razloga što je zakon koji sprečava bilo kakav vid zloupotrebe. Vi možete da kažete da ne prihvatate amandmane na Predlog zakona i da je on sličan nekom prethodnom, i da je onaj prethodni dozvoljavao mogućnost da se vrši utaja poreza i da se prave skladišta. Ja sam upravo o tome govorila.
Vi sada kažete, u periodu od 2002. do 2005. godine ste ustanovili to i to u zoni Lapovo. U zoni Lapovo nije SRS na vlasti, mi smo tamo najžešća opozicija, i onom prethodnom iz DS-a i sada onom iz SPO-a, ako to još postoji, a kaže Pejčić, postoji možda 2%.
Dakle, mi hoćemo da podstičemo proizvodnju i ja sam malopre najviše o tome govorila, da bismo stvaranjem ovih novih slobodnih zona kroz ovaj projekat, o čemu sam pričala, a to je samo deo jedne studije, jednog velikog elaborata, mi stvorili takvu mogućnost.
Naš cilj je da mnogo toga što se nikada u Srbiji nije proizvodilo proizvodimo u slobodnim zonama i da imamo izvoz. Zašto da ne? Nismo za to da se samo vrši skladištenje.
Moram da vas podsetim, kako to neki kažu, ali je tu bitno zalaganje SRS od obnavljanja višestranačja, možda ste vi tada bili nezainteresovani za politička zbivanja ili ste samo muku mučili tamo kod vas na fakultetu sa statusom, ili šta ja znam kakve ste imali probleme i obaveze, ali ja se sećam jasno našeg stava od 1991. godine i to stoji u programu SRS. Takođe stoji, dakle, kada je u pitanju osnivanje slobodnih zona, i to ko treba da plati porez, koliki porez državi, koliki može da bude osnivački ulog stranaca itd.
Ako se sećate, mi smo se zalagali, knjige je o tome pisao prof. dr Vojislav Šešelj, o kriminalu, o korupciji, o švercu cigareta, o onome što se dešavalo po fabrikama, koje su pre privatizacije korišćene samo za prolaz stranih cigareta i za šverc ogromnih razmera i za ulaz te robe za koju niko nije plaćao ni carinu, ni akcizu, na naše tržište. I, zbog obračuna tih mafijaških klanova i zbog mnogobrojnih ubistava i na beogradskim i drugim ulicama i tamo povezanih klanova sa kriminalcima pod kriminalnom vlašću Mila Đukanovića, sve se to dešavalo i odatle se stvorila ne afera, nego knjiga koja je bila najčitanija i dan-danas ljudi traže da kupe i da je čitaju – "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".
Znate da smo se mi kao stranka od samog početka zalagali za to da se u krugu fabrike, i lično je Zoran Krasić insistirao na tome, plati sve, pripadajući porezi i akciza državi, da ne bi došlo do zloupotrebe, manipulacije i do šverca ogromnih razmera.
Sada znate kada će da bude Lapovo razvijena slobodna zona, ili Stalać koji vama nije ni u pameti, zato što i ne razmišljate o razvoju jednog ovakvog strateškog projekta koji gospodin Anđelković kao Moravac i te kako odlično razume, i kao čovek koji dolazi sa tog područja. Ne samo on, nego svako u Srbiji ko normalno razmišlja i ko želi da se nešto stvara. Mi samo da napišemo i da kažemo to, to i to.
Kako možete da opstanete sa ovim zakonom, u članu 5. tačka 5) da ne dozvolite ljudima koji su ranije imali dozvolu da konkurišu i da se pojave sada kao predstavnici tih privrednih društava? To je prosto nemoguće. Kako ste došli do toga da im oduzimate? Neverovatno. To je suštinska razlika. To je shvatio i vaš poslanik iz vaše poslaničke grupe, vaš ovlašćeni predstavnik.
Potpuno drugačije razmišljamo o ovoj temi i imamo sasvim drugačiji projekat. Smatramo da je naš bolji.
Sada, što vi nećete da ga prihvatite, bože moj, još nekoliko meseci, znam da nećete ni da unapredite poslovanje u ovim slobodnim zonama do septembra, oktobra, do kada ćete već morati voljom građana da odete sa vlasti, a posle ćemo mi lako i sa novoosnovanim i sa projektima koje imamo nameru da radimo.
