Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Branislavu Stevanoviću, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.

Dame i gospodo, pratili smo rad Stalne konferencije opština i gradova i imali smo jedan njihov predlog zakona o imovini lokalne samouprave. To je bila inicijativa predsednika opština i gradonačelnika, bio je važan zakon, od njega se odjednom odustalo, ne zna se iz kog razloga, ali naravno da to Vladi sigurno ne odgovara. Onda se našlo jedno kompromisno rešenje, a to je ovaj predlog zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Ovaj zakon svakako da ima jedan broj dobrih predloga, znači da poboljšava položaj siromašnih opština koje će dobijati veća sredstva; još jedna novina, to je komisija za finansiranje lokalne samouprave, sve ostalo postoji u drugim zakonima, pa kada smo imali raspravu o budžetu i budžetskom sistemu i o raspodeli sredstava po opštinama, onda smo imali dva amandmana, veoma dobra, kada je u pitanju ravnomernija raspodela sredstava.
To je urađeno i da je donet zakon o imovini lokalne samouprave svakako da bi ovaj predlog bio suvišan.
Prema tome, niz problema koje imamo od ranije vlasti i ove sadašnje, normalno da se nastavlja kontinuitet na isti način, a pre svega u ovim zakonima nije predviđeno, i sami mehanizmi koji treba da se nađu, a to je kontrola trošenja budžetskih sredstava.
Nažalost, jednostavno u praksi to ne postoji i razlog treba da bude poznat, a to je znači da ona vlast koja je mogla prethodno da raspolaže tim sredstvima, normalno da ako oni idu u proveru trošenja tih sredstava, da će i njima neka buduća vlast takođe nešto da priredi, i svakako da je to jedna loša navika koja se provlači godinama kod nas.
Jednom prilikom sam na sednici SO predložio da se vrši revizija poslovanja mesnih zajednica, znači krajnjih potrošača transfernih sredstava, i naravno da je to bilo ubadanje prsta u oko onima koji su na vlasti, jer nažalost, treba istaći to da predsednici mesnih zajednica, pa do ministarstava, do Vlade, tu ne postoji prava kontrola trošenja sredstava i tu se vrše ogromne manipulacije, što je nedopustivo.
Samo ću navesti mali primer jedne mesne zajednice. Ako bismo vršili kontrolu rada jedne mesne zajednice, videli bismo da se deset godina unazad provlače isti radovi i da se navode maltene ista sredstva, što znači da se mora istaći da veći deo tih sredstava završava u privatnim džepovima, a ne za dobrobit građana Srbije.
Takođe, treba istaći i to da su prevelika ovlašćenja predsednika opština, što je jedan od razloga, što su prethodni govornici naveli, da Zakon o lokalnoj samoupravi treba da pretrpi izvesne promene.
Znamo mnoge slučajeve po Srbiji, kako i na koji način se kupuje vlast i koja je to moć i koja dominacija. Praktično, po Zakonu o lokalnoj samoupravi predsednik opštine ima više od 90% vlasti sam.
Takođe, u ovom zakonu pominje se samodoprinos, koji može da se sprovede na dva načina, referendumom i potpisivanjem meštana, što se nije pokazalo u praksi dobro. Nije se dobro pokazalo iz razloga što postoji niz manipulacija oko potpisivanja same inicijative.
Normalno da se ogroman broj građana pita posle ko je to predložio, međutim, verovatno se desi da čak i 20% ljudi potpiše tu inicijativu o donošenju samodoprinosa i da se posle sprovodi u praksi.
Takođe, moramo reći da u ovom zakonu imamo evropske kazne i poreze, ali nažalost, znamo kakva primanja naši građani imaju i uopšte kada su u pitanju mala preduzeća i stimulacija tih manjih preduzeća da su apsolutno nikakva, jer imamo primere u državi koliko je prodavnica zatvoreno i koliko nekih malih preduzeća je stavilo katance na vrata.
Prema tome, mi tu nemamo obzira, što bi i te kako trebalo imati u budućnosti.
Bilo je raspodele po određenim opštinama, međutim, kontrola trošenja tih sredstava i zapošljavanja u tim malim preduzećima takođe nije vršena, sve se vršilo više političkim putem, i to je proizvod ogromnog nezadovoljstva naših građana, koji svojom apstinencijom pokazuju koliko veruju u političke stranke; treba napomenuti i mizerno ponašanje ovih kvazidomaćina, narodnjaka, koji se već promovišu, a to su jedni isti ljudi koji godinama dominiraju političkom scenom i sada se udružuju da ponovo prevare narod na jedan sasvim drugi način.

Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, a neka se pripremi narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, kao i prethodni zakon i svi ostali zakoni, ima svojih određenih propusta i velikih problema, naročito što se tiče lokalne samouprave, što se tiče građana Srbije. I ovoga puta i Ministarstvo i ova vlada grade neki interes. Oni se postavljaju prema građanima kao da su oni neka fabrika koja nešto proizvodi i boje se da ne budu u nekom deficitu i uzimaju pare od naroda kako bi imali taj suficit, kao što je i ministar Dinkić prikazao da ima suficit u budžetu. On se time hvali, a kako građani žive na lokalnom nivou, to je neka sasvim druga priča, koja njih ne interesuje. Naime, interesuju ih ti građani samo u određenim momentima, a ti momenti se zovu izbori. Kada su izbori dođu, pričaju, obećavaju građanima kule i gradove i trebaju im glasovi od građana; samo, tog momenta kada se izbori završe oni zaborave na građane.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, takav slučaj nije, mi radimo isključivo u interesu svih građana na prostoru Republike Srbije. Da je tako, dokaz je i tamo na lokalnom nivou, gde su naši predstavnici, čelnici opština, gde su gradonačelnici itd. Tu se umešala politika, a to mogu i da dokažem.
Godine 2004, kada je pobedila Srpska radikalna stranka u opštini Šid, transfer sredstava iz Republike ka opštini je bio 60 miliona dinara, da bi već 2005. godine, pošto je pobedila Srpska radikalna stranka, transfer bio smanjen od strane Republike na 48 miliona dinara. Za 2006. godinu, za ovu godinu, nismo dostigli još onih 60 miliona iz 2004. godine. Sada nam je transfer 58 miliona dinara.
Gospodo, je l′ tu nije umešana politika? Imamo inflaciju od 30%. Da dodamo tih 30% na onih 60 miliona dinara iz 2004. godine, znači da bi opština Šid trebalo da dobije 78 miliona dinara. Gde su te pare završile? Je l′ oni gledaju to kao Mitu Avramova, predsednika opštine, pa ne daju njemu pare? Nisu to pare za Mitu Avramova, to su pare za sve građane koji žive na teritoriji lokalne samouprave, na teritoriji šidske opštine. Mogu da vam kažem da je šidska opština višenacionalna sredina.
Mi zastupamo sve nacije, pomažemo svima, od verskih objekata do kulturnih dobara, do njihovih tradicija itd. To može da proveri svako koga to interesuje.
Spominje se ovde da će se formirati komisija za finansiranje lokalne samouprave. Šta će nam formiranje još jedne komisije koja će biti opet na trošku tog ministarstva, a već imamo budžetsku inspekciju? Neka kontroliše to budžetska inspekcija. Neka kontroliše i taj transfer koji ide ka opštinama i neka dođe u opštinu i neka kontroliše da li se ta sredstva namenski koriste ili to neko koristi onako kako želi.
U opštinama kao što je Šid, koja je jedina devastirana opština u Vojvodini, umesto da smo dobili nešto više sredstava da se izvučemo iz te devastiranosti, nama se sredstva još umanjuju. Nije samo opština Šid u tom projektu, bilo je... Vidite, interesantna stvar: trinaest devastiranih opština je bilo u Srbiji kada je formirana ova nova koaliciona vlast. Tih 13 opština se sastalo, napravilo jednu deklaraciju, potpisali su tu deklaraciju, uputili ministarstvu da izađe u susret tim opštinama, da Vlada iznađe mogućnost kako i na koji način će pomoći tim opštinama. Do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Vlade. Da tragedija bude još veća, još tri opštine su proglašene za devastirane opštine. Nemamo više 13, sada imamo 16 devastiranih opština.
Je l′ se u tom pravcu ova vlada i ovo ministarstvo staraju o građanima Republike Srbije? Mene bi bilo sramota kada bih ja na teritoriji lokalne samouprave prikazao neki suficit. Znači da nisam utrošio ta namenska sredstva iz budžeta tamo gde je to trebalo da se utroši, da sam nekome nešto uskratio. U ovom slučaju je ministar Dinkić uskratio građanima Srbije. Svaki put kada prikaže suficit nekome su uskraćena određena sredstva. To treba da je svima jasno.
Šta smo dobili? Po ovom novom zakonu koji je predložio ministar kaže se da je karakteristika tog zakona porez na imovinu, koji se prebacuje u ruke lokalne samouprave. Znači, lokalna samouprava treba da juri svoje građane, da naplaćuju od njih porez na tu imovinu, a mi svi jako dobro znamo kako žive građani na teritoriji svake lokalne samouprave, a naročito tamo gde je devastirana opština. Mislim da to nije u redu i da to nije fer.
Pa je rekao ministar – nije to nikakav problem, 100% ta sredstva ostaju lokalnoj samoupravi, a lokalna samouprava može da odluči da ne naplati ništa i da oprosti to građanima. Pa šta nama drugo i preostaje, nego da oprostimo to građanima koji nemaju para za osnovne potrebe za život u 21. veku, a ne da idemo još da im otimamo zadnji dinar ili, ne daj bože, da idemo nekom da plenimo.
Srpskoj radikalnoj stranci to ne pada na pamet i nikada neće otimati od svog naroda, nego će uvek gledati da pomogne svom narodu.
Nama ništa drugo nije preostalo, više puta smo se obraćali ministarstvima, Vladi za pomoć, ali bezuspešno. Šta smo uradili? Okrenuli smo se inostranstvu. Pa, kada neće ova vlada, kojoj je obaveza da pomaže građanima i da vodi računa o građanima Republike Srbije, mi smo se obratili nekima u inostranstvu, neko se od nas snašao na neki način, došao tamo do čelnih ljudi koji su i te kako zainteresovani da investiraju i da doniraju lokalnim samoupravama.
Takav je slučaj sa našom lokalnom samoupravom, mi imamo izuzetnu saradnju sa Švedskom. Vi ste govorili – kada dođe SRS na vlast niko sa Zapada neće kontaktirati, oni su za ratove, oni su ubice, oni su ne znam ovakvi, oni su onakvi. E vidite, nije tačno. Znači, Šid sarađuje sa Šveđanima, Kikinda sa Norvežanima i da ne nabrajam ostale opštine koje su našle u inostranstvu donatorska sredstva, zamislite.
