Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Mirčić je podneo amandman u ime SRS na član 34. stav 2. i amandmanom se traži brisanje tog stava, a taj stav glasi: "AP može jedinici lokalne samouprave da dodeli namenski transfer". Da ne bi bilo loših tumačenja onoga što pričam, samo bih podsetio da je namenski transfer u užem smislu definisan pojmovno članom 2. Predloga zakona, a vrlo precizno članom 45. Predloga zakona.
U objašnjavanju toga šta je namenski transfer, kreće se od reči Republika. Republika može jedinici lokalne samouprave obezbediti namenski transfer za obavljanje određenih poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga. Znači, sastavni deo definicije i pojma namenski transfer u užem smislu, jeste reč Republika.
Da biste me bolje shvatili, a dokazujem da autonomna pokrajina ne može da obavi taj transfer kako je predloženo stavom 2. u članu 34, sada ću da iskoristim neku argumentaciju koja je sadržana u prethodnim članovima.
U Srbiji od kada je donet Ustav Republike Srbije septembra 1990. godine, promoviše se tzv. oblik jednostepene lokalne samouprave. To otprilike znači da jedinica lokalne samouprave iznad sebe ima samo Republiku. Ukoliko u izradi novog Ustava Republike Srbije, neko uspe da natera one koji bi hteli da produže boravak na nekoj funkciji koja znači uništavanje vojske kao jedne od mogućih varijanti novog koncepta lokalne samouprave, mogao bi da se javi tzv. koncept dvostepene lokalne samouprave.
Pošto je to još u teoretskim razmatranjima na fakultetu, a ovi koji se bave Ustavom pojma nemaju o čemu se radi, moramo da kažemo da smo praktično u konceptu jednostepene lokalne samouprave i kada je u pitanju finansiranje lokalne samouprave nemoguće je da autonomna pokrajina bude u situaciji da dodeli taj namenski transfer, jer princip koji važi još po ovom Ustavu jeste da je svaki organ nadležan u okviru zakonom i Ustavom propisanih nadležnosti, da neki put postoji neka ravnoteža, neki put postoji međusobna kontrola, što nije sporno, ali nije toliko bitno za ovaj član i ovu koncepcijsku pogrešku.
To je jedan nedostatak i prosto se čudim da vas Sekretarijat za zakonodavstvo nije upozorio da ovako nešto ne može da stoji u ovom zakonu. Međutim, to i nije tako veliki problem, može da bude razlog, s obzirom da se radi o ozbiljnom nedostatku ovog predloga zakona, da se hitno uz pratnju policije privede predstavnik Vlade jer ovo menja sadržinu zakona, ovaj amandman menja koncepciju, pa kada ga već privodite ili obaveštavate predstavnika Vlade pokazao bih vam na primeru člana 32. kako ste upropastili ustavnu normu, napisali nešto što bi moglo da liči na privatni zakon.
U članu 32. navedeno je da lokalni organ uprave nadležan za finansije vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima. Neki poslanici koje vidim ovde u sali shvatiće o čemu pričam, znam da većina neće da shvati o čemu se radi.
Jedinica lokalne samouprave je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi ovlašćena da koristi i upravlja nepokretnostima u državnoj svojini koja se nalaze na njenoj teritoriji, koje je Republika prenela na korišćenje lokalnoj samoupravi. Obično se radi o nepokretnostima koje su neophodne da bi lokalna samouprava mogla da vrši svoje funkcije, pa su to recimo nepokretnosti gde se nalaze opštinski organi uprave, mogu da budu čak i javne službe od opštinskog značaja, ali se javlja i poslovni prostor koji se daje u komercijalne svrhe, a pravo korišćenja i davanja na korišćenje ima jedinica lokalne samouprave.
U zavisnosti od razvijenosti, lokalne samouprave te poslove su poverile svojim javnim preduzećima kao što su Direkcija za poslovni prostor, Javno preduzeće "Poslovni prostor". Složićete se da opštinska javna preduzeća tipa "Poslovnog prostora" nisu lokalni organi uprave, već su to organizacije koje obavljaju ipak privrednu delatnost u korist i za interes lokalne samouprave.