Zakon ćemo lako da promenimo. Za jedan dan ćemo uspeti sve sa poslaničkom većinom od 130 ili 150, neću da licitiram, poslanika; van snage stavimo čas posla sve zakone koji ne valjaju, izvršimo potrebne izmene i dopune i završimo posao.

Tačno je oko Morave, doduše, ja sam rođen pored najduže sada državne reke. Zapadna Morava je danas najduža reka u državi Srbiji.
Goran Jakšić, kao ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Poštovani poslanici, danas na ovom vanrednom zasedanju Skupštine Srbije imamo još jedan od dva, odnosno ukupno tri zakona za koje smatram, i najveći deo naše javnosti, pogotovo one zainteresovane javnosti koja se bavi privredom i ekonomijom, opravdano da su najznačajniji, gotovo revolucionarni predlozi zakona koji treba da i te kako utiču na dugoročni mnogo jači i brži razvoj ekonomije u ovoj državi.
Imali smo dva zakona do sada, a to su zakon o izmeni zakona o dohotku građana i zakon o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ova dva zakona prvi put gotovo u savremenoj istoriji Srbiji treba da u toj meri umanje doprinose na plate, odnosno opterećenje zaposlenih na svoje plate, koje do sada nikada nije pojavilo u modernoj istoriji Srbije, uz jedno sasvim novo rešenje kako se stope tih doprinosa, odnosno poreza na dohodak i socijalno osiguranje primenjuju. O tome je bilo reči kada je bila rasprava o ova dva zakona.
Ova sredstva treba da utiču direktno na razvoj ekonomije samih firmi, odnosno poslodavaca, odnosno ideja poslodavaca, poslovnih njihovih politika, kao i na moguće povećanje plata zaposlenih koje može da dostigne čak do 20%.
Ovo je treći zakon u tom setu, i mislim da tu imamo isto mišljenje svi, vrlo važnih zakona direktno odgovornih za razvoj ekonomije, a to je zakon o slobodnim zonama.
Vrlo malo je bilo govora o ovom zakonu. Nažalost, iako je postojala zakonska osnova da se ovaj vid delatnosti, privredna delatnost u oblasti slobodnih zona, sprovodi na prigodan, odnosno moguć način u smislu razvoja i zapošljavanja i ekonomije uopšte, zakon koji je do sada važio je verovatno imao određene manjkavosti.
Zakon je dobro, kao što je rekao ministar, donesen tada kada je donesen, jer je otvorio mogućnost za ovakve privredne delatnosti, ali mislim da je vreme pokazalo, i pokazale su i činjenice na kraju, da zakon treba na odgovarajući način promeniti i da ga treba prilagoditi. Ono što je vrlo bitno, svaka pogodnost, pogotovo vrlo široka pogodnost koju pružaju slobodne zone, ostavlja mogućnost da bude zloupotrebljena. To je opšta činjenica ne samo u ovoj državi, u svim delatnostima je tako.
Novi predlog zakona o zonama ima za cilj da upravo te zloupotrebe spreči i da samo ostavi otvorene mogućnosti za razvoj privrede u ovim zonama.
Da pođem od te činjenice, mi smo imali jedan zakon, a to je bio zakon na saveznom nivou, zakon o slobodnim zonama; kada je prestala da funkcioniše SRJ, to je, gotovo kao lex specialis, prebačeno na nivo Srbije, taj zakon je automatski samo spušten ili prebačen na nivo Republike. Zato postoji potreba da se u zakonodavstvu formira u državi Srbiji novi zakon o slobodnim zonama.
Rekao sam malopre da su primećene pojave zloupotreba onoga što zakon dozvoljava kao pogodnosti, što je bio drugi razlog za izradu ovog zakona i postoji čitav jedan set raznoraznih razloga u smislu pogodnosti koje ovaj novi zakon i neki dalji zakoni koji će biti vezani za ovu oblast definišu ili treba da definišu.
Takođe, istini za volju, u izradi ovog zakona napravljen je jedan odgovarajući trijumvirat predlagača, odnosno ljudi koji su zakon radili. U izradi zakona je učestvovalo Ministarstvo finansija sa odgovarajućim svojim službama, odnosno resorima; zatim su u tome učestvovali predstavnici udruženja slobodnih zona u okviru Privredne komore, kao i poslanici ovog doma, poslanici poslaničke grupe G17 plus.
