U odredbi člana 16. u stavu 3. normira se i predlaže – "U zonu se ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izlaz zabranjen". Sada se postavlja pitanje – zašto te odredbe nisu sankcionisane u slučaju da ih neko prekrši? U kaznenim odredbama nema ni jedne reči o tome da će biti preduzete sankcije za one koji to budu prekršili.
Dakle, ko bude izvozio robu ili uvozio čiji je promet zabranjen.
Mi smatramo da je ovo trebalo regulisati na sasvim drugi način, jer ovako ostaje prazan prostor, daje se mogućnost onima koji budu pravili, pogotovo odgovorna lica u slobodnim zonama, mogu uvoziti i izvoziti čak i robu koja je zabranjena, jer nemaju nikakve sankcije.
Vi se sećate kada je bila u pitanju droga, sećate se da je bilo u kasama nekih resora 600 kilograma droge.
Ona je zabranjena, vi znate o kome je bilo reči, pisale su novine itd. Vidite da li je neko odgovarao i da li se zna gde je završila droga od 600 kilograma koja je bila u nekim resorima.
Vidite, u slobodnim zonama mi tako procenjujemo, radiće ljudi iz određenih političkih stranaka ili određeni profiteri dobijaće dozvole. Ovim predlogom zakona to nije dobro precizno uređeno, niti se pokušava sprečiti namera pojedinaca koji budu u prilici da prekrše zakon.
Zakon je morao biti daleko precizniji, određeniji, norme moraju da budu takve da onemoguće i nedozvoljenu trgovinu, da spreče vršenje raznih zloupotreba, a kada je u pitanju dozvola za rad slobodnih zona, pitanje je sada da to opet neće biti na feudalan način raspoređeno.
Da li će se u Srbiji slobodne zone formirati prema jačini lokaliteta pojedinih stranaka? To je ono što će biti opasno za slobodne zone i za sudbinu ovog zakona. Imate priliku u Pančevu.
Pančevo ima sve uslove za slobodnu zonu. Bilo je više pregovora i razgovora da se otvori slobodna zona, jer na plovnom delu Dunava, celom njegovom toku nema bolje lokacije kao što je to lokacija u Pančevu. Poznato je da u Pančevu imate industriju, tu je rafinerija, petrohemija, azotara, staklara i druge grane, a da imate takvu lokaciju da je bila jedna od najprivlačnijih za otvaranje jedne zone. Šta se dogodilo?
Dogodilo se ono o čemu je javnost dobro obaveštena i dogodilo se kroz privatizaciju da su profiteri za jeftine pare kupili Luku "Dunav" najprofitabilniju na toku Dunava, Luka "Dunav" Pančevo. Uzeli su je profiteri, došli su u Pančevo sa tašnom i mašnom sa Kanarskih ostrva, iz Rusije njih dvojica i kupiše Luku "Dunav".
Luka "Dunav" ima izuzetan strategijski značaj i država, odnosno Vlada Republike Srbije nije vodila računa o tome da li tu luku treba prodati i ako treba kome treba prodati, kome će ona biti u funkciji i sada se događa nešto novo.
Priprema se taj kupac, vlasnik da je preproda. Preprodaće je za pet puta veću cenu za godinu i po dana koliko ima vremena kako je kupio i sada se tu priprema da je preproda i da uzme pare i da ode sa ove teritorije. Doći će opet neki, profiter koji će opet radnike Luke "Dunav" i građane Pančeva zaviti u crno, oštetiti, osiromašiti, a onda se obogatiti na narodnom dobru.
Kažem – uslovi za slobodne zone, koja je namera i koji je cilj. Naravno, tamo gde god postoje uslovi slobodne zone treba da daju, ali da daju i da budu ekonomski opravdane, gde će građani Srbije i radnici imati od toga neku korist.
Sada i ovaj predlog zakona, pitanje je koliko će on moći da bude primenjen u praksi. Ali, svu vlast preneti i pretočiti u zgradu Vlade i njenih činovnika, to je besmisleno.
Ako govorimo o slobodnim zonama, što ne bi jedna regija ili jedna jaka opština ako ima uslove ili jedan grad što ne bi mogao da kaže – da, lokalna samouprava želi da slobodnu zonu otvori i da formira na svojem području.
Ovako, to će sve zavisiti od vladinih činovnika i davati takva ovlašćenja i isključivu nadležnost Vlade. Onda to nije slobodna zona, to je zona sa ograničenim trajanjem i ograničenim ovlašćenjima.
Ako sve treba da bude, da zavisi isključivo od činovnika Vlade, onda to nije slobodna zona, tu su ograničenja i prema tome slobodne zone će se formirati i otvarati po volji Vlade, a ne po volji i interesu građana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vi, gospodine predsedavajući, nećete da mi zamerite što ću da povežem nekoliko amandmana.
