Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je o Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave stav SPS-a izneo dr Žarko Obradović, a vreme koje je ostalo za ovo izlaganje je kratko i sledi rasprava o amandmanima, svoj deo priče ću svesti samo na jedno pitanje kada se razgovara o ovom zakonu u načelu.
Moje pitanje za ministra glasi (on nije tu, ali preneće mu neko) – zašto se predlagač zakona odrekao kontrole sredstava u lokalnoj samoupravi? Citiraću jedan deo člana 46, da u slučaju nenamenskog trošenja sredstava iz članova 44. i 45. Vlada može obustaviti sredstva za taj iznos, a to je ovolicko sredstava.
Videli smo iz zakona da sredstva koja se obezbeđuju za lokalnu samoupravu čine izvorni prihodi, ustupljeni prihodi, transferi, nenamenski i ovaj namenski. Danas smo čuli od ministra da nenamenski transfer iznosi oko 20 milijardi dinara.
Dakle, veoma važno pitanje je ne samo obezbediti sredstva. Naravno, ovaj zakon rešava taj problem i rešava glavno pitanje sporenja prilikom donošenja godišnjih zakona, a to su kriterijumi za raspodelu, iako će i oni morati da se dorađuju, jer očigledno, danas smo pokazali na primeru tri nerazvijene opštine, Crna Trava, Žagubica i Surdulica, da nije bilo pomaka, ali bar rešava taj deo.
Zašto se, za razliku od tog zakona, predlagač odrekao kontrole, a pogledajte šta ovde stoji u članu 60: jedinica u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše sredstva iz člana 6, odnosno izvorne prihode. Kada se to prevede na Beograd, a ja sam inače Beograđanin, to znači da gospodin Nenad Bogdanović utvrđuje, gospodin Nenad Bogdanović troši, doduše uz pomoć menadžera Bojana Stanojevića, gospodin Nenad Bogdanović kontroliše. A samo da vam kažem da se pola milijarde evra nalazi u rukama jednog čoveka, bez građevinskog zemljišta koje nosi još oko 80 - 100 miliona evra.
Mora se u sistemu obezbeđivanja sredstava navesti i kontrolni mehanizam kako će se to trošiti. Niko ne zna kako se te pare troše u Beogradu. Oni koji dolaze u Beograd vide ovu ulicu ispred koja se po pet puta radi, vide Nemanjinu, a Beograd je sve od Sopota do Batajnice, od Obrenovca do Grocke, od Lazarevca do Padinske Skele.
U Beogradu treba ovaj zakon da bude podsticaj da se takođe utvrde kriterijumi. Sada imamo situaciju da prigradske opštine čine 60% teritorije Beograda, 17% stanovništva, a 4% sredstava. Dakle, veoma uvažavamo potrebu uređivanja, ulepšavanja centra, ali još više ističemo potrebu ravnomernog razvoja Beograda, odnosno da se opštinama koje takođe pripadaju Beogradu, u tom prigradskom delu, takođe obezbede osnovni uslovi za život, voda, kanalizacija i putevi, a ne sokaci, kao što je sada.
Zaključiću, tražim odgovor na pitanje zašto se Vlada, predlagač odriče kontrolnog mehanizma još u fazi obezbeđivanja sredstava, kao što je slučaj kod ovog zakona.