TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2006.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

13.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:30

OBRAĆANJA

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče malopre predstavnik Vlade ministar Dinkić, meni se čini da mi iz SRS džabe pričamo o ovom zakonu, jer kako on nagovesti, protumačeno je da mi hoćemo da se vratimo na neke stare propise, pa iz tih razloga svi naši amandmani i sve naše primedbe biće odbijene. Dakle, već je unapred rekao i ovo osudio na propast, pa mu nije ni interesantno da sluša i otišao je.
No, nije problem što će se odbiti naši amandmani, nego je problem što će se izglasati jedan loš zakon, i primenjivati. Naravno, bilo bi mnogo bolje da se saslušaju i da se prihvate naši amandmani. Ako se neki smatra neprihvatljivim, to nije sporno, ali je sigurno da ima naših mnogo boljih rešenja nego što je u ovom predlogu zakona predviđeno. Ali, kako narod kaže "zeman pravi, zeman bataljuje". Doći će vreme, pa ćemo napraviti zakon koji će se primenjivati kako valja.
Mi ovde hoćemo da kažemo, radi građana, radi nas, sve ono što smatramo da nije dobro u ovom zakonu, a on ima mnogo nedorečenosti, nejasnoća, pa će se iz tih razloga teško primenjivati.
Pretpostavljam, kao što je i rečeno, da će u ovim slobodnim zonama biti i uvoz, izvoz i proizvodnja itd, sa nekim povlasticama. Biće svakako i kompenzacionih poslova.
O tome se ne govori, ništa nije rečeno kako se podrazumeva i kako se to obavlja.
Recimo, uzimam slučaj sa Crnom Gorom, kako je do sada išla roba. Ako izvozi u Crnu Goru, uzme sve papire od špeditera, uzme od carine i čeka da se roba ocarini u Crnoj Gori, da se plati PDV u Crnoj Gori pa da im vrati tu potvrdu, da dokaže da je roba izvezena i da je tamo plaćen PDV i na osnovu toga mu se vrši povraćaj PDV-a. Tako je bilo do sada.
Međutim, ako je u pitanju kompenzacioni posao, toga nije bilo. Izvoli, plati PDV i završen posao. Više nema povraćaja. Žalili su se svi oni koji su izvozili robu za Crnu Goru, recimo.
Možda je to prošlost, ali pretpostavljam da će se isto to dešavati i u ovom slučaju. Nije rečeno šta sa tim poslovima, da li će se u tom slučaju platiti PDV.
Dalje, šta u slučaju sa fizičkim licima, pošto su oni korisnici slobodnih zona, da li se igde definiše u kom iznosu mogu kupovati robu bez carina; pošto će tu biti dorada, oplemenjivanje itd, slični poslovi u tim tehnologijama, da li će uzorci imati tretman i kroz PDV i kroz carinu i do kog iznosa?
Ipak bi trebalo to definisati, da ne bude za bilo koji uzorak da se to koristi i prave se ti problemi i otežavaju uslovi.
Dalje, što se tiče ekologije, rečeno je da će se o tome voditi računa i te kako.
Međutim, pretpostavljam, ako je strani investitor, koga mi hoćemo pošto-poto da uvedemo u zemlju i da budemo atraktivni za investicije, ako je nekome stalo do investicija, pošto je preduzeće na tenderu i tehnologija završena, ne mora graditi infrastrukturu i, kao što prethodnik reče, zgrade, u toj nekoj slobodnoj zoni, jer će on morati...
Kako je zamišljeno, u slobodnoj zoni ne čeka sva ta infrastruktura, znači, napravljeni su objekti, napravljena je elektromreža i samo da se iznajmi ono što se daje pod zakup – ne, nego će morati da se investira, da se to gradi i tu će biti i te kako problema.
Pretpostavljam da će to biti uvoz, zbog političkih pritisaka, prljavih tehnologija, čak i štetnih materija, kao što je ranije bilo. Više su korišćeni kao neki magacini te slobodne zone, najverovatnije za takvu robu.
Taj problem će biti još više istaknut, pogotovo sad, kao teren za sve zloupotrebe, mahinacije, kriminal itd.
