Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 36. gde se govori koji sve prihodi pripadaju lokalnoj samoupravi i šta to Republika ustupa, tj. koje prihode ustupa Republika lokalnim samoupravama. Jedan od prihoda je i prihod i porez na traktore i priključne mašine.
Amandmanom sam tražio da se to briše iz tog člana, iz razloga što lokalne samouprave nemaju taj prihod. Ne možete nešto što nemate da ustupite opštinama. Lokalne samouprave ovakve prihode i ovakve poreze na traktore i na priključne mašine i ne uvode.
Kako ćemo mi obrađivati poljoprivredu kada oporezujemo i traktore i priključne mašine, još taj namet da damo seljacima i onda smo završili sav posao oko poljoprivrede. Mislim da to ne treba da stoji, jer taj prihod praktično u slabim nerazvijenim opštinama, bilo je nekoliko predloga i pokušaja, to ne može da prođe ni u jednoj takvoj skupštini itd.
Prema tome, seljak uloži u traktor, to je za seljaka skupa mašina, jedva kupi i on sa njom treba da pravi prihode, a to je da obrađuje zemlju. S tim parama se isto u gradu i kupi po neka mašina, pa se nešto i proizvodi, napravi se neki prihod, prave kese, da ne nabrajam sve živo. Sa traktorom nema mnogo dobiti, samo da se obradi da ne bi ostala neobrađena poljoprivreda.
Prema tome, mislim da nije u redu da to stoji u ovom članu. Slažem se da ostali prihodi treba da stoje, a džabe ćemo predvideti zakonom da lokalne uprave imaju prihod od traktora, kada oni taj prihod nemaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Arsić je podneo ovaj amandman u ime SRS i cilj zašto smo podneli ovo može se opisati da smo hteli da se precizira član 37.
Nismo mi dirali ni stav 1, ni 2. nego smo tražili da se dopiše stav 3, pa radi onih koji prate ovu raspravu, u članu 37. se definiše ukupan nenamenski transfer.
Stav 1. kaže da godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave i odmah moram da vam kažem da ova formulacija znači za sve jedinice lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Naša intervencija ovim amandmanom upravo se odnosi na poslednji deo ove rečenice, a to je – podatak republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Međutim, pošto se ovde javlja problem sa shvatanjem šta je veće, šta je manje, moram da kažem da je ovakva formulacija praktično ne samo neprecizna, nego dozvoljava različita tumačenja.
Sada da vam objasnim kako se to kod nas dešavalo od 2001. naovamo. Kada je došao Đelić, on je imao potrebu da, kako je to tvrdio sa ove govornice, usaglasi metodologiju izračunavanja bruto društvenog proizvoda.
Kada je to usaglasio sa međunarodnim standardima, onda se ispostavilo da ti podaci o rastu bruto društvenog proizvoda 2001, 2002, 2003. itd. ne mogu ni da se upoređuju sa statističkim podacima iz prethodnih godina. Ta promena je bila potrebna da bi se od 25. januara 2001. godine pratio kontinuitet te vlasti i rasta bruto društvenog proizvoda.
Ovo pričam zato što je sasvim moguće da se neko seti da promeni opet metodologiju izračunavanja bruto društvenog proizvoda, što kod nas nije nikakva retkost, ako se sećate, nekoliko puta je menjana metodologija kako se dolazi do vrednosti potrošačke korpe, pa je bila optimalna, minimalna, garantovana i sve moguće formulacije su bile prisutne.
Sada, ako stav 1. govori o ukupnoj masi sredstava za tzv. nenamenske transfere, a to je u stvari zbir svih ovih transfera, možda baš nije precizna ova formulacija – ukupni nenamenski transferi, nego je možda trebalo nešto drugo upotrebiti. To je u vezi sa stavom 2. koji mi nismo obuhvatili amandmanom, pa je sad možda malo i iluzorno ovo što pričam o ovim terminima.
U stavu 2. nastupa veliki problem, jer u stavu 2. se definiše kako ta ukupna masa treba da se podeli na jedinice lokalne samouprave. Sada tu opet ide jedna neprecizna formulacija.