Dakle, nedovoljno je, moram da kažem još jedanput, uzeta u obzir mogućnost koju pruža poslovanje u okviru slobodnih zona. O tome je govorio u uvodnom delu i sam ministar. Samu mogućnost, daću vam par činjenica, koja postoji u zonama koriste drugi mnogo pre nas i jednostavno ne treba izmisliti toplu vodu, nego koristiti upravo tuđa iskustva kada je u pitanju ekonomija. Ta tuđa iskustva su najjeftinija i treba da ih koristimo.
U svetu postoje slobodne zone u velikom broju država i veliki broj država, dozvolio bih taj izraz, pametno koristi mogućnost rada u slobodnim zonama. Slobodne zone imamo u SAD, preko 150 direktno formiranih slobodnih zona radi u okviru SAD, sa ogromnim obrtom kapitala. Radi se o zonama gde se proizvodi, što je osnovni cilj, a to je rekao i gospodin ministar Dinkić. Cilj zona je proizvodnja, tu smo se svi složili, čak i deo pozicije i opozicije u ovoj skupštini, kada govorimo o ovom zakonu, cilj je upravo proizvodnja.
Osim SAD, imamo slobodne zone u velikom broju u državama srednje Amerike, koje vrlo dobro funkcionišu, zatim imamo u Evropi nekoliko država u kojima postoji veliki broj slobodnih zona, gde je to zakonski jako dobro regulisano. Slobodne zone su postojale, i danas na određeni način funkcionišu u okviru Mađarske, sto slobodnih zona je u Mađarskoj funkcionisalo. Slobodne zone postoje u Turskoj, u velikom broju, i to vrlo uspešno funkcionišu i ovo je jedan čitav, da kažem, deo biznisa, odnosno ekonomije u okviru Srednjeg i Dalekog istoka.
U Kini se funkcionisanje slobodnih zona i ekonomija u okviru slobodnih zona podigla na jedan nivo posebne biznis filozofije. U Kini se slobodne zone koriste maksimalno i u slobodnim zonama u Kini funkcioniše jako veliki broj firmi i veliki broj ljudi radi u slobodnim zonama i stiče prihod.
To su, znači, podaci koji nam govore da i te kako imamo razloga da ovim novim zakonom navedemo ljude da investiraju u slobodne zone, da stvorimo pre tog njihovog investiranja okruženje, dakle, zakonski dakle da država da odgovarajuće podsticaje, koje je već dala i očekujemo da će i dalje dati, jer zakonom to praktično dozvoljavamo. Naravno, ovim predlogom zakona podižemo nivo odgovornosti koji treba da imaju osnivači, društva za upravljanje zonom, ali i oni koji rade u zoni, a ta odgovornost će biti praktično kontrolisana od strane Ministarstva za finansije i od novoformirane uprave za slobodne zone.
Kada govorimo o svetskim trendovima, imam podatak koji verovatno mali broj ljudi zna, a mislim da će zaista intrigrirati i investitore i privrednike, vrlo zanimljiv podatak: od celokupnog izvoza koji je ostvaren u svetu u 2002. godini skoro 30% izvoza u svetu je urađeno preko slobodnih zona. Kada to pretvorite u milijarde dolara, to su zaista frapantni podaci.
Svet, u to sam siguran i to sam uvek tvrdio, nije, barem nije mnogo, pametniji od nas. Ako je u svetu trend da se skoro 30% celokupnog izvoza u svetu obavlja preko zona, zašto mi to ne bismo uradili, zašto ne bismo napravili odgovarajući zakonski okvir da to stimulišemo, da to istovremeno i kontrolišemo, ali da tako nešto postižemo.
U Srbiji, nažalost, u 2002. godini izvoz u zonama je bio svega 4%. Znači, stari zakon očigledno nije pružio mogućnost da se zone dovoljno razviju i da se zone iskoriste. Treba govoriti jasnim jezikom, treba iskoristiti, zašto da ne, te mogućnosti da povećamo i produktivnost i proizvodnju i zapošljavanje u ovoj državi.
Istovremeno, opet da budemo iskreni, možda nam se to ne dopadne, ali očigledno da formiranje zona i promocija rada u slobodnim zonama i iskorišćenje slobodnih zona, u smislu novih investicija, izvoza, u ranijim vladama nije na pravi način razmotreno. Moram tako da kažem, da ne budem pogrešno shvaćen, ali srećom po ovu državu i ovu ekonomiju, ova vlada je shvatila mogućnost da slobodne zone budu iskorišćene na ovaj način.