Počeću od ovoga o kojem smo malopre pričali na član 16, gde društvo podnosi Upravi carine zahtev za podnošenje rešenja za početak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja saglasnosti za osnivanje zona, odnosno podzone. To je rok u kojem treba praktično da krene delatnost u zoni.
U stavu 2. je navedeno šta sve treba uz zahtev da se dostavi carinarnici pre donošenje ovog rešenja za početak. Sada član 17. sledi posle, prati ovu logiku. "Društvo obavlja naročito sledeće delatnosti".
Član 17, 18. i 19, pričam o našoj verziji predloga zakona reguliše delatnost društva za obavljanje delatnosti. "Društvo obavlja naročito sledeće delatnosti:
1) organizuje i utvrđuje uslove za gradnju u skladu sa zakonom, održava i obezbeđuje prostor, infrastrukturu i tehničke uslove za nesmetano poslovanje u zoni i obezbeđuje mere za zaštitu životne sredine;
2) upravlja zonom i to: odlučuje o zahtevima za obavljanje delatnosti u zoni, obezbeđuje unutrašnji red u zoni, ulazak u zonu i izlazak iz zone, obezbeđuje uslove za vršenje carinskog, inspekcijskog i drugog nadzora, utvrđuje mere zaštite životne sredine u zoni i tarifu za korišćenje poslovnog prostora u zoni;
3) obavlja stručne i druge poslove od interesa za korisnike zone, kao i druge poslove saglasno aktu o osnivanju zone".
Ovde je stvarno jedna uska nomenklatura poslova koje obavlja društvo koje upravlja zonom i kao što se vidi ono i odgovara da se zakoniti rad svih korisnika u zoni, pa kako pre svega sa aspekta delatnosti i onih nužnih ograničenja koja su propisana u prethodnim odredbama ovog našeg predloga zakona.
Iskoristio bih priliku da malo objasnim šta reguliše sledeći član u našoj varijanti, a to bi bio član 18. "Društvo utvrđuje način na koji se područje zone koristi za obavljanje delatnosti u zoni i uređuje unutrašnji red u zoni.
Akt kojim se uređuje korišćenje zone za obavljanje delatnosti i red u zoni objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
To je taj zahtev, kako se to moderno kaže, transparentnosti da svim zainteresovanim licima i ne samo njima nego javnosti bude poznato šta, koje delatnosti mogu da se obavljaju u zoni u kojoj se obavljaju i kakav je unutrašnji red u zoni, s obzirom na to da se na desetak, petnaestak metara ili možda u manjem rastojanju nalaze različiti privredni subjekti sa možda sličnim, a možda potpuno različitim delatnostima.
Treći stav našeg stava 18. – "Društvo je dužno da svakom korisniku zone omogući da obavlja delatnost u zoni pod uslovima utvrđenim zakonom". Mislimo da je ovaj stav 3. vrlo značajan, jer možda bi bilo bolje da sada pročitam i član 19.
"Društvo i korisnik zone ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze".
Svrha svih ovih amandmana koje smo podneli, 17, 18. i 19. jeste da se na jedan po nama primeren način sa minimalnim ograničenjima, ako mogu tako da kažem, uredi taj odnos, kako delatnost društva za upravljanje zonom, tako i delatnost korisnika zone zbog kojih u krajnjem slučaju i postoji zona.
Obezbeđen je kompletan uvid javnosti u poslovanje zone, u smislu opštih akata i pravila koja važe u zoni, i međusobni odnosi između društva za upravljanje zonom i korisnika zone uređuje se ugovorom, a taj ugovor se zasniva na pravilima koje je zona javno objavila.
Naravno, sastavni deo tih pravila jeste i ta tarifa koju korisnik zone plaća društvu za upravljanje zonom u zavisnosti od varijanti koje se nalaze u konkretnoj zoni, tako da je moguće da društvo za upravljanje zonom raspolaže sa velikim brojem nepokretnosti pa onda po osnovu ovog ugovora izdaje u zakup korisnicima zone, a moguća je varijanta da na samoj teritoriji područja zone korisnici zone izgrade svoje objekte, budu vlasnici objekata i obavljaju to, ali onda mora da se uredi taj način oko infrastrukture, unutrašnjeg reda.
Tako da vidite i sami da mi ovim odredbama nismo ni pokušali da namećemo nešto što ne bi moglo da se ispuni, već smo samo hteli da uredimo taj odnos između korisnika zone i ukažemo koje delatnosti su osnovne delatnosti društva za upravljanje zonom.
Mislim da smo u ovoj numeraciji tačno pogodili ono što se dešava u zoni.
