Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Hranislav Perić, Milisav Petronijević, Gordana Pop-Lazić, Zoran Antić, Mita Avramov, Branislav Blažić, Nataša Jovanović, Milan Stevović, Momir Marković, Igor Bečić, Boban Vojinović, Darko Glišić, Stevica Deđanski, Branislav Rankić, Stojan Tintor, Milan Škrbić, Srđo Komazec, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Veroljub Arsić, Nemanja Šarović, Miljko Četrović, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Ljubomir Kragović, Stefan Zankov, Zoran Krasić, Ivan Radić, Milan Veselinović, Branislav Stevanović, Sredoje Mihajlov i Branče Stojanović.
Primili ste izveštaj Odbora za lokalnu samoupravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Otvorili smo raspravu o amandmanima na Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Moram javnost da upozorim da je verovatno neka teška svađa u ovom demokratskom bloku, jer kada je donet Zakon o lokalnim izborima i kada je donošen Zakon o lokalnoj samoupravi, tada je u ovom drugom zakonu o lokalnoj samoupravi trideset, četrdeset članova posvećeno finansiranju lokalne samouprave.
Samo da vas podsetim, to su zakoni, kada pričamo o paketu dva zakona koja čine jednu celinu – o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi, najveći reformski domet DOS-ove vlasti. To su propisi koje je ovde obrazlagao, između ostalog, Vladan Batić, a idejni tvorac tih zakona bio je Nebojša Čović. Tada se videlo da je u pitanju loš koncept. SRS je više puta tražila da se promene ta dva zakona.
Samo da vas podsetim, 2004. godine, neposredno pred lokalne izbore tražili smo izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima, jer su skoro sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini konstatovale da je taj prvi potez DOS-ove vlasti u oblasti lokalnog samoupravljanja bio loš, pogrešan, jer sva iskustva koja su bila u skladu sa tim propisima pričala su da će da se desi ovo što se dešava sa našom lokalnom samoupravom, da predsednik opštine, gradonačelnik idu jednim putem, a skupština jedinice lokalne samouprave drugim putem.
Posle dve godine mandata, bez ikakvih problema može da se promeni svaki predsednik opštine, a da se od sednice skupštine jedinice lokalne samouprave do sledeće sednice prave neke nove koalicije, neka nova lokalna vlast. Naravno, sve se to osporavalo.
Sada imamo situaciju da se reformiše nešto što je svetski priznato na način koji je sigurno nedorečen. Da bi javnost imala uvid u to šta se ovim zakonom o finansiranju lokalne samouprave predlaže, moram da skrenem pažnju da i pre ovog člana na koji smo podneli amandman, znači amandman na član 6. stav 1, u prethodnim članovima, a konkretno u članu 3, pa i u članu 4. vidi se da onaj koji je pisao ovaj zakon i ko je imao nameru da reši pitanje finansiranja poslova iz nadležnosti lokalne samouprave ne zna šta je lokalna samouprava i ne zna koji je koncept lokalne samouprave kod nas na snazi.
Kod nas je na snazi loša varijanta tzv. jednostepene lokalne samouprave. To je tako loš koncept da kada bi sada postavili pitanje poslanicima: šta su to jedinice lokalne samouprave, dobilo bi se nekoliko odgovora i svi bi verovatno bili u pravu. Zašto? Zato što postoji jedan formalni aspekt, zakonski aspekt i postoji suštinski životni aspekt.
Ako se ide formalnim putem i putem zakona, onda su jedinice lokalne samouprave grad, odnosno opština, grad Beograd i gradovi.
Ako se ide onim suštinskim aspektom, onda su jedinice lokalne samouprave pre svega opštine i sva ona mesta gde građani neposredno ostvaruju svoje interese koji predstavljaju nezamisliv uslov za život i rad na određenom području.
Samo da vas podsetim, u Srbiji pored grada Beograda postoji još nekoliko gradova koji su statusno razoreni, a nisu čak ni u istom pravnom niti statusnom položaju.
Uzmite primer Kragujevca, Niša i Novog Sada. Čak se različito biraju odbornici, čak se različito nazivaju i tzv. izvršni organi lokalne samouprave.
Pitanje je da li oni imaju svoje budžete i kako ti budžeti izgledaju.
Umesto da se te osnovne stvari koje se tiču lokalne samouprave na neki način reše, definišu ili da neki pogled kako bi to trebalo da izgleda možda prilikom sigurno neophodne promene Zakona o lokalnoj samoupravi, dobijamo jedan čisto knjigovodstveno-finansijski propis kojim treba da se obezbedi uvid u sredstva lokalne samouprave, a što ne sporim i to treba da postoji, ali se zamagljuje suština. Zamagljuje se šta je izvorna nadležnost lokalne samouprave.
Pošto nije obuhvaćeno ovim amandmanom, ne želim dalje da komentarišem odredbe člana 3. i 4. koje u suštini predstavljaju opšte odredbe na kojima se temelji ceo koncept zakona.
Članom 6. Predloga zakona predlagač je pokušao da definiše izvorne prihode jedinica lokalne samouprave i taj član ima praktično 16 tačaka, gde se taksativno navode izvori prihoda koji predstavljaju nešto što po zakonu u startu pripada jedinici lokalne samouprave, nešto što je u krajnjem slučaju nedodirljivo, a po sili zakona pripada jedinici lokalne samouprave.
Tačka 1. glasi: "Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:
1) porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon".
Smatramo da, ako se već zakonom propisuju izvorni prihodi jedinicama lokalne samouprave, da to treba uraditi precizno i bez sistema podele u okviru nekog od izvora prihoda.