Dolazili su ljudi, dolazile su delegacije, videli su imamo prirodna bogatstva, imamo prirodne resurse, ali ni u tome ne uživamo mi na lokalnom nivou. I to nam uzima sve Pokrajina i Republika. Kada sam tražio nadoknadu za 3% od seče šuma dobio sam odgovor da ne može to da se vrati opštini, nego se ta sredstva refundiraju kroz mlade sadnice, nove zasade itd. A što se uništava infrastruktura u toj opštini apsolutno nema nikakve veze.
Samo da vam kažem da se "Vojvodinašume" nalaze upravo u Šidu, u lokalnoj samoupravi Šid. Zašto to kažem? Zato što šidska opština ima 26% teritorije pod šumom, i to isključivo lužnjački hrast. To nema nigde, ima samo u Sremu i još par opština nešto manje. Šid tu daleko prednjači i "Vojvodinašume" su u Šidu, a Šid od toga apsolutno nema ništa. Mi se zalažemo, i podržaćemo taj zakon kada dođe, da lokalna samouprava gazduje sa tim resursima koje ima na svojoj teritoriji, pa ćemo videti onda da li ćemo biti devastirani ili nećemo biti devastirani.
Zamislite šta se desilo, što se tiče opet Šida, ali to je opet sve samo politika zato što je SRS na vlasti. Imamo i mi koalicione partnere. Da vam kažem, pokazali smo najveći stepen demokratije posle izbora 2004. godine. Kao novoizabrani predsednik opštine Šid pozvao sam sve relevantne stranke koje su ušle u Skupštinu opštine Šid i ponudio svima apsolutnu saradnju, procentualno onoliko koliko koja stranka ima zastupljenih odbornika, da zajednički radimo i da pomognemo toj opštini i svim građanima na teritoriji opštine Šid. Nisu prihvatili svi, nisu.
Pozvao sam to pred kamerama, pa su rekli – jao, nemoj tako, daj iza zatvorenih vrata da se dogovorimo. Pa ta vrata će se sutra otvoriti kad se mi dogovorimo, pa će se opet sve to videti, nema tajni. Međutim, mnoge stranke nisu htele da prihvate, boje se SRS, ne znam zbog čega. Zato što smo im pružili ruku? Pa da li naša ruka nije poštena? Dokazaćemo da je najpoštenija ruka SRS u Srbiji.
Dobili smo zaključak Vlade, sve opštine su to dobile, evo sad neka me neko demantuje da nije, da se smanji 10% u upravi broj radnika uz obrazloženje da ako se to ne uradi transfer će nam biti ukinut od strane Republike. Šidska opština, pošto su tamo srpski radikali, prva je uzela da sprovede taj zaključak od strane ministarstva. Samo vi slušajte šta pričam, pa će vam biti sve jasno, dragi kolega. Sve to ima veze sa zakonom, biće vam jasno.
Sproveli smo taj zaključak, napravili smo novu sistematizaciju. Sa tom novom sistematizacijom devet radnika je bilo viška u upravi; dobili su rešenje o neraspoređenosti i adekvatnu otpremninu za sve godine radnog staža koje su radili, da bi oni posle svega toga tužili, da bi se našli uvređeni. Pa su još na sudu, kad su ih pitali – a otpremnina, rekli – mi smo mislili da smo nagrađeni zato što smo dobro radili, da smo zato dobili te pare.
Upravni inspektor, pošto je on iz DS-a, a ne iz neke druge stranke, naloži da se vrate svi ti neraspoređeni radnici na svoj posao. To je naredio po tački zakona gde se kaže – ako se ne vrate svi na posao odmah, biće kažnjen načelnik opštinske uprave kaznom od 20.000 dinara po svakom članu. Znači, njih devet – 180.000 dinara. Ako po tome ne postupimo, kazniće se i lokalna samouprava sa milion dinara.
I šta smo mi mogli da uradimo? Znači, upravni inspektor i njegov stav je jači od zaključka Vlade. Neka mi to neko objasni ovde. Znači, on je naredio, mi smo morali, ako ne, plaćamo kaznu itd. Mi smo sad te radnike vratili na posao, oni su i dalje neraspoređeni. Dobijali su za vreme od godinu dana, nešto manje od godinu dana što nisu radili, sredstva sa biroa; sad se nalaže da im se još isplati nadoknada za plate koju nisu imali i da to lokalna samouprava finansira. Pa pitam odakle, iz kojih sredstava?
Ma, zaposlićemo mi još hiljadu radnika, to je najmanji problem, samo neka nam Vlada da pare. Zaposlićemo mi ljude, neće biti nezaposlenih, ali ovamo je masa uskraćena, masa ne može da se povećava, a plate ostaju u toj masi onakve kakve jesu i plate u lokalnoj samoupravi se kreću od 8.000 do 17.000 dinara. Pa, molim vas lepo. A vidite šta se dešava – Ministarstvo je nekim, tamo gde su njihovi čelnici predsednici opština, čak dalo pare i da se isplati otpremnina.
Mi smo sami smogli snage, sve to uradili i dobili nalog da se vrate na posao. Zašto? Zato što su se tu našli neki ljudi koji su bili u DS, G17, sećate se da me je Albijanić prozivao u Skupštini za govornicom. Ti ljudi, mi smo ih zatekli, ništa nisu ni radili. Oni su bili na teretu budžeta opštine, vukli platu, ali apsolutno ništa nisu radili. Zato su bili višak.
Naveo sam ovih par primera iz jednog prostog razloga, da svi znate, da budete svesni da je umešana apsolutno u sve politika.
Tamo gde je G17 na vlasti na lokalnom nivou, da vidimo koliko su oni dobili para. Neću da spominjem, znam što se tiče Srema, u Irigu i u Pećincima. Irigu je trebalo para, jer je jedna od najsiromašnijih opština u Sremu, nemam ništa protiv, ali Pećinci već nisu, a Pećincima se već daje.
U Inđiji, koja se smatra kao pokazna opština, kao neka ekspertska opština koja napreduje, investira, koja se gradi, koja živi, dovela je investitore iz ne znam kojih zemalja, nisu smanjili tih 10% koje je Vlada naložila u upravi, pa je morao ministar Dinkić da ode tamo da naloži da se to uradi i sprovede u delo. Njemu nisu uskraćeni transferi od strane Republike prema Inđiji, čak su mu i neke povlastice dali, da ne pričam o tome.
Samo sam hteo da kažem, suština svega toga je i dalje politika, i dalje će biti tamo gde je vladajuća koalicija na vlasti povoljnije situacije, mada ni tamo nije sjajno, a tamo gde su radikali, dao sam vam primer kako rade radikali – kad ne mogu da se obrate Vladi Republike za pomoć, jer neće da nas usliši, mi se okrećemo inostranstvu i verujte da imamo izuzetnu saradnju i da se ljudi dive nama kako radimo, na koji način i da smo skinuli famu sa SRS. Mi ćemo i dalje to isto raditi, i trudićemo se, svi predsednici opština na lokalnom nivou gde vlada SRS, da zadovoljimo sve interese građana koji tamo žive. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić, a neka se pripremi narodni poslanik Srđo Komazec.

