Gospodine Avramov, izvolite, tražili ste repliku? Izvolite.

Samo da kažem kolegi, možda smo se i razumeli, možda i nismo.
Nisam hteo da dižem tenziju uopšte, ali ovo što vi kažete, ima tu nekog smisla i u nekom smislu se slažem samo delimično, ali treba u suštini pitati narod da li on želi da ide u evropsku zajednicu ili ne želi. Da li mnoge zapadne zemlje koje imaju daleko veći standard od bilo koga žele da budu u evropskoj zajednici. Švedska želi da izađe, a Norveška nije ni ušla u evropsku zajednicu, a najveći standard ima po glavi stanovnika. Mislim da i to nešto treba da znači.
Još jedna stvar, kada ste me povukli, ovo postavljam kao poslaničko pitanje, da mi se odgovori kako i na koji način da platim ovih devet radnika za koje mi je upravni inspektor naložio da se vrate, iz kojih sredstava, pošto mi sredstva nemamo. Neka mi odobri i Republika ili resorno ministarstvo, apsolutno nemam ništa protiv. Mi para nemamo. Rekao sam da smo devastirana opština, da nemamo iz čega da finansiramo.
Naloženo nam je da ih vratimo, znači, u ovom slučaju, mi sada nismo postupili po tom zaključku Vlade koja je naložila da se 10% smanji broj radnika. Šta sam ja smanjio, nisam smanjio ništa, već sam smanjio pare budžetu, isplatio te radnike, sve sam im dao zakonski što im pripada i morao sam da ih vratim. Iz kojih sredstava ja sada to da platim? Ovo postavljam kao poslaničko pitanje i želim da dobijem odgovor, da znam šta dalje da činim. Hvala vam.

Hvala, gospodine Avramov. Izvolite, gospodine Subotički, po Poslovniku.

Nemam pravo na repliku, ali po Poslovniku član 104, pogrešno tumačenje. Dakle, ja sam ovde mlad poslanik, imate ozbiljna iskustva, ja to izuzetno poštujem, hteo sam nešto da vam kažem. Dakle, govorio sam o nečemu što je preovlađujuće razmišljanje u Srbiji. Osamdeset posto ljudi u Srbiji želi da budemo u EU. To je utopija, a ovo o čemu danas pričamo, to su projekti, to je posao, to je krvav posao i krvav zadatak.
Kažem, evropski standardi se mere metrima cevi koje postavite da građani imaju čistu vodu, da imaju kanalizaciju, da imaju prečišćivače kakve treba. To je za mene evropski standard. Da li ćemo biti u EU ili ne, mene to živo interesuje.
Kako vi možete da postignete istovremeno da budete i narodni poslanik i da budete predsednik opštine? To je stvarno zadivljujuće. Pored toliko problema, pored toliko ozbiljnih poslova koje treba raditi u lokalnoj zajednici, sedeti ovde, ja to ne bih mogao da podnesem. Ja se zaista vama divim, svima koji to mogu, ali koliko ja znam u stranci G17 plus nema nijednog predsednika opštine koji sedi ovde. Dakle, jedna mala primedba i nemojte mi zameriti, verujte mi na reč, nemoguće je istovremeno sedeti ovde i biti predsednik opštine, i to biti vrlo uspešan predsednik opštine.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Momir Marković, pa replika, gospodin Avramov.