Ako se pročita ova tačka 1. dolazi se do zaključka da porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklone nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave, ali po osnovu ubiranja sredstava je moguće kroz neki drugi vid prenosa sredstava od Republike prema jedinici lokalne samouprave da se usmeri deo tih sredstava.
Smatramo da je nešto što najviše ima dodirnih tačaka sa lokalnom samoupravom je svakako nepokretnost.
Ako se priznaje jedinici lokalne samouprave kao izvorni prihod porez na imovinu, onda bi i porez na prenos apsolutnih prava za imovinu koja se nalazi na teritoriji jedinica lokalne samouprave morao da bude izvorni prihod te jedinice lokalne samouprave, kao i porez koji se naplaćuje po osnovu nasleđa i poklona, jer su ova dva pravna posla, ako mogu tako da kažem, a koja su predmet oporezivanja, suštinski vezana za lokalitet gde se nalazi nepokretnost, pa zašto ne reći i za sud gde se overavaju ugovori i za sud gde se vrši rasprava zaostavštine i gde neki drugi nadležni organ, dakle, daje ili dobija poklon.
Nismo hteli da ulazimo u detaljniju analizu po strukturi ovih prihoda kakvi su na celoj teritoriji Republike Srbije. Svesni smo toga da postoji razlika od opštine do opštine zbog prirodnih i drugih potencijala, zbog veličine teritorije i drugih faktora koji utiču, ali smatramo da se ovakvom preciznom odredbom gde nema deobe prihoda po ovom osnovu, garantuju stabilni prihodi jedinici lokalne samouprave, a one jedinice lokalne samouprave koje su po prirodnom toku stvari na neki način uskraćene za enormni rast ovih prihoda, dodatna sredstva mogu da obezbede putem transfera iz budžeta Republike Srbije i na drugi način.
Naravno, javna potrošnja na nivou lokalne samouprave treba da se uklapa u planiranu javnu potrošnju na teritoriji Republike Srbije, znači, to apsolutno ne sporimo, jer ne bi bilo prihvatljivo da Vlada i Narodna banka Srbije snose odgovornost za ekonomsku politiku u zemlji, a da lokalna samouprava bude toliko samostalna da svojim potezima može da dovede u pitanje ciljeve i postulate ekonomske politike koja je planirana za neku godinu.
Ta vrsta saradnje, ako mogu tako da kažem i međusobnih obaveza već je propisana Zakonom o budžetskom sistemu, dakle, ova moja diskusija ne dovodi u pitanje taj propis, ali smatram da je potrebno da se jasno u tački 1. propišu oni prihodi koji pripadaju ne na ovaj način, jer tu postoji jedan logični problem.
Ako neko u tački 1. ovog člana kaže da jedinici lokalne samouprave, pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji i to porez na imovinu, šta će vam onda ovo – "osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon", nema potrebe da navodite ove dve vrste poreza.
Ako vam je bila ideja da bude samo porez na imovinu, trebalo je da samo to napišete i iza ovog zareza da obrišete. Čim ste stavili – "osim", ukazali ste nam na to u nekom od sledećih članova, ta vrsta prihoda se deli. Mi insistiramo da se ta vrsta prihoda ne deli, jer porez po osnovu ova dva poreza, dakle, prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklone, predstavlja neposrednu vezu sa jedinicom lokalne samouprave u smislu nepokretnosti, u smislu teritorije na kojoj se vrše poslovi lokalne samouprave.
Dakle, kada biste odbili ovaj naš amandman, onda biste morali da otklonite ovaj pravno-logički nedostatak tačke 1, jer ako sve nabrajate u pozitivnoj definiciji, ne znam zašto vam ide i ova negativna u istoj rečenici. Ona samo može da zbuni, jer drugo ništa ne može da znači. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje i uređuje izvorne prihode lokalnoj samoupravi. Naravno, u tom članu je predviđeno 16 vrsta prihoda koji čine izvorne prihode lokalne samouprave.
Amandmanom sam predložio da se doda još jedan prihod, a to je prihod od naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, bio bi 17 prihod ili, konkretno, predložili smo da se doda kao tačka 8, a ostale pomeramo.
Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 18. uređuje izvorni delokrug lokalne samouprave.
U izvornom delokrugu lokalne samouprave, u članu 18. u tački 19. stoji: "Opština je odgovorna" i da ne nabrajam dalje, "da se stara i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima". Dakle, dato je u nadležnost opštini to kao izvorni delokrug.
Prateći sve to, Zakon o lokalnoj samoupravi je u članu 78, uređujući izvorne prihode lokalne samouprave precizno regulisao da ima 16 vrsta prihoda. Među njima se nalazi i još jedan, ovaj koji mi predlažemo, a to je – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi je to regulisao u celini i dao je to opštini, kao i sredstva za izvršavanje tih poslova.
Dakle, uz to da dodam da u ovom predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave od ovih 16 tačaka 15 je preuzeto iz tog zakona o lokalnoj samoupravi, iz člana 78, samo nije ta – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora kao izvornog sredstva. Iz tih razloga smatramo logičnim da izvorni prihod u lokalnoj samoupravi treba da bude i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora.
Vlada u svom odgovoru na taj amandman kaže, molim vas pažljivo saslušajte. U tački 1), odnosno u prvom delu, delu odgovora – amandman se ne prihvata, s obzirom da je naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora izvorni prihod jedinice lokalne samouprave. U čemu je štos? Mi to tražimo.
Ne prihvata se amandman, zato što je ona izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Ako je to greška, voleo bih da mi se objasni. Ako je to tačno, onda se slažemo, jer i mi kažemo da je to izvorni prihod i tražimo samo da se unese u član 6. kao izvorni prihod.