Pošto u većini opština na teritoriji Republike Srbije poslove izdavanja u zakup državnog prostora rade takve organizacije, terate nas da glasamo za član 32. koji je apsolutno neprimenljiv, ili bi u prevodu značio da su sve jedinice lokalne samouprave dužne da ugase svoja javna preduzeća za gazdovanje poslovnim prostorom da bi mogao organ lokalne uprave da vodi evidenciju.
Ovo je mentalna greška zato što je ovo pisao čovek koji blage veze nema kako funkcioniše lokalna samouprava. Da ima iole razumevanja, znao bi da ovu oblast reguliše Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, morao bi da zna. Samo izuzetno, kada vršenje poslova iz svoje nadležnosti, znači Republika, poverava svoj posao jedinici lokalne samouprave, definiše se koji bi to organ mogao da bude.
Ukoliko postoji naročiti interes onda se kaže, potencira da to mora da bude skupština jedinice lokalne samouprave, ali se nikada ne ide u definisanju tog navodno nadležnog organa kome se prenose poslovi ispod skupštine, nikada. Nikada se ne kaže – nadležni organ pri jedinici lokalne samouprave za finansije. Zašto? Zato što nemamo pravo da ulazimo u organizaciju jedinice lokalne samouprave, jer lokalna samouprava se štiti, ona je ustavom garantovana i možemo da se krećemo samo u okviru naših nadležnosti.
Možemo da propišemo zakonom neke organe ili neke organizacije u okviru nadležnog državnog organa, ali u okviru organizacione strukture lokalne samouprave, mi zakonom ne smemo da se mešamo u njihovu samostalnost, tim pre što se postojećim Zakonom o lokalnoj samoupravi, bivšim i svim budućim, dozvoljava ta autonomija lokalne samouprave da propiše svoju organizaciju i uredi organizaciju uprave unutar lokalne samouprave.
Znači, na tri mala pojma se vidi da ovde ništa blage veze nema. Ovo je čist privatni zakon nekoga ko bi hteo da vedri i oblači. Prihodi iz stava 1. ovog člana, pričam o članu 32. kao velikom razlogu da se privede predstavnik Vlade, jer amandmani koje je podnela SRS menjaju pogled na neke stvari koje su uređene postojećim zakonima.
Mi sada ne smemo da donesemo zakon koji je u suprotnosti sa ustavnim sistemom i sa nekim mnogo važnijim i značajnijim zakonima od ovog zakona, tim pre što je ova materija već regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Samo nastavite.

Nastaviću, nemojte da se sekirate.

Ne sekiram se, nego vam dozvoljavam. Imate vremena da govorite o amandmanu na član 34, a dozvoljavam vam način na koji govorite. Samo vas obaveštavam da je amandman na član 32. prošao.

 Znam da je prošao, nego samo pravim vezu sa članom 34. stav 2. da vam ukažem da je predlagač narušio ustavno-pravni položaj u Republici Srbiji, donošenjem ovako neozbiljnog i lošeg predloga zakona.
E sad, stav 2. u članu 32. je apsolutno neprimenjiv. Zašto? On bi mogao da se odnosi samo na onaj prostor koji organi jedinice lokalne samouprave koriste za svoju delatnost jer se ovde utvrđuje da prihod po osnovu zakupa mora da se troši za održavanje objekta. Međutim, vi u stavu 2. idete dalje, pa kažete da tim sredstvima može da se kupuje. Pazite, vama je pao koncept zakona o imovini lokalne samouprave. Ne možete ovim zakonom da ulazite u imovinska prava. Ovo je zakon kako će da se skupe sredstva za finansiranje poslova iz nadležnosti lokalne samouprave. Vodite računa šta radite.
