Po Poslovniku, narodni poslanik Marković, pa gospodin Urošević, po Poslovniku.

Izgleda da je svako od dinosaurusa nasledio nešto: mi telo pa smo veliki, a vi mozak.

Po Poslovniku, narodni poslanik Urošević.

Gospodin Avramov je u svom prethodnom izlaganju rekao da ima priliku da izađe za ovu govornicu i da govori istinu. U potpunosti verujem da on ima želju da govori istinu, ali u svom prethodnom izlaženju za govornicu je rekao nešto što ne bih mogao da nazovem, možda je zamena teza, neću da upotrebim neki teži izraz...
Rekao je da je 2004. godine Šid imao transferna sredstva u iznosu od 60 miliona.
Godine 2004. nisu postojala transferna sredstva u smislu kao što su 2005. i 2006, tako da su za 2006. godinu transferna sredstva od 58 miliona neuporediva sa nečim što ste vi nazvali transfernim sredstvima za 2004. od 60 miliona. U 2006. sigurno imate joše jedan značajan deo ustupljenih poreza, tako da su to dve neuporedive veličine i ja vas upozoravam na taj momenat.
Niste vi jedini predsednik opštine koji to koristi kao argument da naglasi da opštine u kojima su predsednici iz G17 plus imaju veća sredstava nego neke druge opštine. Na kraju krajeva, svi smo imali prilike da vidimo Predlog zakona. Ovim predlogom zakona se postiže potpuna transparentnost u dodeljivanju sredstava. Hvala vam.

Izvolite, gospodine Avramov, pomenuti ste.

Vi ste, dragi kolega, zaboravili samo jednu činjenicu u tom vašem izlaganju, što sam ja rekao više puta, da smo mi jedina devastirana opština u Vojvodini, što znači da smo isprana, uništena, privreda ne funkcioniše, to je osnovni problem. Pa šta mi onda ostaje u opštini, sem ovog transfera koji dobijam? To je najveći problem.
Najverovatnije da je za vreme DOS-a to neko sagledao, pa je vraćao šidskoj opštini 60 miliona dinara upravo iz tog razloga, ali kada su došli radikali to se drastično smanjilo u 2005. godini, tačno 48 miliona, za 2006. godinu 58. Da li će 2007. godine dostići tih 60 miliona? Svi znamo da je inflacija bila 30%. Ništa mi drugo ne ostaje nego samo da se molimo u inostranstvu, kao što sam to već rekao, da tražimo donatorska sredstva.
A, najbolje bi bilo kada bi bili raspisani izbori ponovo na svim nivoima, pa da vidimo ko će dobiti, ko će pobediti, kome će građani dati svoje poverenje i ko će ispravno voditi ovu Srbiju. Hvala vam.

Hvala. Gospodin Urošević. Gospodine Periću, da li ste tražili reč? Niste. Izvinjavam se. Izvolite, gospodine Uroševiću.

Mislim da nisam dobro shvaćen, ali ako se pogleda materijal koji smo dobili uz ovaj zakon vidi se jasno da opština Šid ima 223.815.000 ustupljenih prihoda. Vi pokušavate da uporediti transferna sredstva u 2005. i 2006. godini sa 2004. kada ona nisu postojala. Znači, u godišnjem zakonu za 2004. godinu ne postoji pojam transfernih sredstava, kao što postoji u zakonu za 2005. i 2006. godinu i to su dve neuporedive veličine. To je vrlo tačno.
Pogledajte kako se vrši prenos sredstava sa republičkog na lokalni nivo u 2004, u 2005. i u 2006. godini; pojam transfernih sredstava, tvrdim odgovorno, ne postoji u 2004. godini.
To su transferi sa jednog nivoa vlasti na drugi, ali ako su oni bili 60 miliona onda su u 2006. godini 300 miliona, jer imate ustupljene prihode od 223.815.000 plus transferna sredstva u iznosu od 58 miliona, pa vidite koliko je to u odnosu na 60 miliona iz 2004. godine.