Naravno, dužan sam javnosti da iznesem još jedan problem, koji jeste prisutan – problem utvrđivanja visine naplate naknade za korišćenje ovih prirodnih neponovljivih i nenadoknadivih lekovitih faktora nije rešen još od donošenja Zakona o banjama. To jeste veliki problem.
Godine 1992. donet je Zakon o banjama u kome je rečeno – ta sredstva, te naknade pripadaju lokalnoj samoupravi, ali visinu sredstava utvrđuje Narodna skupština.
Četrnaest godina Narodna skupština nije utvrdila visinu sredstava i opštine nemaju te pare. To jeste tačno i to jeste problem, ali zbog toga što Narodna skupština nije utvrdila to, trošak plaćaju opštine – Vrnjačka Banja, Aranđelovac i da ne nabrajam dalje, sve opštine koje imaju i te kako potrebe da se staraju o očuvanju, obnavljanju, o tim svojstvima koje ima.
Dakle, nije prihvatljivo obrazloženje da 14 godina opštine ne mogu da koriste tu naknadu, zato što Narodna skupština nije donela odluku o visini.
Sada opet ne stavljamo taj prihod u izvorni prihod, nego Vlada kaže u obrazloženju da je u pripremi nov zakon o banjama, kojim će se prevazići problem u ubiranju navedene naknade i kojim će se regulisati da navedena naknada bude i dalje ustupljen prihod.
Opet još jedan problem. Zašto da bude ustupljen prihod ako Zakon o lokalnoj samoupravi određuje da je to izvorni delokrug, da je to izvorni prihod? Zašto ne bi bio izvorni prihod i ovde?
Da zaključim, imajući u vidu da je Zakonom o lokalnoj samoupravi opština obavezna da se stara o korišćenju, unapređenju, očuvanju područja sa prirodnim lekovitim svojstvima, imajući u vidu da je u Zakonu o lokalnoj samoupravi naknada za korišćenje tog prirodnog faktora – izvorni prihod.
Imajući u vidu odgovor Vlade, gde i ona kaže da je to izvorni prihod jedinice lokalne samouprave, predlažem da se prihvati amandman, te da se u članu 6. doda još jedna tačka kao tačka 8) – izvorni prihod da bude naknada o korišćenju prirodnog lekovitog faktora.
Poslanike u danu za glasanje pozivam da glasaju za taj amandman.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo iz Ministarstva finansija, kada gospodin Miša Petronijević bude ministar, ovo pitanje će da bude rešeno uskoro, nema problema, to ćemo da regulišemo.
U ime SPS narodni poslanik Milisav Petronijević je podneo amandman koji ne bi morao biti pristojan da je ovo što je Miša ovde elaborirao i nudio kao argumente bilo prihvaćeno na odgovarajući način ranije ili tačno je da je donet Zakon o banjama.
Želim da kažem da on jeste u proceduri i da pretpostavljam da će na jesenjem redovnom zasedanju narodni poslanici imati prilike da se sa njim suoče i da probamo svi zajedno da napravimo jedan dobar zakon. Već je dosta s tim u vezi i urađeno, ali osim argumenata koje je uvaženi kolega Miša Petronijević ovde ponudio, želim da kažem zašto je važno da amandman bude prihvaćen.
Zato što, osim Vrnjačke Banje koja jeste najvažnija i predstavlja biser kontinentalnog i banjskog turizma i nekih drugih banja, postoje banje koje se nalaze u izrazito nerazvijenim područjima.
Dakle, najmanje 15 takvih banja nalazi se u opštinama koje su po raznim parametrima na samom začelju kada kompariramo bilo koje od elemenata koji su važni da se iskaže stepen razvijenosti jedne lokalne samouprave, odnosno jedne zajednice.
Ovim opštinama bi prihvatanje ovakvog amandmana pomoglo da se ono što jeste njihova izvorna nadležnost finansijski bolje pokrije i da realizuje određene programe koji jesu njihova obaveza.
Podsećam uvažene kolege i koleginice narodne poslanike da sam više puta, ne samo kada je u pitanju prirodni lekoviti faktor, nego i sve drugo što jeste eksploatacija prirodnih neobnovljivih resursa u Srbiji, dakle, i kada se radi o mineralnim nalazištima i o raznim drugim, da tu postoji, čini mi se i nadam se da ćemo se u vezi s tim složiti, izvesna nemoć države da evidentira i naplati ove prihode.
Ovde nije trenutno ministar finansija, a podsećam da je on jednom za ovom govornicom rekao da samo u 2005. godini po tom osnovu Srbija jeste bila uskraćena za 60 miliona evra.
Veoma je važno da dobijemo odgovore zašto država nije u stanju da inkasira prihod od 60 miliona evra i nadam se da nećemo ponovo kod usvajanja budžeta za 2007. godinu ovo imati samo kao konstataciju.
Dakle, ovde se radi o krečani "Jelen Dol", o majdanima iz kojih se crpi laporac za cementare, radi se o šljunkarama, o ovim firmama koje eksploatišu i flaširaju vodu širom Srbije.
Građani stiču utisak da ili tu neko nešto ne ume ili da ima izvesnih problema sa tim u vezi i moram da kažem da i sam ponekad mislim da neko ima neki interes da ne bude tako.
Veoma je važno da narodni poslanici dobiju odgovor zašto država nije u stanju da ovaj prihod ubere i na taj način popravi svoju budžetsku situaciju.