Dao bih predlog da roba, bez obzira što ide iz slobodne zone za izvoz, ide bez carine itd.
Ranije je bilo, da bi se stimulisala domaća proizvodnja, davale su se i premije na izvoz, zašto se ne bi davale i sada neke određene stimulacije za izvoz, recimo, kada naša roba ide na svetsko tržište da se daju određene olakšice, bilo kroz poreske olakšice, odnosno da se kompenzuje sa tim, pa da se na neki način da neka stimulacija za izvoz robe. Do sada nema nikakvih stimulacija. Ne govorim samo konkretno za ovu slobodnu zonu, nego govorim i za trgovinu sa spoljnim partnerom.
Pre godinu dana smo doneli, da li zakon, da li propis, nije bitno, ne znam kako je definisan, o povlašćenoj trgovini tekstila sa zemljama EU. To je potpisano. Šta je sa tim sprovođenjem i kakvi su efekti? U suštini nikakvi. Mislim da sam jedanput govorio o tome pre godinu dana. To se i znalo. Zašto? Zato što nemamo odgovarajuću tehnologiju da proizvodimo kvalitetnu robu, a imali smo ranije, ali blokada koja je bila desetak godina, pa uslovi privatizacije, tehnološki viškovi, kadrovi, svi bolji kadrovi su napustili proizvodnju, snašli su se i otišli, pogotovo govorim za srednji kadar...
Ne znam koliko ko to zna, ali ja koji sam bio u proizvodnji odlično znam da proizvodnja stoji na srednjim kadrovima. Jedan inženjer tehnolog može da propiše tehnologiju za pet preduzeća, ali treba to sprovoditi, treba to raditi. Upravo ti kadrovi su nestali, nema ih zbog lošeg plaćanja i zbog niza drugih okolnosti. Sada više ni strani investitor nema interesa i zato ih nema baš toliko koliko smo mi mislili da će se pojavljivati kod nas na tenderima.
Sa druge strane, nismo našima pomogli da se zaštite u međunarodnoj konkurenciji, konkretno od kineske robe itd. Verujem da će i ovaj zakon, ovako kako je napravljen, intuitivno osećam, jer po ovome kako je napisano daje samo mogućnosti uvoza pojedine robe, nekontrolisano, kao recimo robe iz Kine. Ugušiće našu domaću proizvodnju, konkretno tekstila.
Da je sreće da se da mogućnost srednjim i malim preduzećima, da se malo pomognu, da se oporave i naprave neke asocijacije, da budu toliko moćna da mogu da izvoze tekstil na svetsko tržište, pre svega u zemlje Evropske unije, mislim da bi i te kako bili dobri i u kvalitetu i u ceni. Naš narod je video, beži od kineske robe, bez obzira na cenu, zato što vidi da je daleko iza one robe koju smo nekada imali, a sa cenom sada možemo da im konkurišemo i da pokažemo da možemo da radimo dobru, kvalitetnu i jeftinu robu.
Zato mislim da treba učiniti to, a ne samo ovim putem pokušavati, pa će se desiti da preko naše granice ulaze nekontrolisano ogromne količine kojekakve sumnjive robe, to će biti odlično za pranje robe, novca, i imaćemo tu mnogo problema sa ovim zakonom, ako se bude izglasao.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Milan Veselinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakonski projekti koje je donosio ovaj skupštinski saziv, tako je i ovaj predlog zakona, u stvari, zamajavanje građana Srbije.
Naime, do sada svi zakonski projekti koje smo usvojili na ovoj skupštini uglavnom su bili karaktera primene poreskih dažbina, carina ili osnivanje nekih agencija, komisija i centara.
Niste doneli ovde, niti predložili ovoj skupštini, nijedan zakonski projekat koji će imati razvojni karakter, tako da bar delom pokušate da napravite neko preduzeće, neku privrednu proizvodnju koja bi možda donela boljitak građanima Srbije.