Hvala vam.
Mislim da smo sada razjasnili. Radiša Ilić ima reč, posle njega Branislav Nedimović, pa Stevica Deđanski ako ostane ovakav spisak govornika. Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nešto kažem o ovom predlogu zakona uzeo bih za slobodno da ovu nameru Mlađana Dinkića slikovito prikažem u jednoj rečenici.
Ministar finansija Mlađan Dinkić se ponaša kao neki "opasni čika" koji detetu uzme pet jabuka, a posle izvesnog vremena mu vrati dve i misli da je učinio dobro delo i misli da je dobar čovek.
To je u stvari cela zamisao, koja pre svega liči možda na neku prikrivenu predizbornu kampanju, kao i ova smešna akcija prikupljana potpisa, mada ni to neće moći da zadrži apsolutnu i sasvim sigurnu pobedu SRS i istovremeno sunovrat šifrovane interesne organizacije.
Danas Narodna skupština raspravlja o Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave, zakonu koji bi po izjavi ministra Dinkića imao zadatak da omogući pravednije raspodeljivanje i preusmeravanje sredstava opštinama u Srbiji.
Pravo pitanje bi bilo – ko je glavni krivac što je u poslednjih nekoliko godina došlo do ovako nesrazmernog odnosa u odobravanju sredstava lokalnim samoupravama? Tvorac ovakvog projekta bio je DOS, odnosno ondašnja vladajuća koalicija, koja se tada nije obazirala na primedbe poslanika SRS i uradila je to što je uradila. Danas je to upravo razlog zbog koga će vladajuća koalicija verovatno izglasati ovaj predlog zakona.
Nije ovo slučaj samo sa ovim zakonom, već i sa svim ostalima koji su donošeni u ovom mandatu, jer Vlada obično ne prihvata amandmane SRS, kasnije se ispostavi da zakon ne može da se sprovodi, posle toga dolaze izmene i dopune istog zakona i tako se samo gubi vreme.
U Srbiji se već sada izdvajaju razvijena i nerazvijena područja. Nažalost, grupišu se čitave opštine koje za sobom vuku epitet južne, pogranične, planinske itd., koje su uglavnom ostale i bez ono malo preduzeća od kojih su se na neki način finansirale. Ta su preduzeća sada u stečaju ili su prodata budzašto, a zatim su zatvorena.
Ne da su im samo potrebna sredstva koja im je ministar finansija uskratio uvođenjem PDV-a, već su im potrebna i dodatna sredstva kako bi se pre svega osposobila komunalna infrastruktura, zadržalo stanovništvo i dao im se podsticaj za opstanak.
O poljoprivredi se juče dosta govorilo i ministar nikako da kaže zašto se nešto konkretno ne uradi baš u tim opštinama, preko podsticaja za širenje porodičnog biznisa, kroz voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, za šta uslove pruža upravo ta netaknuta životna sredina.
Ali, ova vlada nema za to sluha, mada bi trebalo da ima, baš kada se tiče nacionalnog interesa Srbije, jer tako se na neki način stvara ogroman prazan prostor, ugrožava se i bezbednost zemlje i otvaraju se širom vrata za narušavanje dotadašnje nacionalne strukture stanovništva. Takvih opština Vlada se obično seti samo kada se raspišu vanredni lokalni izbori i upravo svoju neefikasnost i svojim neradom izazvano siromaštvo i bedu kod naroda Vlada koristi kao svoje oružje.
Odjedanput se u tim lokalnim ruiniranim sredinama nađe više ministara nego što je to normalno, skupoceni automobili zaposednu centre tih varošica, krenu buldožeri, kamioni, valjci, 92 kamiona asfalta, dođe ministar pa u nekom selu obećava aerodrom, tamo gde trenutno pasu ovce ministar će napraviti aerodrome.
Međutim, kada prođu izbori odmah u ponedeljak više nema nikog, svi se sele na novu lokaciju, tamo gde su raspisani novi vanredni lokalni izbori. Što se tiče samog zakona, SRS ima suštinske primedbe na veliki broj članova u ovom predlogu, koji se svode na jedno. Umesto da se lokalnoj samoupravi vrati ono što joj pripada, a što je uzeto sigurnim sistemom naplate dažbina, opštine se guraju u još veći sukob sa građanima ubiranjem taksi i naknada kako bi mogle da funkcionišu.
To se već vidi u članu 6. gde se od pobrojanih 16 mogućih izvora prihoda bar polovina zasniva na prijavi vlasnika, odnosno njegovoj dobroj volji ili na angažovanju opštinske službe radi evidentiranja.
