Hvala, gospodine predsedavajući. Ukazujem na povredu Poslovnika.
Naime, o čemu se radi, dve stvari. Prvo, nemamo ovlašćenog predstavnika ministarstva i vodimo raspravu, što je nekorektno. Imamo čak i novog ministra, imamo i potpisanu odluku o ovlašćenom predstavniku koji je potpisao sam za sebe potpredsednik Vlade, što je opet jedan čudan presedan.
Druga stvar, kada smo razgovarali o amandmanu poslanika SRS, o članu 5, javio sam se za reč, međutim, posle devet minuta, mislim da je devet minuta isteklo, reč nisam dobio. Ne kažem da tu ima neke zle namere, verovatno se desilo u nekoj brzini, žurbi. Nisam primetio da dalje ide brzim tempom čitanje svega ovoga.
Pošto sada imam tri minuta, hoću neke stvari da kažem koje nisam rekao. Ovo je jedan tehnički zakon i tako je shvaćen. To je zakon koji je postojao i na saveznom nivou od 2001. godine i to je zakon koji bi trebalo da bude jako važan i koristan zakon za državu Srbiju i za poljoprivrednu proizvodnju.
Zašto je ovaj zakon bitan i zašto se on donosi u današnje vreme, pitam se, koji su tu povodi da mi njega imamo i da ga imamo u ovoj formi, da čak i poljoprivrednik, gospodin Vlaović, izražava svoju nedoumicu, šta sa njim da se radi i šta će on praktično doneti.
Hrana je strateška sirovina. Hrana danas, ako sledimo ono što je EU i što je opšti stav, mora da bude bezbedna i zdrava i ako se vidi ono što Evropa danas radi, onda se ona zalaže za sve veći broj hektara koji će biti zasejani zdravom hranom.
Plodno zemljište, klimatski uslovi koje imamo apsolutno nas kvalifikuju da možemo da budemo ozbiljan proizvođač hrane. Pitanje je koliko hektara je do sada zasejano ovom modifikovanom hranom? Minimalno, skoro ništa u odnosu na Evropu.
Druga činjenica, studiju o organskoj proizvodnji hrane je kod nas radio "FAO", organizacija za poljoprivredu, svetska, Evropski komitet, postoji studija o Bugarskoj, Albaniji i Srbiji. U Bugarskoj je to krenulo dobrim tokom, a u Srbiji to je minimalno, neznatno, neregulisano i ne postoje validni podaci o toj proizvodnji.
Ko je branio sadašnjoj vlasti da krene u tu proizvodnju pravim podsticajnim i edukativnim merama, kada je stvar edukacije, ovo o čemu je govorio i uvaženi gospodin Vlaović, tu smo praktično na nuli. Ništa ministarstvo nije uradilo da propagira ovo i da uvede to u akademske institucije i na fakultete, da zaživi, pa da onda može normalnim tokovima da bude implementirano.
Znači, ostaje zašto je to, pošto nemam vremena, daću još jednu rečenicu, zbog toga što ovo ministarstvo na čelu sa bivšim ministrom, a sadašnjim potpredsednikom Vlade, uvodi genetski modifikovanu hranu koja je krajnje štetna i koja je protiv intencija Evropske zajednice.
Ovde se ne poštuju konvencije i uredbe Evropske zajednice, ovde se ne obeležava genetski modifikovana hrana, mada postoji pravilnik iz 2003, gde bi je trebalo obeležavati.
Evropska unija zahteva striktno obeležavanje, ako imate 0,9% genetski modifikovanih organizama na tom proizvodu. Jasan je problem sukoba između Amerike i Evrope. Evropski potrošači su protiv genetski modifikovane hrane.
Oko 60 miliona Evropljana je obuhvaćeno pokretom protiv korišćenja genetski modifikovane hrane, neću govoriti koja je organizacija. Građani Srbije, a evo šta u anketi njih 2.500 kaže, genetski modifikovana hrana – 9,6%; apsolutno sam protiv – 68,7%; šta je to – pita 21%.
Evo kako se radi protivno interesima građana Srbije i njihove volje, to se može videti iz ovog istraživanja. Svedoci smo da se trujemo genetski modifikovanom hranom.
Postoje u Evropi studije i samo vi širite i dižite vaše ruke gospođo, ovde je preda mnom izveštaj panela britanske Vlade na 300 stranica iz 2003. godine koja kaže: mora se ozbiljno uzeti u obzir moguća opasnost od genetski modifikovane hrane i mrdnite glavom levo desno...