Odmah da kažem, na jednom sastanku, kada je bila konferencija gradova, predsednici opština su tražili da se deo naplate poreza prenese opštinama i tada je ministar Dinkić rekao da će to i uraditi. Sada smo to dobili, nažalost, kada se malo preračunamo, imam osećaj da smo dobili jedan vruć krompir, jer praktično sada je Ministarstvo zadržalo sebi PDV, akcize i poreze na zarade gde se one smanjuju i to su pozitivni poeni. Nama je sada dato da jurimo građane i naplaćujemo ono što je malo problematično, ali tražili smo, pa što kažu – gledajte.

Međutim, meni je žao što ministar nije tu, hteo sam da postavim pitanja vezana za zakon o finansiranju lokalne samouprave. Imam neke nedoumice, pošto je sad samodoprinos prihod budžeta, a do sad je to bilo u mesnim zajednicama, kakva će sudbina mesnih zajednica biti u narednom periodu, mada po zakonu ne moraju da postoje, međutim, one sprovode samodoprinos kod nas već više od 40 godina i ne bi to menjali.

Zatim, imamo neke nedoumice, član 35 – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi: prvo, porez na dohodak građana, pre svega od poljoprivrede, to je po katastru prihod, a taj prihod se već dve-tri godine ne uplaćuje, ne znam da li će ta zabrana i dalje trajati ili će se verovatno uplaćivati.

Zatim, hteo sam da postavim pitanje vezano za osiguranje lica; do sada tu nismo imali nikakav prihod, a danas taj... Ne znam šta će to značiti.

Drugo, pod tačkom 7) postoje ostali prihodi u skladu sa zakonom. Da li će se tu reći, recimo mi u lokalu, naplaćuje se porez na registrovano oružje, da li će to biti prihod lokalne samouprave ili ne? Kod mene u Apatinu bi to bilo dobro, pogotovo na neregistrovano, kad bih mogao da oporezujem, imao bih jako veliki prihod.

U članu 36. kaže – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Šta znači "zakon"? Da li su ti zakoni doneseni ili će se tek doneti? Ja ne mogu sada da izračunam koliki je prihod opštine, jer ne znam šta znači "u skladu sa zakonom".

Kada bismo sve ovo dobili, imali bismo ogroman prihod, jer je do sada naknada za izvađeni materijal iz vode, znači pesak, ili naknada za korišćenje mineralnih sirovina, znam da je tu bila proporcija 40% Pokrajina, 60% Republika. Mene zanima šta znači to za lokalnu samoupravu. Da li ćemo mi 40% ili ne znam koliko dobiti od te naknade?

Naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora – imamo situaciju da je i do sada opština mogla da traži naknadu za lekovite, ali do sada za mineralne vode nijedna opština nije naplaćivala, pa ni opština Apatin, a u stvari termalni izvori koje koriste banje su u vlasništvu "NIS gasa" i oni nama naplaćuju vodu i dižu cene veoma često, ali ne plaćaju opštinama ništa, jer su njihovi termalni izvori.

Jedno pitanje, što bi za nas bilo veoma značajno, za opštinu Apatin, porez na kapitalnu dobit, da li bismo tu mogli nešto da dobijemo, i porez na dobit firme. Recimo, naša pivara ima veliku dobit. Kada bismo bar 5% od toga dobili za lokalnu samoupravu, to bi nama značilo, veliki je prihod.

Želeo bih još nešto da kažem, imamo problem kako će se ta služba deliti, imamo zgradu koja je za upravu prihoda počela da se gradi, pa 2000. prestala. Sada bih ja hteo da je završim, ali ne mogu da dođem do ministra da pokušam da tražim neku pomoć da to završimo. Pošto je pod Ministarstvom finansija ovo osiguranje lica i uopšte osiguranje, ima sada jedna pojava, ne znam zašto se to radi, ogromna sredstva se iz zdravstva prelivaju u ove osiguravajuće zavode.

Recimo, za osiguranje doma zdravlja i banje prošle godine platio sam manje od milion dinara. Sada, kada to osigurava republički fond, odmah su zavodi bili mnogo agresivniji i sada je osiguranje dva i po miliona, s tim što su mi iz osiguranja ustupili staklo, osiguranje od provale i osiguranje umetničkih slika.

Tako da ćemo mi imati sada, ako je Dom zdravlja Apatin koji je relativno mali, 150 puta veće osiguranje; možete misliti koliko će osiguranje plaćati klinike.