Moram da vam kažem da smo apsolutno sigurni i ako se usvoji naš amandman koji znači da se posle svega ovoga dodaje stav 3, da je republički organ nadležan za poslove statistike dužan da do 1. maja tekuće godine objavi podatke o ostvarenom bruto domaćem proizvodu za prethodnu godinu.
Ovo se pojavilo kao jedno tehničko pitanje da se ne bi različito tumačio ovaj deo rečenice iz stava 1. prema poslednjem objavljenom podatku. Ovde u obrazloženju amandmana je navedena jedna možda čisto aproksimativna situacija, ali je moguća situacija da se pojavi u praksi.
Problem stava 2. je što govori o učešću opština u tim ukupnim sredstvima za nenamenski transfer.
Kaže se: "Za utvrđivanje visine pojedinih vrsta nenamenskih transfera propisanih ovim zakonom, procena visine prihoda, ukupno i po strukturi, po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, vrši se na bazi ostvarenja ovih prihoda u poslednjoj godini za koju postoje raspoloživi podaci, kao i na osnovu parametara iz memoranduma o budžetu" itd. Ovde je data osnovica.
Znači, kakva je bila raspodela u nekoj od prethodnih godina za koju postoje podaci. Ako je u toj godini koju koristite kao reper za sve drugo došlo do nečega što nije pravično, onda ta nepravda ide u kontinuitetu. Da vas podsetim kako ste došli do ove formulacije. Do ove formulacije ste došli na taj način što su za protekle dve godine kada god se donosio zakon o učešću opština i gradova u ovim sredstvima koja se iz budžeta prenose opštinama i gradovima korišćeni različiti kriterijumi.
Jedan od kriterijuma je bio broj škola, broj obrazovnih ustanova, dečijih obdaništa, broj stanovnika, dece itd. To su bili kriterijumi i kada su se predstavnici pojedinih opština ovde pobunili, kada su videli da opština sa približno istim brojem stanovnika po tim osnovama ima različito učešće, onda je došlo obećanje da će se jednim sistemskim propisom urediti ta pitanja.
Vidite i sami, opet je osnovica za sve to neka realizovana potrošnja, neki realizovani transfer u nekoj od markantnih godina iz prethodnih godina, tako da možete biti apsolutno sigurni da ona nepravda koja je obećana da će se ispraviti neće biti ispravljena, pričam samo o članu 37, ne pričam o varijantama koje idu kao tipovi još pet, šest vrsta ovog transfera.
Pričam o ovom članu koji u prvom stavu govori o ukupnim sredstvima koja se izdvajaju, a u drugom stavu govori o pojedinačnoj raspodeli, neka bude i po vrsti transfera, neka bude i po drugom kriterijumu, ali vidite i sami kako je to neprecizno napisano da može da se tumači i ovako i onako.
Naravno, mi smatramo da stavom 3. ne možemo da ispravimo ovo što je sistemski ugrađeno u prva dva, ali makar može da se odredi rok do kada treba da se saopšte podaci o kretanju bruto društvenog proizvoda za prethodnu godinu, uz uvažavanje i činjenice da u stavu 2. i taj dokument sadrži vrlo značajne podatke, jer tu se praktično nalaze podaci za najmanje tri godine budžetskog planiranja.
Smatramo da što se tiče statistike treba na neki način to oročiti kako se ne bi desilo da zbog činjenice što nisu objavljeni ili nekome ne odgovara da se objave podaci o kretanju bruto društvenog proizvoda, iz toga proizilazi da je poslednji objavljeni podatak taj i taj, pa još ako se uzme u obzir da i lokalne samouprave kada planiraju svoj deo javne potrošnje, takođe po odredbama ovog predloga zakona, ukoliko treba nešto da menjaju to mogu da učine samo jednom u toku godine.
Vrlo opasne norme se nalaze u ovom zakonu koje praktično omogućavaju da se različito tumači ista odredba, čak različito od opštine do opštine, od grada do grada, a gradske opštine neću ni da pominjem jer su to verovatno institucije koje su najviše diskriminisane u lokalnoj samoupravi, jer nisu ni građani statusno u istom položaju kao građani u nekoj opštini, te smatram da se usvajanjem amandmana ništa ne gubi, već donekle precizira ono što je sastojak prvog i drugog stava.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni amandman nisam hteo da objašnjavam, jer ne znam zbog čega bih to radio, nema ministra. Nadam se da je razuman čovek i ukoliko se ovde obrazloži amandman možda bi on i mogao da prihvati neki od amandmana, ali džabe sve.
