Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac, izvolite.

Moram samo da kažem o čemu je ovde reč. Zakonom o državnim službenicima i pratećim podzakonskim aktima određena su radna mesta na kojima se radi u državnoj upravi. U tom kontekstu imamo tzv. izvršilačkih radnih mesta osam i imamo pet položaja.
Najveći službenički položaj je položaj – direktor posebne organizacije. Najniže izvršilačko radno mesto je radno mesto mlađeg referenta. Da biste radili na radnom mestu mlađeg referenta, potrebno je da imate srednju školsku spremu i šest meseci radnog staža. Da biste došli u prvu grupu položaja, potrebno je da prođete konkurs, konkursne komisije, potrebno je da imate najmanje devet godina radnog staža i imate mnogo veću odgovornost. Između su različita zvanja, različita radna mesta referenta takođe sa srednjom školom, mlađeg saradnika i saradnika sa višom školom, mlađeg savetnika, savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika sa visokom školom i grupe položaja kojih ima pet. To su praktično oni koji rukovode sektorima u organima, koji su sekretari ministarstva, rukovode posebnim organizacijama itd.
Napredovanja koja su u okviru izvršilačkih radnih mesta, mogu se vršiti u okviru iste platne grupe, to su jedinice i dvojke koje se pojavljuju, umanjuju tu razliku. Drugim rečima, želim da kažem, dok mlađi referent o kome ste govorili da je odnos 1:9, može da napreduje do referenta, pa ako završi višu školu i do mlađeg savetnika, dotle onaj koji je na položaju ne može da napreduje. Dakle, mogućnost povećanja plate onoga koji je na položaju je nemoguć, ne postoji takva mogućnost.
Sa druge strane, onima za koje ste rekli da su najniže plate, postoje različiti mehanizmi uvećavanja plate putem napredovanja u zavisnosti od rezultata rada. Prema tome, to 1:9 shvatite kao načelni postupak. Ali ona se bitno koriguje sistemom napredovanja, jer kažem, oni koji imaju devet puta veću platu, ne mogu napredovati, oni su na takvu platu osuđeni.
Druga stvar, ti koji imaju platu najvišu, nemaju pravo na isplatu prekovremenog rada, nemaju pravo ni na kakve dodatke za platu, osim na dodatke na osnovu minulog rada. Dakle, ovi sa najvišom platom praktično dodatke nemaju. Ovi ostali imaju sve druge dodatke. Najviša plata koju imaju na rukovodećem položaju, nema pravo na dodatke prosto zato što je rukovodilac dužan da radi, ako treba, za svoju državu i danju i noću, jer ima veću platu, jer ga je država postavila na odgovorno mesto.
Prema tome, sistem dodataka i sistem napredovanja, kao i kod nameštenika, o čemu ćemo govoriti kasnije, sistem tzv. nagradnih bonusa, bitno umanjuju ovu razliku, čine je drugačijom i fleksibilnijom i jednostavno podstiču mobilnost državne uprave. Naravno, sam amandman je problematičan, prosto što nije vodio računa ni o položajima, ni o zvanjima, ni o čemu, postavio je proporciju 1:3 i prosto je nemoguće sprovesti taj amandman u praksi sve i kada bi pravno-politički postupci na kojima se on zasniva bili ispravni.
To bi značilo da je rukovodilac po svom nahođenju u mogućnosti da samostalnom savetniku da veću platu od onoga ko rukovodi organom itd.
Dakle, došli bismo do apsurdnih situacija koje se sugerišu, možda, iz brzine kojom je pisan amandman, ali zato je on između ostalog neprihvatljiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu i u potpunosti podržavam ovaj amandman gospodina Vučića. Smatram da je Balinovac ovde nešto pomešao oko matematike, pa je trebalo Mikija Albijanića da pozove u pomoć, pošto je to njegova struka.
Jedan prema devet, kaže ovaj što ima devet, on je oštećen, ne može više da mu se povećava. Ima najveću platu i on je jadan oštećen. Ne razumem. Postavljam jedno pitanje ovde, da gospodin Balinovac kaže, po njegovoj matematici – kolika je to plata kada se izračuna najmanja plata, a ne može da bude manja od 15.000, puta devet, ispada da jedan od službenika će imati 150.000 platu. Valjda po onom izveštaju ni predsednik Vlade nema 150.000 platu.
Sledeće, on kaže – dobro, najmanja plata. Najmanja plata je 15.000-16.000, šta radnik da kupi sa tim? Ujutru kad dete pođe u školu, pita - tata, šta ti radiš, zašto nisi završio školu, nego kaže – daj mi 100 dinara da imam za doručak u školi i sa drugovima da pojedem jedan sladoled. Znači, biće mnogo problema oko ovoga i mislim da ovo nije uređeno na najbolji način i ne prihvatam objašnjenje Balinovca, ovo što je on govorio, to je malo zamajavanje. Hvala.

Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac, izvolite.

Hteo sam samo da kažem da mi je izuzetno žao i izuzetno teško što Hranislav Perić nije prihvatio moje objašnjenje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, amandmane na član 7, 9. i 10. nismo izlazili da komentarišemo zato što su u istom smislu kao što su i amandmani na član 3, 4. i 7. Za član 7. smo tražili da se briše ovaj naslov iznad člana, kako se određuje osnovna plata, zato što mislimo da je zaista smešno da iznad člana zakona stoji naslov kako se određuje plata, to valjda treba da bude sadržano u samom članu, u tekstu tog zakona.
Isto tako smo u članu 9. menjali reč "time", jer je ovde napisano – koeficijenti za položaj izvršilačka radna mesta određuju se time što se svaki položaj ... a mi tvrdimo da je gramatički ispravno "tako" i iz tog razloga smo i podneli taj amandman, kao i ovaj amandman na član 10. stav 2. gde stoji da se platna grupa (a ovo je u vezi sa amandmanom Zorana Krasića, zato ću da pročitam) u koju se svrstava položaj u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština, određuje o njihovim aktima, pri čemu se polazi od opštih pravila za razvrstavanje radnih mesta. Ovde treba da se stavi tačka, a u vladinom predlogu stoji – i teži da oni budu jednako vrednovani kao slični položaju u ministarstvima, službama, vladama i sudovima.
Šta znači, reći u zakonu da nešto "teži". Valjda u zakonu mora jasno da stoji da nešto jeste ili nije. Zaista moram da pročitam obrazloženje Vlade na ovaj amandman Momira Markovića gde je reč "time" trebalo da se zameni sa "tako" jer je to zaista jedino pravopisno ispravno.
Slušajte kako Vlada narodnim poslanicima objašnjava – amandman se ne prihvata, "time" je zamenica, "to" u instrumentalu, padežu koji poput ostalih padeža pored svoje strukturne vrednosti ima semantičke vrednosti, instrumental je polivalentan padež, a njegova polivalentnost se ispoljava ne samo kao polifunkcionalnost, tj. upotreba više funkcija, nego i kao polisemija, tj. višestruko značenje. Njegove upotrebne vrednosti bez predloga su rekcijska dopuna obeležavanje predikativna, značenje sredstava, značenje načina, značenje mesta, značenje vremena, značenje mere i značenje agensa.
Prema tome, imenička jedinica kontinuitetskim značenjem koju smo upotrebili – time, pored ostalih vrednosti značenja sredstva i značenja vremena, ima i vrednost adverba za način koju ima i prilog "tako", pa nema potrebe da je zamenimo tim prilogom. Zamislite na koji način Vlada objašnjava zašto ne prihvata ovaj amandman.
Gospodine Balinovac, kažem vam i tvrdim da pošto danas učenici koji su završili osmi razred polažu prijemni ispit iz srpskog jezika, kada bi slučajno napisali koeficijenti za položaje izvršilačka radna mesta određuju se time što se svaki položaj, a još samo da kažu kako je uobičajeno da se kaže čega umesto što, onda zaista ne bi bilo šanse da polože taj ispit.
Ovo vam govorim zato što način na koji je Vlada pokušala da objasni, da se napravi mnogo pametna narodnim poslanicima nije tačan, nije u skladu sa važećim pravopisom, a po važećem pravopisu mora da stoji: radna mesta određuju se tako što se. Ovo je apsolutno tačno i pitajte lektore i pitajte profesore srpskog jezika, pa ćete videti da smo mi potpuno u pravu.
Ovo govorim samo zbog ovog specifičnog objašnjenja zašto Vlada ne prihvata amandman. Inače, videli ste da nemamo nameru više da vas ubeđujemo da ne mogu ovakve stvari da stoje u zakonu, kao što ne može da se kaže da se teži da oni budu jednako vrednovani, kao što rekoh malopre.
Ne može u zakonu da stoji izraz da nešto "teži", nego u zakonu mora da kaže mora biti ili ne može biti, a da teži, pa da neko onako po svojoj volji procenjuje koliko to teži, to zaista nije primenljivo.
Vi ste pokazali da ne želite da vam mi pomognemo da ovaj zakon liči na nešto i da bude primenljiv i u skladu i u duhu našeg pravnog sistema. Ne morate, vi ste vlast i možete šta god hoćete. Samo nam pravite više posla za neko skoro vreme kada budemo menjali ove zakone. Dobro, uradićemo mi sve to.
Član 15, iznad tog člana, naravno, kao i iznad svakog imamo naslov, ko određuje koeficijente. Očekivala sam da će ovde biti neko ime
i prezime, ali nema imena i prezimena.
