Imajući u vidu ogroman trud koji smo uložili da na svaki član Predloga zakona o slobodnim zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije, podnesemo amandmane, koristim priliku da u ovom vremenu koje je predviđeno za jedan amandman obrazložim sve naše amandmane koji slede. To je od člana 24. do jednog od amandmana pod brojem 39a, a ima ih više pod istim brojem, s obzirom na neke poslovničke odredbe.
Šta predlažemo u našoj varijanti člana 24? Ja ću to brzo da pročitam. "Na izvoz robe proizvedene u zoni koja se, u smislu ovog zakona, smatra domaćom robom primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost". Mislim da je odredba jasna, nije sporna, prihvatljiva je.
Član 25. "Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti u zoni i izgradnju objekata u zoni, prema kvalitetu", moram da kažem da je ovaj deo dodatak i odstupa od stereotipnih rešenja potrebom da se precizira "i količinama u skladu sa investiciono tehničkom dokumentacijom za izgradnju objekata, ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine". Odredba je poznata u praksi. Međutim, mi smo ubacili ovo – prema kvalitetu i kvantitetu u skladu sa investiciono tehničkom dokumentacijom, čisto radi predostrožnosti da neko ne shvata da može neograničeno da uvozi građevinski materijal iz inostranstva bez plaćanja carine itd, da ipak postoji neka kontrola, jer znate i sami koga zmija ujede on se i guštera boji.
Član 26. "Roba koja se iz zone stavlja u promet na tržište Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih dažbina.
Lice koje robu iz stava 1. ovog člana stavlja u promet na tržište Srbije dužno je da robu i posao prijavi carinarnici, radi sprovođenja carinskog postupka".
Standardna odredba, možda je malo modifikovana u smislu carinskih propisa, ali i ta modifikacija samo čini odredbu preciznijom, a ne dovodi u pitanje koliziju dva zakona.
Član 27. "Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz člana 26. stav 1. ovog zakona nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na tržište Srbije.
Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije.
Carinsku osnovicu za robu iz stava 1. ovog člana čini vrednost robe uvezene iz inostranstva u zonu". Opet se radi o klasičnoj odredbi, poznatoj. Nekada je to bilo u zakonu o slobodnim carinskim zonama, ali dobar deo ove oblasti je regulisan carinskim zakonom i ova vrsta preuzimanja je ugrađivanje u Predlog zakona, ne škodi nego samo precizira i pogoduje.
Član 28. "Nadzor nad radom društva i korisnika zone vrše državni organi u okviru svojih nadležnosti u saradnji sa nadležnim carinskim organima.
Korisnik zone je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni". Stav 1. odnosi se na nadzor od strane nadležnih organa i u tom smislu je precizniji u odnosu na postojeći zakon, jer se daje primat carinskim službama, odnosno carinarnici, ali se ne isključuje mogućnost ostalih inspekcijskih organa, a tu ima potrebe da se javljaju drugi inspekcijski organi poput inspekcije rada u pogledu minimalnih tehničkih uslova, zaštite na radu, sanitarna inspekcija i drugi inspekcijski organi.
Član 29. "Vlada propisuje mere carinskog nadzora u zoni.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija donosi propis kojim se bliže uređuje način vođenja evidencije iz člana 28. ovog zakona.
Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno knjigovodstvo za deo poslovanja u zoni. Na zahtev carine korisnici su dužni da dostavljaju podatke o svom poslovanju".
Odredba poznata od ranije, ali bih rekao da je malo i dograđena sa nekim stavovima povodom nekih zakona koji su u međuvremenu doneti, a tiču se nadzora, vođenja evidencija, knjigovodstva i svega što je ovde napomenuto.
Član 30. "Prema svim licima koja ulaze, odnosno izlaze iz zone primenjuju se propisi kojima se uređuje prelazak carinske linije". Poznata odredba.
Član 31. "Plaćanje i naplaćivanje u zoni između korisnika zone, između korisnika zone i društva i u poslovanju sa inostranstvom je slobodno i vrši se na ugovoreni način i u ugovorenim rokovima".
Oblik platnog prometa reguliše se ovim članom, ne zalazi se u one detalje, ako mogu tako da kažem, tehničke prirode kod platnog prometa, ali se potencira da je platni promet slobodan, u smislu zakona, a ne apsolutno slobodan na nivou anarhije.