Mi se nećemo javljati povodom amandmana na članove 17, 18. i 19. Od 20. člana krenućemo sa javljanjem, jer su to potpuno novi amandmani.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Tihomir Đuričić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Sada idu odredbe koje imaju dodirnih tačaka sa onim što se zove nadležnost države, pre svega mislim na carinske poslove, pa da ne bih ovo prepričavao najbolje bi bilo da pročitam šta smo naveli u članu 20.
"Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz roba i usluga u zonu su slobodni". Ovu rečenicu treba tumačiti na način da se definiše oblik spoljnotrgovinskog prometa, jer ipak roba ulazi i izlazi u nešto što je carinsko područje Republike Srbije, ali u nekim situacijama sa odloženim dejstvom.
Stav 2. glasi: "Na unos roba u zonu i pružanje usluga u zoni primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost".
Ovde smo vrlo precizno rekli da se radi o jednom prometu kada se sa teritorije unutrašnjeg tržišta gde se 100% primenjuju domaći propisi unose robe ili vrše usluge, onda jedno opterećenje koje postoji prema toj odredbi jeste da se plati porez na dodatu vrednost, ono što je redovno i što je normalno.
Stav 3. glasi: "Društvo i korisnik zone mogu imati poreske olakšice u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana".
Mislim da smo na početku preskočili jedan član u obe varijante ovog predloga zakona gde je standard da, kada su u pitanju slobodne zone, važi princip nepromenjivosti uslova i mislim da smo to u našoj varijanti u jednom od prethodnih članova maksimalno potencirali.
A, što se tiče predloga Vlade nešto se navodi, a ne bih mogao da budem potpuno siguran da se potencira nepromenjivost uslova u odnosu na vreme kada su neke zone krenule.
Smatram da se ovom odredbom otvara prostor, naročito u stavu 3. gde nismo zacementirali fiskalnu politiku Republike Srbije prema zonama u smislu delatnosti prometa itd, već smo dali određeni luft da se Zakonom o porezu na dobit preduzeća, Zakonom o porezu na imovinu, Zakonom o porezu na dohodak građana daju neki stimulansi kada su u pitanju slobodne zone.
Verovatno u ovom pravcu postoji neki prostor da se izađe iz ovih problema koji su nastali početkom ove godine kada su neke zone došle pod udar zakona, jer očigledno da su dugo bili tolerisani, mada nisu ispunjavali uslove po postojećem zakonu.
Te poreske olakšice nisu ovde date kao obaveza, već kao jedna mogućnost. A ja mislim da je data na jedan vrlo elastičan način što se ovim zakonom predviđa kao mogućnost, a obim i veličina onoga što ide kao poreska olakšica reguliše se drugim propisom, te ovaj propis ne zadire u ona rešenja i promena onih rešenja, u ova tri poreska propisa, ne remeti nepovredivost uslova koje je neko stekao na osnovu zakona o slobodnim zonama.
Mislim da je ovo jedna vrlo vešta formulacija koja omogućava jednu fleksibilnu poresku politiku, ne dovodi u pitanje principe na kojima se zasniva zakon o slobodnim zonama, a daje državi i Republici Srbiji određeni prostor da promenama u svojim propisima o porezima može da podstiče, pa ako podstiče onda sigurno na jedan opšti način, a ne na neki selektivni način razvoj ove vrste delatnosti.
Moram da kažem da nešto slično postoji u Predlogu Vlade, ali mislim da je ova formulacija daleko jasnija, razgovetnija i da ovako kada se pročita od strane potencijalnih osnivača ili onih, kako volite da tvrdite, koji su spremni da postojeća preduzeća u zonama konsoliduju, rehabilituju, daje više podstreka ili otvara više mogućnosti.
To je ono što smo imali povodom člana 20. Naravno, ne komentarišem član 20. Predloga zakona Vlade, jer sada su se ova dva koncepta totalno udaljila jedan od drugog i više ne može da se prati, mada i u ranijim članovima nije mogla doslovno da se prati logika, jer su bili potpuno, numeracijom i tekstom, ova dva koncepta udaljena jedan od drugog.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Jedna od vrlo značajnih intencija prilikom pravljenja ovog predloga zakona upravo se odnosila na ono što je i glavni razlog slobodnih zona, a to su određene poreske fiskalne olakšice, zbog kojih bi se neko i odlučio između jednih i drugih razloga zašto baš da investira u izgradnju pre svega proizvodnje, ali i druge delatnosti u okviru slobodne zone.