Kada je u pitanju amandman o kojem je ovde reč, Miša Petronijević je precizno analizirao zašto bi bilo dobro da bude prihvaćen i moram da kažem da je savršenom elaboracijom objasnio da je obrazloženje, koje je Vlada prosledila, takvo da upućuje na to da onaj koji je pisao obrazloženje nije dovoljno razumeo o čemu se ovde radi ili je Miši dao argument da amandman bude prihvaćen.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatimo ovaj amandman, a kada dođe zakon o banjama u skupštinsku proceduru možemo tu stvar korigovati, nivelisati, sve je u našim rukama i to nije nikakav problem, ali najmanje četiri meseca bismo mogli ovo imati kao prihod koji bi ostvarile siromašne i sve druge opštine.
Ima tu, naravno, čitav niz problema. Koristim priliku da uputim kritiku npr. ljudima u Vrnjačkoj Banji koji vređaju inteligenciju gostiju koji tamo dođu.
Kada dođete na bilo koji od izvora u Vrnjačkoj Banji možete uzeti jedan litar vode besplatno, a ako uzimate više litara oni vam to naplate, recimo osam dinara po litru, ali čim se odatle uklonite ta se voda odliva u nepovrat, ide u potok. To vređa inteligenciju ljudi od kojih se naplaćuje tri litre vode.
Dakle, ako čitavog dana tamo ne dođe niko, hiljade litara vode ode u reku, ali ako se pojavite sa jednom flašom od tri litra oni vam naplate 24 dinara. Dakle, upućujem turističkim poslenicima i zdravstvenim radnicima u Vrnjačkoj Banji javnu molbu da to ne rade zato što to zaista jeste bezveze, neka vrate sistem koji je ranije bio, žetone, ali ovo je zaista neverovatno.
To se dešava kod "Snežnika", na "Jezeru" i svim izvorima u Vrnjačkoj Banji, ljudi prosto ne znaju o čemu se radi. Tamo postoji čovek koji očigledno prima platu da naplaćuje 50 puta po tri litra dnevno, ali to što se inkasira u toku jednog dana nije dovoljno za zaradu koju on treba da ostvari za mesec dana.
Ako je to samo zbog njegove plate, nemam ništa protiv, ali to ostavlja loš utisak o onima koji to organizuju, a ljudima ostavlja mučninu zato što to jeste bezveze. To bi bilo isto kao kada biste na benzinskoj pumpi platili ono što vam sipaju u rezervoar, a kada odete to nepovratno odlazi negde u neki potok.
Dakle, pozivam ljude iz Vrnjačke Banje da ovo isprave. To je potpuno neprimereno onome što treba da se dešava u jednom centru koji je ostvarivao milion noćenja još 1972. godine. Pozivam vas da prihvatite amandman Miše Petronijevića, zato što je argumentacija koju je ponudio praktično savršena.

Reč ima poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući ovaj amandman poslanika Petronijevića želeo bih da kažem nešto što se danas u Srbiji dešava.
Šta je smešno? Nisam, poštovani narodni poslanici, ni prst pokazao da se smeje. Razumem da sam to uradio pa da se smeje, da ima nekog razloga. Možda je neko negde postavio brašno pa mu smešno, ko zna šta je u pitanju.
Inače, način korišćenja finansijskih sredstava od strane lokalne samouprave je delimično unapređen i dalje nije dovoljno dobro napravljen i ne zna se tačno ni koliki deo, ni šta, ni koje su sve obaveze lokalne samouprave, a koje republike i koliki deo od prihoda koji ostvaruju, ali istovremeno i od obaveza koje po tim osnovama treba da izvršavaju, na sebi nose lokalne samouprave, a šta nosi Republika Srbija.
Tačno je da se ovim amandmanom olakšava efikasnija naplata i obezbeđuje izvor prihoda, pre svega iz korišćenja prirodnog lekovitog faktora i kada govorimo o našim banjama moramo sve da imamo u sporednom zakonodavstvu, pa imamo po pet zakona koji regulišu istu materiju, ne znate da li ćete određeno rešenje da nađete u Zakonu o banjama, neko drugo u Zakonu o lokalnoj samoupravi i dok se izvrši usaglašavanje naših zakona, bilo bi nam potrebno još 10 godina. Postoje oblasti u kojima je to još teže i neuporedivo problematičnije nego što je danas slučaj.
Mi danas u Srbiji, posebno po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, moramo da vodimo računa o tome kako i na koji način, šta je to što Srbija može da ponudi, gde Srbija može da zarađuje, gde Srbija može da doprinosi razvoju svoje privrede i mislim da, osim onoga o čemu smo govorili, što jesu naše komparativne prednosti, bez obzira na nisku akumulativnost poljoprivrede, koju i dalje moramo da koristimo kao našu najznačajniju privrednu granu, ono na šta bi trebalo da se preorijentišemo u svakom slučaju u budućnosti jesu, pre svega, usluge, turizam i to je ono u čemu Srbija ima ogromno polje za napredovanje.
Naravno, pre svega moramo da radimo u Beogradu. Vi znate da Budimpešta ima dve milijarde evra ili dolara, čuo sam zvanično taj podatak baš u glavnom gradu Mađarske, čistog profita od turizma samo u Budimpešti.
Beograd možda nema, iako smo ponosni na svoju istoriju, iako smo ponosni na sve što imamo, ali da kažemo da možda nemamo građevine takvog tipa kao što je mađarski parlament, kao što je sve što imaju na Budimskoj tvrđavi.
Ali, mislim da imamo nešto veoma slično tome, nešto možda lepše i vrednije, čak i starije, kao što je Kalemegdan, a imamo nešto što nema niko, položaj na dve reke, to su Sava i Dunav i nadam se da se u budućnosti neće dešavati da "Dunavske dane" proslavljaju na Savi samo zato što nigde na Dunavu ne mogu da nađu opštinu koja nije radikalska, pa onda imaju veliki problem. Očekujem uskoro i na Đetini u Užicu, pošto su tamo izbori, da i tamo zakažu proslavu "Dunavskih dana" pa da neko troši pare od ministara ili ne znam šta da kažem, samo je važno da glasate za nas i ništa drugo.