To je sigurno i jedan od razloga što se ide na formiranje uprave za slobodne zone, koja treba i da kontroliše rad u slobodnim zonama, ali da pre svega motiviše razvoj slobodnih zona, da pomaže otvaranju slobodnih zona i da zajedno sa drugim institucijama ove države ovu delatnost koja otvara velike mogućnosti dalje razvija.
Često smo kritikovani, onaj deo koji podržava vlast u ovom parlamentu, koji vlada, da je deo zakonodavstva upravljen previše prema zahtevima Evropske unije i da ceo naš životni tok, pre svega se misli tu na finansije, okrećemo prema EU i ulasku u EU.
Evo imam priliku da kažem da to možda i nije tako. Slobodne zone i rad slobodnih zona je posebno interesantan za zemlje Evrope dok još nisu u okviru EU.
To je mogućnost, dakle kroz razvoj slobodnih zona i ovaj novi zakon, da slobodne zone iskoristimo na najbolji mogući način, da pogodnosti koje imaju oni koji proizvode u slobodnim zonama iskoriste upravo u tom periodu dok ne budemo ušli u EU.
Naravno, postoji mogućnost da se i kasnije zone koriste, da tu ne bude zabune, ali upravo je ovde jedna vrlo napredna, moderna i vrlo praktična ideja Ministarstva finansija – da se podsticaj rada slobodnih zona upravo usmeri na ovaj period pre ulaska Srbije u EU.
Da ne bih previše ponavljao ono što je izneo u obrazloženju zakona predlagač gospodin Dinkić, ponoviću to još jedanput, mislim da je bitno iz svih ovih razloga koje sam rekao, ali bih i par stvari dodao – zakon, ovakav kakav je sada pred poslanicima, mnogo preciznije definiše neke stvari i to je falilo definitivno u tom starom lex specialis zakonu. On je dobrodošao bio u to vreme, ali nije na pravi način neke stvari, tehničke stvari, na kraju krajeva, rešavao.
Ovde u novom zakonu imamo vrlo precizne odredbe vezane za uslove za podnošenje zahteva, takođe kako treba ti zahtevi da izgledaju, prosto jedan portfolio kad neko hoće da otvori zonu, odnosno da formira zonu, da se stvori društvo za upravljanje zonom, kako to treba da uradi da bi on radio kako treba i na kraju krajeva država od toga ne bi imala štete.
Naravno, sve ono od čega država ima štete ne može biti predmet razmatranja nijednog ozbiljnog zakona i to ne može podržavati nijedna ozbiljna vlada, a to ne podržava ni ova vlada, ni ovo Ministarstvo finansija.
U kojoj meri je bitno doneti ovakav zakon i u kojoj meri Vlada vidi, a i ovaj parlament, zaista se nadam, važnost ovog zakona, evo ja ću pročitati i član 7. u kome se definiše šta je sve to potrebno i šta Vlada vidi kao potrebu i uslov za formiranje slobodne zone – određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se može oceniti da će se postići pozitivan efekat u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanja usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija, privrednog restrukturiranja i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike u ovoj državi.
Znači, ovim zakonom vrlo egzaktno Vlada pokazuje da vidi zone kao mesto na kome će se razvijati pre svega područja koja, kao što je rekao i ministar finansija, prosto iziskuju potrebu za povećanim ekonomskim razvojem, a slobodne zone to omogućavaju.
Malopre sam rekao, formira se i uprava za slobodne zone. To nije agencija, da budemo potpuno jasni, pošto je ipak velika razlika. Postojanje, odnosno formiranje uprave za slobodne zone je jednostavno praktična nužnost. Malopre sam rekao zašto – treba izvršiti promociju, treba pomagati ljudima ako je u pitanju važna stvar, a jeste u pitanju važna stvar, formiranje slobodnih zona, za razvoj ekonomije Srbije. To treba podsticati, kontrolisati i, da ponovim dakle još jednom, pomagati.
Do sada je bilo govora o tome, i neka vrsta kritike, zašto je desetak zona zatvoreno. Stari zakon im je malo pomogao, uslovno rečeno, da budu zatvorene, nije bio dovoljno precizan i ostavio je rupe, da kažem tako prosto, za određene zloupotrebe. Možda bi bilo, i to možda ću staviti pod znak navoda jer sam siguran da bi bilo dobro da je do sada starim zakonom bila predviđena uprava za slobodne zone, koja je mogla upravo tim dosadašnjim zonama koje su funkcionisale, ali koje su nažalost prestale sa radom odlukom Vlade, da pomaže, da ih prati, kontroliše i da na vreme interveniše određenim mehanizmima da se ne dešavaju propusti koji se dešavaju zbog čega su te zone nažalost prestale sa radom.