U članu 26. Predloga zakona, koji je dala Vlada, iskoristiću priliku da ga pročitam i biću vrlo kratak.

Dakle, član 26. Predloga zakona kaže: "Na unos dobara u zonu i pružanje usluga u zoni primenjuju se odredbe zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost".

Stav 2. "Korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana".

Pošto treba da budemo potpuno otvoreni prema građanima i nama samima, ovaj član zakona je nešto na čemu sam lično, kao član radne grupe, upravo insistirao. To nije neka velika pamet. Radi se o predlogu koji postoji i vrlo je značajan u svim ozbiljnim zakonima koji prate ovu delatnost u uspešnim državama, odnosno uspešnim slobodnim zonama.

Mi smo imali problem, to je evidentirano, da slobodne zone, funkcionišući po starom Zakonu o slobodnim zonama, nisu na pravi način iskoristile svoje mogućnosti i svoje potencijale. Zašto? Nisu na odgovarajući način, zakonski pružile mogućnost i podstakle interesovanje finansijera. Neće niko u svetu, ni ovde kod nas, naravno, da finansira nešto od čega nema određenu dobit. To je potpuno jasna logika.

Naravno, država sada u određenim slučajevima, kao što je ovaj slučaj, treba da podstakne određenu aktivnost i da onda građani iz toga imaju određenu korist kod zapošavalja, plata itd, da ne ponavljam one floskule koje su već svima dobro poznate.

Već izmenom Zakona o PDV-u koje se odnose na oslobađanje od plaćanja, odnosno nultu stopu PDV-a za izvozne delatnosti u zoni, na kojoj sam takođe insistirao, a koja je vrlo razumna i koju je Ministarstvo finansija usvojilo i stavilo u Predlog zakona o PDV-u pre godinu i po dana, uvedena je nulta stopa u okviru delatnosti u slobodnoj zoni, kada su u pitanju izvozne aktivnosti.

To je otvorilo mogućnost i već se videlo interesovanje u poslednjih godinu i nešto dana potencijalnih finansijera, jer ako imate ukidanje poreske stope na bruto obrt od 18%, to je veoma značajno za svakog ko želi da investira, jer je to negde u redu, nekad više, nekad manje, ali je u rangu profita koji on ostvaruje u toj delatnosti kojom se bavi.

Naravno, to ne bi trebalo da bude kraj. Nadam se da će tako i biti, a to je u drugom stavu člana 26. Predloga zakona dato, da korisnici zone, kao i društvo za upravljanje zonom, mogu imati poreske olakšice u skladu sa propisima. Naravno, to je vrlo bitno i vrlo precizno tu određeno.

Kada je u pitanju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana, stavljeno je da može. Bilo bi suprotno duhu i principu pisanja zakona da smo direktno odredili da će korisnik ili privredno društvo koje upravlja zonom imati, dok ne vidimo te osnovne zakone, kada budu njihove izmene došle na red, koliko će to biti, da li će to biti, ali je sigurno intencija, to se vidi u Predlogu ovog zakona, da je ideja poreskih olakšica evidentna. Osim PDV-a, ostavlja se mogućnost i očekuje oslobađanje drugih fiskalnih obaveza, što i te kako treba da motiviše. Sigurno će tako biti, već se to i vidi na osnovu interesovanja u poslednjih nekoliko meseci potencijalnih investitora, motivacija, motor za neka dalja investiranja i pokretanja, pre svega proizvodnje, ali i drugih delatnosti i zona.