Član 32. "Ulaganje kapitala na području zone, transfer dobiti i retransfer uloga su slobodni". Standardna odredba koja najbolje oslikava tu beneficiju koja postoji za poslovanje u zoni, prema svim korisnicima koji tamo obavljaju delatnost. Između ostalog, to je jedan od motiva zbog kojih privredni subjekti žele da budu korisnici određene zone.
Član 33. "Korisnik zone i društvo mogu novčana sredstva ostvarena poslovanjem u zoni držati na računu kod banke u zoni ili kod druge banke i mogu njima slobodno raspolagati.
Na devizno poslovanje u zoni utvrđeno ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje devizno poslovanje". U neposrednoj vezi sa ovim članom je i sledeći koji precizira ono što se nameće kao pitanje posle ovoga što sam pročitao.
Član 34. "U zoni se mogu osnivati i poslovati banke u skladu sa propisima o bankama. U zoni se mogu obavljati poslovi osiguranja u skladu sa propisima o osiguranju".
Član 35. "Uzimanje kredita u inostranstvu radi poslovanja u zoni, odnosno stvaranje uslova za poslovanje u zoni, kao i davanje kredita domaćim i stranim pravnim licima koja posluju u zoni je slobodno". Znači, ne podleže nekim ograničenjima.
Pre svega, misli se na neka ograničenja koja su po neki put prisutna kada su u pitanju kreditni poslovi sa inostranstvom. Ovde se potencira ta sloboda.
Član 36. "Društvo je dužno da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavi izveštaj o poslovanju u zoni do kraja marta tekuće godine, za prethodnu godinu.
Oblik i sadržina izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Jednom godišnje ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavlja Vladi izveštaj o poslovanju svih zona u Srbiji". Nešto slično postoji i u Predlogu zakona Vlade o slobodnim zonama.
Član 37. "Ako se u toku rada zone utvrdi da se u tri uzastopne godine ne ostvaruje godišnji izvoz u inostranstvo u skladu sa članom 14. ovog zakona, da se ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone, da društvo i korisnici zone čine prekršaje propisane carinskim propisima, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, može doneti akt o prestanku važenja saglasnosti za osnivanja zone.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zona prestaje sa radom najkasnije u roku od godinu od dana donošenja akta o prestanku važenja saglasnosti za osnivanje zone."
Ovo je taj ključni član koji znači da se, po logici stvari, posle tri godine, ako se dve godine to gradi, pa tri godine posluje, preispituje ekonomska opravdanost osnivanja te zone.
Ukoliko stvarno zona ne ostvaruje te planirane rezultate, onda i ne zaslužuje te beneficije koje su ovim zakonom potencirane. Kada nastupi ta situacija u stavu 2. je rečeno da u roku od godinu dana prestaje sa radom, a ovo "prestaje sa radom" treba smatrati kao faktički čin prestanka rada, a ne pravni.
Član 38. "Društvo, odnosno korisnik zone dužan je da u roku od 90 dana po isteku roka iz člana 37. stav 2. ovog zakona robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje". Postupa se kao sa robom iz inostranstva koja pređe carinsku liniju.
"Na robu iz stava 1. ovog člana plaća se carina i druge propisane dažbine prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije, osim na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone." Kao što vidite, rokovi su usaglašeni kod ovog člana sa prethodnim članom.
"Odredba stava 2. ovog člana ne isključuje primenu drugih propisa na osnovu kojih se ostvaruje pravo na oslobađanje od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina."
Član 39. "Korisnik zone zadržava pravo svojine na stvarima, pravima i novcu koji je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slučaju prestanka rada zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritorije Srbije van zone." To je situacija sa ovim zonama koje su od 1. januara izgubile taj status.
Znači, one su sada bez beneficija koje su propisane zakonom o slobodnim zonama i 100% u okviru jurisdikcije Republike Srbije, propisa koji važe za unutrašnje tržište.
Član 39a, koji se dodaje posla člana 39, kažem, zbog poslovničkih odredbi, više puta će da se pojavi ovo 39a. To su kaznene odredbe.
"Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj društvo:
1) ako dozvoli obavljanje delatnosti u zoni kojima se ugrožava životna sredina...;
2) ako ne donese ili ne objavi akt iz člana 18.", to su oni uslovi, tarifa, itd. što treba da se objavi u Službenom glasniku RS.
3) "ako ne dostavi izveštaj o poslovanju u zoni". Znate da postoje ona dva izveštaja – ta radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara". Kazne su usaglašene sa propisima o prekršajima.