Na neki način se ogromna sredstva iz siromašnog zdravstva prelivaju u te osiguravajuće zavode koji žive na visokoj nozi.

Kad odete u svaku tu zgradu, to je sve u granitu i mermeru, lični dohoci, zdravstveni radnici ni blizu, njihove spremačice imaju više nego lekari. Ne znam zašto je to urađeno.

I osiguranje radnika – sa "Deltom" je sklopljen ugovor na pet godina; prošle godine sam platio 140, sada je već 190. Znači, oni su sada mnogo agresivniji.

Drugo, kada smo mi ugovarali osiguranje, pošto je to bila konkurencija, oni su morali da se trude da mi prihvatimo njihovo osiguranje, pa ja platim milion dinara, izvučem 800 hiljada na štete. Sad kad ja više ne odlučujem o tome, oni štete mnogo teže naplaćuju. To je još jedno pitanje vezano za osiguranje.

Napisano je u prelaznim odredbama... Kod mene ta služba dosta funkcioniše, mada ne znam kako ćemo podeliti te radnike, ali u mnogim opštinama je veliki problem.

U prelaznim odredbama se kaže da može da bude preuzimanje tih službi od strane opština do 2008. godine. Šta će značiti naknada za te poslove koje će raditi uprava prihoda na nivou Republike? Znači, to su neke moje nedoumice.

Najvažnija nedoumica, hoću da mi se kaže šta znači to "u skladu sa zakonom", član 36, od svih ovih naknada koliko će dobijati opština.

 

