TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 29.06.2006.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

29.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Vaša sugestija oko poslaničkih pitanja je umesna, skrenućemo pažnju ministru da se drži pravila i da Narodnoj skupštini i odgovarajućim službama šalje odgovore.
Narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući. Ukazujem na povredu Poslovnika.
Naime, o čemu se radi, dve stvari. Prvo, nemamo ovlašćenog predstavnika ministarstva i vodimo raspravu, što je nekorektno. Imamo čak i novog ministra, imamo i potpisanu odluku o ovlašćenom predstavniku koji je potpisao sam za sebe potpredsednik Vlade, što je opet jedan čudan presedan.
Druga stvar, kada smo razgovarali o amandmanu poslanika SRS, o članu 5, javio sam se za reč, međutim, posle devet minuta, mislim da je devet minuta isteklo, reč nisam dobio. Ne kažem da tu ima neke zle namere, verovatno se desilo u nekoj brzini, žurbi. Nisam primetio da dalje ide brzim tempom čitanje svega ovoga.
Pošto sada imam tri minuta, hoću neke stvari da kažem koje nisam rekao. Ovo je jedan tehnički zakon i tako je shvaćen. To je zakon koji je postojao i na saveznom nivou od 2001. godine i to je zakon koji bi trebalo da bude jako važan i koristan zakon za državu Srbiju i za poljoprivrednu proizvodnju.
Zašto je ovaj zakon bitan i zašto se on donosi u današnje vreme, pitam se, koji su tu povodi da mi njega imamo i da ga imamo u ovoj formi, da čak i poljoprivrednik, gospodin Vlaović, izražava svoju nedoumicu, šta sa njim da se radi i šta će on praktično doneti.
Hrana je strateška sirovina. Hrana danas, ako sledimo ono što je EU i što je opšti stav, mora da bude bezbedna i zdrava i ako se vidi ono što Evropa danas radi, onda se ona zalaže za sve veći broj hektara koji će biti zasejani zdravom hranom.
Plodno zemljište, klimatski uslovi koje imamo apsolutno nas kvalifikuju da možemo da budemo ozbiljan proizvođač hrane. Pitanje je koliko hektara je do sada zasejano ovom modifikovanom hranom? Minimalno, skoro ništa u odnosu na Evropu.
Druga činjenica, studiju o organskoj proizvodnji hrane je kod nas radio "FAO", organizacija za poljoprivredu, svetska, Evropski komitet, postoji studija o Bugarskoj, Albaniji i Srbiji. U Bugarskoj je to krenulo dobrim tokom, a u Srbiji to je minimalno, neznatno, neregulisano i ne postoje validni podaci o toj proizvodnji.
Ko je branio sadašnjoj vlasti da krene u tu proizvodnju pravim podsticajnim i edukativnim merama, kada je stvar edukacije, ovo o čemu je govorio i uvaženi gospodin Vlaović, tu smo praktično na nuli. Ništa ministarstvo nije uradilo da propagira ovo i da uvede to u akademske institucije i na fakultete, da zaživi, pa da onda može normalnim tokovima da bude implementirano.
Znači, ostaje zašto je to, pošto nemam vremena, daću još jednu rečenicu, zbog toga što ovo ministarstvo na čelu sa bivšim ministrom, a sadašnjim potpredsednikom Vlade, uvodi genetski modifikovanu hranu koja je krajnje štetna i koja je protiv intencija Evropske zajednice.
Ovde se ne poštuju konvencije i uredbe Evropske zajednice, ovde se ne obeležava genetski modifikovana hrana, mada postoji pravilnik iz 2003, gde bi je trebalo obeležavati.
Evropska unija zahteva striktno obeležavanje, ako imate 0,9% genetski modifikovanih organizama na tom proizvodu. Jasan je problem sukoba između Amerike i Evrope. Evropski potrošači su protiv genetski modifikovane hrane.
Oko 60 miliona Evropljana je obuhvaćeno pokretom protiv korišćenja genetski modifikovane hrane, neću govoriti koja je organizacija. Građani Srbije, a evo šta u anketi njih 2.500 kaže, genetski modifikovana hrana – 9,6%; apsolutno sam protiv – 68,7%; šta je to – pita 21%.