Amandman na član 42. je sasvim realan. Predložio sam da povećamo u tom članu, radi se o kriterijumima, koje sve kriterijume treba da zadovolji lokalna samouprava kada se ocenjuje koliko će dobiti sredstava. Obično je u tim opštinama uzeto za kriterijum koliko ima škola, vrtića i još nekoliko kriterijuma.
Da bi se došlo do preciznije mere predložio sam još dve stvari koje treba uzeti u obzir kada se određuju kriterijumi i dao sam da jedan od kriterijuma bude prema broju zaposlenih na području jedinice lokalne samouprave i prema stepenu ukupne razvijenosti jedinice lokalne samouprave. Kompletirali bi kriterijume i rezultati bi verovatno bili drugačiji nego što će biti sada sa manjim brojem kriterijuma. Kada nešto želiš da ocenjuješ, što više kriterijuma treba da daš i dobiješ preciznije, ali ovde ne postoji želja da to bude ravnomerno, da se izvrši korekcija itd. Znači, nema ni želje, nego što je napisano samo ja znam, pa mislim da nećemo daleko da doguramo.
Prema tome, mislim da je realno, ništa ne remeti ni zakon, ni član. Kada praviš kriterijume i staviš tri kriterijuma, ako ima neko ko ti predloži još dva kriterijuma i kada sve to svedemo dobićemo ravnomeran razvoj svih sredina. Znači, cilj ovog zakona je da sve lokalne samouprave budu u jednakom položaju, ali napravićemo kriterijume gde opet neće biti u ravnomernom položaju.
Realno je da se ovaj amandman prihvati i da u danu za glasanje glasamo za ovakve amandmane. Radi se samo o kriterijumima. Bolje je uzeti pet kriterijuma i preciznije da se odredi koliko će svaka opština dobiti da bi mogla da obavlja svoje dužnosti na terenu, nego ostati na tri kriterijuma, a tako će mnoge opštine biti oštećene.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Osim ovoga što je amandmanom predloženo i što zaslužuje svaku pažnju, to je član 42. koji govori o utvrđivanju visine opšteg transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave i sada se izlažu po alinejama u okviru ovog člana kriterijumi, ali je interesantna stvar da je učešće jednog kriterijuma u ukupnom vučenju tog prava dato tako da prva alineja vuče 65%, druga 19%, treća četiri i nešto, četvrta jedan i nešto, peta 2%, šesta 0,5%, sedma 6%, osma 1,5% i ovo što se amandmanom predlaže moralo bi da se uklopi u ukupan zbir koji iznosi 100%, ali ne pričam zbog toga.
Želim samo da skrenem pažnju da ako se insistira na finansijskoj samostalnosti u lokalnoj samoupravi, ako se insistira na principu da se lokalnoj samoupravi prenosi i poveravaju neki poslovi za koje je nadležna Republika da obavlja preko svojih organa, pa zbog disperzije nije moguće da u svakom mestu postoji neki republički organ koji bi taj posao obavljao, a klasičan primer su matične knjige, to je posao u nadležnosti Republike, ali zbog opravdanih razloga prenosi se organima unutar jedinica lokalne samouprave i to ima neku svoju cenu.
I sad, postoje slične oblasti u kojima se deli odgovornost između Republike i jedinica lokalne samouprave pa se to odnosi i na obrazovanje i na zdravstvo i na neke druge delatnosti gde ne može jedinica lokalne samouprave da se ponaša nezavisno i da nju ne interesuje šta se dešava u tome, pošto postoji pretežna nadležnost nekog republičkog organa ili neke institucije, bez obzira da li je to Republički zavod za zdravstvenu zaštitu itd, itd.