Poznato je da je iz dana u dan sve više nezaposlenih i sve je više onih koje isplaćujete po godini staža, negde 100 evra, negde manje, zavisno od procesa proizvodnje i od delatnosti kojom se bave i tako stvaramo socijalne slučajeve širom zemlje Srbije.
Tačno je to da ste uspeli sa nekim vašim zakonskim projektima da posvađate građane Srbije, posebno Zakonom o lokalnoj samoupravi, gde se gotovo u svakoj opštini u više navrata vrše neki izbori; da li je sukobljen predsednik opštine sa skupštinskom većinom ili skupštinska većina sa predsednikom opštine, to je sada pitanje. Uglavnom, građani se širom Srbije svađaju, a vi nesmetano i dalje vladate i posmatrate sve to što se dešava.
Ako ste uspeli da prodate sve ono što je bilo rentabilno i profitabilno u ovom društvu, u našoj državi, privredi i proizvodnji, ne samo vi nego i prethodni DOS, uspeli ste da prodate pivare, šećerane, cementare, uljare, prodali ste sve ono što se moglo prodati, čak sada prodajete izvorišta naših voda i naše rudno bogatstvo, onda ovaj zakon jeste potvrda svega toga da više nemamo domaću proizvodnju, nema neke konkurencije, pa da osnujemo neke slobodne zone gde će ravnopravno učestvovati stranci i naši bogataši i tajkuni, kako bi još jednom imali monopol, a u stvari direktno uticali na našu domaću proizvodnju i gušenje naših domaćih proizvoda.
Mi smo te zone imali ranije, imali smo bescarinske zone, imali smo na granicama bescarinske zone, stvaranje nekih kampova itd. To nam nije mnogo doprinelo.
U ovom zakonskom projektu u obrazloženju se kaže da će ovaj zakon poboljšati našu privrednu proizvodnju, da će u ovim slobodnim zonama biti neke proizvodnje, da će biti bescarinska zona, da se neće plaćati PDV i slično.
U početku ovog zakonskog projekta se kaže da je slobodna zona deo teritorije Republike Srbije gde se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, pa onda tačka 2): osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja.
Samo da pređemo na stav 2. gde se komentariše određivanje područja, pa se kaže da se područje zone određuju davanjem saglasnosti Vlade, a onda u daljem tekstu osnivanjem nekakve uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija. To znači da Mlađan Dinkić jednostavno sve hoće da stavi pod svoju šapu i sve hoće da fiskalizuje. Imali ste sada jedan novi predlog zakona gde Mlađan Dinkić i njegovo Ministarstvo za finansije čak hoće i žele da fiskalizuju politička i građanska udruženja. Takav zakon će se naći skoro na dnevnom redu.
Dalje, što je posebno problem u ovom zakonskom projektu, kaže se u ovom zakonu kako će lokalna samouprava vršiti eksproprijaciju privatnog zemljišta radi osnivanja slobodnih zona. Pa, znate i sami kakva će ta eksproprijacija biti, na osnovu čega. To je još jednom stvaranje određenog monopola na nivou lokalne samouprave, pa sve do Vlade Srbije; a da ne govorimo o tome da je sve ovo povezano, lokalna samouprava daje određeno mesto za slobodnu zonu, a onda saglasnost treba da da Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i to znači da će biti privilegovane, imati monopol one opštine u kojima vlada npr. G17 plus.
Mi srpski radikali čekamo te izbore i verujemo da će se desiti uskoro. Verovatno će ta vlada biti sastavljena od srpskih radikala, gde će se ovakve stvari odmah ukinuti zato što se stvara monopol i veza između Vlade na nivou Republike Srbije i lokalne samouprave. Znači, biće povlašćene one lokalne samouprave u kojima vladaju istomišljenici Vlade. To je čista zloupotreba od strane Vlade i Ministarstva finansija.
Zatim, kaže se ovde da će biti pospešena privredna proizvodnja i promet robe, jer je dosadašnji zakon predviđao da 51% mora da ima to domaće preduzeće koje je kontrolisalo slobodnu zonu, a sada su ravnopravni, kako domaća privredna društva tako i strana. Šta to znači? To znači da će stranci sa svojom robom, pre svega tehničkom, preliti naše teritorije, tu će biti zloupotreba, i to znači da jednostavno gušimo našu proizvodnju, posebno u oblasti tehnike.