Zaboravili ste samo još jednu stvar, Republika Srbija kada je prenela pravo korišćenja jedinicama lokalne samouprave na poslovne prostore i nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji jedinica lokalne samouprave, imamo dva ili tri statusa tih nepokretnosti. Imamo nepokretnost koja je najatraktivnija, ovo što se gradi u Beogradu da izdaju poslovni prostor, te po tom osnovu lokalna samouprava stiče sredstva. Imate situaciju da je taj poslovni prostor dat javnim službama gde u vašem zakonu o budžetu stoji da nisu dužni da plaćaju zakupnine. Imate lokalnu samoupravu koja koristi i ne može sama sebi da plaća zakupninu.
Znači, po definiciji ovo se odnosi na tzv. komercijalne stvari gde je lokalna samouprava ovlašćena da daje u zakup i da naplaćuje. Da li ste vi ovde obavezali da su oni dužni da te objekte održavaju? Samo da vas podsetim, postoji još jedna kategorija imovine. Nekada kada su se javljali dobri investitori pa je pronalažen društveno-ekonomski interes da se njemu ustupi lokacija, ne mora da plati lokaciju priključka itd, naplata će se izvršiti u veličini poslovnog prostora u tom objektu i to je u državnoj svojini.
Zašto vas tako šetam kroz ove kategorije? Da biste videli da ste totalno pogrešili, koncept je totalno promašen. On je u suprotnosti sa nekoliko zakona koji su na snazi.
Evo, ovaj o sredstvima o svojini Republike Srbije od 1995. godine, ni onaj moćni DOS sa 180 poslanika nije imao hrabrosti, znanja i smelosti da bitnije menja taj propis. Ali, vidite kako se ovde na mala vrata guraju neke vrlo opasne stvari.
Kao što ste denacionalizaciju gurnuli preko SPC, koja čak i nije tražila povraćaj imovine sa pravom raspolaganja, nego vraćanje imovine radi korišćenja i radi trajnog korišćenja tih nepokretnosti. To je ta opasna teorija koja se zavlači preko propisa koje u Skupštini brani kao predstavnik Vlade onaj koji je danas odsutan.
Znam, vi ćete to sve lepo da izglasate, ja ovo više pričam zbog građana Republike Srbije, ukoliko postoji prenos, da se jednostavno shvati da je ovde na delu koncepcija destrukcije.
Nema ovde ni lokalne samouprave, videćete kasnije kad dođemo do člana 60, 61. itd. Ovde je koncepcija – rasturiti. Zašto rasturiti?
Godine 2001. bila je koncepcija – koncentrisati, kako bi Đinđić imao kontrolu da se njegovi ne otmu, a sada osećate gubitak vlasti na republičkom nivou, pa da prividno to decentralizujete, kobajagi kako bi pravili samostalne centre moći da u određenom trenutku počne opet orkestrirana priča kako centralna vlast gasi lokalnu samoupravu.
Vi ovakvim predlozima zakona ne da gasite, nego uništavate temelj i korene lokalne samouprave.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

U članu 35, gospodine Markoviću predložio sam da se procenat zarada od 40% za nerazvijene opštine poveća na 60%.
Ovo sam predložio iz razloga što je u nerazvijenim opštinama vrlo mali broj radnika, što iz nerazvijenih opština radnici rade u većim opštinama i u većim gradovima koji su pored nerazvijenih opština.
Mnogi radnici su i odjavljeni iz tih opština iz raznoraznih razloga, iz razloga da dođu do neke privilegije ili kod biroa za zapošljavanje ili kod lečenja ili sve ostalo što imaju predlog veliki gradovi. I tu su siromašne male nerazvijene opštine dosta oštećene.
Pošto u nerazvijenim opštinama ne rade preduzeća, mali je broj uposlenih. Jedina zaposlenja i od tog malog budžeta su po opštinama i ono što je vezano za budžet, a posebno 2000. godine udvostručen je broj radnika po opštinama, po direkcijama i ono što može da se primi plata iz opštinskog budžeta, to je posebno donela ova demokratija od 2000. godine do danas.