Reč ima narodni poslanik Srđo Komazec, potom narodni poslanik Zoran Subotički, pa narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave uređuje se obezbeđivanje sredstava jedinicama lokalne samouprave za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Kakva je to samouprava kada moraju da se obezbeđuju sredstvima iz republičkog budžeta?
Dakle, postavlja se pitanje gde je opštinska imovina.
Takođe se postavlja pitanje, u krajnjoj liniji, o ustavnosti termina "lokalne samouprave". Zakon o lokalnoj samoupravi definiše opštinu kao lokalnu samoupravu.
Zakon o lokalnoj samoupravi u postojećem republičkom Ustavu nema svoje pravno utemeljenje. Jednostavno, donet je na neki drugi način, pa ih tih razloga ima brojne nedostatke. U te nedostatke spada i pitanje finansijskih sredstava u opštini.
Kratko rečeno, opština ima pravo da samoupravlja, a gazda njene imovine je neko drugi. Opština ima svoje izvorne prihode i ustupljene prihode. Kako izgledaju ustupljeni prihodi, posebno transferna sredstva, to mi u opštini dobro znamo.
Kako u praksi izgleda finansiranje izvornih poslova i to iz izvornih prihoda? Navešću samo jedan primer, a to je raspisani tender za kanalizaciju u opštini Stara Pazova, o čemu ću detaljnije nešto kasnije.
Smatram da je ovo jasan primer kršenja ustavnosti i zakonitosti, gde dolazi do izražaja volja pojedinaca.
Takođe se postavlja pitanje pravnog statusa samodoprinosa. U Predlogu zakona koji je predmet razmatranja od člana 20. do člana 31. govori se o samodoprinosu, pa se postavlja pitanje da li je to prihod lokalne samouprave ili je to prihod mesne samouprave, tj. mesne zajednice.
Sa tim u vezi se postavlja i pitanje da li je samodoprinos javni prihod ili nije. Imamo velike probleme sa naplatom samodoprinosa od samostalne delatnosti i od poljoprivrede, jer od Uprave prihoda ne možemo da dobijemo bazu podataka za ova dva vida naplate samodoprinosa i isti se ne naplaćuje.
Na kraju, za pravnike je zanimljivo i pitanje prelaznih i završnih odredaba zakona koji je predmet razmatranja, gde je rečeno da je lokalna samouprava u obavezi da preuzme određen broj zaposlenih lica iz Uprave javnih prihoda.
U članu 59. se kaže da primenom ovog zakona prestaju da važe član 5. i odeljak V - finansiranje poslova jedinice lokalne samouprave, sa članom 77. do 104. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Dakle, za pravnike je interesantno na koji način se mogu menjati odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, imajući u vidu da je Zakon o lokalnoj samoupravi opštijeg i većeg značaja od zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je po svojoj suštini veoma važan sistemski zakon, vrši se samo objedinjavanje postojeće zakonske regulative iz oblasti finansiranja lokalnih samouprava u integralni tekst zakona.
Zakonom se ne predlaže kvalitetno rešenje pitanja finansiranja lokalnih samouprava, posebno sa aspekta obezbeđenja sredstava opštinama za finansiranje razvojnih programa i rešavanja problema u delu lokalne infrastrukture.
Predloženi zakon ne doprinosi fiskalnoj decentralizaciji lokalnih samouprava već se, nasuprot tome, isto i još čvršće vezuju za sredstva transfera od Republike, umesto da se jačanjem osnovnih izvornih prihoda lokalnih samouprava doprinese njihovoj ekonomskoj samostalnosti i osposobljavanju istih za rešavanje svih problema od vitalnog značaja za život i rad građana.
Zakonom se predlažu rešenja koja lokalnim samoupravama ostavljaju na raspolaganje izvorne prihode koji su od manjeg značaja za finansiranje budžetske potrošnje, odnosno nameću dodatni troškovi naplate predmetnih prihoda.
Osnovni izvorni prihodi budžeta koji su funkcionisali u obliku poreza na promet proizvoda i usluga zamenjeni su transfernim sredstvima iz budžeta Republike Srbije, koja se Predlogom ovog zakona transformišu u više kategorija ovih sredstava, tako da se osnovna namenska raspodela predmetnih sredstava gubi.
Utvrđivanjem više oblika transfernih sredstava, kao što su tranzicioni transfer, kompenzacioni transfer, transfer za ujednačavanje, a koji se Predlogom zakona prioritetno dodeljuju na osnovu ukupnog iznosa transfera, s tim da se po odbitku ovih oblika transfera utvrđuje visina sredstava po osnovu opšteg transfera, čime se lokalne samouprave koje ne ispunjavaju kriterijume za dodelu posebnih vidova transfera oštećuju, jer se iznos transfera po osnovu opštih namena umanjuje na predmetni način.
Predloženi kriterijumi za dodelu sredstava po osnovu opštih transfera ne sadrže sve elemente za sagledavanje kompletne problematike za finansiranje lokalnih samouprava, jer se baziraju na parametrima kao što su: broj stanovnika na području opštine, površina teritorije koju obuhvata opština, broj odeljenja u osnovnom i srednjem obrazovanju, broj objekata u srednjem i osnovnom obrazovanju, kao i broj dece obuhvaćene neposrednom dečjom zaštitom.
Ostale kriterijume koji se odnose na druge aktuelne podatke o radu lokalnih samouprava predloženi kriterijumi isključuju, tako da se primenom istih ne može izvršiti pravična namena sredstava po osnovu opštih transfera. Zakonom bi trebalo detaljnije urediti kriterijume za dodelu ostalih vidova transfera, kako bi se na osnovu istih mogla obezbediti dodatna sredstva opštinama, naročito za rešavanje aktuelnih problema u oblasti infrastrukture, kao i drugih problema, za rešavanje pitanja zaposlenosti, podsticanje razvojnih mogućnosti opština i dr.
Raspodelom sredstava, kao i utvrđivanjem sistema finansiranja lokalnih samouprava u celini koji se predlaže ovim zakonom, znatno se pogoršava ekonomski položaj lokalnih samouprava i iste dovode u situaciju da za rešavanje vitalnih funkcija od interesa za opštinu koriste sredstva kredita, čime se posredno podstiče zaduživanje opština i pogoršava njihov finansijski položaj.
Predloženi način dodele transfernih sredstava iz budžeta Republike u suštini predstavlja instrument preraspodele sredstava, sa ciljem da se sa istim postignu određeni efekti koji su od značaja za ostvarivanje posebnih ciljeva, a nikako stvaranja uslova za ekonomsko jačanje lokalnih samouprava.
Predlogom zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u delu prelaznih i završnih odredbi, uvodi se obaveza lokalnih samouprava da preuzmu zaposlene od Ministarstva finansija - Poreske uprave, koji obavljaju poslove iz člana 60. predloženog zakona, počev od 1. decembra 2006. godine, a da pri tom nije sagledana kompletna organizaciona i kadrovska struktura u opštinama, kao i sprovođenje procesa racionalizacije zaposlenih u lokalnim samoupravama, već se istima nameće dodatna obaveza finansiranja rada zaposlenih u Poreskoj upravi, što u suštini predstavlja rešavanje tehnoloških viškova zaposlenih u Poreskoj upravi i prenošenje obaveza finansiranja, po navedenom osnovu, na lokalne samouprave.
Predlogom zakona nisu sagledane mogućnosti lokalnih samouprava, posebno sa aspekta finansijskih sredstava koja bi se koristila za nabavku potrebne opreme i tehničko osposobljavanje lokalnih samouprava za poslove naplate prihoda koji se ovim zakonom uređuju.
Isto tako, lokalnim samoupravama nije obezbeđen duži vremenski period za pripremu i organizaciono rešavanje naplate prihoda, koja se po prvi put uvodi u okviru delatnosti lokalne samouprave.