Sad ponovo član 39a, a to bi, po nekoj logici stvari, trebalo da bude član 39b: "Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000. kazniće se za prekršaj korisnik zone kao pravno lice:
1) ako obavlja delatnost u zoni kojom se ugrožava životna sredina...;
2) ako ne vodi propisanu evidenciju". U Članu 28. postoji propisana evidencija o robama koje se nalaze u zoni, pa bez obzira kako su se našle u toj zoni, da li putem uvoza ili izvoza, dorade itd. "Ako ne vodi knjigovodstvo o poslovanju u zoni". Ovo se u potpunosti uklapa sa zakonom koji je pre mesec dana donet u Skupštini, a tiče se računovodstva.
4) "ako ne dostavi podatke o svom poslovanju u zoni.
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice korisnika zone novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj korisnik zone fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara".
Sledeći član koji smo predložili, bio bi član 39v.
"Zone osnovane do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da nastave sa radom u skladu sa ovim zakonom, s tim što su društva dužna da organizaciju i poslovanje zona usaglase sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome podnesu izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove finansija."
Moram da kažem da je ovo uobičajena forma za prelazne i završne odredbe, kada se donosi jedan nov zakon, ali moram da potenciram ovo kod zakona o slobodnim zonama. Kod Zakona o stranim ulaganjima uvek se garantuje nepromenjivost uslova pod kojima je došlo do osnivanja, ulaska u zonu, odnosno uslova pod kojima je došlo do realizacije nekog stranog ulaganja. Ovi rokovi za usaglašavanje više su normativno-pravne prirode, nego suštinske prirode.
Sledeći član: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o slobodnim zonama".
Poslednji član: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Da iskoristim još ovaj minut. Gospodine predsedniče, mi u nastavku ne bismo obrazlagali sve ove amandmane, jer smatramo da smo od 10 sati jutros do 18,30 posle podne izneli dovoljno argumentacije kako za prisutne poslanike, tako i za ove koji su opravdano odsutni, kako za one koji prate prenos, kako vi rekoste da postoji ta varijanta, da su svi verni pored televizora i prate, zbog nekih drugih obaveza.
Znači, sigurni smo da je naša koncepcija ovog zakona kvalitetnija, jednostavnija za primenu.
U mnogim odredbama se potencira neprimenljivost uslova za postojeće zone, naravno za one koje su opstale posle 1. januara i ovoga što se desilo.
Mnoge odredbe predloženog zakona, Vladinog predloga moram da kažem da nam nisu jasne, pogotovo odredbe o restrukturiranju u delu Predloga zakona koji se odnosi na podnošenje zahteva za određivanje područja zone.
Mislim to su stvarno teme babe i žabe.
Područje zone određuju oni koji osnivaju zonu, a to postaje jedno od pitanja koje razmatra Vlada prilikom donošenja saglasnosti o osnivanju zona.
Za mešanje države u smislu obezbeđenja, odnosno davanja i odbijanja davanja saglasnosti, je važna delatnost, a ne teritorija. To je centralna razlika između vašeg i našeg koncepta.
Kod vas se pitanje zone svodi na katastarski problem, a suština jeste u tome da se dobija ekskluzivno pravo za organizaciju delatnosti na jednom tržištu koje je eksteritorijalno, ne 100% već u značajnom procentu, gde postoji prilično sloboda u smislu izbegavanja obaveza koje važe za unutrašnje tržište, ali i to izbegavanje je kontrolisano jer se dešava na ograničenom, ograđenom, vidno označenom prostoru u kome su prisutni inspekcijski organi, a ja bih rekao pre svega organi kojim štite domaće tržište od nelegalnog prometa roba iz inostranstva.
Mislim da, apsolutno sam siguran da smo sa dovoljno argumentacije potkrepili naš Predlog zakona i pozivam sve poslanike da prilikom izjašnjavanja imaju u vidu ove naše amandmane.
Evo, pozivam Vladu Republike Srbije da poređa sve amandmane SRS, dobiće jedan nov predlog zakona. Neka ga uporedi sa Predlogom koji je podnela Vlada.
Apsolutno sam siguran da će se primetiti, odnosno da će svako da utvrdi da je naš tekst neuporedivo kvalitetniji, precizniji, jasniji, a kad imate jedan takav zakon onda je i lakša njegova primena.
Lakša je kontrola i tvrdim da ovaj zakon, naš zakon daje više nade svim potencijalnim investitorima i onima koji razmišljaju o osnivanju zone ili poslovanju na nekoj od slobodnih zona na teritoriji Republike Srbije.