Evo kako se radi protivno interesima građana Srbije i njihove volje, to se može videti iz ovog istraživanja. Svedoci smo da se trujemo genetski modifikovanom hranom.
Postoje u Evropi studije i samo vi širite i dižite vaše ruke gospođo, ovde je preda mnom izveštaj panela britanske Vlade na 300 stranica iz 2003. godine koja kaže: mora se ozbiljno uzeti u obzir moguća opasnost od genetski modifikovane hrane i mrdnite glavom levo desno...
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Prekoračili ste vreme.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Mi znamo da je gospođa Ivana Dulić predstavnik "Monsanto firme", multinacionalne kompanije koja je osuđivana u SAD zbog mita i korupcije.
Prema tome, to je realnost. Ovim zakonom se žele zamazati oči građanima, da se skrene pažnja sa velikog korišćenja genetski modifikovane hrane, a to je protivno intenciji Evrope.
Nije protivno intencijama Amerike i Svetske trgovinske organizacije.
Izvinjavam se što sam produžio i hvala na toleranciji.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Hranislav Perić, Milisav Petronijević, Gordana Pop-Lazić, Zoran Antić, Mita Avramov, Branislav Blažić, Nataša Jovanović, Milan Stevović, Momir Marković, Igor Bečić, Boban Vojinović, Darko Glišić, Stevica Deđanski, Branislav Rankić, Stojan Tintor, Milan Škrbić, Srđo Komazec, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Veroljub Arsić, Nemanja Šarović, Miljko Četrović, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Ljubomir Kragović, Stefan Zankov, Zoran Krasić, Ivan Radić, Milan Veselinović, Branislav Stevanović, Sredoje Mihajlov i Branče Stojanović.
Primili ste izveštaj Odbora za lokalnu samoupravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Otvorili smo raspravu o amandmanima na Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Moram javnost da upozorim da je verovatno neka teška svađa u ovom demokratskom bloku, jer kada je donet Zakon o lokalnim izborima i kada je donošen Zakon o lokalnoj samoupravi, tada je u ovom drugom zakonu o lokalnoj samoupravi trideset, četrdeset članova posvećeno finansiranju lokalne samouprave.
Samo da vas podsetim, to su zakoni, kada pričamo o paketu dva zakona koja čine jednu celinu – o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi, najveći reformski domet DOS-ove vlasti. To su propisi koje je ovde obrazlagao, između ostalog, Vladan Batić, a idejni tvorac tih zakona bio je Nebojša Čović. Tada se videlo da je u pitanju loš koncept. SRS je više puta tražila da se promene ta dva zakona.
Samo da vas podsetim, 2004. godine, neposredno pred lokalne izbore tražili smo izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima, jer su skoro sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini konstatovale da je taj prvi potez DOS-ove vlasti u oblasti lokalnog samoupravljanja bio loš, pogrešan, jer sva iskustva koja su bila u skladu sa tim propisima pričala su da će da se desi ovo što se dešava sa našom lokalnom samoupravom, da predsednik opštine, gradonačelnik idu jednim putem, a skupština jedinice lokalne samouprave drugim putem.
Posle dve godine mandata, bez ikakvih problema može da se promeni svaki predsednik opštine, a da se od sednice skupštine jedinice lokalne samouprave do sledeće sednice prave neke nove koalicije, neka nova lokalna vlast. Naravno, sve se to osporavalo.
Sada imamo situaciju da se reformiše nešto što je svetski priznato na način koji je sigurno nedorečen. Da bi javnost imala uvid u to šta se ovim zakonom o finansiranju lokalne samouprave predlaže, moram da skrenem pažnju da i pre ovog člana na koji smo podneli amandman, znači amandman na član 6. stav 1, u prethodnim članovima, a konkretno u članu 3, pa i u članu 4. vidi se da onaj koji je pisao ovaj zakon i ko je imao nameru da reši pitanje finansiranja poslova iz nadležnosti lokalne samouprave ne zna šta je lokalna samouprava i ne zna koji je koncept lokalne samouprave kod nas na snazi.
