Dame i gospodo narodni poslanici, u ime kolege Ivana Radića izašao sam za govornicu i podneo u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 62. kao i na član 61, gospodin Krasić je to malopre objašnjavao.
Pošto sam ja poslednji govornik iz SRS po ovom zakonu, pokušaću zaista da kažem još jednom, što bi trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje ako se ovaj zakon usvoji.
Poreska uprava je jedina u državi tehnički i kadrovski osposobljena za kontrolu i naplatu fiskalnih prihoda, pa čak i prihoda koji pripadaju lokalnoj samoupravi i treba da ostane kao jedinstvena služba na nivou Republike.
U stvari, Predlog ovog zakona predstavlja obično bacanje prašine u oči poslanicima i lokalnoj samoupravi, a ja dolazim iz lokalne uprave i ako sam dobro upoznat sa ovim problemom, gde se umesto decentralizacije javnih prihoda vrši decentralizacija poslova, na taj način što se ozbiljan posao utvrđivanja naplate kontrole javnih prihoda prenosi lokalnoj samoupravi.
Umesto da to radi Poreska uprava, koja je po postojećoj zakonskoj regulativi za to i nadležna, bez obzira da li se radi o republičkim ili lokalnim prihodima. Zato iz više razloga ovaj zakon treba odbiti.
Jedan od razloga je sledeći – Poreska uprava je trenutno politizovana od strane G17 plus. To su činjenice.
Svi ljudi su došli po partijskoj liniji i ne znaju, mnogi ne znaju da rade ove poslove, a kompletno ne žele da naprave pravu organizaciju posla i da osposobe Poresku upravu da efikasno naplaćuje sve javne prihode.
Ona, u stvari, ovaj vruć krompir prebacuje, kao što je rekao gospodin Krasić, opštinskim vlastima. Ovi tzv. lokalni javni prihodi se naplaćuju direktno rešenjem od građana i preduzetnika, što predstavlja nepopularne mere, a Poreska uprava G17 prebacuje pritisak nezadovoljstva javnosti na opštinsku vlast i to uskoro pred izbore koji će biti, nadam se što pre, na jesen. Sebi ostavljaju naplatu čistih prihoda od PDV-a, akciza i zarada koje građani i ne osete.
Vidite o čemu se tu radi. Zgodni su za prikupljanje političkih poena kroz kasnija razna oslobađanja. Ponavljam, radi se o poreskoj upravi koju vodi G17 plus.
Stvaranjem lokalnih poreskih uprava razvija se jedan od najefikasnijih državnih organa, što je njihov cilj.
Stvoriće politizaciju tih službi na lokalnom nivou koje će zavisiti od volje onih koji su na vlasti. To moramo priznati. Različito će se postupati od opštine do opštine i na kraju će svi imati manji prihod u budžetu.
Poreska administracija mora biti jedinstvena na nivou cele države Srbije i sve te prihode naplaćivati, što je sasvim normalno, istim intenzitetom.
U stvari, to znači da ona mora dograditi svoju unutrašnju sistematizaciju i softversku podršku da može u celini i efikasno naplaćivati sve lokalne prihode, član 6, što je gospodin Krasić malopre nabrojao, da ja to sada ne nabrajam.
Čl. 58. i 59. zakona takođe bi mogli da se brišu, ali nismo to stavili i nije toliko ni bitno, zato što smo jednostavno hteli tim našim amandmanima, navodeći da se brišu i pojedini članovi, da skrenemo pažnju da ovaj zakon uopšte ne valja.
Ne treba da se usvoji, jer nema nikakve logike da ono što mnoge poreske uprave u Srbiji ne rade, jer nisu dobro organizovane, vidite šta se sada dešava.
Mnoge poreske uprave u samoj opštini nisu dobro organizovane, a sada treba da preuzmu neki posao od Republičke poreske uprave sa ljudima koji ne znaju da rade taj posao.
Nisu sposobni da rade posao, a lokalna uprava treba da ih preuzme zajedno sa kancelarijom i opremom, svim ostalim sredstvima i ljudima, a u stvari to je presipanje iz šupljeg u prazno.