Opet se vraćamo na centralno pitanje, Povelja o lokalnoj samoupravi, statusu i pravnom položaju lokalne samouprave u Srbiji, vraćamo se na pitanje teritorijalne organizacije Republike Srbije. Sad u ovom delu kada se odnosi na finansiranje sa pozicija materijalnih mogućnosti jedne teritorije sa svojim resursima i ljudskim potencijalima da putem delatnosti koje se tu obavljaju može sebi da obezbedi sredstva za finansiranje tih zajedničkih potreba koje su nadležnosti lokalne samouprave i otvaraju se pitanja, pitanja i pitanja i traži se praktično jedno sistemsko rešenje.
Nažalost, ovaj predlog zakona to ne nudi, ovaj predlog zakona verovatno ima tri grupe pitanja koja su interesantna. Prva grupa pitanja jeste izvući ovu materiju iz Zakona o lokalnoj samoupravi, pa neka bude i sa poslednjim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Druga grupa pitanja jeste, hteli to mi ili ne, ali moramo da priznamo, pokušaj izlaska iz zamršene priče koliko je kojoj opštini i po kom kriterijumu dodeljeno sredstava po osnovu ovog opšteg transfera.
I treće pitanje koje možda u jednom trenutku treba da bude i najvažnije pitanje ovog projekta, sadržano je u činjenici da će lokalne samouprave preuzeti određeni broj zaposlenih ljudi iz Ministarstva finansija koji rade na ovim poslovima. Mislim da je to predviđeno članom 61: "Jedinica lokalne samouprave preuzeće zaposlene od Ministarstva finansija – Poreske uprave koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog zakona", a to je utvrđivanje, naplata i kontrola javnih prihoda iz člana 6, "počev od 1. decembra 2006. godine".
I sada mora da se prokomentariše zato što nam je to 2002. godine od istih ljudi promovisano kao nešto najbolje, u skladu sa svim standardima. Znate i sami da ovi koji su to kreirali ili se javno predstavljali da oni kreiraju su lideri, ekonomi, perspektivni, ovaj jedan se priprema da osvoji Evropu preko banke itd. Sad je ovo potpuno drugi koncept. Nekada su preuzimani neki drugi radnici, formirane uprave koje su vršile kontrolu, a sada lokalne samouprave preuzimaju od ministarstva te ljude.
Samo da vas podsetim, pre nekoliko meseci to isto ministarstvo je jedinicama lokalne samouprave naredilo da smanji broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi za 10% i ukoliko to ne urade biće uskraćeni za sredstva iz budžeta. Molim vas, pa čak su pljuštale i krivične prijave protiv predsednika opština koji su se drznuli da postupe po preporuci Vlade, urade nešto u skladu sa pojedinim odredbama budžeta Republike Srbije za 2006. godinu, koji nas obavezuje, dobili su krivične prijave.
Čak i po tom osnovu što je nekoliko zaposlenih došlo u situaciju da im prestane radni odnos, čak i po sporazumu, uzeli su i otpremninu, pa su onda krivičnu prijavu dobili predsednici opština. Nije tu gospodin Mita Avramov koji je žrtva jedne takve politike. On je kriv što je slušao Vladu, jer je tek kasnije zaključio da su ovi koji su uzeli otpremninu da odu s posla pripadnici neke stranke koja želi da uspostavi ovakvu diktaturu i to finansijsku.
Molim vas, nema gospodina koji treba da predstavlja Vladu, jer zna da ne može da odgovori na ova pitanja, kao što verovatno i ubuduće neće smeti niko da dođe da odgovara na ova pitanja. Postoji pres-kliping kod nas, vodimo ko je šta rekao, postoje stenogrami ove narodne skupštine gde tačno stoji zapisano povodom svakog zakona ko je šta najavio, šta je bilo epohalno. Pa prozivamo i one koji predstavljaju Vladu i one koji pomažu ministrima kada se pišu dopisi da kada dođu ovde ne klimaju glavom kao – ko to kaže, pa to nigde nije rečeno, to nigde nije napisano.