Kod nas je na snazi loša varijanta tzv. jednostepene lokalne samouprave. To je tako loš koncept da kada bi sada postavili pitanje poslanicima: šta su to jedinice lokalne samouprave, dobilo bi se nekoliko odgovora i svi bi verovatno bili u pravu. Zašto? Zato što postoji jedan formalni aspekt, zakonski aspekt i postoji suštinski životni aspekt.
Ako se ide formalnim putem i putem zakona, onda su jedinice lokalne samouprave grad, odnosno opština, grad Beograd i gradovi.
Ako se ide onim suštinskim aspektom, onda su jedinice lokalne samouprave pre svega opštine i sva ona mesta gde građani neposredno ostvaruju svoje interese koji predstavljaju nezamisliv uslov za život i rad na određenom području.
Samo da vas podsetim, u Srbiji pored grada Beograda postoji još nekoliko gradova koji su statusno razoreni, a nisu čak ni u istom pravnom niti statusnom položaju.
Uzmite primer Kragujevca, Niša i Novog Sada. Čak se različito biraju odbornici, čak se različito nazivaju i tzv. izvršni organi lokalne samouprave.
Pitanje je da li oni imaju svoje budžete i kako ti budžeti izgledaju.
Umesto da se te osnovne stvari koje se tiču lokalne samouprave na neki način reše, definišu ili da neki pogled kako bi to trebalo da izgleda možda prilikom sigurno neophodne promene Zakona o lokalnoj samoupravi, dobijamo jedan čisto knjigovodstveno-finansijski propis kojim treba da se obezbedi uvid u sredstva lokalne samouprave, a što ne sporim i to treba da postoji, ali se zamagljuje suština. Zamagljuje se šta je izvorna nadležnost lokalne samouprave.
Pošto nije obuhvaćeno ovim amandmanom, ne želim dalje da komentarišem odredbe člana 3. i 4. koje u suštini predstavljaju opšte odredbe na kojima se temelji ceo koncept zakona.
Članom 6. Predloga zakona predlagač je pokušao da definiše izvorne prihode jedinica lokalne samouprave i taj član ima praktično 16 tačaka, gde se taksativno navode izvori prihoda koji predstavljaju nešto što po zakonu u startu pripada jedinici lokalne samouprave, nešto što je u krajnjem slučaju nedodirljivo, a po sili zakona pripada jedinici lokalne samouprave.
Tačka 1. glasi: "Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:
1) porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon".
Smatramo da, ako se već zakonom propisuju izvorni prihodi jedinicama lokalne samouprave, da to treba uraditi precizno i bez sistema podele u okviru nekog od izvora prihoda.
Ako se pročita ova tačka 1. dolazi se do zaključka da porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklone nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave, ali po osnovu ubiranja sredstava je moguće kroz neki drugi vid prenosa sredstava od Republike prema jedinici lokalne samouprave da se usmeri deo tih sredstava.
Smatramo da je nešto što najviše ima dodirnih tačaka sa lokalnom samoupravom je svakako nepokretnost.
Ako se priznaje jedinici lokalne samouprave kao izvorni prihod porez na imovinu, onda bi i porez na prenos apsolutnih prava za imovinu koja se nalazi na teritoriji jedinica lokalne samouprave morao da bude izvorni prihod te jedinice lokalne samouprave, kao i porez koji se naplaćuje po osnovu nasleđa i poklona, jer su ova dva pravna posla, ako mogu tako da kažem, a koja su predmet oporezivanja, suštinski vezana za lokalitet gde se nalazi nepokretnost, pa zašto ne reći i za sud gde se overavaju ugovori i za sud gde se vrši rasprava zaostavštine i gde neki drugi nadležni organ, dakle, daje ili dobija poklon.
Nismo hteli da ulazimo u detaljniju analizu po strukturi ovih prihoda kakvi su na celoj teritoriji Republike Srbije. Svesni smo toga da postoji razlika od opštine do opštine zbog prirodnih i drugih potencijala, zbog veličine teritorije i drugih faktora koji utiču, ali smatramo da se ovakvom preciznom odredbom gde nema deobe prihoda po ovom osnovu, garantuju stabilni prihodi jedinici lokalne samouprave, a one jedinice lokalne samouprave koje su po prirodnom toku stvari na neki način uskraćene za enormni rast ovih prihoda, dodatna sredstva mogu da obezbede putem transfera iz budžeta Republike Srbije i na drugi način.