Dakle, ulaganje u turizam i usluge je nešto što Srbiji može da donese posebno značajne prihode. O lekovitim banjama, o onome što ne znamo, a koristili bismo mnogo više, posebno moramo da vodimo računa i tu uloga lokalne samouprave mora da dođe naročito do izražaja.
Da li neko i koliko ljudi u Srbiji danas zna da u Ivanjici postoji najbolji centar za malokrvnost?
Slučajno znam, sin mi je tamo, ostalo dete sa ostalom decom, glume košarkaše sa osam godina, otišla deca tamo da se igraju, nisam pojma imao da od 1978. godine ništa nije ulagano, a ne postoji bolje mesto, bolji vazduh, ne postoje bolja rešenja za malokrvnost nego nekog tamo da odvedete.
Šta smo uradili na promociji toga? Može li lokalna samouprava to da napravi? Možemo li još u Vrnjačkoj Banji da popravimo i povećamo prihode, može li država da pomogne lokalnoj samoupravi? Pa može i na ovakav način, ali može i na mnoge druge načine kroz sve moguće promotivne aktivnosti.
Išao sam baš u zemlje EU, ne volim to pravo da vam kažem, proputovao sam celu Evropu i svet, najviše volim da budem u Srbiji, nisam od onih koji se hvale time kako svaki dan idu preko granice. Gledam spotove na CNN, nemam ovde vremena pravo da vam kažem, na SKY, na EURO-NEWS itd, svi su negde nešto platili, svi negde rade na promociji svoje zemlje.
Malo-malo pa gledam Montenegro – wild beauty, pa ne znam, gledam hrvate, gde god okrenete, kako god okrenete i ne spotovi od 20-30 sekundi, nego promo-filmovi od tri minuta. O Sloveniji i da ne pričamo.
Šta smo mi uradili? Pa nije suština odštampati knjigu na kojoj će neko da opere pare.
Hajde da uložimo novac da nam to bude prepuno, da nam sve banje budu prepune, ali da ti kapaciteti budu neuporedivo bolji i veći nego što su danas, da država pomogne lokalnoj samoupravi, da se ulaže novac u to jer će to da se vrati dvostruko i trostruko više.
Zašto smo nesposobni za to?
Ako ste u stanju da nađete najbolje ljude koji će da vam vode izborne kampanje, koji će na najbolji mogući način da vam dizajniraju plakate, spotove, da nađete urednike fotografija, a da ne pričamo o apsolutno najboljim profesionalcima za snimanje što filmskim, što video kamerama, što ne znam čim, pa hajde da to uradimo za Srbiju, hajde da to uradimo za našu zemlju.
Hajde da pokažemo šta sve imamo od Palića, Kanjiže, pa sve do Vlasinskog jezera i ne znam ni ja kojih mesta na jugu Srbije. Zato što to jeste blago Srbije. Vi mislite, neki kažu: da, Mađarska ima Balaton pa možeš da odeš tamo u Šiofok ili ne znam koje mesto. A mi imamo više jezera na kojima možemo da napravimo najbolja moguća lečilišta i banje i da država pomaže lokalnoj samoupravi, i da lokalna samouprava oseti to kao svoje, jer na taj način kad to date pod veću upravu lokalnoj samoupravi, na neki način će se ponašati kao privatnik. Želeće da to čuvaju što je moguće više i što je moguće bolje.
Ako su sve pare u Beogradu, pa ja sam rođen u Beogradu, volim Beograd više od svega, ali ne mogu sve pare da budu u Beogradu. Pa ti ljudi treba od nečega da žive. Danas imamo strašan problem depopulacije stanovništva u centralnoj Srbiji. Svi hoće u Beograd, sve pare u Beograd. Pa hajde da ostavimo, da napreduje da se razvija. Neka Vrnjačka Banja ima po glavi stanovnika veći dohodak nego Beograd, što da ne. Pa neka to bude i sa Soko Banjom i sa bilo kojom drugom.
Hajde da pokažemo da nije Srbija samo jedan centar, jedino mesto u ovoj zemlji, koje kažem naravno najviše volim zato što sam odavde, ovde sam rođen i ovde sam proveo ceo život, ali to nema veze sa razmišljanjem o državi. O državi mora da se razmišlja odgovorno i ozbiljno zato što jednu Srbiju imamo, nemamo rezervnu.
Jedanput sam rekao da je proizvodnja cementa na nivou Srbije 2.700.000 tona na godišnjem nivou. Dva miliona tona završi u Beogradu, 700.000 tona u ostatku Srbije, ne samo u centralnoj Srbiji da me neko pogrešno ne razume, i u Vojvodini. Gde ćemo da stignemo? Ulaganja najvećih banaka u Srbiji "Raiffeisen", "Hypo" banke, kad govorim o ulaganju o kreditiranju, podrazumeva se, kažu negde na nivou oko milijardu evra, preko 920 miliona evra Beograd i Vojvodina, 50 do 80 miliona evra centralna Srbija.
Hajde ljudi nešto od toga da promenimo. Ne mislim da će ovaj amandman ovo suštinski da promeni na takav način. Podržavajući ovaj amandman to je sitnica koju možemo da učinimo lokalnim samoupravama i da malo ovu naplatu učinimo efikasnijom, ništa više od toga. Ovo je jedna stvar o kojoj bi trebalo da razmišljamo.
Znači, postoji nešto oko čega mislim da ima saglasnosti, mislim da se niko u ovoj zemlji nikada ne bi bunio, ni vlast ni opozicija.