Ne bih se javio, međutim da utešim uvaženog kolegu – to što on nema poslanike i predsednike opština istovremeno ovde, nego samo sede poslanici, nema predsednika opštine, neka bude miran, uskoro neće ni poslanici njegove poslaničke grupe sedeti u ovoj skupštini. Izbori dolaze i tu ćemo završiti.
Međutim, u prethodnom izlaženju za govornicu rekao je nešto, pokušao da svali na leđa svih poslanika u ovoj skupštini, da čim se svetla ugase, čim se kamere ugase, čim se izađe napolje, svi vuku ministre za rukav – ministre, bato, baki i ostalo, idi ovde, idi onde.
Uput da pitam, ko je vukao ministra Velju Ilića i još pet-šest ministara u Bor, pa je ministar Velja Ilić vukao na tegljačima i bagere, i buldožere i valjkove po onim selima gore, zamalo da se prevrnu u reku dva šlepera, da padnu bageri. Doduše, jedino bi tako i ostali u tom selu, jer ovako čim je prošao prvi krug Velja pokupi sve i odnese. Došao je da zatrpa i ono što je malo poravnao puta.
Nije bilo izbora za lokalnu samoupravu da bulumenta nije odlazila u ta sela da obećava brda i gradove, da obećava potrošnju, aerodrom u Čukujevcu, da obećava ogromnu potrošnju para samo da se glasa za našeg kandidata, jer iza njega stoji Vlada Vojislava Koštunice. Tako je govorio Velimir Ilić, tako govore svi ministri kada dođu tamo, međutim, gospodo, narod ne misli tako. Narod nije mislio u Boru, narod neće misliti sutra u Bujanovcu, daće Bog i u Novom Bečeju, ne misli narod kako vi mislite. Nije ovo Alajbegova slama. To što čujete pomalo taj huk, to je onaj veliki radikalski talas koji će očistiti, oprati Srbiju od korupcije i kriminala već na sledećim parlamentarnim izborima.

Gospodin Avramov, replika.

Samo da odgovorim kolegi – voljom građana na prethodnim izborima sam ja predsednik opštine, a ne svojom voljom. Građani su imali poverenje u mene i dali su meni poverenje da nešto uradim u toj opštini. Zahvaljujući upravo tome što sam i narodni poslanik, mogu neka vrata da otvorim, mogu negde da se žalim, ako ništa drugo, mogu sa ove govornice da kažem istinu da znaju građani opštine Šid o čemu se radi i šta se radi.
Da sam samo predsednik opštine, verujte mi, ne bih mogao nikome da se obratim, kada ja jednoj ministarki Ivani Dulić moram tri puta da pišem i da ne dobijem nikakav odgovor; molio sam je da mi da i negativan odgovor i to je odgovor, ali dok nisam postavio poslaničko pitanje ja nisam dobio odgovor. Čiji je to ministar? Zna se, iz G17 plus. Tako se radi, nažalost, kod vas. I ministar Vojislava Koštunice. To vi tako, nažalost, radite.
Kod nas takvih slučajeva nema. Dođite kod nas u opštinu da vidite da li predsednik opštine bira po političkoj pripadnosti ili sve građane redom. Da vam kažem da smo mi svake nedelje u jednom od naseljenih mesta, sednemo licem u lice sa građanima i pričamo sa njima i kažemo im šta možemo, šta ne možemo. Radimo sve po prioritetu.
Još jedna velika mogućnost, odnosno olakšanje budžeta šidske opštine je što primamo ovde plate, ne tamo, jer imam budžet samo od 300 miliona dinara, a imam 19 naseljenih mesta, pa vi vidite šta biste radili. Imam 19 osnovnih škola, tri srednje škole. O svemu treba voditi računa. Da vam kažem da kada dođe zimski period milion i po dinara svake nedelje se daje za grejanje za škole. Deca moraju imati adekvatne uslove kako bi učila, a ne za nešto drugo, dragi kolega.

Gospodin Subotički. Mislim da ovo pomaže da se razjasni mišljenje u parlamentu i da je ovde mesto gde se sučeljavaju mišljenja.

Imamo jedan užasno veliki problem da se branimo od nečega što ne postoji. Dakle, pisali ste pet puta Ivani Dulić-Marković, mi smo pisali 10-12 puta. Na stranačkim forumima postoji samo jedno pravilo, i to može da vam potvrdi svaki član G17 plus, da Ivana Dulić-Marković tvrdi – ja sam ministar svih građana. To isto tvrde i Tomica Milosavljević i Mlađan Dinkić.
Dakle, sve ovo su naučne fantazmagorije vaše da se radi po stranačkim linijama. Šta je problem? Ubedite vi mene da to nije mentalitetski problem ove zemlje. To je nama pusto tursko ostalo, da ko je bliži vatri taj se ogreje. To su narodne izreke i mudrosti. Nema potrebe da se ovde potvrđuje da je to tako ili nije tako. Mi smo jednostavno takav narod, takav svet i to je naš problem.
Što se tiče tog velikog huka i svega toga velikog u vezi sa SRS, jer sve je nešto impozantno i veliko, postoji jedno pravilo u prirodi: i dinosaurusi su bili veliki, pa su izumrli.