Dok država na elegantan način ubira kajmak, dotle opštine moraju na teren da bukvalno love svoje interesne grupe za naplatu. Ako pomenemo, na primer, da čak i pojedina ministarstva ne vode evidenciju ili čak da nisu u mogućnosti da zakonsku odredbu plaćanja naknada, na primer koncesionara za iskorišćenje mineralnih sirovina, sprovedu u delo i obezbede značajna sredstva i državi i opštini, onda kako će to uraditi opštine.
To je priznao nedavno i ministar rudarstva gospodin Naumov kada je za naknadu koja se plaća za korišćenje mineralnih sirovina u obrazloženju novog Predloga zakona o rudarstvu priznao da Ministarstvo nije bilo sposobno da već dve godine naplaćuje tu naknadu, koja bi značajnije popunila budžet i države i lokalne samouprave.
Takođe, članom 15. Vlada je lokalnoj samoupravi ostavila poduži spisak za lokalne komunalne takse koje se mogu naplatiti, ali najgore je što se na dobar deo ovih taksi već ubira porez za državnu taksu, tako da su određena pravna i fizička lica u ovom trenutku dvostruko opterećena.
Opštinama je takođe ostavljeno da naplaćuju npr. takse za kućne i egzotične životinje. Ne znam zašto Ministarstvo finansija to nije preuzelo, a opštinama dalo ono što bi kao prihod redovno dolazilo.
U istom članu 15. stav 2. Vlada se stavlja u nekakvu ulogu limitatora za iznos taksi, propisuje maksimalan iznos taksi, kao da sama lokalna samouprava, odnosno skupština opštine ne zna da odredi visinu naknade. Ispada da Vlada Srbije bolje poznaje specifičnosti lokalne sredine od nje same.
Evo, i u ovom članu u stavu 2. pominje se fantomska komisija za finansiranje lokalne samouprave, koja uopšte ne bi trebalo da postoji, jer za poslove koji su njoj pridodati jedino je merodavno Ministarstvo finansija. Ovako se prave neke bočne prečice, a sve radi amortizovanja pritiska i na Ministarstvo finansija, odnosno ministra Dinkića, i na Vladu Srbije.
U članu 32. stav 2. predlagač na neki način ograničava korišćenje određenih prihoda i pretvara ih u strogo namenske. To je neprihvatljivo, jer taj prihod za pojedine opštine zna da bude i najbitniji deo za punjenje budžeta, a samim tim i za funkcionisanje opštine. Na ovaj način Vlada zakonom uslovljava lokalnu samoupravu da ovako dobijena sredstva bukvalno troši na komunalno održavanje zgrada i opreme.
U članu 34. stav 2. otvoren je put mogućoj zloupotrebi, gde se kaže – autonomna pokrajina može jedinici lokalne samouprave da dodeli namenski transfer. U prevodu to izgleda ovako: onaj ko vrši vlast u autonomnoj pokrajini dodeliće namenska sredstva onoj opštini gde vrše vlast političke stranke, kao i u Skupštini AP i Izvršnom veću. Koliko je to ispravno i koliko će se ta dodela namenskih transfera vršiti u skladu sa stvarnim potrebama, a ne sa stranačkim interesima, ostaje da se vidi.
Na kraju ću nešto reći o komisiji za finansiranje lokalne samouprave. Ova komisija se predstavlja poslanicima, kako piše u Predlogu ovog zakona u članu 50, kao nosilac pravičnosti, efikasnosti i otvorenosti, kao neki junak iz bajke. U čemu je toliko važna uloga Stalne konferencije gradova i jesu li oni pisali ovaj zakon ili gospodin Dinkić? Čemu onda Ministarstvo za državnu upravu, koje jednim delom ima ingerenciju u domenu lokalne samouprave?
Stalna konferencija gradova i opština nije državna institucija da bi joj se dala ovakva uloga. Dajete im čak pet članova u toj komisiji, i po kom će se kriterijumu oni birati?
Verovatno po principu stranačke pripadnosti. Baš bismo voleli da vidimo da li će neki radikal biti izabran u tih pet članova, mada smo mi načelno protiv ove komisije.
Komisija ima veliko ovlašćenje i s obzirom da je čini po pet predstavnika iz Vlade i Stalne konferencije gradova i opština, može se pretpostaviti kojim će se opštinama opredeljivati određena sredstva. SRS je protiv formiranja ove komisije, jer smatra da je to posao, pre svega, Ministarstva finansija, samo se umnožavaju organi, poput ove komisije, koji dodatno i bespotrebno opterećuju budžet Republike Srbije.