Naravno, javna potrošnja na nivou lokalne samouprave treba da se uklapa u planiranu javnu potrošnju na teritoriji Republike Srbije, znači, to apsolutno ne sporimo, jer ne bi bilo prihvatljivo da Vlada i Narodna banka Srbije snose odgovornost za ekonomsku politiku u zemlji, a da lokalna samouprava bude toliko samostalna da svojim potezima može da dovede u pitanje ciljeve i postulate ekonomske politike koja je planirana za neku godinu.
Ta vrsta saradnje, ako mogu tako da kažem i međusobnih obaveza već je propisana Zakonom o budžetskom sistemu, dakle, ova moja diskusija ne dovodi u pitanje taj propis, ali smatram da je potrebno da se jasno u tački 1. propišu oni prihodi koji pripadaju ne na ovaj način, jer tu postoji jedan logični problem.
Ako neko u tački 1. ovog člana kaže da jedinici lokalne samouprave, pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji i to porez na imovinu, šta će vam onda ovo – "osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon", nema potrebe da navodite ove dve vrste poreza.
Ako vam je bila ideja da bude samo porez na imovinu, trebalo je da samo to napišete i iza ovog zareza da obrišete. Čim ste stavili – "osim", ukazali ste nam na to u nekom od sledećih članova, ta vrsta prihoda se deli. Mi insistiramo da se ta vrsta prihoda ne deli, jer porez po osnovu ova dva poreza, dakle, prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklone, predstavlja neposrednu vezu sa jedinicom lokalne samouprave u smislu nepokretnosti, u smislu teritorije na kojoj se vrše poslovi lokalne samouprave.
Dakle, kada biste odbili ovaj naš amandman, onda biste morali da otklonite ovaj pravno-logički nedostatak tačke 1, jer ako sve nabrajate u pozitivnoj definiciji, ne znam zašto vam ide i ova negativna u istoj rečenici. Ona samo može da zbuni, jer drugo ništa ne može da znači. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje i uređuje izvorne prihode lokalnoj samoupravi. Naravno, u tom članu je predviđeno 16 vrsta prihoda koji čine izvorne prihode lokalne samouprave.
Amandmanom sam predložio da se doda još jedan prihod, a to je prihod od naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, bio bi 17 prihod ili, konkretno, predložili smo da se doda kao tačka 8, a ostale pomeramo.
Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 18. uređuje izvorni delokrug lokalne samouprave.
U izvornom delokrugu lokalne samouprave, u članu 18. u tački 19. stoji: "Opština je odgovorna" i da ne nabrajam dalje, "da se stara i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima". Dakle, dato je u nadležnost opštini to kao izvorni delokrug.
Prateći sve to, Zakon o lokalnoj samoupravi je u članu 78, uređujući izvorne prihode lokalne samouprave precizno regulisao da ima 16 vrsta prihoda. Među njima se nalazi i još jedan, ovaj koji mi predlažemo, a to je – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi je to regulisao u celini i dao je to opštini, kao i sredstva za izvršavanje tih poslova.
Dakle, uz to da dodam da u ovom predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave od ovih 16 tačaka 15 je preuzeto iz tog zakona o lokalnoj samoupravi, iz člana 78, samo nije ta – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora kao izvornog sredstva. Iz tih razloga smatramo logičnim da izvorni prihod u lokalnoj samoupravi treba da bude i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora.
Vlada u svom odgovoru na taj amandman kaže, molim vas pažljivo saslušajte. U tački 1), odnosno u prvom delu, delu odgovora – amandman se ne prihvata, s obzirom da je naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora izvorni prihod jedinice lokalne samouprave. U čemu je štos? Mi to tražimo.
Ne prihvata se amandman, zato što je ona izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Ako je to greška, voleo bih da mi se objasni. Ako je to tačno, onda se slažemo, jer i mi kažemo da je to izvorni prihod i tražimo samo da se unese u član 6. kao izvorni prihod.