Na kraju, bez obzira što ministar finansija kaže da su svi naši amandmani odbijeni, mi unapred to znamo i znali smo za to zato što bi naši amandmani ovaj zakon popravili na taj način da ne bi moglo da bude povlašćenih i monopolističkih privrednih društava, kao ni Ministarstvo finansija i lokalne samouprave.
Sa ove govornice pozivam poslanike da razmisle o našim amandmanima i da naše amandmane prilikom glasanja usvojite, kako bismo ovaj zakon koliko-toliko popravili, da bi stvarno bio primenljiv u praksi.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Jakšić.

Goran Jakšić

G17 Plus
Pomenuta je stranka, ali pravi je razlog ono što nismo možda u dobroj meri razumeli, sam princip funkcionisanja, dakle izbegavanje bilo kakvih monopola, i o tome je bilo reči. Mislim da se upravo i vidi sve to iz Predloga zakona, malo smo dobili kritike na kraju u jednom delu ove rasprave, pa i pre rasprave, kada su u pitanju neke delatnosti, zašto je Ministarstvo bilo strogo prema nekim zonama i zašto je sada tu velika rigoroznost prema onim zonama koje nisu ispunjavale njihovu misiju,  a to je proizvodnja i izvoz.
Znači, da bi bili potpuno konzistentni u svom nekom stavu, upravo ovaj zakon ima nameru da se pooštre kriterijumi, ali u smislu povećanja odgovornosti i pravljenja ovog zakonskog okvira, obaveznosti i discipline, kada je u pitanju formiranje zona, upravljanje zonama, ali i rad u zonama, ta tri segmenta; jer, zone će biti pravljene, odnosno biće kontrolisane upravo na taj način i kroz ovaj zakon i kroz formiranje uprave i jednostavno, kroz način rada Ministarstva finansija kada je u pitanju ova oblast.
Inače, o tome da se želi zaista jedan zahvat kada je u pitanju kontrola rada i davanje saglasnosti na funkcionisanje zone, imamo u članu 14. gde se kaže – ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog (on samo formalno daje saglasnost) komisije koja je obrazovana od predstavnika nadležnih organa.
U tu komisiju će ući (sticajem okolnosti, učestvovao sam u izradi ovog zakona) upravo stručnjaci iz oblasti finansija, ekonomije, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, ali i lokalnih samouprava, jer je vrlo bitno, a to je malopre pomenuto u jednom neodgovarajućem kontekstu, u kojoj meri će lokalne samouprave shvatiti potrebu formiranja slobodnih zona i u kojoj meri slobodne zone upravo u nerazvijenim područjima mogu da doprinesu povećanom razvoju privrede.
Naravno, očekujemo sa druge strane, jer tako je i zakonom predviđeno, da lokalne samouprave koje žele da na svojim teritorijama formiraju slobodne zone da bi razvile privredu i ekonomiju u njima daju odgovarajuće beneficije i povlastice i osnivačima zona i da na pravi način reaguju davanjem povlastica; razumevanjem u kojoj meri je potrebno određeno formiranje zone lokalne samouprave se na neki način legitimišu kao zainteresovane. Onda nemam zaista ništa protiv, i to nema nikakve veze sa tim, verujte mi, nema veze ko je u kojoj opštini, nego koja opština shvata da treba da oslobodi zonu određenih prinadležnosti.
Sticajem okolnosti, ponavljam još jednom, i gospodin Dinkić je to malopre rekao, pirotska opština je shvatila to još pre više godina i dala je ogromne povlastice zoni i svima onima koji rade i formiraju preduzeća, od oslobađanja odgovarajućih taksi prilikom rada, gradnje u zoni, do davanja, odnosno ustupanja zemljišta na korišćenje. Ne bih imao ništa protiv kada bi bile takve opštine, bilo ko da je na vlasti u njima, kada bi podsticale razvoj formiranja slobodnih zona i davale privilegiju tim oblastima za formiranje zona.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Replika, narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Mi srpski radikali takozvane grinfild projekte, gde je dozvoljen ulog kapitala od strane stranih investitora od prvog do poslednjeg dolara ili evra, kako hoćete, uopšte ne osporavamo i jedini takav projekat je napravljen u opštini Zemun. Dakle, opština je apsolutno, pod rukovodstvom gospođe Pop-Lazić, izašla u susret stranim investitorima, a projekat je vredan oko 50 miliona evra. Isto se namerava sa izgradnjom termoelektrane u Novom Sadu.