Hajde da taj posao radimo, da svi zajednički radimo, da razmišljamo kako i na koji način da promovišemo Srbiju, pokažemo ljudima da tamo gde tobož postoje mrtvi gradovi, za 100 evra kvadratni metar, kao što je Majdanpek, da možemo to da podignemo da bude jedan od značajnih centara, ili okolina, Borsko jezero itd, da to može da bude značajan turistički centar. Izgradimo infrastrukturu, ne treba nam dva sata do tamo. Hajde da popravimo to, dva sata od Beograda, kome bi to bio problem? Nikome.
To su stvari koje mislim da možemo, moramo da popravimo i uradimo. Ne možemo više da se oslanjamo na ono što imaju drugi, moramo da razmišljamo o onome što imamo mi. Ovaj seoski turizam o kome su mnogi posprdno govorili, pogledajte kako u Vojvodini uspeva. Svako od vas je čuo i za "Čardu" između Zrenjanina i Novog Sada i za "Salaš 84" i za "Salaš 37".
Uspeva, izvinjavam se nekima koje nisam pomenuo. Uspeva, i to ne samo da dolaze gosti iz Beograda, Novog Sada, ne samo iz Srbije, dolaze i iz Mađarske, Rumunije i iz drugih zemalja. Srbija mora da izvrši neku promociju, Srbija to mora da napravi. Nije promocija – ajde da uradim negde nešto pa da se ugradim u majicu, pa da se ugradim u kačket, u ne znam šta, u knjigu. Imamo jasno – idemo na reklamu na EURO-NEWS, ta reklama košta toliko i toliko, evo te pare na takav način pa ćete da vidite kako se popravlja dolazak gostiju, kako od ogromnog broja gostiju možete sledeće godine da izgradite dva nova hotela sa pet zvezdica i tri hotela sa četiri zvezdice.
Od kampanje, naravno to zavisi od prirodnih bogatstava kojima mi ne možemo u ovom trenutku da se pohvalimo, ali recimo, pre dve godine u Egiptu je u jednom trenutku bilo u izgradnji 9.000 hotela, a vi znate da Beogradu svake noći nedostaju tri hotela, što ekskluzivnih, što onih nivoa 100 evra prenoćište, znači na nivou "Holiday Inn-a", tri, četiri zvezdice. A da ne pričam šta sve imamo po Srbiji.
Evo, rekao sam da je ovo nešto uređenije, puno je ljudi koji se leče, koji su bolesni i starijih i mlađih, da je to još uređenije, mogli biste tu da dovedete ljude iz celog sveta. Izvanredna priroda, igrališta, izvanredni tereni.
Ništa, pozivam predstavnike vlasti da prihvate ovaj amandman. Nadam se da nam lokalna samouprava neće biti u ustima samo kada treba da se izvrši pritisak na građane da glasaju za nekog od kandidata i predstavnika vlasti, pošto samo kad su izbori onda krenu ovi, kao putujući cirkusi, kolone audija, ne može čovek da ide tim putem, samo neki sa rotacijama obilaze, sklanjaju u stranu, evo ovde će jedan put, ovde će drugi put, ovde treći, ovde će ne znam ni ja šta da se dogodi. Kad prođu i kako prođu izbori niko se tih građana nikada više ne seti.
Pozivam građane da na tim izborima, gde god i kad god da se održavaju, uvek misle svojom glavom. Znaju oni dobro, i nikada narod niko nije uspeo da prevari, pa neće ni ubuduće.
Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji sada razmatramo nije dobro koncipiran zato što smo, reagujući još u članu 6, na izvorne prihode lokalne samouprave i na poreze koje treba da primaju, to je amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, pokušali da onaj porez koji je dostupan, odnosno koji se najviše evidentira, inkorporišemo u sistem naplativosti kao izvorni prihod lokalne samouprave.
Zbog toga, način na koji se transferišu sredstva od nivoa Republike do jedinice lokalne samouprave ni po ovom zakonu nije dobar.
Ono što sam želela, podnoseći amandman u ime poslaničke grupe SRS u članu 15, gde se govori o lokalnim komunalnim taksama, a najpre da skrenem pažnju na situaciju što se tiče lokalnih komunalnih taksi, kako u Kragujevcu, tako i u Beogradu i u drugim gradovima koji su pod ingerencijom neodgovornih ljudi koji su obećali nešto sasvim drugo u kampanji, a posle osvajanja vlasti učinili građanima život još težim, poput situacije koju imamo u gradu Kragujevcu gde su se astronomski povećale lokalne komunalne takse od perioda unazad dve godine, od dolaska Veroljuba Stevanovića i njegove grupacije na vlast.
Od koalicije "Zajedno za Kragujevac", građani nemaju nikakvu konkretnu korist zato što nema izgradnje komunalne infrastrukture u delovima grada gde je ona najpotrebnija, ušminkavanje ulica u centru, tek po neka zamena vodovodne cevi, a čitav obod grada, da ne govorim o seoskim područjima i o tome da 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju, na čekanju su, odnosno neće ništa moći da sačekaju od takve neodgovorne vlasti i gradonačelnika Stevanovića, kao što i Beograđani vide, naročito oni koji žive u beogradskoj opštini Zemun, da je u pitanju velika pljačka od strane DS i Nenada Bogdanovića i da on beogradske opštine tretira maltene kao mesne zajednice.
Da napravimo jedno poređenje.