Naravno, dužan sam javnosti da iznesem još jedan problem, koji jeste prisutan – problem utvrđivanja visine naplate naknade za korišćenje ovih prirodnih neponovljivih i nenadoknadivih lekovitih faktora nije rešen još od donošenja Zakona o banjama. To jeste veliki problem.
Godine 1992. donet je Zakon o banjama u kome je rečeno – ta sredstva, te naknade pripadaju lokalnoj samoupravi, ali visinu sredstava utvrđuje Narodna skupština.
Četrnaest godina Narodna skupština nije utvrdila visinu sredstava i opštine nemaju te pare. To jeste tačno i to jeste problem, ali zbog toga što Narodna skupština nije utvrdila to, trošak plaćaju opštine – Vrnjačka Banja, Aranđelovac i da ne nabrajam dalje, sve opštine koje imaju i te kako potrebe da se staraju o očuvanju, obnavljanju, o tim svojstvima koje ima.
Dakle, nije prihvatljivo obrazloženje da 14 godina opštine ne mogu da koriste tu naknadu, zato što Narodna skupština nije donela odluku o visini.
Sada opet ne stavljamo taj prihod u izvorni prihod, nego Vlada kaže u obrazloženju da je u pripremi nov zakon o banjama, kojim će se prevazići problem u ubiranju navedene naknade i kojim će se regulisati da navedena naknada bude i dalje ustupljen prihod.
Opet još jedan problem. Zašto da bude ustupljen prihod ako Zakon o lokalnoj samoupravi određuje da je to izvorni delokrug, da je to izvorni prihod? Zašto ne bi bio izvorni prihod i ovde?
Da zaključim, imajući u vidu da je Zakonom o lokalnoj samoupravi opština obavezna da se stara o korišćenju, unapređenju, očuvanju područja sa prirodnim lekovitim svojstvima, imajući u vidu da je u Zakonu o lokalnoj samoupravi naknada za korišćenje tog prirodnog faktora – izvorni prihod.
Imajući u vidu odgovor Vlade, gde i ona kaže da je to izvorni prihod jedinice lokalne samouprave, predlažem da se prihvati amandman, te da se u članu 6. doda još jedna tačka kao tačka 8) – izvorni prihod da bude naknada o korišćenju prirodnog lekovitog faktora.
Poslanike u danu za glasanje pozivam da glasaju za taj amandman.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo iz Ministarstva finansija, kada gospodin Miša Petronijević bude ministar, ovo pitanje će da bude rešeno uskoro, nema problema, to ćemo da regulišemo.
U ime SPS narodni poslanik Milisav Petronijević je podneo amandman koji ne bi morao biti pristojan da je ovo što je Miša ovde elaborirao i nudio kao argumente bilo prihvaćeno na odgovarajući način ranije ili tačno je da je donet Zakon o banjama.
Želim da kažem da on jeste u proceduri i da pretpostavljam da će na jesenjem redovnom zasedanju narodni poslanici imati prilike da se sa njim suoče i da probamo svi zajedno da napravimo jedan dobar zakon. Već je dosta s tim u vezi i urađeno, ali osim argumenata koje je uvaženi kolega Miša Petronijević ovde ponudio, želim da kažem zašto je važno da amandman bude prihvaćen.
Zato što, osim Vrnjačke Banje koja jeste najvažnija i predstavlja biser kontinentalnog i banjskog turizma i nekih drugih banja, postoje banje koje se nalaze u izrazito nerazvijenim područjima.
Dakle, najmanje 15 takvih banja nalazi se u opštinama koje su po raznim parametrima na samom začelju kada kompariramo bilo koje od elemenata koji su važni da se iskaže stepen razvijenosti jedne lokalne samouprave, odnosno jedne zajednice.
Ovim opštinama bi prihvatanje ovakvog amandmana pomoglo da se ono što jeste njihova izvorna nadležnost finansijski bolje pokrije i da realizuje određene programe koji jesu njihova obaveza.