Ja više puta kao opozicija (i sutra ću verovatno imati prilike za to, jer je sutra rebalans budžeta, koji nije razvojni nego je potrošački u Kragujevcu) upozoravam i kragujevačku gradsku vlast, zato što mi imamo deo zemlje prema deonici Batočine, na ovom delu navodnog autoputa, koji može da se iskoristi kao industrijska zona i može ubuduće da bude tu i carinski punkt, odnosno uprava carine za grad Kragujevac, takođe slobodna zona. Napravljen je samo hipermarket "Metro".
Kod nas je razlika u odnosu na vaš predlog, a vi kažete da ste učestvovali u pisanju zakona, i ono što je Dinkić govorio, što SRS smatra da u slobodnoj zoni visina stranog kapitala ne treba da pređe 49%, čisto radi pojašnjenja, ali i te kako bi one mogle da služe za proizvodnju, samo što do sada to nikada nije bio slučaj.
Evo, Lapovo je idealan primer za to. Znači, na glavnoj deonici, na autoputu i sa mogućnošću da se tamo izgrade fabrike, proizvodni pogoni, prateći objekti, infrastruktura, napravljene su samo dve benzinske pumpe sa jedne i druge strane, zato što su opštinski vlastodršci od potencijalnih investitora, a njih je bilo mnogo koji su dolazili, tražili proviziju ili postavljali neke nenormalne uslove; nikakvu olakšicu nisu dobili i zbog toga nisu bili spremni da ulažu po onom prethodnom zakonu.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ovaj zakon, ne zato što smo protiv slobodnih zona, već ima nekoliko razloga zašto ćemo glasati protiv.
Prvi je: kada je pisan zakon, bez želje da nekoga uvredim, zakon je tehnički loše urađen. Dakle, ima mnogo tehničkih nedostataka, mnogo toga je nedorečeno u samom zakonu.
Evo, pre nekoliko minuta je pomenuto, u članu 14. u stavu 1. se kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa."
Mislim da zakonski mora da bude regulisano koji su to predstavnici nadležnih organa, i nije samo da ministar daje formalno saglasnost, nego on daje saglasnost na predlog komisije koju on obrazuje.
Dakle, ministar obrazuje komisiju i daje saglasnost na njen predlog. Nema potrebe za takvom komisijom, jer će on to odraditi i bez nje. Znači, organ izvršne vlasti je tu nadležan.
Možemo da pogledamo i kada je u pitanju uprava za slobodne zone. Znači, obrazuje se uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Ko sada imenuje direktore i na čiji predlog? Hoće li to opet da bude neka komisija koja se obrazuje iz nadležnih organa ili će jednostavno ministar nadležan za poslove finansija dekretom da imenuje direktora, ili će to da radi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko će da imenuje direktora?
To su stvari tehničke prirode, ali izuzetno važne u ovoj oblasti, jer iskustvo koje imamo sa vama od kada ste na vlasti je da vi jedino možete da vladate onako kako je u interesu građana samo ako ste zakonski sprečeni i ako zakoni nisu nedorečeni i ne mogu široko da se tumače.
U članu 17. kaže se: "Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe. Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja." Tu se podrazumeva verovatno neki tehnološki postupak.
"Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja."
Sada izvinite, gospodo, ovo je ipak previše široko tumačenje, pogotovo u ovom poslednjem stavu, jer roba koja se ispituje, atestira i marketinški prezentira na teritoriji Republike Srbije napušta definitivno slobodnu zonu.
Da li je nekim posebnim zakonom regulisano koliko to može biti robe?