Imamo dokumentaciju, čekamo. Vidite i sami, nema replike, junaci pobegoše. Svi junaci nikom ponikoše i u bele knjige pogledaše. Ne dozvoljava se SRS da diskutuje, da polemiše o ovim pitanjima, proziva, da podseća malo, a sve ovo što sam naveo je vid kontrole rada Vlade Republike Srbije i to vid ozbiljne kontrole. Ovi u lokalnoj samoupravi prate ovo, jer ih verovatno interesuje što od 1. januara praktično padaju pod udar ovog zakona, ovog predloga sada, ali verovatno i zakona. Moraće da se poprilično dobro orijentišu, jer u svim varijantama ovo je privatni zakon.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo poslanik Goran Rakovac.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo, radi javnosti moram da objasnim, kada smo počeli ovaj današnji popodnevni rad, naravno po isteku redovnog radnog vremena Skupštine, pitala sam, odnosno dobacila sam predsedniku Markoviću da ne treba da zvoni jer poslanici koji misle da treba da budu u sali već su u sali, da su ostali u debeloj ladovini, negde odmaraju.
I naravno, gospodin Marković je tada rekao, ovo sada objašnjavam zato što oni koji su pratili rad nisu znali na šta se odnosi takav njegov komentar. Rekao je da nije tačno da su poslanici u debeloj ladovini nego da svi rade svoj posao. Stvarno me interesuje gde su ti poslanici vladajuće većine, gde oni to rade svoj posao u ovo doba ako nisu u Skupštini.
Ja naravno znam gde su poslanici SRS, ali mi smo još uvek, još kratko opozicija u ovom parlamentu i znam da su, evo sada otprilike se pripremaju da izađu na glavni trg u Užicu, i Zlatan Jovanović, Milan Stevović, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić da bi prisustvovali velikom narodnom mitingu koji će početi za 20-tak minuta u Užicu, da tamo građanima Užica predstave našeg predsedničkog kandidata za predsednika opštine, gospodina Dragišu Stanojčića, profesora književnosti i da kažu građanima Užica da ako ga u nedelju izaberu, da će čak i ako ne bude prihvaćen ovaj amandman Nemanje Šarovića vrlo brzo saznati gde i kako su se potrošile pare i koliko se potrošilo od milijardu i 300 miliona dinara budžeta opštine Užice, s obzirom da svi građani u Užicu znaju da apsolutno ništa nije urađeno, ni od komunalne infrastrukture, bar ne ono što je vidljivo građanima.
(Predsednik: Molim vas, pređite na amandman gospodina Šarovića, da ne bi neko shvatio da objašnjavate da postoje poslanici koji ne rade svoj posao, koji su negde drugde. I to je njihov posao. Izvolite.)
Gospodine Markoviću, nekoliko puta sam vam skrenula pažnju kada govorim o amandmanu, lepo sam vas zamolila, da mi nikada ne usmeravate raspravu o amandmanu. Kada govorim, i svaki narodni poslanik kada govori o amandmanu, namera je da ubedi skupštinsku većinu ili eventualno predstavnika Vlade da se amandman usvoji. Jednom sam vam to rekla, 15 minuta koliko vremena imamo po amandmanu mogu da stojim i ćutim za ovom govornicom ako mi se učini da je to najbolji način da obrazložim amandman, i zato vas molim da, kada govorim o amandmanu, ne vodite računa šta treba da kažem, nego ću ja to da uradim, kao što ću i sada da uradim.
(Predsednik: Samo izvolite.)
Naravno.
Gospodine Markoviću, kada sam vas danas pitala, a pre toga je gospodina Obradovića nekoliko narodnih poslanika pitalo gde je Mlađan Dinkić, zašto nije ovde da razgovara i polemiše sa narodnim poslanicima, da eventualno prihvati neki amandman, da nam iznese dodatni razlog zbog čega amandman nije prihvaćen, rekli ste da ste ga vi poslali na sednicu Vlade, to je bilo 15,15 popodne, a on je odavde otišao u 10,20. Nadam se da ćemo dobiti saopštenje ili bar večeras u medijima šta je to Vlada toliko sati raspravljala ako je Dinkić bio toliko u Vladi.
E, sad nije u Vladi. Sada je sa grupom ministara, eno ih, časte se na niškom autoputu na izlazu iz Beograda, tamo se otvara "EKO-pumpa". Onaj Grk što ima pumpe po Beogradu otvara jednu od benzinskih pumpi i tamo su mu gosti ministri, između ostalih i Mlađan Dinkić.
