Gospodine Vučiću, ja vas zaista molim da privedete kraju.

Gospodine potpredsedniče hvala Vama, a ja tražim da me gospodin Mamula i Vi obavestite gde se sada nalazi gospodin Trizon, najveći finansijer najvećeg lopova u  Srbiji Borisa Tadića, gde se nalazi, šta radi, da li ga Interpol goni i za koliko para je gospodin Trizon opljačkao građane Srbije.

To je za mene od ključnog značaja, da vidimo mi koliko je gospodin Trizon ojadio građane Srbije, jer ako se vi slažete sa tim, ja se sa tim ne slažem, i mogu da kupuju po novinama koliko hoće tekstova, mogu da kupuju po televizijama priloge koliko hoće, mogu da rade i da izmišljaju šta hoće, ali istinu ne mogu da sakriju.

Znate, šta god dogovarali, sa bilo kim o bilo kakvim koalicijama posle izbora, kada neko ukrade 27 miliona evra i onaj koji žmuri na jedno oko, ne može a da ne vidi na drugo i zato će razni Trizoni i svi ostali lopovi iz najbližeg okruženja Borisa Tadića morati da završe iza rešetaka.

Gospodine Vučiću, dužan sam Vam jedno objašnjenje. Zaista mi se razlikujemo u tumačenju člana 87. Poslovnika, jer da učestvovanje znači našu obavezu, znači, da ne možemo da radimo, ako ministar ne prisustvuje, to bi značilo da Vlada ima mogućnost da blokira rad Parlamenta.

Mislim da intencija kod pisca ovog poslovnika Narodne skupštine nije bila ta, već da Parlament ima svoju samostalnost i da može da radi po proceni, na način kako odgovara ovom domu.

Složio bih se sa vašim tumačenjem, gospodine predsedavajući, posebno kada je u pitanju zahtev za smenu Vlade, koji nikada nije mogao da dođe na dnevni red, zato što ste ga skidali sa dnevnog reda, ali kada je to poslanička inicijativa i inicijativa Narodne skupštine, ali gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, Vas, zaista, i srpski radikali i mnogi drugi cene i poštuju zbog Vaše objektivnosti, nepristrasnosti i korektnog rada, ali ja moram da Vam ukažem na jednu stvar.

Ovo je po zahtevu ministra Dinkića, po zahtevu Vlade Republike Srbije, ovo je njihov zahtev i valjda će imati svog predstavnika koji će nam objašnjavati o čemu je reč. Oni traže da se o ovome raspravlja, a mi tražimo da se raspravlja o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Zakona o legalizaciji, odnosno o planiranju i izgradnji. Mi smo sve to tražili, ali to uopšte nije na dnevnom redu. Ovo je tražila Vlada, ali predstavnika Vlade nema.

Stvar dobrih običaja u ovoj skupštini je uvek bila da se ministar pojavi, da ministar odgovara kada je reč o zakonu, da on izlazi da objašnjava poslanicima šta je namera Vlade, šta će se time postići, da kaže kakvi su troškovi u budžetu, kakve ćemo probleme imati, a kakve ćemo rezultate postići itd.

Od koga mi to sada čujemo? Od predstavnika poslaničkih grupa vlasti onih koji podržavaju Vladu u Skupštini Srbije. Oni nisu predstavnici predlagača. Nisu i ne mogu u njihovo ime da govore. O tome je ovde reč. Vi tu čak kažete – oni učestvuju u Poslovniku koji ste sami kreirali, učestvuju na vaš poziv. Je l' dobio poziv? Dobio je poziv. Znači da učestvuju. Ali, evo, ne učestvuju. Tu nema dalje šta da se tumači.

Ja znam da je Vama neprijatno i ja znam da je svima neprijatno, zato što postoji neko ko je iznad svih i kome niko ništa ne sme da kaže. Ali, Vas molim da se zaista konsultujete i vidite, ako Vam je neprijatno drugačije da kažete, kažite – mi moramo da nastavimo, ovaj nas ne ferma dva posto, ja to mogu da razumem.

I da znaju građani Srbije, baš briga Dinkića za Narodnu skupštinu, baš briga Dinkića za građane Srbije i nema nikakvih problema. Ali da se to jasno kaže građanima Srbije. Ili, neću da gledam radikale, zato što ja hoću njih da zabranim, zato što su mi oni ovaki ili onakvi, nemamo mi nikakav problem sa tim. Zato će mnogi od njih da odgovaraju pred licem pravde, ali dok ne odgovaraju pred licem pravde, dok se ne promeni vlast mi moramo da poštujemo to što su neki od njih ministri.