Recimo, Zakonom o porezu na dodatu vrednost kaže se – ministar nadležan za poslove finansija će doneti uredbu koja će da dozvoli koliko to robe može da bude iskorišćeno u reklamne svrhe, svrhu poklanjanja, reprezentacije itd. Da li ima to negde ovde? Nema.
Da li pišu rokovi u kojima treba roba da se vrati u slobodnu zonu ili iz slobodne zone da se vrati na teritoriju Republike? Ne.
Imamo sada zakon u proceduri o deviznom poslovanju koji kaže – ako u roku od 180 dana za robu koju izveze sa teritorije Republike ne donese devize u zemlju kazniće se čak i kaznama zatvora, ili ako je platio unapred robu, a nije uvezao u roku od 180 dana kazniće se kaznom itd. Toga nema. Ko nama garantuje da će to da se vrati nazad tamo odakle je i steklo određenu povlasticu? Nigde.
Kakvo nam je iskustvo sa vama? Evo kakvo, da se vratimo malo na onu aferu oko štete koja je naneta Elektroprivredi i NIS-u. Reč je o mazutu koji je kupljen od NIS-a za potrebe izvoza.
Bio je oslobođen svih poreza, svih dažbina, sačekao je tri ili četiri meseca u carinskom skladištu i nije napustio teritoriju Republike. Samo je promenio deklaraciju, postao je uvozni mazut i naplaćen je po dva ili tri puta većoj ceni nego što je nabavljen, pa je čak i carina zaračunata, koja nikada nije stvarno obračunata i prikazana carinskim organima.
Tako to izgleda kada se zloupotrebljava neko pravo. Gde su akteri te afere? Na slobodi. Ko je za to kriv? Vlast. Ko sprovodi ovaj zakon? Ta ista vlast.
Zato, kada su ovakvi zakoni u pitanju, gde su moguće zloupotrebe, zakoni ne smeju da budu tehnički nesavršeni i nedorečeni.
Ili, kažete da je Uprava carine nadležna jednim delom za kontrolu ovog zakona, znači, sva roba koja uđe i izađe predaje se Upravi carine.
Zašto još uvek navodno postoji monopol Republike Srbije, odnosno NIS-a na preradu nafte i naftnih derivata? Obrazloženje za takvu jednu uredbu je bilo da država u to vreme još uvek kriminalizovanu, korumpiranu carinu ne može da kontroliše, pa iz tih razloga uvodi jednu takvu uredbu. To je ta ista carina, nije se ona bitno menjala.
Šta je sa određenim firmama koje su, pod izgovorom da uvoze polovnu i neispravnu robu, mimo carinskog postupka uvozile i plasirale na teritoriju Republike Srbije kao robu široke potrošnje, a niko nikada nije ni jednim jedinim postupkom utvrdio da je reč o polovnoj robi i tehnički neispravnoj?
Čak su oni koji su sprečavali da se takva kontrola uradi i dan-danas na odgovarajućim visokim funkcijama u carinskoj upravi.
Zašto nadležni carinski organ u takvom slučaju ne postupi po službenoj dužnosti, pa napiše krivičnu prijavu, nego prosledi u MUP, a tamo se gurne negde u fioku i ostane?
Tako izgleda kada vi sprovodite zakon.
Zato SRS ne veruje vama da ćete jedan ovako tehnički nedorečen zakon, koji može široko da se tumači, da sprovodite u skladu sa onim namerama koje ste proklamovali ovde u ovom obrazloženju. Čini mi se da će namere i interesi biti isti kao interesi onih koji su manipulisali i strujom, i naftom, i naftnim derivatima, i uvozom naftnih derivata i prodajom ove robe, navodno polovne ili tehnički neispravne. To su razlozi zašto SRS neće glasati za ovakav vaš zakon.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.) Imajući u vidu da smo iscrpli ovu tačku dnevnog reda, zahvaljujem vam se na današnjem radu.
Zaključujem načelni pretres po ovoj tački dnevnog reda, nastavljamo sutra u 10,00 sati, vidimo se, želim vam prijatno veče.