I tamo se to na lokalnom nivou mora iz početka organizovati, a rekao bih i siguran sam, uz pad ukupne efikasnosti, umesto da se uz mali napor to organizuje na nivou poreske uprave.
Sve u svemu, zakon treba odbiti u celini, jer je on totalni promašaj, nama ne treba decentralizacija poslova, već decentralizacija prihoda.
U stvari, to je pokušaj Mlađana Dinkića da stavi kukavičje jaje nama lokalnim samoupravama, što znači da će prihodi, iz člana 35. i 36. u celini da budu prihodi lokalne samouprave, a ne kao do sada – prihodi Republike i pokrajine.
Treba ići sa predlogom da lokalni javni prihodi budu i porez na kapitalnu dobit, deo od poreza na dobit preduzeća itd, a ne da se lokalnoj samoupravi dodeljuje nepopularni posao i nezadovoljstvo građana.
Ovde nije zanemarljivo ni reći na kraju da je ovakva ideja kontraproduktivna za funkcionisanje same Poreske uprave, jer se razdvajaju u dva sistema podataka. Niko o tome nije pričao, što će otežati uvođenje sintetičkog načina oporezivanja, a u krajnjoj meri dovešće i do pada u naplati svih budžetskih prihoda u državi. To će biti veliki problem, videćete i sami kroz naredni period ako se usvoji ovaj zakon.
Završio bih sa ovim, ali iskoristio bih priliku, gospodine predsedniče, da postavim jedno poslaničko pitanje, da se prosledi i zabeleži.
Radi se o insistiranju velikog broja ljudi kod mene u opštini Apatin, ratnih vojnih invalida, samohranih majki i dece bez roditelja, nesretnih ljudi koji su nastradali u ratu, a vi znate da je Apatin područje koje je prihvatilo veliki broj prognanih i izbeglih lica 1995. godine, da je svaki treći bio prognano i izbeglo lice. Mnogi od njih ostali su da žive i dan-danas u Apatinu.
Odlukom od pre godinu i nešto dana dobili smo da je Apatin između ostalih nekoliko gradova u Srbiji dobio izgradnju 32 stana od donacije japanske vlade.
Vršeni su pregovori, ja sam prisustvovao nekim sastancima, odredili smo lokacije, dolazili su ti ljudi u Apatin, infrastrukturu obezbedili, čak i projekte, sve smo predali i kada je trebalo da dođe do realizacije, jednostavno već godinu dana niko ništa nije preduzeo.
U međuvremenu se dešava to da su neke opštine dobile i počele izgradnju tih stanova. Mi smo to objavili na sva usta putem sredstava informisanja, i štampanih i pisanih, da pomognemo tim nesrećnim ljudima bar sa tom količinom stanova. Jednostavno, desilo se nešto što je, po meni, neverovatno. Ovo pitanje upućujem resornom ministarstvu koje vodi ministar Lalović.
Desilo se to da nismo dobili nijedan stan posle silnih papira i pregovora. Sasvim slučajno sam saznao da je to što je namenjeno opštini Apatin dobila opština Inđija i čuveni predsednik opštine Inđija – gospodin Ješić, koji se slika svaki dan i predstavlja kao izuzetno uspešan predsednik opštine.
Da li je to način da se tako radi, da ti ljudi ostanu bez tih stanova.
Potrebni su svima, ali cela Srbija zna da je Apatin bio centar za prihvat prognanih lica kao pogranično mesto, a gospodin Ješić je dobio te stanove verovatno zato što je dobar sa Vladom i sa gospodin Lalovićem, sa Dinkićem se slika itd. To smo konstatovali pre neki dan.
Moje pitanje bi bilo – da se objasni meni lično kao narodnom poslaniku, predstavljam građane opštine Apatin, zbog čega je opština Apatin izgubila tu donaciju japanske vlade kada je bilo rešeno sve za izgradnju 32 stana za ratne vojne invalide.