Dragi građani Srbije, zato Mlađan Dinkić danas nije ovde u Narodnoj skupštini, da raspravlja o zakonu koji se odnosi na lokalnu samoupravu, odnosno Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Dakle, član 45. Predloga ovog zakona ima naslov, naravno, svi članovi u predlozima Vlade, svaki član ima naslov, a ovaj član se zove – namenski transfer u užem smislu. Šta je to? "Republika može jedinicama lokalne samouprave obezbediti namenski transfer za obavljanje određenih poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga."
Ovaj stav nismo amandmanski dirali, mada je bilo mesta. Prvo, neprihvatljivo je, ali to vam ne znam koliko govorimo i koliko vas ubeđujemo da ne može u zakonu da stoji da nešto "može", u zakonu može da stoji samo da nešto "mora" ili da nešto "ne može" da se uradi. Ovde je moralo da stoji da Republika obezbeđuje, a ne da Republika može da obezbeđuje.
Drugi stav govori zašto u prvom stavu kaže "može". Drugi stav kaže: "Nadležno ministarstvo", a znate koje je to ministarstvo, Ministarstvo finansija, Mlađan Dinkić, "odnosno posebna organizacija utvrđuje visinu namenskog transfera i kriterijume za njegovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava".
Da li neko normalan može ovoliko nadležnosti da ostavi Mlađanu Dinkiću i da Mlađan Dinkić na ovaj način seče lokalne samouprave kako njemu padne na pamet, kad proceni da nekom treba nešto da da, ukoliko proceni da treba nekom nešto da da u lokalnoj samoupravi. Dakle, dragi građani Srbije, vaši životi u opštinama po Srbiji zavise od dobre volje Mlađana Dinkića. Nemojte da vas ova moja izjava mnogo uznemiri, Mlađan Dinkić će još vrlo kratko biti ministar, tako da će doći neki bolji dani, bolji ljudi, bolji zakoni.
Zašto je kolega Nemanja Šarović predložio još jedan stav ovog člana 45. i to je predložio da Vlada Republike Srbije podnosi izveštaj o utrošenim namenskim transferima iz stava 1. ovog člana tromesečno, Odboru Narodne skupštine Republike Srbije nadležnom za poslove finansija i poslove lokalne samouprave. I u samo jednoj rečenici kolega Šarović je u obrazloženju napisao da se amandmanom sprečava mogućnost zloupotrebe u trošenju sredstava i to jeste suština.
Ako se budžet formira i usvaja u ovoj skupštini i ako ste voljom skupštinske većine dali ovolike nadležnosti, odnosno daćete ovolike nadležnosti Mlađanu Dinkiću, onda dajte da tromesečno vidimo ovde, naš nadležni odbor, pa i ovaj parlament, gde se te pare potrošiše, kako se koja lokalna samouprava gleda, kome je Mlađan Dinkić majka, a kome maćeha.
Neverovatno je, zapravo, logično je što to Mlađan Dinkić nije prihvatio, jer što bi on hteo da njega neko kontroliše i to da ga kontroliše Odbor Narodne skupštine, ali će biti zaista nelogično ako kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon ne prihvate ovaj amandman, jer ništa logičnije i normalnije nema od ovog amandmana.
Kaže Vlada zašto nije prihvatila amandman Nemanje Šarovića: "Amandman se ne prihvata, s obzirom da će nadležna ministarstva prenositi namenski transfer jedinicama lokalne samouprave, koje su odgovorne za njegovo namensko trošenje. Predlogom zakona je predviđeno efikasno rešenje koje treba da spreči zloupotrebu trošenja ovih sredstava, odnosno njihovo nenamensko trošenje".
Koje je to efikasno rešenje neko video u ovom zakonu, baš bih volela da mi kaže. Naime, kaže Vlada, ukoliko bi jedinica lokalne samouprave ipak ta sredstva nenamenski utrošila, Vlada bi za taj iznos uskratila preneta sredstva po osnovu nenamenskih transfera.