Kada dođe do promene vlasti, kada se uspostavi poštena, odgovorna, ozbiljna vlast, onda će se stvari postavljati drugačije. Molim Vas, da nam precizno i jasno kažete da se ne razlikujemo u tumačenjima, jer sve da prihvatimo, vaše takvo tumačenje, ovo tumačenje da je predlagač Vlada, odnosno resorno ministarstvo, ne može se drugačije posmatrati nijednim, ni jezičkim, ni logičkim, ni bilo kakvim tumačenjem, nego ovako da je obavezno, ili ako hoćete uz podršku onoga što se nazivaju dobri običaji, da je neophodno prisustvo ministra.

Da li može rasprava bez toga? Nije prvi put. Ali dobro, onda da se jasno kaže građanima Srbije zašto se tako odigrava i da je to zbog oholosti ministra i predstavnika vlasti i ni zbog čega drugog. To je sve što sam imao da Vam kažem gospodine potpredsedniče.

Gospodine Vučiću, hvala i sa Vama ću se složiti da je to u domenu dobrih običaja i da jeste ovo predloga Vlade, ovaj predlog zakona i njihov zastupnik ministar, ponoviću, može da zastupa taj zakon na loš ili dobar način, ali on odgovara Vladi, ne odgovara Skupštini. Pošto je to u domenu dobrih običaja, onda je ili na predsedniku Skupštine, na predsedavajućem da oceni hoćemo li nastaviti sednicu. Kako će zastupati predlog zakona, mislim da odgovara Vladi. Sada će moja koleginica narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, po Poslovniku, dobiti reč.

Evo gospodine predsedavajući, poštovane kolege, ja sam htela samo malo da vam pomognem u tumačenju tog člana Poslovnika, šta smo u stvari time hteli i zašto je neophodno da ministar uvek bude prisutan, on ili neko drugi ko je ovlašćen. To može biti i potpredsednik Vlade ovde na sednici, pogotovo kada teče rasprava u pojedinostima.

Dakle, moje pitanje je, da li ministar može da ustane sa svog mesta i da kaže – ovaj amandman prihvatam. Ako može, onda je njegovo prisustvo zaista neophodno, jer mi jeste da obaveštavamo javnost šta mislimo o predlogu Vlade, ubeđujemo poslaničku većinu, koje doduše nema, ima samo sedam, osam poslanika ovde, da treba da glasaju za neki amandman, ali pre svega želimo da predstavnika Vlade ubedimo da smo u pravu.

Ne znam koga mi da ubeđujemo, da vam kažem, uz sve poštovanje zaposlenih u Ministarstvu finansija i pomoćnika, zamenika, ne znam ko su nisam bila obaveštena, nikada se u ozbiljnoj skupštini ranije nije dešavalo da u Skupštini sede činovnici, ni zamenici ministara. Mogli su da pomognu ministru u radu na odborima, ali pred Skupštinom ovde može da se pojavi samo predsednik Vlade, članovi Vlade, jer oni odgovaraju narodnim poslanicima. Šta vredi što ovde činovnici sede kada mi sa njima ne možemo da razgovaramo, niti oni mogu nama da se obrate, niti da bilo šta objasne. To je dakle potpuno iluzorno.

Ukoliko je ministar finansija imao neka preča posla, kao što vrlo često ima, jer je on ministar za sve i svašta, on se slika i u bolnicama i u školama i na putevima, čovek je izgubio kompas i verovatno i preko Nemačke ide u tu Irsku, pošto je tamo najčešće, kažu 40 puta u toku godine sleti tamo, a kojim povodom Bog sveti zna, mogao je predsednik Vlade da nas obavesti – umesto ministra Dinkića biće tu potpredsednik Vlade Ivana Dulić-Marković, ili će doći on lično.

Na taj način pokazuju da institucija Skupštine nešto znači u ovoj zemlji, ali pošto institucija Skupštine više ne znači ništa izgleda Vladi, onda se tako ponašaju.

Gledam juče predsednika Vlade na Prvom programu RTS-a tzv. Servisa, gde glavni urednici pojedinih trebalo bi da kažem uglednih dnevnih novina i nedeljnika ne smeju da postave pitanje predsedniku Vlade. Više niko, on je zaštićen čovek. Ne sme niko ništa da ga pita da mu replicira, da sukobi neko mišljenje. On odgovara, priča neku svoju priču, niko živi ne razume šta hoće da nam kaže.