U stavu 3. ovog člana kaže se, predsednicima žalbenih komisija, a prethodno, ipak, moram ceo član da pročitam, koeficijent određuje rukovodilac državnog organa, odnosno lice ili telo koje je određeno posebnim propisom. To je u redu i to je normalno.
Državnom službeniku, a to je drugi stav, na položaju koji rukovodi državnim organom, koeficijent određuje organ ili telo koje je nadležno za njegovo postavljenje. I to je u redu.
Ovo nije u redu, predsednicima žalbenih komisija Vlade pravosuđa i savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu jer im pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada. Ne razumem zašto je ovo neka posebna kategorija državnih službenika.
U redu je, svaki državni službenik i grupa državnih službenika ima određene poslove, određene nadležnosti, određene odgovornosti, neko više, neko niže u skladu sa tim mu se određuje plata. Naravno, ne onako kako ste vi predvideli da najniža plata bude 15.000, odnosno da odnos između najniže i najviše plate bude devet puta, to smo već rekli da je za nas neprihvatljivo.
Jako su uznemireni svi zaposleni u državnim organima, ne samo u ovoj skupštini, nego i u Vladi i tamo gde vi sedite. Svi su jako zabrinuti zbog vašeg predloga da će imati devet puta manju platu od onih najviših plata.
Naravno, to je stav i odnos ove vlade prema ljudima koji mnogo rade, vredno rade. I mi narodni poslanici znamo za sve službenike koji su zaposleni u ovoj zgradi i u ovoj instituciji, u Skupštini Srbije.
Svi mi znamo koliko ti ljudi rade, koliko ostaju do kasno, koliko moraju da prate naš rad, a vrlo često, znate da se dešavalo i dešavalo da ova skupština ne radi zato što jedan ili dva dana vladajuća većina ne može da napravi kvorum i onda sledećeg dana ili posle dva - tri dana, kada se kvorum nekako obezbedi, onda radimo do deset, jedanaest, jedan noću i sve to prate službenici, zaposleni u ovoj skupštini i nikada, ne znam za primer da je neko od njih nešto pogrešio u svom poslu, da je bio nedužan, da se nije našao narodnom poslaniku za sve što je potrebno. Sada znaju da će njihove plate biti mnogo, mnogo manje, a čak su zabrinuti da li će biti plate manje nego što su im sada.
Nije to smešno, znate i sami da nije smešno koleginice, jer to jeste problem. Ako mislite da je smešan komentar da najniža plata može biti devet puta manja od najviše, onda stvarno ne znam šta da vam kažem.
Dakle, pitanje iz ovog amandmana Zorana Krasića u kojem smo tražili brisanje ovog člana, jeste: koji su to zaštićeni u tim žalbenim komisijama Vlade, pravosuđa, ko su ti predsednici, savetnici predsednika i potpredsednika Vlade. Znamo mi ko su to sada, ali ne prihvatamo i neprihvatljivo je da to bude neka posebna kategorija, neka elita, neki nadslužbenici, a oni ispadoše po vašem predlogu i iznad ministara i iznad predsednika Vlade i oni su neki "leks specijalisi".
Da, gospodine Balinovac, pročitajte, vi ste valjda to pisali. Zašto ovi i ko su ovi, ko su te žalbene komisije Vlade i pravosuđa itd. Ko su, i čime se bave i zašto su posebno izdvojeni i ko će upravljati tim komisijama pravosuđa i kako će one biti samostalne i nezavisne u svom radu ako im Vlada određuje platu, ako im život, uslovno rečeno, zavisi od Vlade. Zaista neprihvatljivo, i ne razumem zašto ne prihvatite ovaj amandman, zašto ne želite da otklonite svaku sumnju, a ovo jeste pod velikom sumnjom i otvara mogućnost zloupotreba i izvlačenja određenih ljudi.
Kada smo pre neki dan pričali jednom ministru koji je ovde bio predstavnik Vlade, kada se govorilo o zakonima o javnim skijalištima i kada smo govorili da formira agenciju za javna skijališta samo zato što treba još neko da se uhlebi, onda se ministar onako čudio, a isto su se njegovi saradnici smeškali kao i sada. Ne prođe deset dana od toga, evo sve novine pune imena narodnih poslanika, odnosno poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, bivše skupštine. Svi ti poslanici koji nisu mogli negde drugde da se smeste, sada su u Agenciji za skijališta.
Sve ono što mi govorimo ovde, a pre svega radi javnosti, možda se ne učini, u momentu, kada to kažemo da jeste tako, ali ne prođe dugo, pokaže se da govorimo apsolutno istinu.