Usvajanjem predloženog teksta zakona i njegovom implementacijom znatno će se pogoršati finansijski položaj opština u celini, ekonomski dalje oslabiti i onesposobiti za rešavanje vitalnih problema od značaja za rad i potrebe građana na njenoj teritoriji.
Predlogom zakona opštine se dovode u situaciju da za rešavanje osnovnih potreba koriste zaduženje kod poslovnih banaka pod nepovoljnim uslovima, čime se doprinosi razaranju finansijske strukture, a opštine uvode u sferu deficitnog finansiranja. Daljim ekonomskim slabljenjem opština ugrožava se ne samo finansijski položaj lokalnih samouprava, već se doprinosi i ekonomskom slabljenju Republike u celini, obzirom da se sistemi finansiranja prožimaju i predstavljaju jednu organsku celinu.
Primenom predloženog zakona u praksi lokalne samouprave će doći u situaciju da iz sredstava kojima raspolažu mogu obavljati samo administrativno-tehničke poslove za potrebe građana, što je daleko od suštine i funkcije lokalne samouprave, čija je funkcija da obezbeđuje optimalne i kvalitetne uslove, kao i da rešava vitalne probleme od značaja za život i rad građana na njihovoj teritoriji.
Svakako, jedan od problema finansiranja lokalne vlasti je i politička stranka G17, koja u opštini Stara Pazova, gde sam ja predsednik opštine, puno ometa rad opštine, naročito u izgradnji infrastrukture, što ću vam sada i predočiti.
Pročitaću vam izjavu sa konferencije za štampu šefa filijale za trezor u opštini Stara Pazova, Zdravka Subotića, date 7. juna 2006. godine: "Trenutno radim takav posao da sam u kontaktu sa direktorima 12 škola, radimo neku obradu podataka i pokušao sam da direktorima sugerišem da će u neko dogledno vreme postojati mogućnost da se deo sredstava iz ovog investicionog programa dodeli i opštini Stara Pazova, ali prethodno mislim da moramo svi zajedno da odradimo i jedan posao koji je neminovan, a to je da promenimo predsednika opštine Stara Pazova".
Zamislite da se šef filijale za trezor jedne opštine bavi politikom i ucenjuje direktore da bi eventualno dobili neki dinar, laže ih da moraju da se uključe u neku akciju smene predsednika opštine. Želim da poručim ministru finansija Mlađanu Dinkiću, a i njegovom nestručnom šefu trezora opštine Stara Pazova Zdravku Subotiću, da se manu ucena i lažnih obećanja, jer sve što su do sada radili radili su protiv interesa građana opštine Stara Pazova, a i Srbije.
Pod tzv. investicionim nacionalnim programom, koji navodno ima sredstva za raspodelu opštinama, lažno je obećanje, jer on ne postoji. Njega plasiraju predstavnici političkih stranaka G17 plus i kadrovi poput predsednika opštinskog odbora G17 plus u Staroj Pazovi Zdravka Subotića, koji obavlja i funkciju šefa filijale za trezor u opštini Stara Pazova.
Lokalna samouprava, na čijem sam čelu, ove godine iz sopstvenih izvornih prihoda obezbedila je nesmetano funkcionisanje, 182.700.000 za pokrivanje materijalnih troškova, investiciono održavanje i investicije u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. To je ono što je lokalna samouprava obezbedila i što je dovoljno za nesmetano funkcionisanje obrazovanja u opštini Stara Pazova, a ne lažna obećanja Zdravka Subotića i stranke G17 plus.
Zašto ističem nestručnost šefa trezora opštine Stara Pazova Zdravka Subotića? Svima je jasno da bi šef trezora trebalo da bude ekonomista, a ne da tu važnu funkciju obavlja neko ko je završio organizaciju, kao Zdravko Subotić, što nema nikakve veze sa ekonomijom. Iz ovoga se može videti kakvim kadrovima raspolaže G17 plus.
Pored toga želim da istaknem probleme u opštini Stara Pazova od strane G17 plus tj. ministra Dinkića, šefa trezora Zdravka Subotića i predsednika Komisije za zaštitu prava ponuđača Vladimira Ivića. Mi smo u opštini Stara Pazova planirali do kraja ove godine da uradimo 2.250 priključaka na kanalizacionu mrežu. Međutim, problem imamo sa javnim nabavkama zato što prilikom ulaganja prigovora umesto da se taj predmet reši u roku od 15 dana rešava se i po par meseci.
Od septembra ne možemo da započnemo izgradnju kanalizacije, jer upravo oni to sprečavaju, iako imamo novac, imamo projekte, mašine i sve što je potrebno da bi radovi počeli.
Na naš prigovor ovoj komisiji zbog čega nam u roku od 15 dana ne odgovaraju, dobili smo odgovor pod brojem 4-00-637/05 od 13.2.2006. godine, gde između ostalog stoji da je odluka Komisije u predmetnom postupku doneta na sednici održanoj 2. marta 2006. godine, što znači da je odluka doneta upravo u zakonskom roku od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije, shodno članu 141. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, odnosno pre isteka poslednjeg dana zakonskog roka za odlučivanje.
Dalje, navedeni član zakona propisuje samo rok u kojem je komisija dužna da donese odluku u postupku zaštite prava, a to znači da rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije nije istovremeno i rok u kojem je Komisija zakonom obavezna da dostavi pismeni otpravak donete odluke. Takav rok odredbom Zakona o javnim nabavkama nije propisan.
Drugim rečima, zloupotrebljava se zakon i čeka se po tri-četiri meseca da se donese ta odluka koja se antidatira da je u roku od 15 dana doneta i zbog toga građani opštine Stara Pazova trpe ogromne posledice, jer se taj veliki investicioni projekat kao što je izgradnja kanalizacione mreže ne može odvijati i on u ovom trenutku stoji.
Da je to tako mogu da pročitam i dopis Zdravka Subotića, šefa trezora, koji je uputio lično meni, kao predsednik opštinskog odbora G17 plus. Da vidimo čime se on to bavi, da li politikom ili nekom strukom; strukom sigurno ne, jer nije stručan. "Gospodine predsedniče, obraćam vam se kao predsednik opštinskog odbora G17 plus Stara Pazova, a povodom istupa narodnog poslanika vaše političke stranke za skupštinskom govornicom na poslednjoj sednici Skupštine Republike Srbije, gde je vređajući na najgrublji način ministarku poljoprivrede gospođu Ivanu Dulić-Marković povredio sve građane koji su druge nacionalne pripadnosti. U opštini Stara Pazova, u kojoj ste vi predsednik, žive različite nacionalne zajednice, te smatram da je vaša obaveza kao predsednika svih građana opštine Stara Pazova da se javno izvinite svima onima koji su ovom izjavom povređeni. Ne znam dokle će nas dovesti dalja podela na izdajnike i patriote, na četnike i ustaše. Verujem da ćete se složiti da to vodi u dalje raspirivanje mržnje, stvaranje netrpeljivosti i moguće nestabilnosti u našoj opštini, što svakako nije naš cilj."
Umesto da radi svoj posao, on ga ne radi, jer ne zna, on se bavi politikom, zajedno sa svoja dva odbornika G17 plus, Jaroslavom Hrebikom i Stanković Srđanom, i to su jedina dva odbornika, od 48 odbornika koliko broji SO Stara Pazova.
Oni mitinguju, skupljaju potpise protiv stranke, protiv Krasića, protiv mene, a sve to zbog jedinog cilja – da bi se dočepali budžeta opštine Stara Pazova, što je interesantno za G17, jer njih interesuje samo novac i poluge finansijske moći.
Ako se ima u vidu da je budžet opštine Stara Pazova izuzetno visok, 1.384.460.000 dinara, onda je jasno zbog čega u poslednje vreme u opštini ima određenih aktivnosti, nezakonitih, na čijem čelu su predstavnici G17, ali mi srpski radikali im zaista obećavamo da ćemo u toj borbi protiv kriminala u opštini Stara Pazova istrajati.