 

Hvala Vam, gospodine Jakšiću, posebno Vam hvala što ste mi otvorili oči, dakle, da više nikada ne ulažem novac tamo gde ne očekujem profit. Ono što ste ranije tražili za Pirot, pa što je dato, to pravilo više ne važi. Ne ljutite se zbog šale, gospodine Jakšiću?

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Sada mi je jasno što ste vi izašli iz G17 plus, oni su vam tamo otvarali oči u pogledu vrednosti kapitala, nisam na nešto drugo mislio, taman posla.
Naša varijanta člana 21. i člana 22. uređuje nešto što bi moglo da se kaže: uvoz i privremeni uvoz. Da ne bi prepričavao ovo što je vrlo lepo napisano, pročitaću. Član 21. – "Na stranu robu koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije van zone primenjuju se propisi kojima se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje". Ovo je u pogledu režima spoljnotrgovinskog prometa.
Stav 2. – "Stranom robom, u smislu ovog zakona, smatra se roba koja je u potpunosti proizvedena u inostranstvu, kao i roba čija je vrednost u procesu proizvodnje u zoni uvećana do 49%.
Vrednost robe koja je u zoni uvećana sortiranjem, merenjem, markiranjem, pakovanjem, egalizovanjem, sastavljanjem, rastavljanjem, pravljemem uzoraka i sl. ne smatra se uvećanjem vrednosti u smislu stava 2. ovog člana.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na industrijske otpatke i nusproizvode nastale u zoni koji nemaju komercijalnu vrednost."
Mislim da nešto slično postoji i u Vladinom predlogu, samo što mislim da ovaj drugi stav oko procenta uvećanja u Vladinom predlogu upućuje na carinski propis, ali iako upućuje na carinski propis, logika je potpuno ista. Nije stvar u tome da li smo mi ubacili to što je u carinskom propisu ili što Vlada upućuje na carinski propis.
Iskoristio bih priliku da prokomentarišem i član 22. pošto sam obećao da će SRS, mi poštujemo radno vreme Narodne skupštine od 10 do 18 časova, pa računam da ćemo do 18,15 časova da završimo, a za pola sata kreće i vanredna statusna konferencija Vojislava Šešelja u Hagu, koja može da se prati samo preko interneta, s obzirom da B92 ne želi, voli Miloševića, a ne voli Šešelja, tako kažu ovi iz B92.
Član 22. kaže: "Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja.
Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana, na zahtev korisnika zone, odobrava nadležna carinarnica, rešenjem koje se donosi po skraćenom postupku". Ovo je sve stereotipno, standardno, važi u svim zonama, predviđeno čak i našim carinskim propisima. Zbog kompletnosti zakona o slobodnim zonama ima mesta da se ovo ugradi u jedan zakon.
Stav 3. "Rešenjem se određuje rok u kome je korisnik zone dužan da vrati robu, koji ne može biti duži od godinu dana od dana donošenja rešenja". Nešto slično što se primenjuje za privremni uvoz i privremeni izvoz.
Poslednji stav: "Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije, radi oplemenjivanja (prerade, dorade i obrade), kao i radi ugradnje, na način i pod uslovima propisanim za privremeni uvoz, odnosno izvoz robe."
To su standardne odredbe, prisutne su bile i u prethodnom zakonu, u nekoj varijanti se nalaze i u Predlogu Vlade. Sada ne mogu da idem u precizno citiranje.
Možda je ova naša formulacija nešto preciznija, ali po nekoj sistematiciji kojom smo mi hteli da Predlogu zakona Vlade o slobodnim zonama u formi amandmana suprotstavimo naš koncept. Mislim da odgovara, da je prihvatljivo. Verovatno, ako se usvoji naš koncept u načelu, onda ovo sigurno prolazi, jer ovo nije ništa novo, nije neka nova rupa na sakciji.