Kažu – sledeće nedelje videćemo Borisa Tadića. A koga ćemo one druge nedelje da vidimo? Mislim da bi trebalo da vide Tomislava Nikolića. To bi bio javni servis, ako se to ne desi, onda to nije javni servis i tako je u ovoj našoj državi sve naopako okrenuto.

Kada sam već izašla za govornicu, samo da dopunim izlaganje gospodina Vučića – što se tiče onog lopova Simonovića, predsednika Opštinskog odbora DS, pošto im je izgleda cela stranka lopovska, Tadićevac, taj ne bi pobegao u inostranstvo i ne bi ojadio veliki broj ljudi, jer je on sa tri miliona evra pobegao, da su nadležni državni organi reagovali po krivičnim prijavama opštine Zemuna.

Da su odreagovali taj bi bio u apsu, ne bi prevario veliki broj ljudi, ne bi ni pobegao, odgovarao bi za ono što je počinio, ali pošto, verovatno, postoji jedna velika sprega oko tog lopovluka i oko samog Borisa Tadića, onda neka ovi ljudi koji su oštećeni "deru kožu na šiljak", a on će lepo da se praćaka u inostranstvu sa tri miliona evra i da dotira Borisa Tadića za neku sledeću kampanju.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, ali pre nego što dobije reč da odgovorim koleginici. Zaista mislim da su dobri običaji, što je rekao gospodin Vučić, i da je red i racionalno je da se ministri pojavljuju ovde kao zastupnici Vlade, ali dozvolićete u čitavoj situaciji u kojoj se nalazimo predsedavajući ocenjuje šta je najbolje za parlament i kako da radimo dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki Simonović je pominjan i prošli put i danas. Pošto prezime Simonović nije tako često, izjavljujem da taj Simonović sa mojom porodicom nema apsolutno nikakve veze.

Drugo, što se tiče intervjua sinoć predsednika Vlade mislim da je on bio potpuno jasan u svojim izlaganjima, a kakva su bila pitanja to nije on kriv, nego novinari.

Izvolite, gospodine Vučiću.

Nije, gospodine Simonoviću, potpuno ste u pravu. Mi znamo da Vi nemate tri miliona evra, to ima ovaj Tadićevac, ali ja sam mislio da oni pucaju na mnogo više. Da vam kažem nešto.

Izašao sam zbog velike društvene opasnosti dela. Znam da gospodin Mamula to zna, trenutno nije ovde, ovaj čovek je u trenutku kada je trebalo da se završi suđenje samo išetao, rekao – idem do toaleta, i više ga nema u Srbiji. Nestao je! Sada vam to zvuči kao dobra krimi priča. Da li je neko izmislio?

Nema čoveka u Srbiji, nema tri zone u Srbiji. Niko nije prijavio da je negde nestao. Šta to može da bude? Sada vi govorite o pravosuđu. Vi govorite o državnim organima, o policiji. O čemu je ovde reč.

Nestao, ali njima je tri miliona evra sića. On je ukrao 27 miliona evra, ne dinara. Izračunajte, to su neke milijarde, ja to ne umem ni da izračunam, ne znam ko to može da sračuna, to su neke silne milijarde. Valjda ovi Tadićevci to mogu da sračunaju i niko više. Periću, to tvoj koalicioni partner Albijanić može? Matematičar.

Znači, onaj prepošteni što se uvek pojavi pred građanima Srbije kao malo izmučen, ali kaže – ja ću da ih pobedim. Nemoj ti nas da pobeđuješ.

Pobeđivao ili gubio, šta god hoćeš radi, ali prvo vrati pare narodu. Neka tvoj Trizon vrati 27 miliona evra, pa onda pobeđuj koga god hoćeš. To je suština stvar. Vrati majstore, ne pitamo te više za neke vile u kojima je po tri miliona evra ukradeno, ne pitamo te ništa, ali vrati 27 miliona evra, jer je to 2.500 traktora.

Taj, jedan Tadićevac što je ukrao u toj jednoj finansijskoj tranši to je 2.500 traktora za naše seljake i za naše domaćine. Čovek rekao da ide do toaleta i nestao. U svako selo u Srbiji bi mogli po jedan traktor da odnesemo za to što je jedan Tadićevac ukrao. Je l' sitno to Miko za njih? Koliko oni mogu, znam da je to sitno, ali pozivam državne organe da stanu na rep Tadićevim lopužama.

Dao sam vam informaciju koja je ovako provučena u jednim novinama, milimetar i po sa milimetar i po. Čovek otišao u toalet u sudnici i više ga nema. Ukrao "samo" 27 miliona evra. Stiže nam i ministar.