Šta ovo znači? Potroše se neka sredstva u opštini Zemun (sada su potrošena neka sredstva za adaptaciju odeljenja transfuziologije u bolnici u Zemunu) i Mlađanu Dinkiću se to ne dopadne, šta tu imaju radikali da se mešaju, šta tu ima da sređuju stanje u bolnici i on kaže – to su nenamenski potrošena sredstva i opštini Zemun uskrati dalja sredstva. Eto, tako je to ovaj zakon regulisao. Ako vi mislite, vas četvoro-petoro je ovde koji ćete glasati za ovaj zakon, ako mislite da je ovo dobro, onda svaka čast.
Sećate se koliko su na početku mandata ovih lokalnih samouprava, posle lokalnih izbora, kumili i molili predsednici opština iz Šida, Nove Pazove, Požege, Zemuna, da se pošalje nadležna budžetska inspekcija, da se utvrdi kako su oni prethodni trošili pare. Naravno, Dinkiću nije palo na pamet da ni u jednu od tih opština pošalje budžetsku inspekciju, iz prostog razloga što su u tim opštinama pre radikala na vlasti bili žuti lopovi.
Pošto Dinkić nije poslao budžetsku inspekciju, onda smo se mi sami lepo u opštini Zemun pozabavili tim problemom i otkrili da je izvesni Simonović, koji je bio predsednik opštinskog odbora DS, a direktor Javnog preduzeća "Poslovni prostor", ukrao, Krasiću, molim te pomozi mi...
(Zoran Krasić sa mesta: Tri i po miliona.)
... tri i po miliona evra. E, to je onaj Simonović o kojem ovih dana pišu novine da je netragom pobegao jer se zadužio kod mnogih ljudi po Zemunu, pa ne može da vrati sve te dugove.
Neki su mu uzeli kuću, pa tu istu kuću dolaze četvorica ljudi da uzmu, jer je četiri ili pet puta prodavao itd. To su kadrovi koje podržava Mlađan Dinkić. Onda na osnovu izjava tog Simonovića dok je bio ovde, čak su prozivani neki bivši radikalski funkcioneri u opštini Zemun, pa pisane krivične prijave itd.
Postoji nekoliko krivičnih prijava protiv Simonovića, a da li će on da se vrati iz Amerike i da li će protiv njega da raspišu neku poternicu, sada možda neće, ali u nekoj skorijoj budućnosti svakako neko hoće, budite sigurni.
U skladu sa ovim Vladinim obrazloženjem zašto ne prihvata amandman, još jedno logično pitanje, kako će to Dinkić, a Krasić je govorio o tome, da deli opštine i kome će da daje pare, a kome neće, u odnosu na onu njegovu uredbu i direktivu koju je uputio opštinama da moraju da smanje broj zaposlenih.
Ako se slučajno neko oglušio o takvu direktivu Vlade Republike Srbije, tim zaposlenima u opštinama smanjena je plata. Em što im je smanjena plata, em je zavrnuta slavina, ona transferna sredstva koja smo ovde izglasali i te opštine ne dobijaju, zašto ne da Mlađan Dinkić.
Ovo što govorim normalnom čoveku zaista može da izgleda neverovatno, neverovatno da postoji neki Mlađan Dinkić koji je alfa i omega i od koga sve u ovoj državi zavisi, koji nema ni predsednika Vlade, ni Vladu. Šta kaže Dinkić to je tako i kome se sviđa, sviđa, a kome se ne sviđa, šta mi tu da radimo. Kada je u pitanju transfer sredstava lokalnim samoupravama, jedno pitanje, takođe više za javnost, a naravno i za narodne poslanike, ako ih to interesuje. Kako se raspodeljuju sredstva narodnim kancelarijama koje se formiraju u svim opštinama gde su žuti lopovi na vlasti? Odakle i ko ima pravo na ta sredstva svih građana Srbije i svih građana tih opština.
Juče sam pročitala, u Medveđi je otvorena narodna kancelarija. Ta je najnovija. Svaki čas, odnosno u svakoj opštini gde su žuti na vlasti otvara se narodna kancelarija. Sada pitam, ko ima pravo, vidim da je 15 minuta gospodine predsedniče, samo još jedna rečenica...

Ne, zbog dobacivanja, ne brinite. Izvolite.