To važi verovatno 70-80 godina u svetu, pa zašto ne bi važilo i dalje, jer to je ta beneficija i pogodnost zbog koje treba da se formiraju, osnuju slobodne zone i to je ta beneficija koja daje taj eksteritorijalni značaj.
To je, otprilike, procedura koja garantuje da neće doći do svojevrsnog mešanja roba i usluga, da neko ne zna da li je to urađeno sa ove strane kapije ili sa ove druge, da je neki drugi režim. Kao što vidite, u svim ovim poslovima koji se tiču delatnosti, sa gledišta ulaska i izlaska sa glavne kapije, carinarnica je glavni organ, gotovo jedini državni organ.
I zato je vrlo važno da carinarnica u slobodnoj zoni posao obavlja u skladu sa zakonom, a ja mislim da smo tu možda imali i najviše problema i da verovatno nekim carinskim propisima, podzakonskim aktima koji se odnose na carinski postupak treba ići na određenu promenljivost tih ljudi, zamenu službenika carinarnice koji to rade, jer kad zona nekoliko godina radi, kada se tu kreću jedni isti ljudi onda ulazi se u neke odnose, a poštenje, moral, znate i sami nikako ne može da se reguliše zakonom, to se dokazuje svakodnevnim ponašanjem. Pa su kod nas takve prilike da se pokazalo da su te dve robe – moral i poštenje, na niskoj ceni i da tu mnogi padaju.
Zbog toga bi verovatno trebalo da važi poseban kadrovski carinski propis, jer džabe dobar zakon, džabe dobre investicije, džabe dobro sve ovo ukoliko onaj ko je na rampi u ime države, a to je carinik, presavije tabak i kaže – šta mene briga šta su oni u Skupštini propisali, šta su doneli, ja sam ovde gazda, ja sam šerif parade. Toga imamo u praksi, treba da se prizna, ali carinski organi treba da izvrše odgovarajuću kontrolu.
Naravno sada neću da ponavljam ono što sam jutros napomenuo oko one kataloške prodaje. Moram da vam kažem, da me pogrešno ne bi shvatili, i moja porodica je na taj način kupovala neku robu. Ali sam se prosto iznenadio kada sam video izveštaj nadležnog državnog organa da je sve to nelegitimno, pa mi u jednom trenutku došlo krivo. Zamislite, ja finansiram tamo nekog kriminalca iz Varaždina preko adrese Zrenjaninski put ovde preko puta Dunava. Pa, kada ste mene uspeli da dovedete u zabludu onda mogu da pretpostavim kako je ostalim građanima u Republici Srbiji – 60,8 miliona evra je bilo u nekom nelegalnom prometu.
Koliko je država uskraćena u osnovu carine poreza na dodatu vrednost, ja pozivam nadležne državne organe to da urade.
Evo gospodine Markoviću, pošto znam da vi uredno beležite sva ova pitanja, u tom smislu prihvatite da sam postavio pitanje ministru Jočiću pre svega – šta je nadležni organ za borbu protiv organizovanog kriminala preduzeo nakon brojnih izveštaja ostalih nadležnih državnih organa u kojima su konstatovane nezakonitosti.
Ja imam osnova da sumnjam da se iza toga krije jedna organizovana grupa i da se radi o kriminalu većih razmera.
Ujedno, gospodine Markoviću da Vas podsetim, ja sam verovatno za proteklih desetak dana dok su me neki napadali, a vidim danas me svi brane od jutros kako su počeli da se javljaju, više puta postavio sa ove govornice vrlo konkretna pitanja.
Ne znam, verovatno se odgovori pripremaju, mada me ne bi iznenadilo da se i moja pitanja ignorišu, jer verovatno sam dobro obavešten i znam da postavim baš pravo pitanje.

Hvala Vam. Po istom amandmanu će i narodni poslanik Momir Marković. Samo da Vas obavestim sve što je naglašeno kao poslaničko pitanje, a ne kao obraćanje ministru – želim da pitam ministra:  sve je prosleđeno, i između ostalog da, ja sam potpisao nekoliko formulacija koje su iz stenograma izvučene kao vaše pitanje gospodine Krasiću, a drago mi je da je, rečnikom od malopre, i Vama i ovaj izveštaj sa carine otvorio oči. Je l' vidite da to pomaže?
Izvolite, gospodine Markoviću.