Juče smo koleginica Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta i ja bile u kampanji u opštini Užice i obišli smo Mokru Goru, Kremne i još nekoliko mesta i razgovarajući sa našim predsedničkim kandidatom i sa građanima došli do frapantnog saznanja, da su komunalne takse za vreme vladavine ovog opozvanog predsednika zbog čega se sada u nedelju 2. jula bira novi, a naš kandidat je, opet da vas podsetim, prof. Dragiša Stanojčić, dakle došli smo do saznanja da je opština Užice, koja je jedna od vodećih opština po budžetu, 1.350.000 evra je planirani budžet za ovu godinu, samo pet miliona dinara izdvojila za izgradnju komunalne infrastrukture u selu. Imam primer svog sopstvenog rada.
Skoro smo imali rebalans gradskog budžeta za 240 i nešto miliona novih dinara, sve parazit do parazita, osnovano preduzeće za izgradnju grada, raznorazni drugi paraziti na grbači onog siromašnog naroda, kada pogledate, apsolutno ničega nema.
Kome ljudi da se žale kad je vlast takva bahata, osiona, rasipa se, desetine miliona dinara idu na putne troškove i ceo taj budžet se stvara od prihoda od komunalnih taksi koje su navedene u članu 15.
U ime poslaničke grupe SRS tražila sam da se stav 2. briše, gde se kaže da će Vlada da utvrdi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1, jer to su komunalne takse, njih ukupno 16 koje su navedene kao izvorni prihod jedinica lokalne samouprave, i da će takse iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave, da se utvrđuju, dakle, u svakom slučaju, uvek će Dinkić, odnosno budući ministar finansija, po ovom zakonu, što bi naš narod rekao – kod njega i nož i pogača, da odlučuje o prihodima lokalne samouprave i o tome koliki je guber i dokle neko može da se opruži i kakvu će politiku da vodi.
Nijedan srpski radikal ni u jednoj opštini gde smo na vlasti, počev od grada Novog Sada gde je gradonačelnik gospođa Maja Gojković, preko opštine Zemun, opštine Šid, ostalih opština gde su radikali na vlasti, nije išla na tako neverovatno povećavanje komunalnih taksi.
Verujte, nikome i ne pada na pamet da to radi, a da je normalan i častan čovek, do iznosa koji je neizdrživ za građane i zato mi tražimo da se Vlada ne meša, odnosno da se izbriše ovaj drugi stav, jer će pravi domaćini i ljudi koji znaju šta građani mogu da podnesu, u smislu finansiranja lokalne zajednice, da odrede način na koji će najracionalnije ta sredstva da se troše.
Najlakše je da dođete na vlast, da obećavate građanima, poput Bogdanovića, Stevanovića i njima sličnih – izgradićemo ovo, otvorićemo ne znam koliko hiljada radnih mesta, imaćemo ovaj, onaj projekat, od toga nema ništa. Pranje para, raznorazne zloupotrebe, obmanjivanje građana, a ove komunalne takse od tačke 1) do 16) su za mnoge naše građane zaista teret koji oni ne mogu da izdrže. Mnogi ljudi ne mogu da plate Fondu za uređenje građevinskog zemljišta zato što su to astronomske cifre koje se u siromašnom budžetu nakupe za godinu dana.
Juče smo u Užicu čuli i to je praksa u svim gradovima gde je vlast neodgovorna, da je preduzeće za izgradnju grada najveći parazit, kao ovo kragujevačko kome je najveći deo kolača iz novog rebalansa pripao. Isti je slučaj i ovde u Beogradu. Ko hara gradom i ko određuje poslovne lokacije i prostor za izgradnju basnoslovno skupih stambenih objekata – građevinska mafija. Postoji i u mom gradu.
Obećao sadašnji gradonačelnik i na tome zasnovao kampanju, da će da povede oštru borbu protiv građevinske mafije. Ništa od toga. Oni i dalje idu, varaju ljude, obećavaju starim nemoćnim ljudima, onima koji su siromašni penzioneri pa ne mogu da plate interfon, hoće da imaju kablovsku teviziju, da im se možda promene pločice u kupatilu koje je staro trideset i kusur godina, da bi oni dobili kompletan prostor da nadzidaju tu zgradu, a onda prodaju kvadratni metar stana za 900 ili 1.000 evra. Da li je to normalno? To je čista pljačka. Ne, neko je glup i ne znaju drugi ljudi da se bave tim unosnim biznisom.
Zašto drugi ne mogu da dođu u tu poziciju? Zašto u tu poziciju nije došao neki inženjer, građevinac otpušten sa posla ili neki drugi ekonomista koji je ostao u fabrikama bez posla, a isteran na ulicu? Zato što on nema ni bankarski lobi iza sebe ni lobi iz lokalne samouprave, ni one koji će da mu pomognu da dođe do te mogućnosti, da tako presipanjem iz šupljeg u prazno nadziđuje zgrade i da na jednoj zgradi zaradi za ceo život, odnosno i za generacije iz svoje porodice koje će da dođu posle njega. To je neverovatno. Onda će još Vlada da se meša i da određuje koji je to nivo, odnosno visina komunalnih taksi koje će da određuje jedinica lokalne samouprave.
Zar nam je malo muke nanela Vlada Republike Srbije i svi ovi zakoni koje je predložio Mlađan Dinkić, a koje ste vi usvojili, pa nam trebaju i ovakvi članovi u zakonu.
Pitajte ljude i pitajte Gordanu Pop-Lazić koja je govorila o tome u načelnoj raspravi, kako joj je teško da raspolaže sa onom šačicom sredstava u opštini Zemun, zato što Bogdanović sve opštine na takav način tretira, iz tog ogromnog kolača iz koga pljačka i on i cela Demokratska stranka, jer svi moraju da se namire i dobro udome i da se obogate. On na kašičicu daje opštinama.