To je jedan od bitnih razloga što se formira nova uprava koja treba da taj posao radi i vrši podeljene kontrole. Privredno društvo za upravljanje zonom je dužno u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine da dostavi upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju zona. Sada tačno znamo ovim predlogom zakona ko je taj ko je dužan da prati kako funkcioniše ova oblast, firme, slobodne zone. Ministarstvo će podnositi Vladi jednom godišnje izveštaj o poslovanju u svim zonama u Srbiji sa odgovarajućim predlogom mera.
Smatramo, i Vlada je tu koncepciju napravila, da treba podsticati to što se radi u slobodnim zonama, ali i davati određene sugestije, preporuke, koje će možda biti rigoroznije, ali sam ubeđen da će te preporuke biti podsticajne. Korisnici zona su dužni da na zahtev uprave za slobodne zone dostavljaju podatke o svom poslovanju. Postojanjem uprave nećemo imati mogućnost neke vrste zloupotrebe, odnosno neispunjavanja onih kriterijuma i onih uslova zbog čega ljudi treba da rade u slobodnim zonama i zbog čega treba formirati slobodne zone.
Neke stvari sam rekao ja, a neke i ministar finansija, mislim da su nas čuli oni koji treba da nas čuju. Kad bude zakon izglasan imaće priliku da pročitaju taj zakon i da se prema njemu prilagode i da im on bude motivacija za formiranje zona i poslovanje u okviru zona.
Poslovanje u zonama, ono što je najbitnije za celu priču, izvoz robe i usluga iz zona i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni, ne podležu nikakvim kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne politike; jasno se pokazuje šta i koliko Vlada želi otvoreno da uđe u ovu priču sa zonama, da korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije, radi stavljanja u postupak aktivnog i pasivnog oplemenjivanja. Ovo je bitno da se zna. Uprava za zone će takve stvari podsticati i o tome govoriti.
Ne moraju samo da budu vezane za svoju teritoriju, šire uticaj i na druge privredne subjekte u ovoj državi i moguća je saradnja između zona, sa drugim firmama koje su van zone, i to na odgovarajući način, da svi imaju korist, a to je ideja – da što više firmi, što više ljudi, što više zaposlenih ima koristi od postojanja zone.
Ono što je u ovom momentu izmenom Zakona o PDV-u, trenutno važećem, to je samo prvi od niza narednih mehanizama oslobađanja kada su u pitanju poreska oslobođenja, jeste oslobođenje plaćanja PDV-a na robu koja se uvozi, odnosno izvozi iz zona. U ovom trenutku to je 18%. Imamo jednu od nižih stopa u Evropi, ali ipak, to znaju biznismeni i ljudi koji se bave proizvodnjom, kada vas država oslobodi plaćanja PDV-a 18%, praktično je dala mogućnost duple stope profita. U normalnim firmama firma zarađuje, ima stopu profita od reda 20% ako je dobra.
Sa ovim oslobađanjem duplo povećamo mogućnost, i te kako se otvara prostor da ljudi budu zainteresovani, da rade i da zarađuju, samim tim da upošljavaju ljude i da u Srbiji što više ljudi radi. Zašto bi to bilo samo u državama srednje Amerike, u SAD, u dalekoj srednjoj Aziji i Dalekom istoku; hajde da mi to iskoristimo i da ovo vreme u kome ćemo ovaj zakon primenjivati bude iskorišćeno na najbolji mogući način.
Intencija ovog zakona, i time bih završio, data je u članu 26, tu ćemo imati mogućnost za određene pozitivne aktivnosti vezane za poreska oslobađanja. Kaže se da korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana. Postoji mogućnost da se osnovni zakoni iz seta tih fiskalnih zakona izmene u nekom narednom periodu i da korisnici zona, kao i u drugim državama, imaju i ovaj vid oslobađanja.
Vrlo liberalan, ali vrlo podsticajan odnos Ministarstva finansija i ove vlade je primetan u izradi ovog zakona i Vlada i Ministarstvo finansija su prihvatili mogućnost da slobodne zone budu još jedan od direktnih motora razvoja ekonomije u ovoj državi. Evo prilike da kroz zakonsko rešenje to realizujemo i da idemo dalje u razvoju ekonomije u nekom narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika, šefova poslaničkih klubova ili drugih ovlašćenih lica želi reč? (Ne.)