Podsećam uvažene kolege i koleginice narodne poslanike da sam više puta, ne samo kada je u pitanju prirodni lekoviti faktor, nego i sve drugo što jeste eksploatacija prirodnih neobnovljivih resursa u Srbiji, dakle, i kada se radi o mineralnim nalazištima i o raznim drugim, da tu postoji, čini mi se i nadam se da ćemo se u vezi s tim složiti, izvesna nemoć države da evidentira i naplati ove prihode.
Ovde nije trenutno ministar finansija, a podsećam da je on jednom za ovom govornicom rekao da samo u 2005. godini po tom osnovu Srbija jeste bila uskraćena za 60 miliona evra.
Veoma je važno da dobijemo odgovore zašto država nije u stanju da inkasira prihod od 60 miliona evra i nadam se da nećemo ponovo kod usvajanja budžeta za 2007. godinu ovo imati samo kao konstataciju.
Dakle, ovde se radi o krečani "Jelen Dol", o majdanima iz kojih se crpi laporac za cementare, radi se o šljunkarama, o ovim firmama koje eksploatišu i flaširaju vodu širom Srbije.
Građani stiču utisak da ili tu neko nešto ne ume ili da ima izvesnih problema sa tim u vezi i moram da kažem da i sam ponekad mislim da neko ima neki interes da ne bude tako.
Veoma je važno da narodni poslanici dobiju odgovor zašto država nije u stanju da ovaj prihod ubere i na taj način popravi svoju budžetsku situaciju.
Kada je u pitanju amandman o kojem je ovde reč, Miša Petronijević je precizno analizirao zašto bi bilo dobro da bude prihvaćen i moram da kažem da je savršenom elaboracijom objasnio da je obrazloženje, koje je Vlada prosledila, takvo da upućuje na to da onaj koji je pisao obrazloženje nije dovoljno razumeo o čemu se ovde radi ili je Miši dao argument da amandman bude prihvaćen.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatimo ovaj amandman, a kada dođe zakon o banjama u skupštinsku proceduru možemo tu stvar korigovati, nivelisati, sve je u našim rukama i to nije nikakav problem, ali najmanje četiri meseca bismo mogli ovo imati kao prihod koji bi ostvarile siromašne i sve druge opštine.
Ima tu, naravno, čitav niz problema. Koristim priliku da uputim kritiku npr. ljudima u Vrnjačkoj Banji koji vređaju inteligenciju gostiju koji tamo dođu.
Kada dođete na bilo koji od izvora u Vrnjačkoj Banji možete uzeti jedan litar vode besplatno, a ako uzimate više litara oni vam to naplate, recimo osam dinara po litru, ali čim se odatle uklonite ta se voda odliva u nepovrat, ide u potok. To vređa inteligenciju ljudi od kojih se naplaćuje tri litre vode.
Dakle, ako čitavog dana tamo ne dođe niko, hiljade litara vode ode u reku, ali ako se pojavite sa jednom flašom od tri litra oni vam naplate 24 dinara. Dakle, upućujem turističkim poslenicima i zdravstvenim radnicima u Vrnjačkoj Banji javnu molbu da to ne rade zato što to zaista jeste bezveze, neka vrate sistem koji je ranije bio, žetone, ali ovo je zaista neverovatno.
To se dešava kod "Snežnika", na "Jezeru" i svim izvorima u Vrnjačkoj Banji, ljudi prosto ne znaju o čemu se radi. Tamo postoji čovek koji očigledno prima platu da naplaćuje 50 puta po tri litra dnevno, ali to što se inkasira u toku jednog dana nije dovoljno za zaradu koju on treba da ostvari za mesec dana.
Ako je to samo zbog njegove plate, nemam ništa protiv, ali to ostavlja loš utisak o onima koji to organizuju, a ljudima ostavlja mučninu zato što to jeste bezveze. To bi bilo isto kao kada biste na benzinskoj pumpi platili ono što vam sipaju u rezervoar, a kada odete to nepovratno odlazi negde u neki potok.
Dakle, pozivam ljude iz Vrnjačke Banje da ovo isprave. To je potpuno neprimereno onome što treba da se dešava u jednom centru koji je ostvarivao milion noćenja još 1972. godine. Pozivam vas da prihvatite amandman Miše Petronijevića, zato što je argumentacija koju je ponudio praktično savršena.