Rekla sam vam za primer, možda ste zaboravili, pošto se desio onaj svojevrsni puč u opštini Grocka kada je smenjen gospodin Simonović sa mesta predsednika opštine, a za nekoliko meseci uhvatio ih je u neverovatnim malverzacijama i postavio budžet na noge i krenuo sa investicijama u opštini Grocka. Skupila se posle banda, ovi žuti ih predvodili, Šutanovac bio jedan od zagovornika da se takva vrsta puča izvrši.
Sada se pojavio taj novi koji je ikebana. Član je G17 i kaže u jutarnjem programu na Studiju B, pitaju ga tamo za neki projekat, za izgradnju komunalne infrastrukture, za neku ulicu. On kaže: ne znam, moram da vidim sa gradonačelnikom Bogdanovićem, znate sve je to u njegovim rukama. Ista situacija će da bude i u Kragujevcu. Sada već jeste za one mesne zajednice gde se apsolutno ništa ne ulaže ni u centru, a da ne govorimo o prigradskom delu.
Saveti mesnih zajednica pokrenuli su akciju, počev od mesne zajednice Erdoglija, pa redom, gradskih mesnih zajednica u Kragujevcu, upućeno je cirkularno pismo na adrese deset mesnih zajednica da se pobune protiv takve politike kragujevačke gradske vlasti. Bune se i ljudi u beogradskim opštinama, ali kome da se žale, kada mafija hara i vlada.
Ovako će po ovom zakonu, u dosluhu i dogovoru sa Dinkićem, a lepo sarađuju ovi žuti sa G17, da rade šta hoće i da raspolažu sredstvima građana na takav bahati način i kroz pljačku, pre svega u preduzećima gde su postavili ove svoje "kadrove". Narod od toga nema nikakve koristi. Zato bi bilo dobro, a ne da govorite i da pričate, 15 godina vas slušamo, o decentralizaciji, o tome kako ćete ovim ili onim zakonom, povraćajem imovine, da omogućite opštinama i gradovima da se razvijaju. Ne, nego kroz projekte o kojima je malopre govorio gospodin Vučić i uz mogućnost da opština sama raspolaže svojim sredstvima i da uređuje nivo komunalnih taksi, a domaćinski vodi vlast i ulaže tamo gde je najneophodnije.
Pitajte ljude, evo u mom gradu, krenite i po opštinama širom Srbije, a u Užicu je to očigledan primer. Obišli smo juče ova četiri sela. Godinama u tim selima u infrastrukturu ništa nije ulagano. Da li je to normalno 2006. godine da ljudi čekaju vodovod i kanalizaciju, put, a da ne govorimo o asfaltu. To je misaona imenica za desetine naselja iz sela na području grada Kragujevca.
O tome treba da razgovaramo. To je način da se normalno i domaćinski vodi vlast, da se vodi računa o prioritetima.
Ne kažemo mi niti obećavamo, to radi ovaj naš kandidat u Užicu, niti je to govorio gospodin Rankić, da će preko noći da asfaltira sve ulice. Najlakše je da idete i pričate, da lažete i obmanjujete ljude kao što to radi Velimir Ilić. On uzme mesec dana odmora, ne radi ništa u Vladi i ide od grada do grada, priča izmišljotine i zaboravi se i ne zna kome je šta obećao. Vara ljude od kampanje do kampanje. Juče slušam na putu za Užice na lokalnom radiju u Čačku, novinar pravi parodiju na sve te njegove izmene, naročito obećanja davana u opštini Smederevo, kada je rekao da će da ukrade od auto-puta od negde, snaći će se i asfaltiraće u tom i tom selu nekoliko kilometara. Isto to priča sada po Užicu, pričao je pre nekoliko dana u Ražnju.
Da li vi mislite da nešto ima od toga? Nema ništa. To je govorio i u Kragujevcu, imao je svog kandidata, poslanika iz Kragujevca koji je za jedan deo naselja uspeo od njega da izvuče novac. Kada kažem od njega, zato što se Velja tako i ponaša, kao da je to njegova dedovina i očevina i on daje na kašičicu kome hoće. Od ostalih obećanja ništa.
Pre nekoliko dana slikala se cela Vlada, Koštunica došao sa svitom i sa onim građaninom, ali opasnim agentom i špijunom Zoranom Stankovićem, ne zna on šta će u autobusu u kome se vozila Republička vlada i došli u Kragujevac.
Postavila sam pitanje, ko mu je dozvolio da uđe u fabriku namenskih proizvoda. Takva špijunčina i takav izdajnik ne može da ide nigde, a kamoli da uđe u fabriku i to fabriku namenskih proizvoda. Došli u Kragujevac, obećali auto-put, deonicu od pet kilometara. Da li znate koliko su bile uključene mašine i koliko su radile? Svega pola sata dokle su se slikali i izašli iz onog autobusa na kome je moglo da piše i odlazeća vlada ili vlada bruke, sramote, kako god hoćete, pored onog naziva na Lastinom autobusu. Bruka i sramota. Mislite li da narod nije to prozreo i da ne vidi o čemu se radi i da ti ljudi lažu i obmanjuju.
Zato nam nisu potrebni samo ovi dopunski izbori po ovim turnusima gde pre svega Vlada i ovi žuti misle da su mnogo jaki, pa guraju ove svoje kandidate i obećavaju kule i gradove, nego izbori na svim nivoima i da narod da ocenu i sud o svima nama. Mi smo uvereni da će nama da ukažu najveće poverenje.
Očigledno je i po ovom obrazloženju, i na prethodne amandmane i na ove koje sam podnela na član 15. da vi ne želite da lokalna samouprava na pravi način raspolaže svojim sredstvima i da uređuje u ovom slučaju visinu komunalnih taksi.
Ne gajim nikakve iluzije da ćete u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman. To je ono što je vaš program koji narod ne može da prihvati i što nije dobro ni za jedan grad u Srbiji.