Reč ima narodni poslanik Zoran Subotički, G17 plus, a posle njega Radiša Ilić, SRS.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da ozbiljno i sa dužnom pažnjom treba slušati sve naše kolege poslanike, koji dolaze iz bilo koje sredine, da li je Šid, Stara Pazova, Bor.
Dakle, lokalna Srbija jeste u ozbiljnim problemima i lokalna Srbija je možda najviše stradala u svim onim pretumbacijama devedesetih godina. Ovde se pominje termin devastacija.
Zaista, lokalne samouprave su ubedljivo najviše devastirane od svih uprava koje postoje u ovoj zemlji. Zaista treba sa ozbiljnom i dužnom pažnjom slušati ljude koji dolaze sa lokala, jer se zaista suočavaju sa vrlo realnim i konkretnim problemima koje moraju dnevno da rešavaju, bez obzira da li oni to znaju ili ne znaju, da li su kompetentni ili nisu, od njih ljudi očekuju da te probleme rešavaju.
Ja bih za ovaj zakon glasao sa obe ruke, bez obzira koji ministar da ga je ovde predložio, pa makar i ministar iz SRS, jer ovim zakonom zaista na jedan sistemski način počinje nešto što se zove deblokada lokalne Srbije.
Ono što su kolege iz SRS iznele kao veliku zamerku u načinu pripremanja ovog zakona, ja bih ipak izneo suprotno mišljenje i rekao bih da je to njegova najveća vrlina, da je rađen u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije.
Ako vama ne znači autoritet 167 predsednika opština, među kojima su i članovi SRS, onda ne znam koji autoritet je potreban za jedan zakon da ga vi ovde prihvatite i da kažete, ima manjkavosti, ima slabosti, jer nijedan zakon, nijedan akt u ovoj skupštini se ne donosi ni iz čega, nego iz nečega, pa ako je nešto što je loše bilo, ako se popravlja, ne možemo da kažemo, savršen je.
Nije savršen i zato je jedna od bitnijih stvari koja će se u narednom periodu odigravati monitoring.
Dakle, moraće ozbiljno da se povede računa kako se ovaj zakon u praksi sprovodi.
Druga stvar koja je ovde danas izneta i sa kojom se potpuno slažem, a potpuno je nebitno iz koje partije dolaze ljudi, to je zakon o povraćaju imovine. Zaista, onaj bivši režim je jednim potezom oduzeo svu imovinu lokalnim samoupravama i to su mrtvi kapitali ove Srbije.
Lokalna Srbija mora da dobije nešto što se zove dignitet i značaj, jer nema nama evropske Srbije bez evropskog Šida, bez evropske Stare Pazove, bez mog evropskog Bečeja. Dakle, evropsko formatiranje lokalnih zajednica može da nam omogući u samom zbiru da se hvalimo da živimo u evropskoj Srbiji.
Postoje dva bitna preduslova da se to dogodi, što je takođe ovde pomenuto, a to je da moramo da menjamo zakon o izboru lokalnih odbornika i predsednika opština. Dakle, ovo što sada imamo nema veze sa realnošću i sa raspoloženjem ljudi na lokalu. Proporcionalni sistem je nešto što je unelo veliku zabunu u lokalne zajednice. Dakle, svi poroci velike politike su svedeni na jednu malu zajednicu i to mora da se menja. Druga stvar koja mora da se menja je Zakon o lokalnoj samoupravi. Praksa je pokazala da ovaj zakon deblokira one nesumnjive snage koje još uvek postoje u lokalnim zajednicama i lokalnim samoupravama.
Ono što je za mene važno u ovom zakonu jeste da je on urađen na principima uravnoteženosti, jer ja dolazim iz jedne relativno bogate opštine kao što je Bečej i nemam ništa protiv da se deo sredstava koji će odlaziti iz Bečeja preliva, ili kako se to drugačije kaže, u neke siromašnije opštine. Dakle, princip solidarnosti u ovoj zemlji mora da postoji.
Druga stvar je princip objektivnosti, i tu smo svi saglasni, ali nekako samo pred kamerama, dakle, saglasni smo da ne treba da zavise naše lokalne zajednice od toga da li nam je ministar iz iste partije iz koje smo i mi, ili smo bliski ili daleki sa nekim ministrom iz Vlade.
Ovaj zakon uvodi red, ali kada se pogase svetla, onda smo svi zajedno spremni da vučemo ministra za rukav i da kažemo – prijatelju, Miki, Baki, hajde ovamo, hajde tamo, pomozi ovde, pomozi tamo. To se ovim zakonom dovodi u red.
Treća stvar, to znaju predsednici opština, vrlo im je to važno, dakle, da se poštuje princip izvesnosti, jer ljudi moraju da znaju šta rade ove godine, šta planiraju za pet godina, kakvu strategiju mogu da planiraju za svoje lokalne zajednice za narednih 10 ili 15 godina.
U svakom slučaju, postoji mnogo više razloga da se ovaj zakon podrži i da se glasa za njega, nego da se ne glasa. Hvala.