Idemo po listi prijavljenih za reč. Prvi je narodni poslanik Milan Nikolić, a da se pripremi Rodoljub Gačević.

Gospodine potpredsedniče, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svaki zakonski predlog Vlade ima za cilj da reši određenu oblast društvenog života, da je poboljša i svi ti predlozi su vrlo važni.
Međutim, kada je ekonomska grupa zakona u pitanju, za mene kao čoveka koji se bavi privredom najvažnije je da poboljša uslove rada ove privrede koja duži niz godina zaostaje u odnosu na okruženje.
Mi definitivno nemamo šanse sa ovakvom stopom razvoja, pa makar ona rasla iz godine u godinu, da postignemo prosečno razvijene zemlje u okruženju.
Možda je jedna mala šansa upravo donošenje ovako liberalnih zakona, kao što je danas zakon o slobodnim carinskim zonama i posebno sutra zakon o deviznom poslovanju, gde se pruža mogućnost da ako već (čuli smo podatak) 30% svetske trgovine ide preko slobodnih carinskih zona, da mi to iskoristimo kao zemlja sa visokim radnim potencijalom, zemlja sa stručnom radnom snagom i zemlja sa siromašnim krajevima, koji imaju šansu da na ovaj način bar deo radnika zaposle, i to ne samo u sklopu te zone, nego i u servisiranju poslova carinjenja, logistike itd.
Carinsku zonu ne treba razumeti kao parče izdvojene i ograđene zemlje. U carinsku zonu mora da dođe infrastrukturna mreža, putevi, telefonija i sve druge mere neophodne za poslovanje i da se u tim zonama organizuje proizvodnja, uvoz robe radi prerade, dorade, oplemenjivanja, ili ne znam šta, i izvoz te robe.
Dobro je što se ovde zakonodavac opredeljuje za veću sigurnost ino-ulagača ili bilo koga ko se odluči da u tu zonu investira, jer se oslobađa određenih carinskih dažbina kada su u pitanju zgrade, a takođe se oslobađa carinskih davanja nakon tri godine korišćenja mašina, što znači da nema rizika, i ako izađe iz procesa carinskog poslovanja, da likvidira svoje poslovanje, nego može nastaviti svoje poslovanje uz plaćanje određenih davanja, carinskih, PDV-a, onako kako i privredni subjekti u ovoj zemlji rade.
Ino-ulagač ima interes da jednu ogromnu proceduru investicija, koja je neophodna da se sprovede prema tekućim zakonskim propisima, izbegava i on ima neposrednu kontrolu poslovanja nad svojim biznisom u toj zoni.
Mislim da su iskustva iz prethodnog poslovanja zona bila dovoljna da sada zakon jasno propiše šta je to slobodna zona, ko može biti osnivač slobodne zone, ko upravlja slobodnom zonom i kakva su prava korisnika slobodnih zona.
Veoma je važno da se snažna i adekvatna promocija zona napravi, ne samo u zemlji, nego posebno u svetu, jer mislim da smo zemlja koja ima neku prednost u odnosu na druge zemlje, ne samo geografsku, nego i u pogledu stručne radne snage. Mislim da je posebno važno da se u nerazvijenim područjima poveća zaposlenje, što je sasvim izvesno i moguće, ubrza razvoj u tim područjima. Koliko bi nam značilo da, recimo, tih 30% povećanog spoljnotrgovinskog bilansa imamo iz poslovanja preko zona, zatim, da imamo taj izvoz i proizvodnju, veća ulaganja, očekuju se strane investicije i povećanje konkurentnosti proizvoda.
U svakom slučaju, mi sad u svetu sa našim proizvodima imamo problema ne samo zbog kvaliteta, rokova isporuke, cena itd, nego i mnogih drugih pogodnosti koje ova zona pruža i koje ćemo moći na ovaj način da obezbedimo.
Naravno da je veoma važno da se donošenjem ovakvog zakona stvara mogućnost za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a u isto vreme prilagođavamo naše propise evropskom zakonodavstvu. Logično je da ovakav zakon, sa preciziranim obavezama svih učesnika u kreiranju i poslovanju zone, u danu za glasanje naša poslanička grupa - SPS podrži.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Veselinović.