Sada vam tvrdim da ovaj stav gde se kaže, predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa i savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu, pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada. Ovo je takođe diskriminacija. Ovo ne može da ostane u ovom zakonu.
Predlažemo vam, gospodine Balinovac, još imate vremena da prihvatite amandman kolege Zorana Krasića, jer ne dozvolite da posle nekoliko dana kada budemo imali određena imena, kao što sada govorimo o toj Agenciji za skijališta, da na isti način govorimo i o ovom vašem članu i uopšte o ovom zakonu.
Dakle, još jedan poziv da se prihvati ovaj amandman, da se prihvate amandmani koji su čisto pravno-tehnička redakcija, koji su prethodili ovom amandmanu i svakako najvažniji amandman, jeste amandman Aleksandra Vučića da odnos najniže i najviše plate bude 1:3 a ne 1:9 kako je Vlada predložila. Ako želite da imate zaista državne službenike koji će hteti da rade u državnim službama, koji će hteti da napreduju, onda morate na odgovarajući način da ih platite, a ne da dozvolite da ljudi jedva čekaju da odu iz državnih službi zato što ne mogu da podnesu da imaju devet puta manju platu od nekog svog rukovodioca.

Reč ima Zoran Balinovac.

Ja sam o rasponu plata pričao i očigledno da nema više svrhe o tome pričati. Što se tiče primedbi koje se odnose na amandmane koji su inače prošli u dnevnom redu, hoću samo da kažem da reč "težiti" znači ići ka, ne misli se na težinu, ako je bio neki nesporazum.
Zatim, govoriću o amandmanu na član 15. stav 3. o kojem je govorio prethodni govornik. On se upitao šta su to žalbene komisije, odakle su žalbene komisije itd. Samo ću da ga uputim na Zakon o državnim službenicima. U Zakonu o državnim službenicima postoji ni manje ni više nego 12 članova koji uređuju rad žalbenih komisija. To su žalbene komisije.
U zakonu koji je Skupština usvojila pre godinu dana, jasno piše šta su žalbene komisije. Za čitaoce zakona to ne predstavlja nikakvu nedoumicu. U tom istom zakonu piše – da predsednici žalbenih komisija Vlade i pravosuđa vrše isključivo dužnost predsednika žalbene komisije, ništa drugo ne mogu da rade, i posle prestanka te dužnosti predsednika imaju pravo da se vrate na svoje ili drugo odgovarajuće radno mesto u državnom oranu. To je član 152. Zakona o državnim službenicima. Ko mi ne veruje može da proveri.
Pošto oni rade samo na mestu predsednika, naravno da bi za svoj rad trebalo da prime i platu, pretpostavljam da je i to nesporno. U članu 15. o tome se govori, predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada.
Inače, usput samo da kažem da u članu 146. stav 3. Zakona o državnim službenicima jasno piše da članovi žalbene komisije imaju pravo na naknadu za rad. Dakle, reč je o jednoj instituciji koja je savršeno i jasno uređena Zakonom o državnim službenicima.
Oko savetnika predsednika i savetnika potpredsednika Vlade, prošla su vremena, nadam se, kada su predsednici imali savetnike za koje niko nije znao ni ko su, ni šta su. Konkretno mislim na predsednika Vlade Zorana Đinđića i na predsednika Vlade Zorana Živkovića. Mi hoćemo u celoj ovoj problematici da uredimo položaj savetnika predsednika Vlade, da savetnik predsednika Vlade ne bude nikakva siva eminencija, ni neki, ako sam dobro razumeo prethodnog govornika, vrhunski itd, da ne upotrebljavam termine. Želeli smo da uredimo i njegov položaj, kako je to sada u modi, transparentno, da sve bude jasno.
Zašto su savetnici predsednika i savetnici potpredsednika Vlade stavljeni u ovu odredbu? Zbog toga što oni zasnivaju radni odnos na određeno vreme. To je ona posebnost. Oni svoju karijeru u državnoj službi vezuju za trajanje mandata predsednika ili potpredsednika Vlade. To je lična personalna veza između predsednika i njegovog savetnika. Predsednik smatra da ga osoba iks može najbolje savetovati u toj oblasti i da mu ona odgovara. Sa trenutkom prestanka mandata predsednika i njima prestaje pravo da budu savetnici. To se dogodilo sa savetnicima gospodina potpredsednika Labusa, čim je podneo ostavku. Prema tome, to su potpuno jasne stvari.
To je jedna posebna grupacija ljudi koja radi na određeno vreme i zbog toga se javlja potreba da se njihova plata uredi zakonom. Bolje je da je uredimo zakonom, da se zna ko su, šta su i kolika su primanja, nego da ih skrivamo po različitim aktima kao što je radila Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Ako to nije napredak onda ne znam šta jeste.