Zbog toga predlažem, da bi malo mogle te opštine da živnu, da mogu da izmire svoje potrebe, da urade nešto da se vidi, nešto za građane koji se nalaze po tim selima u nerazvijenim opštinama, da ostanu tu da očuvaju selo, da se ne sele, da se ne prazne sela, da se ne svede Srbija samo na gradove itd. Mislim da bi ovaj amandman dobro došao tim opštinama. Zakon o nerazvijenim opštinama je donet, bilo je tu nekih dodatnih sredstava za te opštine, ali i posle toliko godina one su i danas nerazvijene, znači nije bilo mnogo pomoći. Kroz ovaj zakon mislim da je trebalo da se sagledaju nerazvijene opštine i sasvim je na mestu moj amandman, neće to nikome mnogo škoditi, a dobiće mali broj opština, mislim da ima 30-tak opština kojima su potrebna ta sredstva za nerazvijene.
Prema tome, znači, ponavljam opet, predložio sam da umesto 40%, 60% iz poreza na zarade ostane nerazvijenim opštinama. Mislim da je amandman realan i zbog toga molim, iako nema mnogo poslanika, predsednik reče da poslanici gledaju to i preko televizije, ali mislim da ova mreža ovde u zgradi ne radi pa su u nemogućnosti da me čuju, iako sede po kancelarijama možda nisu u mogućnosti da me čuju i neće znati u danu za glasanje kako da se opredele.
Ali, molim kolege, pošto ih ovde ima iz Radikalne stranke, da prenesu svojim kolegama i svima ostalima, barem jednom ili dvojici iz ostalih stranaka, o čemu se radi da bi mogli da utiču na njih da u danu za glasanje glasaju za moj amandman na član 35, a to znači da samo za nerazvijene opštine umesto 40% od zarade bude procenat 60% od zarade. Hvala.

Hvala vam, gospodine Periću. Još neko o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 35. amandman je podneo Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 35. koji smo podneli jednostavno je nastavak priče o kojoj je govorio naš kolega Hranislav Perić, s tim što je on to posmatrao iz jednog ugla koji je nesporan i sasvim opravdan, a mi smo kao jedan celovit pristup predložili da se razmisli o još jednoj mogućnosti.
Naime, član 35, prosto da podsetim, govori o prihodima od ustupljenih poreza, nabrojano je koji su to sve prihodi i u tački 6) predviđeno je da 40% poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog bude ustupljen prihod opštini. Predložili smo da se taj iznos zameni iznosom od 50%.
Pre nego što kažem zašto smo to predložili, govorim u celini za sve opštine, ne samo za ovo o čemu je Hrane Perić sasvim opravdano govorio o nerazvijenoj opciji, govorim o celini, o svim opštinama. Ali, pre nego što objasnim zašto smo to predložili, samo da kratko podsetim poslanike na odgovor Vlade.
Vlada u svom odgovoru kaže – "Amandman se ne prihvata, s obzirom da je u Predlogu zakona predviđen kompenzacioni transfer, kojim se nadomešta deo izgubljenih prihoda koji nastaje po osnovu promene republičkih poreskih propisa, pa i po osnovu smanjenja stope poreza na zarade". Sami znate da je na ovom zasedanju izmena zakona o smanjenju stopa poreza na zarade. Respektujem ovaj odgovor, ali želim da kažem da to nije bio motiv zbog čega smo predložili povećanje na 50%.
Takođe, respektujem da je Vlada želela da se osnovni koncept ovog predloga zakona bazira na poboljšanom horizontalnom ujednačavanju, odnosno preraspodeli sredstava ka fiskalno najsiromašnijim opštinama. I taj odgovor respektujem. Ali ni to nije bio motiv za podnošenje amandmana.
Dakle, oba odgovora koja su bez sumnje tačna ne daju odgovor na predlog amandmana. Zašto? Radi se o potpuno različitom pristupu. Naime, poslanička grupa SPS smatra da prihod po osnovu poreza na zarade ima značajno učešće, pod broj jedan – u ukupnim prihodima budžeta jedinica lokalne samouprave, ali isto tako, pod broj dva – to je najstabilniji prihod lokalne samouprave. Naravno, upravo time je značaj veći.
Zašto smatramo da treba povećati svima. Prvo, ovaj trend decentralizacije nije moguće sprovesti bez decentralizacije sredstava. Ono što je nas motivisalo da ovo predložimo, a to je naš stav, smatramo da kada bi to bilo povećano na 50%, da bi u tom slučaju opštine mogle sigurnije da krenu na unapređenje, pre svega lokalne infrastrukture, kao okosnice i pretpostavke za privredni razvoj zemlje u celini. A naš je stav da je privredni razvoj jedan od najvažnijih, odnosno najvažniji cilj koji se pred našom državom postavlja i koji jedino može na dugi rok da obezbedi povećanje standarda građana kao objektivnog kriterijuma za ocenu uspeha realizacije tog cilja.
Dakle, motivisani smo time da se ta sredstva povećaju, ali da se ulože u razvoj, ne u plate i ne u druge troškove. Mi znamo da gro opština u Srbiji, u stvari najveći broj opština, svesno sa time raspolažu, usmere u plate i te troškove, a najmanje imaju za razvoj u svojim sredinama.
Drugi razlog je da se na taj način izdigne i odgovornost opštine, ako već učestvuju u tome, ako već dobija finansijska sredstva, oni moraju da preuzmu odgovornost za tako nešto. Pri tom, ne mislim da država treba da se odrekne kontrole.
Dakle, uz decentralizovana sredstva, samostalnost opština u raspolaganju time, država ne treba da se odrekne kontrole, čak mislim da ova Narodna skupština treba mnogo više da učini u kontroli raspolaganja finansijama u Srbiji.
Događa se nešto da je u Narodnoj skupštini u proteklom periodu doneto veoma mnogo zakona koji su imali za posledicu ogromna sredstva i Skupština nekako tu završi posao, a kada treba da dođe do toga šta se događa sa tim sredstvima, kako se troše, da li se troše u skladu sa zakonom, Skupština je na neki način po strani.
Uostalom, da vas podsetim, ova skupština od 2001. godine nijednom nije razmotrila predlog završnog računa države. Za to vreme smo slušali, čitali po novinama kako je prethodni ministar u Vladi oštetio za 700 miliona budžet, onaj za ne znam koliko itd. Ali nije ni to bila ideja, o tome sam govorio puno puta i naravno govoriću kasnije kada se govori o kontroli, o potrebi da Skupština mora da taj deo posla da preuzme na sebe.
U ovom trenutku govorimo o potrebi da Skupština obezbedi uslove da se kroz zakon stvore mogućnosti, da opštine raspolažu sa većim sredstvima usmerenim na razvoj opštine.
Jednostavno rečeno, takav princip omogućiće ravnomeran razvoj opština u Srbiji. Svaka bi, pri tome ponavljam, ne dovodim u pitanje osnovni koncept zakona, a to je horizontalno ujednačavanje na račun bogatih da dobijaju više siromašni, govorim o svim opštinama, da to bude sistem, govorim o tome da je nužno da se na sistemski način reši to pitanje. Imamo situaciju koju jedino na taj način možemo da prevaziđemo, a koja je u ovom trenutku neprihvatljiva.
Kada se negde u nekim opštinama zakažu izbori, ministri odu, prave asfaltne puteve, rešavaju komunalna pitanja itd. To nije sistem, to je zloupotreba. Smatramo da to treba da bude sistemski uređeno.
Iz tih razloga, a ne zbog toga što se plašimo da će opština da dobije manje sredstava, ne zbog toga što želimo da narušimo sistem horizontalnog ujednačavanja, već zbog toga što smatramo da je prioritet finansiranje lokalne samouprave, pre svega u razvoju strukture koja je osnovica za privredni razvoj u celini, smatramo da taj procenat treba da bude veći, konkretno 50%. Hvala.